Država ukida konkurenciju u izdavanju udžbenika

Nije “kiks”, u pitanju je preštampana fantazija Pavla (Pavao) Ritera na kojoj se inače Hrvatska prostire do Baltičkog mora.
Јел ти доделио нешто Бин-Зајеб уочи данашње Посете Господару твом, па си тако расположен?
Колико си дуго пузао по Поду скупљајући Милостињу?
 
Ma sve to ok, samo navedi o kom razredu se radi i o kom udžbeniku izdavača Klet. Misliš da svi mi profesori znamo koji udžbenik i kako se piše? Daj ne preteruj, dovoljno što imamo Miso koji zna za nepismene učiteljice al ne zna za nepismene profesorke :D
Zar misliš da baš niko nije čuo za one “inkluzivne” i “afirmativne” “pristupe nastavi istorije”? Kolegu Pumpanovića niko nikada na pdf istorija nije uspeo da navede da da se izjasni oko toga…

a) Susedi Srbije u doba Stefana Nemanje.

b) Poreklo Albanaca.

c) Šta je Gospa Lompar mislila dok je pružala logistiku Kletu?
 
I da dodam, na ovo je ukazivao i tadašnji ministar prosvete, Verbić koji ubrzo i smenjen.
https://dostajebilo.rs/blog/2018/08/31/nemacka-i-divlje-trzise-udzbenika-u-srbiji/
Ja ovde nigde ne pročitah ime supruge. A pogledaj datum i od kada se ukazuje na tržište udžbenika, one koji to dozvoljavaju i td..
Pa da ponovim, pročitaj tekst.
Zar misliš da baš niko nije čuo za one “inkluzivne” i “afirmativne” “pristupe nastavi istorije”? Kolegu Pumpanovića niko nikada na pdf istorija nije uspeo da navede da da se izjasni oko toga…

a) Susedi Srbije u doba Stefana Nemanje.

b) Poreklo Albanaca.

c) Šta je Gospa Lompar mislila dok je pružala logistiku Kletu?
 
Zašto skrećeš sa teme: tema su nemački Klet i njegove istorije, uz ulogu Gospođe Lompar u nametanju laži i propagande okolnih nacionalizama u srpske udžbenike istorije:

Počnimo o pitanju Albanaca kao “starosedelaca”, inače potpuno nepoznatih Staroj Grčkoj i Rimu, i kako to da se “autohoton” i “starosedelački” albanski narod prvi put pominje u istorijskim izvorima tek u XI veku? Tu bili “pre” Srba, a prvi pomen o njima 400 godina posle pojave Slovena na Hemu (“Balkan” se zove ovako tek od XIX veka).

Ti si u prosveti, valjda bi ti trebala da znaš šta piše u udzbenicima, zar ne?

A kakva je uloga Milove supruge tačno i u čemu to? Šta je ona?
 
Dobrodosao u komunizam.

A posle se kao folirajte da ne volite komunizam.

Drzavni Zavod za udzbenike je za vas, samo to i nista vise.

Ја сам чуо да у неким капиталистичким земљама родитељи уопште не купују уџбенике, већ их обезбеђује школа.
 
Ko je izdavac nema veze sa onim ato pise u knjigama...Ovde se to naravno i namerno mesa...Svi ti udzbenoci za osnovnu skolu su sa nikada vise nacionalizma....Na nivou SFRJ bukvalno, ta kolicina, samo sto se to tada zvalo bratstvo i jedinstvo...Tako da nacionalisti koji nisu pogledali udzbenike neka ne brinu, ima i vise od njihovog ukusa... Istorija subkektivna pisana takodje po njihovom ukusu. Citanka prepuna Sv. Save...Ma bez brige...
 
Ја сам чуо да у неким капиталистичким земљама родитељи уопште не купују уџбенике, већ их обезбеђује школа.
ма не само уџбенике....
морају се купују они Блокови Ц1 за Ликовно,па Темпере,па зашиљачи за графитне Оловке....
онда имаш неке Папире у Бојама где се играју бојице....
Не знам,али то је тешка Работа илити сизифов Посао јер,као да ова Власт ЖЕЛИ,ОНА ТО ПРИЖЕЉКУЈЕ да ,МИ НЕСТАНЕМО,да нестане цела Земља,да Нас нема!
Све што раде,али СВЕ-раде у том Смеру.
 
Prikaz jednog od kolonijalnih “udžbenika istorije”:

I deo:

Српска историја у уџбенику за шести разред основне школе | Културна политика​

milan-damjanac2.jpg


Национални интерес сваке озбиљне државе јесте, пре свега, успешна и одговорна културна политика и квалитетно образовање деце. Нема ничег важнијег за будућност српског народа од демографске обнове, заштите културног наслеђа, очување националне свести и историјског памћења. У скорашњем тексту Слободана Антонића „Самомрзитељи“[1], имали смо прилике да прочитамо приказ лика и дела директора Народне библиотеке Сретена Угричића. Не само што је у нашој лепој држави могуће да неко попут Сретена Угричића постане директор једне од најважнијих установа, тиме доказујући да ова земља нема никакву културну нити образовну политику, већ су и уџбеници у служби дневнополитичких дешавања. Као што ћемо имати прилике да видимо, идеолошка злоупотреба младих пошиње од основне школе.

Албанци – староседеоци Балкана и дошљаци Срби

Претходних дана, помно сам ишчитавао и бележио занимљивости из уџбеника историја за шести разред основне школе у издању Завода за уџбенике Београд. Аутор овог уџбеника Раде Михаљчић износи неке фрапантне тврдње. Након читања овог уџбеника, нисам више сигуран да познајем српску средњовековну историју. Може бити да само нисам довољно проучавао дела албанских и хрватских историчара. Наиме, у овом уџбенику који се бави историјом средњега века, могао сам да научим да „...подела друштва увек води и стварању државе која штити богати, владајући слој“[2]. Занимљива опаска. Након што сам ову значајну лекцију савладао, упознао сам се са староседеоцима Балкана – Албанцима. Након описа доласка Словена на Балкан и сукоба са староседеоцима аутор каже „...међутим, староседеоци који су живели заједно и чија су насеља груписана у веће скупине нису словенизирани. Обичаје, језик, и друга народна обележја сачували су Албанци. Део досељених Словена примио је језик и обичаје Албанаца и стопио се с њима“.[3] Запањен овом констатацијом, сасвим случајно сам пронашао објашњење у првој проширеној верзији истог уџбеника, у реченици које нема у садашњој: „Албанци воде порекло од староседелаца на Балканском полуострву, највероватније Илира, романизованих у мањој мери. Са њима су се мешали стари Грци, Словени и други народи...“. [4]

После оваквог сазнања, нема смисла приговарати Албанцима на својатању Косова и Метохије, српских манастира и културне баштине. Они су ионако балкански староседеоци, а Срби су узурпатори. Читајте децо, учите српски ђаци, своју историју! Ви сте припадници дошљака и узурпатори албанске земље и све што доживљавате – доживљавате са разлогом. Албанци не узимају српску земљу, већ враћају своју натраг. Ето, и то доживесмо од српског историчара који нашу децу учи средњовековној историји. Тврди човек да су Албанци потомци Илира, и тиме директно помаже њихове освајачке походе и отимачину српске земље. Одавно је утврђено да Албанци немају поморску и рибарску терминологију, чиме нам је немачки лингвиста, академик, проф. др Густав Вајганд (G. Weigand, 1860–1930) доказао да Албанци нису Илири. Ово је један од његових дванаест чувених аргумената који су преведени, објављени и продискутовани (па и усвојени) од стране свих светских признатих истраживача. Штавише, и од самих албанских трезвених научника, лингвиста, историчара и академика, као што су академик, проф. др. Eqrem Çabej (1908-1980), др Ardian Klosi, Ardian Vehbiu, Fatos Ljubonja и пуно других. Без обзира на то што је научни свет прихватио истину о пореклу Албанаца, албанске власти, подржане од стране квазинаучних теорија, настављају да тврде да су пореклом Илири. Тиме су преплавили своју литературу, почев од буквара, који стављају у руке својој деци од првог дана школе, па све до "научних" студија и дисертација. Све то очигледно није довољно појединим српским академицима као што је случај са Радетом Михаљчићем. Кога брига за карту Европе из 814. године на којој се јасно види српска држава на Балкану и албанска која се граничи са Јерменијом и Азербејџаном. Моја непросвећена маленкост, недовољно заражена еврофанатизмом и регионалним духом сарадње и братства, не може да схвати овакву тврдњу у уџбенику за шести разред. Уколико сте помислили да је то све, варате се. Након тога сам проширио своја сазнања научивши да је „ Стефан Немања освојио Косово и крајеве северне Албаније“ [5]. Наравно, писац уџбеника је могао рећи – крајеве данашње Албаније. Ништа од тога. Понадах се, у тренутку, да је у питању случајан превид. Постоји још један случајан превид, који додуше, вероватно није ауторова грешка, али показује стање духа људи који су учествовали у припреми овог уџбеника за штампу. У одељку „Историја и легенда“, српски јунаци Топлица Милан и Косанчић Иван су, сасвим случајно, заменили имена, те се наводи „ ...њима је предање придодало измишљене, неисторијске ликове као што су Југовићи и побратими Милоша Обилића, Иван Топлица и Милан Косанчић“. Као неко ко је одрастао на косовском завету и српским епским песмама, не могу да разумем овакав превид (да не говоримо о сигурности са којом аутор тврди да су ликови измишљени).

Након свега овога, био сам убеђен да читам дело из албанске историографије. Нажалост преварио сам се. Понадам се да ће се аутор исправити у одељку о османлијским освајањима, међутим: „После Маричке и Косовске битке, Турци су све више угрожавали албанске области“[6]. Након тога говори о јунаштву Ђорђа Кастриота Скендербега и ниједном речју не напомиње да је Скендербег пореклом био Србин, нити долазак Албанаца на Балкан након слома арапске Сицилије.
 
II deo prikaza kolonijalnog “udžbenika”: zapaziti i lupetanje o “gubitku samostalnosti Makedonije” (njom je inače tada vladao u Hrista Boga Vukašin Kralj Srbljem) Maričke bitke,


Македонски Словени и њихова национална самобитност

Уколико нисте знали – ваша деца знају.

Македонци су стари европски народ. Некада су се звали „Македонски Словени“ и међу првима су прихватили ћирилицу: „ ...на Балканском полуострву ћирилицу су прихватили Срби, Македонски Словени и Бугари“.[7] Међутим, каже аутор, ћирилицу су, сем Срба, Македонаца и Бугара прихватили и људи који живе у „ Босни и приморским крајевима југоисточно од Сплита“. [8]Ко ли би ти, непознати људи, могли бити? Да ли је разумно претпоставити да су у питању били Срби? Не, не, то нипошто, бошњачки историчари у својим уџбеницима уче децу да у средњем веку у Босни није било Срба.

Нећемо ваљда пропагирати великосрпску политику у уџбенику за историју, није европски од нас да исказујемо претензије на суседне и пријатељске нам државе.
Зато ћемо, како бисмо изгледали европеизовано и сорошевски, рећи да постоје неки неидентификовани људи, ван границе данашње Србије, који су користили ћирилицу. Та формулација звучи модерно. Аутор је овај маневар искусно извео, и самим тим заслужује награду „Најевропљанин“. Заслужни носилац овог престижног признања је и Ивица Дачић. Аутор даље говори и о патњама и страдању „Македонских Словена“. Наиме, „после слома Бугарске, над Македонским Словенима успостављена је византијска власт. Нова управа изазвала је незадовољство које је прерасло у отпор... “[9]

О патњама „Македонских Словена“ говори и у одељку о српским средњовековним освајањима: „ ... Од Византије краљ Милутин је освојио Македонију, у којој су живели Македонски Словени...“[10]

Такође, Душан Силни је освојио „већи део албанских крајева“[11]. Одмах се види да смо лидери у региону. Председник Тадић решава хрватско – словеначке спорове, а историчар Михаљчић разрешава велику енигму историје и дневнополитичких збивања. Срби и Бугари су вршили претензије на македонску територију тероришући македонски народ (шта би са свим оним Србима у Македонији који су се тако изјашњавали до 1945, они су изгледа, статистичка грешка) а Грци без разлога нападају Македонце за узурпацију грчког имена и злоупотребу историје. Дневнополитичка енигма. Управо је то и суштина овог уџбеника – пропаганда у служби дневнополитичких збивања и потреба, корак напред ка „помирењу у региону“. Научио сам, такође, да је Маричка битка била катастрофа македонске, а не српске државе и народа.[12]Македонија је, каже аутор, „ изгубила самосталност“.

Значи, наши преци су ослобађањем јужних српских крајева 1912 године у ствари извршили агресију на македонски народ. Боже, нисам имао представу да смо ми Срби народ освајача. Што би рекао Брана Црнчевић, „ колико Србија треба да буде мала да не би била велика“.

На овом месту не могу а да не споменем неколико речи Данка Поповића из уста његовог јунака Милутина: „ Заузесмо ми Кајмакчалан, синовче. Прекрисмо га лешевима. Само коња шта је остало да се распада на оним падинама... Добро, благо ујаку, а што ми онда љубисмо земљу?... Имадосмо ли ми нека друга посла него да по Македонији гинемо? Јесу ли, благо ујаку, велим, јесу ли ти чија је земља знали раније да је њина? Ако јесу, што је не освајаше и ослобађаше, како се тек сад сетише чија је?... – смеје ми се у брк... Сви они пишу сад и говоре да смо ми отели Македонију кад смо прешли преко Кајмакчалана. А ја, синовче, видим нас како љубимо земљу кад смо прешли на ову страну Кајмакчалана, па ми криво. Што је нама било потребно да љубимо земљу Кајмакчалана па да се Македонци љуте на нас... Што да Македонија буде за нас три пута гробница, па да нас чак и наши школовани људи кајмакчаланским аветима називају и да нас подругљиво зову Солунцима, ко да је лако бити Солунац. Зашто се заборавља да је и од оне шаке јада што је са Халкидикија пошла као десеткована српска војска до краја изгинуло више од половине... Зашто да испаднемо смешни на крају? “[13]

Закључак

Сваки народ покушава да у својим уџбеницима „улепша“ историјске догађаје и представи себе у бољем светлу, те често претера. Једино је код нас немогуће очекивати бар минимум објективности, бар минимум самопоштовања и поштовања историјске истине. Како изгледа концепција будуће регионалне сарадње у погледу заједничке историје и чињеница у уџбеницима, најбоље можемо видети по публикацији Сорошевог Фонда за отворено друштво Босне и Херцеговине „ Образовање у Босни и Херцеговини – чему учимо дјецу?“ [14]

Ту можемо пронаћи позитивне и негативне уџбеничке примере. Наравно, на основу процене Фонда. На пример, у критици уџбеника из Српског језика и културе изражавања у Источном Сарајеву каже се: „ Већи део наведених примера односи се на имена везана за српску културу и историју, нису присутни примери из културе и традиције других конститутивних народа и не доминирају примери везани за Босну и Херцеговину: „На пример: Улица српских владара, Улица бана Лазаревића, Улица Бранка Чопића, Улица Немањина, Трг слободе, Трг жртава фашизма; Првомајска улица, Његошева улица ...На пример: Основна школа "Петар Кочић", Филозофски факултет у Бањалуци, Народна библиотека Србије, Грађевинско предузеће "Рад", Општина Требиње ...“ “ [15]

Занимљив је коментар на песму Алексе Шантића: „ Избор ове Шантићеве песме из целокупног песниковог стваралаштва говори о свесној намери аутора уџбеника да кроз наставу књижевности пласира идеолошку поруку, чији је примарни задатак - формирање националног бића. Песма је, с обзиром на контекст, политичка, а будући да је национално јасно одређена, и патриотска:
 
Ko je izdavac nema veze sa onim ato pise u knjigama...Ovde se to naravno i namerno mesa...Svi ti udzbenoci za osnovnu skolu su sa nikada vise nacionalizma....Na nivou SFRJ bukvalno, ta kolicina, samo sto se to tada zvalo bratstvo i jedinstvo...Tako da nacionalisti koji nisu pogledali udzbenike neka ne brinu, ima i vise od njihovog ukusa... Istorija subkektivna pisana takodje po njihovom ukusu. Citanka prepuna Sv. Save...Ma bez brige...
Izvini, povodom tog “nacionalizma”, koliko Srbija treba da bude mala da ne bi bila velika?
 
Radikali samo čekaju da neko kupi zemlju i da pale.
Ја сам раније мислио да су они патриотски оријентисани.
Кад им се срушио берлински Зид и срушио се совјетски Савез-Они су сви трбали подхитно буду ухапшени и процесуирани.
Ал не лези Враже,измислили су Слобу који им је дао Ветар у Једра где су уз омање Турбуленције наставили да ведре и облаче.
Међутим,тај Коров се толико укоренио тако да је обичном Човеку преостало да не таласа превише зато што се много пута опекао у Прошлости.
Али..сад се све оголило,толико постало кристално јасно тако да су и ти мЛАди Људи,СТУДЕНТИ,видели у ком Грму лежи Зец.
 
Da, bilo bi lepo da obrazloži o čemu se radi.

Mislim da znam o čemu je reč, jer sam upravo ja skrenuo pažnju javnosti na tu spornu kartu. Ali je pobrkao sve i svašta (i vreme i ljude).
Tema je o nemačkom izdavaču koji štampa kolonijalne udžbenike za indoktrinaciju poslušnih. Svako ko se ubacio u biznis oko takvih udžbenika naravno da će se naći na tapetu.
 
Da, bilo bi lepo da obrazloži o čemu se radi.

Mislim da znam o čemu je reč, jer sam upravo ja skrenuo pažnju javnosti na tu spornu kartu. Ali je pobrkao sve i svašta (i vreme i ljude).
O čemu se radi? Kakav je to udžbenik?
Onaj u kom je na “istorijskoj karti” Srbije u vreme Stefana Nemanje njen istočni sused “Bugarska”, a ne Vizantija, a na Drini se graniči sa “Hrvatskom”. Nisi mogao da ne vidiš.
Upravo taj “udžbenik”, vidiš kako sve lepo znaš.
 
Poslednja izmena:
Pa daj, pokaži mi da vidim o čemu govoriš, zaboga.
Ma sve to ok, samo navedi o kom razredu se radi i o kom udžbeniku izdavača Klet. Misliš da svi mi profesori znamo koji udžbenik i kako se piše? Daj ne preteruj, dovoljno što imamo Miso koji zna za nepismene učiteljice al ne zna za nepismene profesorke :D
Pošto je kolega konstatovao da su srpski novopečeni “udžbenici istorije” krcati falsifikatima i propagandom okolnih nacionalizama (pomenuta karta je samo lako uočljivi vrh ledenog brega), mogli bi smo i da konstatujemo činjenicu da je gospođa Vesna Lompar saradnica izdavacke kuće Klett na politički korektnim udžbenicima srpskog jezika.
 
A možda da tebe neko poduči i ko je Kavačić? Čovek koji je ponudio besplatne udžbenike i to veoma kvalitetne, ali čik pogodi? Zabranjen je
:mrgreen:
Čemu ovakvo spinovanje, pa upravo se Kavčić sa svojim besplatnim udžbenicima, tj plaćenim iz svog džepa pobunio protiv ovih. Na ideju da sam plati udžbenike (otkupi prava da bi mogli da se štampaju za cenu koštanja i skidaju sa interneta) je došao upravo zbog sadržaja dotičnih kolonijalnih priručnika kojima se reketiraju roditelji.

Inače, dotična mafija je pokušavala i da ga ućutka pretnjama tužbama i zatvorom, čisto da se podvuče.

Kolega @Велики Комбинатор bi verovanje bio zainteresovan da pročita.
 
Radikali samo čekaju da neko kupi zemlju i da pale.
Ти стварно очекујеш да ће Пицулићи да се успротиве интересима западних империјалиста?Па ишли су западним империјалистима на поклоњење у Брисел, да се препоруче као боље слуге страним господарима од Вучића.
 

Back
Top