Drevni Spartanci

[Erazmus Roterdamus]

Zaboravio sam i ribu, koja verujem da je zbog blizine mora i reke bila relativno cesto na meniju Spartanaca,a opet ni malo skupa ili nedostupna. Veoma malo sta je Spartancima bilo nedostupno jer su Spartanski ratnici bili imucni, poput vitezova u Srednjem veku, a Lakedemon najbogatiji polis u Grckoj. Bili su bogato opremljeni oklopima koje je malo ko mogao da priusti u Grckoj, i sigurno nista manje nije ulozeno ni u onog ko oklop nosi.

Nešto bih samo dodao. Nije najvažnije, ali verujem da riba, naročito morska, nije bila naročito zastupljena na trpezi jer u staro vreme to nije bila ekonomična hrana. Izdašnost ribe je relativno mala, a zahteva srazmerno veliki napor da bi se pribavila, a i opasno je. Mnogo je efikasnije gajiti koze i ovce i hraniti se sirom i mesom.

"Ilijada" obiluje scenama u kojima junaci peku ovce i time se hrane. Očito da je to bio ritual koji je i u društvenom smislu bio bitan. Kada se malo razmisli, jasno je zašto je tako. Klanje i pečenje ovaca oslobađa vojnike napora da hranu nose sa sobom. Takva hrana nije podložna kvarenju, što je u toplom podneblju naročito bitno. Najzad, za takvu ishranu nije potrebno nositi čak ni posuđe.

Kolega Ipposthenis je objasnio neke stvari, a i kritičke opservacije o zastupljenosti ribe i drugog mesa na spartanskoj i starogrčkoj trpezi uopšte su korisne, no treba dodati još nekoliko stvari.

Indeks sitosti neke namirnice i njena kalorijska vrednost nisu jedno te isto. Riba je po svom indeksu sitosti u samom vrhu među namirnicama (uz jaja, krompir...), što znači da bi se bilo sito potrebno je pojesti manju količinu ribe od neke kaloričnije namirnice manjeg indeksa sitosti (riba ima veći indeks sitosti od piletine ili govedine, recimo). Imajući u vidu tu činjenicu, koja se iskustveno mogla lako spoznati bez velike nutricionističke nauke, relativno malu populaciju spartanskog polisa, kao i blizinu morske obale, mislim da bi teza o neekonomičnosti prehranjivanja ribom među Spartancima mogla da se dovede u pitanje. Na ribu otpada 40% svih belančevina (i biljnog i životinjskog porekla) koje danas konzumiraju stanovnici Trećeg sveta, a za najmanje milijardu Azijata ona je glavni izvor proteina životinjskog porekla. Sumnjam da ništa od ove vrste nutricionističke efikasnosti proistekle iz prehrambenih kvaliteta morske ribe nije bilo poznato drevnim Spartancima.

A dobro dokumentovana upotreba ovaca i koza u ishrani starih Grka je zapravo bila dvosekli mač, jer su pritisak nametnut prekomernom ispašom tih vrsta i način na koji je funkcionisalo zemljoposedništvo početkom 6. veka p.n.e. doveli do poljoprivredne krize u Atini, koju su Solon i Pizistrat reformama pokušali da preduprede, ali je u 4. veku Platon u Kritiji ipak setno pisao o pastoralnim vremenima koja su prethodila porastu populacije, deforestaciji i povećanom obimu zemljoradnje na strmim padinama, koje su baš koze opustošile. No, to je neka druga tema...