Da imamo dosta toga onda bi se nešto konkretno i znalo. A vidimo da se ne zna previše.
Па зна се доста тога, наука се тиме бави интезивно 150 година, само треба да прочиташ шта се пише, и то без предрасуда и унапред пројектованих теорија, то те нигде неће довести.
Ja navodim politički kontekst DAI iz 10. stoljeća, i o tome ovi povjesničari govore.
Наводе они разне аспекте тог извора као што је и показано на теми посвећеној управо њему.Политички наратив писца постоји и није споран али за ову причу нама су интересантни ови други подаци које даје.Напослетку те политичке творевине су се мењале, шириле и нестајале, феудално доба је узимало маха, али су зато етницитети дуговечнији.
Naveo sam povjesničare koji spominju politički kontekst.
Срби су народ а не политичка заједница, па треба гледати етнички контекст а не феудално-друштвени у овом случају.
Ja navodim povjesničare koji govore o tom kontekstu. Zašto ne govore o etničkom kontekstu? Pa valjda jer nemaju dodatne potvrde iz 6-9. st. Ja ne mogu ništa više reći. Zato sam naveo Hrvate u Iliriku, Crvenu Hrvatsku, ali ne možemo taj kontekst dokazati drugim izvorima. Možemo dokazati prisustvo Hrvata prema Duklji ali dokazati postojanje Crvene Hrvatske ili prisustvo Hrvata u Iliriku kao široj cjelini ne možemo ničim potvrditi.
Možemo imati svoje mišljenje ili teorije, kao što ti imaš ali ne možemo to dodatno potvrditi.
Па пишу и о томе, бар о томе је написано тоне материјала.Политички контекст цитата који сам поставио не постоји, тај цитат га управо негира.
То су каснији извори без историјске потврде.
Ne znam jer znači ili ne znači, ja sam naveo povjesničare koji taj izvor i spomen hrvatske zemlje stavljaju u kontekst Zahumlja. A što se tiče nečijeg putovanja još nije izložen izvor ili citat koji bi govorio o nekom morskom putovanju i zarobljavanju. Tako da ne mogu ići dalje od toga.
Ето ти сад, прво си тврдио да нико о томе не пише, па када сам ти навео да пишу онда не пишу како би ти одговарало.Који извор да ти буде изложен када је познат само тај један цитат, ово је тумачење тог цитата, и кажем заробљен је негде на мору нема основа претпостваљати другачије.
DAI je podložan kritici, a kada govori o nekome kao srbima tijekom 7. st. pa mora se uzeti širi kontekst za dokazivanje. Sam DAI navodi seobu iz nekog mjesta u Grčkoj koje je 50 puta manje od mjesta gde ti Srbi stižu. Isto govori iz pozicije 10. st. Da je sve tu jasno onda povjesničari ne bi imali tvrdnje kakve imaju.
Начин на који је сеоба изведена може да буде споран али нема основа негирати постојање Срба тада.
Не каже тако:
"Пошто су два брата наследили на власти свога оца у Србији, један од њих је узео половину народа и пребегао Ираклију, цару Ромеја (Византинаца), и тај исти цар Ираклије га је примио и за насељавање му је дао место у Солунској теми Сервију(Србица), која од тада носи тај назив. После неког времена, су ти исти Срби одлучили да се врате у своје земље и цар их је пустио. Када су прешли реку Дунав, они се покају и преко стратега који је тада био у Београду, јаве цару Ираклију, да им он да другу земљу за насеље. И пошто садашња Србија и Паганија и земља Захумљана и Травунија и земља Конављана, беше под влашћу цара Ромеја, а пошто су те земље биле опустошене од Авара (јер су из тих земаља они истерали Романе који сада живе у Далмацији и Драчу), то цар у овим земљама насели исте Србе и они беху потчињени цару Ромеја, а цар их покрсти довевши свештенике из Рима и, научивши их да правилно врше дела побожности, изложи им хришћанско учење."
Никакве накнадне сеоба Срба нису забележене.
Ti bi onda vrlo lako te povjesničare mogao osporiti sa tvrdnjom "da su to samo nečije želje" i da se "izvori ne mogu tako tumačiti". Onda bi tako i ja mogao početi osporavati povjesničare.
Па да ти право кажем нема се шта оспоравати јер си поставио неке цитате на основу којих се ништа и не може закључити.
Govori se samo o tom uvodnom dijelu koji je naknadno dodan(srpska i hrvatska gospoda), a sami zaključci i izvor nije sporan, odnosno ja na to nisam naišao.
"The manuscript of Historia Salonitana Maior (HSM), before listing the decisions of the Church Council in Split from 925, says that the bishops coming to the council from all parts of coastal Dalmatia passed through the states of the Croats and “Vrborum,” meeting their nobles along the way.
(To je taj dio o srpskoj i hrvatskoj gospodi)
This was recently used by Komatina as evidence that the (Za)humljani (whose duke was present at the Council), a place where the bishops from Kotor and Dubrovnik must have passed through on their way to Split, were the Serbs, by following some earlier authors in reading the word Vrborum as Serborum, i.e., the Serbs.
However, such an assumption is highly problematic. The HSM is a later and longer text from the sixteenth century, based on the thirteenth-century Historia Salonitana (HS) by Thomas the Archdeacon of Split. The sections on the Split councils in 925 and 928, preserved in the HSM, are missing from HS and seem to have been composed by multiple authors. The passage on the gathering of the bishops was written by a later author, so cannot be used as authentic evidence from the tenth century in the same way that the papal letters or actual acts of the councils can."
14-15
Danijel Džino
"…cum Croatorum et Vrborum proceribus". HSM, str. 98-99 (osobito bilj.620) Ona, kao i neki autori uz sav uvid u najstariji prijepis originala HSM, bespotrebno riječ Vrborum pretvara u Serborum, a riječ je o lošoj srednjovjekovnoj latinštini...
64
Zbornik Trebinjsko-mrkanska biskupija
Ivica Puljić
https://www.academia.edu/107316840/Zbornik_Trebinjsko_mrkanska_biskupija
Не, каже се баш да сами закључци сплитских сабора нису сачувани у оригиналу него у препису ХСМ.
"Закључци нису сачувани у оригиналу, већ у пријепису из 16. ст., у дјелу Хисториа Салонитана Маиор."
Vjerojatno tamo postoje Srbi ali i ostali, zato Dubrovačko zaleđe nije samo naseljeno Srbima jer primarno postoje i oni koji nisu Srbi.
Па постоје, рецимо северно од Цетине су наведени Хрвати, и баш ту настаде хрватски језик који неки чакавицом зову.У Дубровнику и његовом залеђу настаде српски језик.
Imali su srpsku kancelariju kao i srpsku državu u zaleđu. Naveo sam podatak da su srpski jezik prevodili na svoj ilirski. Ne mogu reći koje su razlike postojale ali ako se nešto prevodi na svoj jezik onda razlike očito postoje.
Е из те српске државе у залеђу је насељаван Дубровник.Српска канцеларија је преводила српски језик на латински, илирским се понекад називао баш тај српски језик.У дубровачком архиву зато имаш документа на српском или латинском.Можеш да погледаш у предходним објавама како је то изгледало.
Postoje masovne migracije u turskom periodu tako da je to moglo stići daljnjim migracijama.
Само што су Срби тамо забележени не само пре Турака него и пре Немање па те миграције којих је било немају везе са овим о чему причамо.
