Quantcast

Drevni Spartanci

Blondie2

Aktivan član
Poruka
1.197
Svi Grci su se divili atletskom telu. A ponos Spartanaca je bila i dugačka i negovana kosa. Ali oni imaju i negativne strane napr. kod njih je naročito bila izražena pederastija. :oops:
 

cicos - macos

Zainteresovan član
Poruka
403
Ali, opet, interesantan je njihov nacin stupanja u brak: mladici i devojke se zatvore u neku mracnu sobu i onda tako u mraku hvataju svoje buduce supruznike, bez predstave koga su uhvatili, sto, na zalost, moze da svedoci o polozaju i funkciji zene, ciji je osnovni zadatak bio da radja zdrave male Spartance.
 

The Edge

Primećen član
Poruka
621
cicos - macos:
Ali, opet, interesantan je njihov nacin stupanja u brak: mladici i devojke se zatvore u neku mracnu sobu i onda tako u mraku hvataju svoje buduce supruznike, bez predstave koga su uhvatili, sto, na zalost, moze da svedoci o polozaju i funkciji zene, ciji je osnovni zadatak bio da radja zdrave male Spartance.
...i ništa drugo. :-D



Btw, juče je na "History Channal"-u bila epizoda o Spartancima. (i to ne prvi put)
 

Blondie2

Aktivan član
Poruka
1.197
-Jedna majka kada je ispraćala svog sina u rat, dala mu je štit i rekla mu sa njim ili na njemu!
-Jednoj Spartanki kada su saopštavali da su joj u ratu poginula petorica sinova, ona je hladnokrvno pitala jesmo li pobedili? :confused:
 

*+*+*+*+*

Veoma poznat
Poruka
11.319
Jedna od legendi o Spartancima kaže da su jednom prilikom dobili od Atinjana, svojih najvećih neprijatelja, oštru, preteću poruku koja je glasila:

"Ukoliko ne učinite ono što zahtevamo, povešćemo vojsku na vas i ako vas pobedimo, opljačkaćemo vam sva imanja, sravniti vaše gradove sa zemljom, a decu i žene porobiti."

Hrabri Spartanski ratnici, poznati po svojim uspešnim vojevanjima, odgovorili su na poruku samo jednom rečju: "Ako..."
 

Blondie2

Aktivan član
Poruka
1.197
Koliko ja znam decu su odmah na rodjenju kupali u vinu. Ona koja su se onesvestila bila su uglavnom bolesna ili epileptična, tako da su njih bacali sa litica, podjednako i dečake i devojčice.
 

marko antonije

Zainteresovan član
Poruka
172
Uz ovladavanje telesnim vestinama, spartanski mladic se u agelama i fiditijama bavi jos i citanjem, sviranjem, horskim pevanjem i usavrsavanjem uzajamne ljubavi sa starijim Spartijatom ciji je miljenik. Sami su pripremali najskromniju hranu, ucili da kratko i jezgrovito govore (lakonski) i da dugo cute. Nosili su odecu od najgrubljih tkanina, isli bosi, spavali na trsci i navikavali se na svakojaka telesna celicenja. Skromnost je negovana kao najveca vrlina, pa se Likurgu pripisuje i takva retra (zakon) po kojoj je svaka kuca morala da ima krov napravljen iskljucivo sekirom, a vrata - samo testerom.
 

jec

Početnik
Poruka
32
Одговори Агесилаја Старијег
- кад је неко хвалио ретора што мале ствари говором преувеличава: ''Не ценим постолара који за малу ногу прави велику ципелу''
- Кад је слушао хваљење или куђење: ''Треба познавати и оне које говоре и оне о којима се говори''
- Кад је видео како је уловљени миш угризао дечака за руку и побегао: ''Кад се мала животињица тако осећује за неправду, промислите шта би требало да људи раде''
- Кад га је неко питао шта су Ликургови закони дали Спартаницима: ''Презирање страсти''
- Странцу који се дивио лакедемонској умерености у одећи и храни: ''Тим семењем сејемо слободу''
- Кад је у Азији видео четвороугласте греде у кући неког богаташа: ''Да су стабла четвороугласта били их заобилазили''
- Упитан како је стекао велику славу: ''Презирући смрт''
- Кад су га питали зашто Спартанци наступају под звуком трубе: ''Да се приликом ступања по такту види ко је храбар, а ко кукавица''
- Кад је младић хвалио богатство персијског краља: ''Није ни Пријаму у његовим годинама било лоше''
- Будући да је на персијском новцу био лик стрелца, а персијски цар поткупио атенске и тебанске говорнике да говоре против Спартанаца: ''Цар нас гони са тридесет хиљада стрелаца''

Одговори Агида Старијег:
- ''Спартанци не питају колико је непријатеља него где су''
- Софисти који је говорио да је говор најбоље од свега: ''Зато ти ништа не ваљаш кад ћутиш''
- О суседима који су га оговарали: ''Своје кућне слабости повећавају нашим успесима''
- Кад се предлагало нешто што је било тешко извести: ''Тим речима треба додати снаге и пара''

Одговори Агида Млађег:
- Неваљалом човеку који је питао који је Спартанац најбољи: ''Онај који је теби најмање сличан''

АНТАЛКИД
- Атењану који је Спартанце назвао незналицама: ''Ми једини нисмо ништа лоше од вас научили''
- Атењану који је рекао: ''Ми смо вас више пута протерали од реке Кефиса'' ''Ми вас од Еуроте никад''
- Софист кад је хтео говорити у славу Хераклоцу: ''Па ко га грди''

АРЕГЕЈ
- Кад су неки хвалили не своје него туђе жене: ''О лепим и поштеним женама не може се ништа тачно рећи. Само њихови мужеви знају какве су''

АРИСТОН
- Кад је неко држао похвални говор оним Атењанима који су пали у борби са Спартанцима: ''А какви су тек наши који су их побили''

ДЕМАРТ
- Запитан на састанку да ли ћути јер је луд или нема шта да говори: ''Будала не може ћутати''

ЕУДАМИД
- Кад је чуо како стари филозоф Ксенократ расправља како да се постигне крепост: ''А кад ће се њом послужити ако је још тражи''

КЛЕОМЕН
- ''Хомер је лакедемонски песник, а Хесиод хелотски''

ЛАБОТАС
- Кад је неко дуго говорио: ''Шта хоћеш да малу ствар великим говором повећаш''

ЛЕОТИХИД
- ''О теби су Демартова деца лоше говорила'' ''Нико од њих не зна добро говорити''

ЛЕОНИДА
- Кад је неко рекао да ће варварским стрелама сунце бити сакривено: ''Боље, бар ћемо се борити у сени''
- Кад су му рекли да су непријатељи близу: ''И ми смо близу њима''
- Кад су му рекли да има премало војника насупрот мноштву непријатеља: ''Имам их и превише да умру''
- Кад му је Ксеркс поручио нека преда оружје: ''Дођи и узми''

ХАРИЛАЈ
- Кад му се неки хелот грубо супротстављао: ''Убио бих те да нисам љут''

НЕПОЗНАТИХ...
- Самским посланицима који су дуго говорили: ''Оно ваше прво смо заборавили па не разумемо ово последње''
- Кад је неко хвалио неке наводно добре борце: ''Биће да су били под Тројом''
- Неком ко се жалио да га кажњавају због нехотичне грешке: ''Нехотично претрпи казну''
- Опрушаном мршавом славују: ''Ти си само глас и ништа друго''
- Кад је Филип дошао у лаконско поље и писмом питао Спартанце желе ли да им дође као пријатељ или као непријатељ: ''Никакав''
- Лаконац упитан шта зна: ''Бити слободан''
- Заробљен Спартанац на питање хоће ли бити поштен ако буде купљен; ''И ако не будем купљен''
- Кад је гласник викао да продаје роба, овај: ''Не, него заробљеника''
- Кад су се шепавцу смејали што иде у бој: ''Па не идем тамо да бежим''
- На повратку из Атене, на питање како је у Атени: ''Све добро'' (тј. ништа није срамотно)
- Лаконац коме се код гробља причинило да види покојника замахне мачем: ''Хоћеш ли, је ли, опет да умреш''
 

cicos - macos

Zainteresovan član
Poruka
403
Takodje, interesantno je da nisu dozvoljavali strancima da borave u njihovom polisu i to je jedan od razloga zasto nema puno pisanih izvora i zasto neke stvari jos uvek nisu razjasnjenje (da li je Likurg postojao zaista i koje je pravo poreklo Spartanaca).
Preljubu nisu kaznjavali, kao npr. u Atini (muz javno stavlja rotkvicu u anus preljubnika, a moze i ubiti svoju nevernu zenicu), vec je postojala mogucnost da se muz i zena lepo dogovore ako ona ima narocitu zelju da spava s nekim, posebno ako je njena zelja zdrav, naocit i u zajednici poznat muskarac. Ako se rodi dete iz tog izleta, muz ga je jednako prihvatao kao da je njegovo najrodjenije (samo nek' je zdravo).
Ako iza smrti roditelja ostane samo cerka, koja se u tom slucaju i u Atini zvala epiklera, ona nije mogla da nasledi samostalno imovinu, vec je birala za kog svog muskog rodjaka ce da se uda, sto je, cak, i pozitivno, s obzirom da u Atini epiklera nije mogla da bira, vec se udavala za najblizeg muskog srodnika (vidi se da Atinjani i nisu bas mislili na zdravo potomstvo).
 

zoranpetrovic84

Domaćin
Poruka
3.526
Fantasticno ...koji narod,koja volja,istrajnost ...kada bi svi to posedovali sve bi bilo lakse u zivotu ...preporucujem ti,ako vec nisi, da procitas "Ognjena kapija" - Stiven Presfild,Laguna.Nije cisto istorijska,nego roman,vrlo zanimljiva za citanje,nisu samo suvoparne istorijske cinjenice nego sve kroz pricu,bas je bitka objasnjenja do najodvratnijih i najsitnijih detalja na 200 strana.Knjiga inace ima oko 500 strana,ali poslednjih 200 se cita bez daha.Postoji narator u knjizi,to je kao neki sto je preziveo Termopilski klanac i prica perjsijskom caru kako se sve odigralo.
Pozz
 
Poruka
1.264
.
Kako se odigrala bitka kod Termopila manje-vise znamo. Ali nikako nije tacno da se Persija uplasila, podvila rep i pobegla. Naime dogodilo se sledece:
Oko 100,000 Persiskih vojnika je islo kopnom do Termopilskog klanca, drugih 100,000 je islo brodovima. Vecina zaliha se nalazila na brodovima. Plan je bio da se dodje do Atine i da se ona opkoli sa svih strana tj. da se spreci izlaz na more kao i van grada. Tada bi Atinjani bili primorani da se predaju jer bi u protivnom pocrkali od gladi.
Cekanje i odugovlacnje borbe kod Termopila u nadi da ce se Grci predati, je usporilo napredak vise od nedelju dana. Persiski brodovi su sami stigli do Atine, gde su upali su savrseno smisnjenu zamku. Dobar deo persiskih borodova je usao u zaliv gde su opkoljeni i unisteni bez mogucnosti da dobiju pomoc od ostalih brodova koji su bili okupirani borbom sa ostalim grckim brodovima. Kada su na vodi pretrpeli katastrofu i izgubili veliki deo zaliha, Persijanci su odlucili da se privremeno povuku. Naime nikada vise nisu ostvarili uslove za ponovni napad.
Nesumljivo je velika zasluga se pripisuje Spartancima koji su zadrzavali Persiju nekoliko dana pre nego sto je ocajnicki ali ujedno i brilijantan grcki plan sproveden u delo.
 

Oximoron

Gost
Poruka
11.725
evo nekoliko stwari od mene :
Zaboravio si da pomenesh,mozhda nisi ni chuo,zashto je bio tako mali broj spartanskih ratnika u klancu.U vreme kada se odrzavala bitka bio je u toku spartanski praznik za vreme kojeg je bilo zabranjeno ratovanje bilo kakve vrste za spartance.Leonida je jedwa odvojio i tix 500 vojnika. ;p
Znam da nema veze sa onim Spartancima,ali htedoh da pomenem da danas postoji slichna ne-vojna organizacija,sa posebnom spremom & stuff.
 

Oximoron

Gost
Poruka
11.725
TnX za awatar ;p
"ZnaM"
Prvo sam se kao i ti interesovao za Spartu...pa sam neshto googlao i onda sam video negde ime nekog lika pa onda (1946-1999) -vodja Sparthe ...pa sam googlao malo o tome...narawno sve su nezvanichni podaci ali dosta sam iskopao ...
 

marko antonije

Zainteresovan član
Poruka
172
Interesantan je odnos Spartijata i helota. Heloti su zavisno stanovnistvo u kolektivnoj svojini spartanskog polisa. Smatra se da poticu od starosedalackog stanovnistva koja su dorska plemena pokorila prilikom osvajanja Peloponeza. Status helota je bio nesto izmedju robova i slobodnih ljudi. Izrazita brojcana prevaga helota u odnosu na Spartijate
( barem dvadesetostruka u doba najveceg uspona Sparte ) nije davala mira ni jednima ni drugima. Heloti su dizali ustanke koji su gaseni u krvi, a Spartijati se nikada nisuoslobodili osecanja ugrozenosti od mase helota. Zato je Spartijatima od malih nogu usadjivana mrznja prema njima. Ona je u odredjenim vremenskim razmacima dobijala i svoje krvave epiloge u tkz. kriptijama, kada su mladi Spartijati kretali u nicim izazvano ubijanje helota, narocito onih istaknutijih. Time se postizao efekat preventivnog zastrasivanja, ali i onaj drugi, cisto demogravfski; kriptijama je na surov nacin umanjivana brojcana superiornost helota.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.