Mej bregami
Buduća legenda
- Poruka
- 45.252
Kao što smo to već prešli mnogo puta, vi danas tvrdite da to nije bio srpski jezik nego je ovo što je prepisao od Hrvata Vuk S. K.
-
- Popularno:
- Da li je Mata Hari bila nemačka ili čak...
- Knez Mihailo – vešt jahač na dobrom...
- Vucic puko skroz
- 🐷 svinjska mast , da li je koristite ?
- Zbog cega peti oktobar nije drzavni...
- Netjanahu je dosao kraj?
- Vucic tvrdi: blokaderska dnevnica je 50...
- Cene su se vratile, mere su propale
- Vučić: Imamo snimke, Miša Bačulov...
- "САД И НАТО СУ УБИЛИ МИЛОШЕВИЋА"...
Dubrovačka književnost je srpska i bazirana je na kosovskom zavetu!
- Začetnik teme Neno
- Datum pokretanja
- Poruka
- 7.828
Ко тврди то?
Ово је књижевни део, ускоро ти шаљем и дипломатички, потрудићу се да буде и са фотографијама оригиналних докумената.
Узгред, у мом селу, кад ти неко помогне око нечега што те интересује обично се каже 'хвала'.
Boris T
Poznat
- Poruka
- 7.216
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.229
Pardon, drugar, ne rekoh da si išta od tog "tvrdio". Bilo bi glupo da otkrivaš svoju propagandnu svrhu.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.229
Koliko mi dosađuješ! Kto ti dosađuje?
Ti mi dosađuješ! Ostavi me!
Mej bregami
Buduća legenda
- Poruka
- 45.252
Pa da, znam sve to. Kad napišem da je to srpski jezik, vi se zapjenite da što mi je, to nije istina.Ко тврди то?
Ово је књижевни део, ускоро ти шаљем и дипломатички, потрудићу се да буде и са фотографијама оригиналних докумената.
Узгред, у мом селу, кад ти неко помогне око нечега што те интересује обично се каже 'хвала'.
Mej bregami
Buduća legenda
- Poruka
- 45.252
Kaj ti po zagorski pokušavaš pisati?
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.229
Govorim tebe nešto da se raduješ. Nemoj govorit mene
Nešto, jer ja ne ištem da govoriš mene. (Rečnik 4750 XV: 2a-3b)
Poslednja izmena:
- Poruka
- 13.833
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.229
Šta to tvrdite vi, a da se poklapa sa ovom nesrećnom ženom koja nema pojma o onom što priča (Jernej KopitEr; na Bečkom književnom dogovoru odlučeno je o srpskom jeziku ijekavskog i ekavskog izgovora; Dositejevo Pismo Haralampiju je napisano na slavenosrpskom jeziku...).
psmaniac
Veoma poznat
- Poruka
- 14.357
Несрећна? Неука или глупа?
Кнез моравски тражи на СЛОВЕНСКОМ језику да му пошаљу учене људе, који ће на СЛОВЕНСКОМ језику ширити хришћанство.
Цар им шаље солунску браћу Кирила и Метода који су створили први СЛОВЕСНСКИ језик а то је СТАРОСЛОВЕНСКИ.
Какав мозак ово може процесуирати и ширити као знања вредно?
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.229
Pa, bio sam u nedoumici i zaključio da u svakom slučaju nije imala sreće.
ИгарЈ
Ističe se
- Poruka
- 2.486
Прц, Милојка!
Илински језик повеље назива српским језиком и његовим босанским наречјем, из чега је јасно да мисли на народни говорни језик.
Дакле, или намерно лажеш и изврћеш туђе речи, или си толико ненадарен да ништа не разумеш и све схваташ наопачке.
"...когда знакомишься с судьбою древнейшаго памятника сербскаго языка - грамоты бана Кулина 1189 г."
"Грамота бана Кулина представляет древнейший памятник сербскаго языка, в частности, его боснийскаго наречия, и уже одно это обстоятельство обеспечивает ей надолго (а, может быть, и навсегда) первое место и в истории сербскаго языка, и в истории сербской письменности.
"Благодаря ей, мы знаем, что в последней четверти XII века сербский язык уже выработал почти все свои характерныя особенности и это делает нашу грамоту надёжным критерием при определении относительной древности его главных фонетических процессов."
"Познакомившись с грамотой как с памятником сербской письменности и языка..."
Poslednja izmena:
- Poruka
- 7.828
Кад сам ја рекао да то није истина? Ја тврдим да је и то , као и писање Вука и после Вука српски језик.
- Poruka
- 13.833
Dosadan si sa svojom tupošću.
Pismo Haralampiju jest napisano na slavenosrpskom, i to sporno nije. To je ponarodnjena inačica, jer slavenosrpski nije bio jasno kodificiran.
Autoričina pogrješka je u tom što mješa pojmove iz hrv. i srp. filologije, gdje u srp. filologiji još postoji nesigurnost budući da "narječje" može značiti i "quid" (ča, kaj, što), ali i ě (i, e, ije).
O ekavskom i jekavskom je točno rekla, budući da dogovor preporčuje jekavski, ali ostavlja i druge mogućnosti.
No, to je samo dio inače solidne prikazbe.
- Poruka
- 13.833
To je Putanec odavno razglobio:
https://hrcak.srce.hr/69779
POLIGLOTNI AR.-PERZ.-GRČ.-SRP. I AR.-PERZ.-GRČ.-HRV. RUKOPISNI KONVERZACIJSKI PRIRUČNICI S KONCA 15.st. NA PORTI U CARIGRADU (Knjižnica u Aja-Sofiji, mss. 4749 i 4750)
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.229
Ijekavski rečnik proglasio za "HRVATSKI" kada se za hrvatski jezik (15. stoleće) nige nije čulo.
Lopovi bili, lopovi ostali.
Bolje pročitaj rad našeg kolege sa foruma, Fuada Baćićanina koji je i Putancu očitao.
Na naslovnoj strani rečnika koji se čuva pod brojem 4749 stoji: „Luġati fārisī ʻarabī rūmī we srfī” što bi u prevodu značilo „Persijsko-arapsko-grčko-srpski rečnik”, a ispod ovog naslova je podnaslov „Luġati alsinā’i arbʻa” dok je kod rečnika pod brojem 4750 „Luġati ʻarabī we luġati fārisī we luġati rūmī we luġati srfī” što bi se prevelo kao „Rečnik arapski i rečnik persijski i rečnik grčki i rečnik srpski”. Ispod naslova je kod oba rečnika u pet redova ispisan tekst na arapskom jeziku koji u prevodu znači: „Ovaj veličanstveni primerak zaveštao je naš najveći sultan, sultanski sin, sultan gazi Mahmud Han i to kao šerijatski vakuf za one koji će ga čitati, proučavati, učiti i ispitivati. Neka mu Tvorac Večni podari obilatu sreću. Napisa siromah princ Ahmed, čuvar vakufa Meke i Medine. Neka im obojici Bog oprosti” (Rečnik 4749 i 4750 XV: 1).223 O ovim rečnicima dosta opširno, u nekoliko navrata, pisao je Verner Lefeldt, predstavio ih, analizirao i istakao njihov značaj za proučavanje istorije srpskog jezika.
Čuš, "hrvatski"! Pa zaslužićete ga* jednog dana...
________
* sarmatski jezik, tj. jedini jezik koji Hrvati i ostatak Zapada razumeju
Poslednja izmena:
- Poruka
- 7.828
Од када датира први запис на хрватском језику, који би био најстарији?
Boris T
Poznat
- Poruka
- 7.216
Игаре, настављаш да ме убеђујеш да или немаш капацитета за критичку анализу, или се само извлачиш из ситуације.
Наравно Илински каже да је то српски језик (босанско наречјије – дакле народни језик). И нико не пориче да је ово српски језик.
Као што смо већ више пута рекли, данас у славистици постоји апсолутно једногласни став да је први писани језик Срба био српскословенски (српска редакција старословенског језика). А оно што га чини српским јесте управо фонетски уплив народног језика.
Тако Илински с правом каже да је ово најстарији споменик српског језика, прецизирајући да документ дозвољава да се датирају главни фонетски процеси. Управо то се подразумева под „босанским наречијом“ српског језика, а Илински говори о фонетским особинама језика, а не о основи књижевног језика. Међутим, цитирао си само први пасус јер испод њега стоји о очувању слабих полугласника, што говори о црквенословенском утицају:
Твое тумачење Илинског је апсолутна маштарија - уместо да расправљаш о анализи Илинског, ти расправљаш о његовим уводним речима, где се нигде не помиње да је документ писан народним језиком. Дакле, у овом случају, поново јеси промашио.
Дакле, ако тврдиш да је неко писао народним језиком у 12. веку – наведи шта подразумеваш под књижевним народним језиком и које су његове карактеристике. Овде сам их већ изнео – од њих се 3 тачке могу приписати специфичним фонетским особинама штокавског дијалекта. Као што рекосмо, морфолошки готово да нема озбиљнијих разлика које одвајају народни од црквеног језика, а у лексичком погледу – никакве.
Делo В. Савића, који је овде изнео други форумаш – такође потврђује наведено– стабилна верзија српске редакције старословенског језика (од краја XII до XIѴ века) заснована је на фонетским особинама штокавштине. О томе смо расправљали 100 пута, а ти стално мистификујеш и говориш да су Срби писали чистим народним језиком.
ИгарЈ
Ističe se
- Poruka
- 2.486
Доста, Борисе, показах како лажеш и кривотвориш и да твоје тврдње немају никаквога ослонца у науци. Не занимају ме твоја крива тумачења Илинскога, он нигде и никако не тврди ништа слично твојим тврдњама. Нађи боље аргументе. Шлус.
Boris T
Poznat
- Poruka
- 7.216
Ниси показао ништа. Једино што си показао јесте да имаш празнине у разумевању различитих лингвистичких дисциплина – ти тврдиш ни мање ни више него да је постојао још један књижевни језик који се заправо у потпуности заснивао на фонетици нарoдног језика. А теби ништа не значе синтакса, морфологија и лексика ? Очигледно тако испада, пошто до сада ниси изнео ни један доказ, који други елемент нардног језика осим фонетике је присутан у писаном језику 12. века. Штета што глумиш неког стручњака који заправо има неке напамет фразе и одговоре.
Poslednja izmena:
Slovenac je povjesničar i on je tako zaključio, što znači i da je moja tvrdnja relevantna.
Mehmed paša Sokolović govori iz svoje perspektive i on u tom prostoru spominje Hrvate. A da li ima nekih potvrđujućih primarnih izvore ne znam.
Dubrovčani ne nazivaju svoj jezik srpskim. Ne postoji niti jedan znanstveni rad ili izvor u kojem bi pisao takav zaključak.
Naveo sam ti izvor u kojem se govori da su barabanti dolazili sa svih strana.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.229
Okej, to je tvoje mišljenje.
Ovo je Dositejevo:
Dajem ti na znanje, druže moj, da sam prešao iz Hale u Lajpsik za slušati i ovde što učeni ljudi govore, gdi nameravam prebivati najmanje jednu godinu i mislim s pomoću boga i kojeg dobrog Srbina dati na štampu s graždanskimi slovami na naš prosti srpski jezik jednu knjigu, koja će se zvati Savet zdravago razuma, na polzu mojega roda, da mi nije zaludu muka i toliko putovanje. Moja će knjiga napisana biti čisto srpski, kako god i ovo pismo, da je mogu razumeti svi srpski sinovi i kćeri, od Crne Gore do Smedereva i do Banata.
Ja dobitka od moje knjige nikakva ne ištem, samo da se hoće toliko navaca naći da tipograf plaćen bude. On dosad nije nikakvu srpsku knjigu na štampu izdao: zato sumnjava se preduzimati je na svoj trošak, ne znajući kakvu će sreću knjiga imati. Uzdam se da će se naći koji svojemu rodu dobraželatelj, Sarajlija i Trebinjanin, Novosađanin i Osečanin, da pošlje ovde tipografu po nekoliko dukata za dati mu drznovenije i pokazati mu da se nahode ljudi koji žele što dobro srpski na štampi viditi. A ko šta da, neće štetovati, jer će primiti toliko knjiga koliko iznosi suma koju položi. Ja, uveravajući da će knjiga moja biti vesma polezna, ne mislim u tom sebe hvaliti, no one ljude od kojih sam što dobro naučio, iz kojih premudrih knjiga francuskih, nemeckih i talijanskih najlepše misli kao cveće izbirati nameravam i na naš opšti jezik izdati.
Nu, der obazri se, ne bi li i tu koga našao koji bi izvolio soopštnik opštepoleznoga dela biti; kaži mu da što je god Srbalja, od Adrijatičeskoga mora do reke Dunava, svi će ga pohvaliti. Slatka je uteha nadati se da ćedu naša imena živiti i mila našemu rodu biti za dobro koje smo mu učinili do onih samih dalekih vremena kad se naše kosti u prah obrate. Po mnogo hiljada godina srpska će junost nas pominjati i naša će pamet poslednjim rodovom mila i draga biti.
Neka samo okrenemo jedan pogled na narode prosveštene cele Evrope. U sadašnjem veku svi se narodi sile svoj dijalekt u sovršenstvo dovesti – delo vesma polezno, budući da kad učeni ljudi misli svoje na opštemu celoga naroda jeziku pišu, onda prosveštenije razuma i svet učenija ne ostaje samo pri onima koji razumevaju stari književni jezik, no prostire se i dostiže i do seljana, prepodavajući se najprostijemu narodu i čobanom, samo ako znadu čitati. A koliko je lasno na svom jeziku naučiti čitati! Kome li neće se militi malo truda preduzeti za naučiti čitati, čitajući što pametno i razumno i vrlo lasno razumevajući ono što čita?
Znam da mi može ko protiv reći: da ako počnemo na prostom dijalektu pisati, stari će se jezik u nemarnost dovesti, pak malo pomalo izgubiti. Odgovaram: koja je nami korist od jednog jezika kojega u celom narodu od deset hiljada jedva jedan kako valja razume i koji je tuđ materi mojej i sestram...? Nek nauče...! To je lasno reći, ali nije učiniti. Koliko je onih koji imadu vreme i sposob za naučiti stari književni jezik? Vrlo malo! A opšti prosti dijalekt svi znadu, i na njemu svi koji samo znadu čitati mogu razum svoj prosvetiti, srce poboljšati i narave ukrasiti. Jezik ima svoju cenu od polze koju uzrokuje. A koji može više polzovati nego opšti, celoga naroda jezik?
Francuzi i Italijanci nisu se bojali da će latinski jezik propasti ako oni počnu na svoji jezici pisati, kako i nije propao. Neće ni naš stari propasti, zašto učeni ljudi u narodu vsegda će ga znati i s pomoću staroga novi će se od dan do dan u bolje sostojanije privoditi. ******** sve svoje najbolje knjiga na svom dijalektu s graždanskim slovom štampaju. Samo prostota i glupost zadovoljava se vsegda pri starinskom ostati. Zašto je drugo bog dao čoveku razum, rasuždenije i slobodnu volju nego da može rasuditi, raspoznati i izabrati ono što je bolje? A šta je drugo bolje nego ono što je poleznije? Što god ne prinosi kakovu libo polzu, ne ima nikakve dobrote u sebi. Zašto bi se dakle mi Srblji sumnjavali u takovom i toliko poleznom i pohvale dostojnom delu pročim slavnim narodom sledovati? Nije manja čast sveta u kojej se slavenoserpski jezik upotrebljava, nego zemlja francuska iliti ingleska, isključivši vrlo malu različnost koja se nahodi u izgovaranju, koje se slučava i svim drugim jezikom. Ko ne zna da žitelji črnogorski, dalmatski, hercegovski, bosanski, servijski, horvatski (kromje muža), slavonijski, sremski, bački i banatski (osim Vlaha) jednim istim jezikom govore?
PS. Šenoa više piše na slavenosrpskom u Prosjak Luka nego Dositej u Život i priključenija.
Ja dobitka od moje knjige nikakva ne ištem, samo da se hoće toliko navaca naći da tipograf plaćen bude. On dosad nije nikakvu srpsku knjigu na štampu izdao: zato sumnjava se preduzimati je na svoj trošak, ne znajući kakvu će sreću knjiga imati. Uzdam se da će se naći koji svojemu rodu dobraželatelj, Sarajlija i Trebinjanin, Novosađanin i Osečanin, da pošlje ovde tipografu po nekoliko dukata za dati mu drznovenije i pokazati mu da se nahode ljudi koji žele što dobro srpski na štampi viditi. A ko šta da, neće štetovati, jer će primiti toliko knjiga koliko iznosi suma koju položi. Ja, uveravajući da će knjiga moja biti vesma polezna, ne mislim u tom sebe hvaliti, no one ljude od kojih sam što dobro naučio, iz kojih premudrih knjiga francuskih, nemeckih i talijanskih najlepše misli kao cveće izbirati nameravam i na naš opšti jezik izdati.
Nu, der obazri se, ne bi li i tu koga našao koji bi izvolio soopštnik opštepoleznoga dela biti; kaži mu da što je god Srbalja, od Adrijatičeskoga mora do reke Dunava, svi će ga pohvaliti. Slatka je uteha nadati se da ćedu naša imena živiti i mila našemu rodu biti za dobro koje smo mu učinili do onih samih dalekih vremena kad se naše kosti u prah obrate. Po mnogo hiljada godina srpska će junost nas pominjati i naša će pamet poslednjim rodovom mila i draga biti.
Neka samo okrenemo jedan pogled na narode prosveštene cele Evrope. U sadašnjem veku svi se narodi sile svoj dijalekt u sovršenstvo dovesti – delo vesma polezno, budući da kad učeni ljudi misli svoje na opštemu celoga naroda jeziku pišu, onda prosveštenije razuma i svet učenija ne ostaje samo pri onima koji razumevaju stari književni jezik, no prostire se i dostiže i do seljana, prepodavajući se najprostijemu narodu i čobanom, samo ako znadu čitati. A koliko je lasno na svom jeziku naučiti čitati! Kome li neće se militi malo truda preduzeti za naučiti čitati, čitajući što pametno i razumno i vrlo lasno razumevajući ono što čita?
Znam da mi može ko protiv reći: da ako počnemo na prostom dijalektu pisati, stari će se jezik u nemarnost dovesti, pak malo pomalo izgubiti. Odgovaram: koja je nami korist od jednog jezika kojega u celom narodu od deset hiljada jedva jedan kako valja razume i koji je tuđ materi mojej i sestram...? Nek nauče...! To je lasno reći, ali nije učiniti. Koliko je onih koji imadu vreme i sposob za naučiti stari književni jezik? Vrlo malo! A opšti prosti dijalekt svi znadu, i na njemu svi koji samo znadu čitati mogu razum svoj prosvetiti, srce poboljšati i narave ukrasiti. Jezik ima svoju cenu od polze koju uzrokuje. A koji može više polzovati nego opšti, celoga naroda jezik?
Francuzi i Italijanci nisu se bojali da će latinski jezik propasti ako oni počnu na svoji jezici pisati, kako i nije propao. Neće ni naš stari propasti, zašto učeni ljudi u narodu vsegda će ga znati i s pomoću staroga novi će se od dan do dan u bolje sostojanije privoditi. ******** sve svoje najbolje knjiga na svom dijalektu s graždanskim slovom štampaju. Samo prostota i glupost zadovoljava se vsegda pri starinskom ostati. Zašto je drugo bog dao čoveku razum, rasuždenije i slobodnu volju nego da može rasuditi, raspoznati i izabrati ono što je bolje? A šta je drugo bolje nego ono što je poleznije? Što god ne prinosi kakovu libo polzu, ne ima nikakve dobrote u sebi. Zašto bi se dakle mi Srblji sumnjavali u takovom i toliko poleznom i pohvale dostojnom delu pročim slavnim narodom sledovati? Nije manja čast sveta u kojej se slavenoserpski jezik upotrebljava, nego zemlja francuska iliti ingleska, isključivši vrlo malu različnost koja se nahodi u izgovaranju, koje se slučava i svim drugim jezikom. Ko ne zna da žitelji črnogorski, dalmatski, hercegovski, bosanski, servijski, horvatski (kromje muža), slavonijski, sremski, bački i banatski (osim Vlaha) jednim istim jezikom govore?
PS. Šenoa više piše na slavenosrpskom u Prosjak Luka nego Dositej u Život i priključenija.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.229
To je teško pitanje i, po svemu sudeći, odgovor je - ne pre 16. veka.
Riječ "hrvatski" u smislu jezika prvi je put upotrijebljena u "Vinodolskom zakoniku" 1288. U njemu piše: "Žakan ubo, ki za biskupom stoji, v toj istoj crikvi zove se hrvatski malik, a vlaški macarol." Izraz „jazikom hrvackim“ nalazimo zapisan u Istarskom razvodu (nastajao 1275. – 1395.). Od autora koji su pisali štokavskim tako ga prvi izričito naziva dubrovački pisac Dominko Zlatarić (1558.-1613.) kada prevodi neka antička djela: „iz veće tuđijeh jezika u hrvatski izložene“. Naposljetku, među kajkavskim piscima tako prvi postupaju Ivan Belostenec (oko 1594.-1675.) i Baltazar Milovec (1612.-1678.).
Kako je Vinodolski zakon samo prepis iz 16. veka, a Istarski razvod falsifikat, ostaje nam Domeniko Zlatarić o kojem smo govorili pre dve-tri strane na ovoj temi i zaključili da je iz ljubaznog ophođenja jezik Jurja Zrinskog tako nazvao ("Vaš hrvacki"), dok sami kajkavci (kojima je Zrinski pripadao) svoj jezik tako nisu nazivali sve do 18. veka.
Izmišljen jezik, veštačka nacija (bez jezgra etnogeneze).
- Poruka
- 30.420
Словенац то претпоставља а не закључује, што си могао да видиш да си обратио пажњу на цитат који си сам дао.Нема доказа о Хрватима у Рашкој и Дукљи као што рекох, а писања византијских писаца се тумаче онако као сам ти већ написао.
Пише он из своје перспективе али то не доказује Хрвате у Дубровнику, танка је то нит да се за њу качиш.
Дубровчани називају свој језик српким и имаш примера колико хоћеш о томе, игнорисање те чињенице нема никаквог смисла.
https://forum.krstarica.com/threads/srpsko-ime-u-dubrovniku.236241/
кад прочиташ нешто конкретно и решиш се заблуда и предрасуда ти се јави.
Долазили јесу али из Турске долазили нису, а Хрвате су тражили само из Хабзбуршке провинције Хрватске а не из Клишког санџака у оном молби.
