Dubrovačka književnost je srpska i bazirana je na kosovskom zavetu!

  • Začetnik teme Začetnik teme Neno
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Dubrovački barokni pjesnik Junije Palmotić piše o Hrvoju Vukčiću Hrvatiniću (Danica, 1644.)

"Ot Hrvata ban Hrvoje
Ovu sreću naglo prosi,
Nu ljubljene kćerce moje
Drugi miso svu zanosi.

Ali od ovud izhoditi
ja Hrvoja vidim bana,
komu sreća gospoditi
vrh hrvatskijeh poda strana."

20240203_155542.jpg
20240203_155545.jpg
 
Mej bregami:
Daleko od toga, 300 ljudi od 30 000 stanovnika i nestali manje od 60 godina od kada su se pojavili. Izumli sa svojim osnivačima, ni djeca ih nisu slijedila.
Da su imali uporište u narodu to bi i primilo barem u 1% stanovništva, a ne da potpuno nestanu sa prvom generacijom .
Kliknite za proširenje...
Колико људи је било?Они су изумрли природном смрћу а њихови потомци будући католици постали су углавном Хрвати и то тек у Југославији.
Срби католици постоје у Дубровнику практично од средњег века и насељавања Срба на те просторе.Какве фалсификате си помињао?
 
GrdobanS:
Srbin = pravoslavac.
Kliknite za proširenje...
Из перспективе СПЦ можда и хрватских националиста.Дубровчани су били поносни и Срби и католици, Дубровник је вишевековна католичка архиепископија.
 
Mej bregami:
Napisao sam ti.
Kliknite za proširenje...
Ne, nisi. Ali vrlo radu ću se vratiti da rezimiramo.

1) Tvrdio si da sam čakavsko ikavsku Aleksandrididu iz Zadra proglasio srpskim djelom.
desilo se ovo: Nisam tu verziju Aleksandride ni pomenuo, već isključivo prevode odrađene na srpskom jeziku.

2) Za Roman o Troji si maliciozno interpretirao kao da sam ga predstavio kao roman nekog srpskog autora.
desilo se ovo: Samo sam tvrdio da je postojala verzija napisana na srpskom jeziku.

3) Rekao si da nemam pojma šta je rječnik.
desilo se ovo: Oba primjera koje sam nabrojao jesu rječnici jer prevode riječi na nekoliko jezika (sama definicija rječnika), u kojima se nalaze i riječi srpskog jezika. Nakon te svoje konstatacije nisi ni pokušao da obrazložiš svoj stav.

4) Spomenuo si nekakvu epohalnu razliku od deset godina koju sam ja tobože predstavio kao stoljeće.
desilo se ovo: Ni u jednom od mojih primjera razlika nije bila deset godina, niti sam je ja predstavio kao stoljeće. Najbliže toj tvojoj brojki je bila priča o najstarijoj gimnaziji u Srbiji. Samo što ta je razlika iznosila 42 godine, a ne 10. I to se odnosilo na one koje su još aktivne i postojeće u Srbiji.

5) Pokušao si prodati priču kako Savina krmčija ne može da se smatra srpskim zakonikom jer je prijepis starijeg vizantijskog zakonika.
desilo se ovo: Vrlo maliciozno si prvo prikazao zakonik kao puki prijevod starije vizantijske verzije iako je Sveti Sava izvršio i dopunu u nekim poglavljima. I da je bio čisti prijevod to ne mijenja stanje stvari. Taj zakonik je bio službeni zakonik srpske države i srpske crkve (kako i stoji u svakoj literaturi) i ono najvažnije za diskusiju, ispisan je srpskim jezikom.
 
Neno:

Dubrovačka književnost je srpska, bar koliko i hrvatska​

„Što se tiče srpske filologije, nedoumice ne postoje. Tu su stvari postavljene na svoje mesto pre 200 godina, u vreme Vuka Karadžića, a kasnije je taj temelj razrađivan razvojem naučne metodologije“

Nastavljaju se optužbe Matice hrvatske da Srbija prisvaja hrvatske književnike, odnosno, dubrovačku književnost. Potpredsednik Matice Hrvatske, Mario Jareb, gostujući u jutarnjem programu HRT-a, nedavno je poručio da je dubrovačka književnost jedno od najvećih dostignuća hrvatske kulture kao i da je Dubrovnik uvek bio i jeste, kako je rekao, meta velikosrpskih pretenzija. Profesor Filološkog fakulteta, dr Slavko Petaković, gostujući na RTS-u govorio je o tome kako se dogodilo da priča o dubrovačkoj književnosti dospe u sferu politike.

U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Univerzitetu u Beogradu, Matici srpskoj i drugim naučnim institucijama je utvrđeno, da je stara dubrovačka književnost jedinstvena pojava kod južnih Slovena koja ima svoje osobenosti i predstavlja veliko zajedničko dobro, piše u dopisu ministarstva.

„Sama sintagma dubrovačka književnost je višeznačna. Prvo, lokacijski upućuje na Dubrovnik, ali upućuje i na specifičan socio-kulturni i povesni kontekst. Dakle, dubrovačka književnost je istorijska kategorija koja se vezuje za vreme trajanja i postojanja Dubrovačke Republike. Dakle, Dubrovačka Republika je nestala sa mape Evrope na pragu 19. veka. Podanici, žitelji Dubrovačke Republike su se izjašnjavali u nacionalnom smislu, ako to možemo da kažemo, kao Dubrovčani. Nije postojalo izjašnjavanje po modernom modelu nacije. Drugo, svoj jezik su nazivali, dubrovački, naški, slovenski, ilirski. Ali to ilirski nema veze sa Ilirskim pokretom koji je tekovina 19. veka. Taj jezik Andrić naziva, na jednom mestu kaže da je to jezik koji je priticao iz Bosne i Hercegovine, glačajući se i ulivajući se u Župu dubrovačku. Zatim, kada govorimo o tom kontekstu, on je poseban i ne može se primeniti situacija savremenog doba, ni istorijska, ni politička, ni socio-kulturna na prošlost, jer bi to dovelo do deformisanja predstave o prošlosti“, rekao je Petaković.

Kakvi su odnosi između Dubrovnika i Srbije profesor Petaković ilustrovao je primerom. „U jednom pismu Kozimu Medičiju, Marin Držić, jedan od najpoznatijih pesnika i pisaca Dubrovnika, kaže ovako za Mehmed pašu Sokolovića: ‘Čovek naše krvi i našeg jezika’. Zasigurno da Marin Držić nije verovao da je Mehmed paša Sokolović Turčin, pa da se identifikuje po toj liniji“, istaknuo je Petaković.

On je u razgovoru za RTS podsetio i da je Dubrovnik možda i najveća riznica građe za proučavanje istorije srednjovekovne Srbije koja se nalazi u Dubrovačkom arhivu. Nema nijednog istoričara u Srbiji koji se bavio srednjim vekom koji nije u Dubrovačkom arhivu nalazio građu, ili na osnovu te građe proučavao odnose između Dubrovnika i Srbije.

„Dubrovčani su na primer despota Đurđa Brankovića oslovljavali sa ‘Naš jedinstveni prijatelj i zaštitnik. I ovo paradigmatično oslikava kakav je odnos između Dubrovnika i Srbije“, istaknuo je.

Srpska nauka o književnosti, srpska filologija, temelji svoj odnos prema dubrovačkom nasleđu na identifikaciji na jezičkom planu. Taj jezik je štokavski, istočnohercegovački, ijekavski, a to je onaj jezik koji je Vuk Karadžić položio u temelje srpskog književnog jezika. Vuk je smatrao, u skladu sa dominantnom naučnom paradigmom evropske filologije, da je integrativni činilac u jednom nacionalnom korpusu, jezik i kultura. Dali su mu za pravo filolozi evropskog okvira – Šafarik, Kopitar, Miklošič i tako dalje.

„Zato možemo reći da je dubrovačka književnost srpska bar koliko i hrvatska. To je formulacija koju je upotrebio Pavle Popović i ona je u osnovi pogleda srpske raguzološke škole“, naglasio je Petaković.

Dubrovačka književnost se na isti način vrednuje, klasifikuje i proučava na Univerzitetu u Beogradu više od stotinu godina. Na pitanje da li može danas da se objasni koliko je ona značajna, ne samo za književnost, nego i za kulturu Srbije, profesor Petaković je podsetio da se pre nekoliko godina pojavila knjiga Dubrovačka književnost u srpskoj istoriji i književnosti. Jedna grupa naučnika koja je bila okupljena oko tog pregnuća, identifikovala je preko 462 naučnika, istoričara, književnika, istoričara književnosti, istoričara jezika, novinara i tako dalje. Dakle, preko 462 jedinice su posvećene onima koji su proučavali opštu i kulturnu istoriju i književnost starog Dubrovnika.

„Dubrovačke teme, da ih tako nazovemo, javljaju se u delima Andrića, Selimovića, Ljubomira Simovića, Jovana Dučića, Ivana V. Lalića, zatim Milorada Pavića, nedavno preminulog književnika Radovana Belog Markovića. Dakle, dubrovačke teme su i te kako prisutne, i te kako žive“, istaknuo je Petaković.

On je takođe podsetio da dubrovačka književnost ima duboku i svetlu tradiciju proučavanja na Univerzitetu u Beogradu čije je središte Filološki fakultet, to jest Katedra za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima. Istaknuo je još dve institucije, a to su Matica srpska i, pre svega, Srpska akademija nauka i umetnosti. Pet profesora koji su predavali na Univerzitetu u Beogradu i najuža struka im je bila dubrovačka književnost – Pavle Povović, Petar Kolendić, Dragoljub Pavlović, Miroslav Pantić i Zlata Bojović – svi su postali akademici Srpske kraljevske akademije, odnosno SANU. Po rečima profesora petakovića, to govori o visini naučne kompetencije sa kojom se proučava ova oblast.

Na pitanje na koji način bi mogle da se razreše nedoumice koje postoje u regionu i može li nauka da nadglasa politiku, Petaković nema dileme.

„Što se tiče srpske filologije, nedoumice ne postoje. Tu su stvari postavljene na svoje mesto pre 200 godina, u vreme Vuka Karadžića, a kasnije je taj temelj razrađivan razvojem naučne metodologije. Odnos politike i nauke je vrlo osetljivo pitanje. Pratio sam ovih dana, kao i deo zainteresovane javnosti, izjave koje dolaze iz Hrvatske. Zajednički imenitelj svih tih izjava bi se mogao svesti na to da ovo nije filološko pitanje, već da je političko, koje predstavlja neku manifestaciju velikosrpskog nacionalizma i želje za teritorijama Dubrovnika i okoline. Moram da naglasim da ne govorim u skladu ni sa jednom političkom platformom, govorim na temelju zaleđa nauke. Čini mi se da to izmeštanje u sferu politike ima za cilj da se odvoji to političko, što može biti promenljivo, da se odvoji od naučnog stanovišta“, rekao je Petaković.

„Te polemike traju već 200 godina i nisu promenile naše stanovište, zato bih rekao da naučni temelj potvrđuje viđenje srpske kulturne baštine, koji podrazumeva i određeni odnos prema dubrovačkom nasleđu“, zaključio je.

P-portal. net
Kliknite za proširenje...

Reći da je srpska isto koliko i hrvatska jednostavno je prosto faktografski pogrešno. Ne može da bude isto, zato što nije. Dovoljno je pogledati kakvi su književni uticaji i šta je suštinski oblikovalo nacionalne književnosti Hrvata i Srba. I dubrovačka književnost nije imala tu ulogu kod Srba, kakvu je imala kod Hrvata. Ozbiljni stručnjaci koji danas traže mesto dubrovačkoj književnosti u okviru srpske, dotično ne tvrde, zato što bi lagali da to kažu. To se možda nekim Srbima ne sviđa, ali ne mogu nanovo prekrojiti zadnja dva veka tj. celokupnu modernu istoriju književnosti. Možda bi voleli da bude drugačije i da je dubrovačka književnost imala ključni uticaj na Selimovića, Crnjanskog ili Andrića. Ali nije.

Gundulić nije Njegoš, jednostavno i vrlo kratko rečeno.

A i to što piše u tekstu isto tako zato što npr. tako nešto ne bi izjavila ni Zlata Bojović, koja je u tekstu upravo pomenuta.

I pitam se koliko je tekst objektivno preneo Petakovićeve reči sa takvim naslovom.
 
Poslednja izmena:
Mej bregami:
Napisao sam ti.
Kliknite za proširenje...
Više puta iznosiš neistine i izmišljene projekcije, plus što svoje "mišljenje" uporedjuješ sa istorijskim faktima.
Q. in perpetuum hibernum:
Reći da je srpska isto koliko i hrvatska jednostavno je prosto faktografski pogrešno. Ne može da bude isto, zato što nije. Dovoljno je pogledati kakvi su književni uticaji i šta je suštinski oblikovalo nacionalne književnosti Hrvata i Srba. I dubrovačka književnost nije imala tu ulogu kod Srba, kakvu je imala kod Hrvata. Ozbiljni stručnjaci koji danas traže mesto dubrovačkoj književnosti u okviru srpske, dotično ne tvrde, zato što bi lagali da to kažu. To se možda nekim Srbima ne sviđa, ali ne mogu nanovo prekrojiti zadnja dva veka tj. celokupnu modernu istoriju književnosti. Možda bi voleli da bude drugačije i da je dubrovačka književnost imala ključni uticaj na Selimovića, Crnjanskog ili Andrića. Ali nije.

Gundulić nije Njegoš, jednostavno i vrlo kratko rečeno.

A i to što piše u tekstu isto tako zato što npr. tako nešto ne bi izjavila ni Zlata Bojović, koja je u tekstu upravo pomenuta.

I pitam se koliko je tekst objektivno preneo Petakovićeve reči sa takvim naslovom.
Kliknite za proširenje...

Nije dovoljno reći da je nešto pogrešno i da mnogi istorijski spisi i dokumenta nisu to što jesu?
Jednostavno, ne možeš anulirati tek tako i na riječ..
 
Neno:
Nije dovoljno reći da je nešto pogrešno i da mnogi istorijski spisi i dokumenta nisu to što jesu?
Jednostavno, ne možeš anulirati tek tako i na riječ..
Kliknite za proširenje...

Bukvalno ništa nisam anulirao, niti jedan jedini spis niti dokument. Ne stavljaj mi reči u usta.

Otvori Istoriju srpske književnosti od Jovana Deretića, ako želiš da vidiš zašto je pogrešno. Ili istoriju dubrovačke književnosti od Zlate Bojović. Ili šta god hoćeš od Đorđa Trifunovića.
 
Poslednja izmena:
Veliki srpski slikar iz Dubrovnika Marko Murat /1864-1944/

R.jpg
Ulazak cara Dušana u Dubrovnik

Kao Dubrovčanin, Murat je postao pravi član Srpske kraljevske akademije u Beogradu 1941. godine. Prilikom uvođenja u red akademika, na svečanom skupu pročitao je pristupnu akademsku besjedu: “Kroz slikarstvo u Dubrovniku”.
O Muratu je pisao srpski književni časopis iz Dubrovnika “Srđ”.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Bila je anđeo Aušvica
Odgovora
2
Pregleda
207
Nina
Nina
Nina
Podvig koji je ušao u istoriju
Odgovora
3
Pregleda
239
Nina
Nina
W
Da li je Apis bio opasnost za (kralja) Aleksandra I Karađorđevića?
3 4 5
Odgovora
116
Pregleda
1.202
Casual Observer
Casual Observer

Back
Top