Malo o organizaciji spartanske vojske, posto mislim da o tome nije bas bilo reci.
Pošto uvek ističem (kasni) arhajski radije nego klasični period spartanske istorije kao ,,zlatni'' tako ću i ovde više pažnje posvetiti organizaciji armije u doba pre i tokom Persijskih ratova.
Oranizacija spartanske vojske menjala se vremenom kako se menjala i populacija Sparte, i država dolazila pod sve veći demografski pritisak. Najbolji antički izvori za ovu problematiku su nam Ksenofont,Tukidid,Aristotle i Plutarh...Medjutim, svi oni opisuju organizaciju vojske u znatno kasnijem periodu. Šta više, oni opisuju armiju stvorenu odnosno reorganizovanu nakon katastrofe 465.god, urušenog sistema i pod teretom desetkovane populacije.Pošto se istoričari slažu u tome da je spartanska vojska nekada polovinom 5.veka p.H. doživela reorganizaciju, najbliži i najpouzdaniji izvor za organizaciju arhajske vojske ostaje nam Herodot..Svakako, tamo gde je izvesno da su prakse i organizacioni običaji koje opisuju Ksenofont ili Tukidid stari, ili da su teško bili podložni reformi, njihovi podaci mogu se iskoristiti.
Od svoje 20. pa do 59. godine života svaki punopravni Spartanac bio je podložan vojnoj obavezi. Nije nam direktno saopšteno od strane ni jednog antičkog autora, ali znamo iz posrednih dokaza da su
hebonti (nepunopravni Spartijati od 20-29) uvek sačinjavali deo armije, a deluje i da, jednom kada napuni 60 godina i postane
geron (stariji) Spartanac biva oslobodjen vojne obaveze. Ako je, prema prognanom spartanskom kralju Demaratu(Herodot), na prelazu 6 u 5. v.p.H. bilo 8000 aktivnih Spartijata (uzrasta od 20-60god.) možemo izvesti nekakav prosek i reći da je u svakom godištu bilo oko 200 ljudi. Ksenofont nam je rekao da je jedna od dužnosti efora da ,,objave godine’’ (godišta) od kojih se zahteva odlazak u boj.’’ Deluje da su Spartanci uvek bili izdeljeni u starosne grupe, praksa koja izgleda da nikada nije napuštena u Sparti, šta više bivala je postepeno usvajana i u drugim polisima. Godine 371.p.H. na primer, kada su efori mobilisali armiju ,,otišli su tako daleko da su mobilisali i do 40 (godina) od mladosti’’ (Ksenofont). Kako su hebonti bili i do ,,deset godina od mladosti’’ (20-29 godina) tako su Spartijati od 50-59 godina bili ,,40 od mladosti’’, pa je ovaj primer svakako presedan gde su pozvani praktično svi aktivni spartanski ratnici odnosno ratnici od 20-59 godina. Kralj Agesilaj je 378.god.p.H. odbio komandu u pohodu protiv Tebe, pod izgovorom da ,,ostali njegovih godina nisu više u vojnoj obavezi da služe van svoje domovine.’’- (Ksenofont). Kako je do tada Agesilaj sigurno imao oko 65-66 godina, nameće se zaključak da su Spartijati koji su postali geronti (navršili 60 godina života) verovatno bili oslobodjeni većeg dela vojne obaveze (Agesilaj naglašava ,,van svoje domovine’’) i zbog toga mi zaključujemo da je Demarat u broj od 8000 verovatno uvrstio sve vojno sposobne Spartijate, uključujući i one koji nisu odlazili na kampanje.
Ono što možemo nazvati aktivnom armijom nepotpunog sastava, odnosno vojsku sastavljenu od onih koji su bili u obavezi da spavaju u kasarnama,
brojala je oko 2000 Spartanaca, odnosno prvih 10 starosnih grupa i činili su je - hebonti. Ovo se podudara sa brojem hoplita koje su prema Herodotu otišle na Maraton 490.god.p.H.
Pun saziv, uz ovih deset uključivao je i narednih 15 godišta, odnosno i punopravne Spartijate od 30-45 godina, od kojih se očekivalo da u potpunosti odgovore svim zahtevima borbe i kampanje, na nivou najbolje armije u antičkom svetu. I ovo je dosledno broju ,,cele armije’’ (Herodot) koja je bila poslata u bitku nad bitkama - Plateju 479.god.p.H. Ostalih 15 aktivnih godišta odnosno starosti od 45-60, verovatno je imalo neka garnizonska zaduženja u Sparti, ili su predstavljali rezervni sastav, eventualnu zaštitu samim spartanskim selima, koji bi bio pozvan u gorepomenutoj situaciji koja se dogodila 371.god.p.H.
Spartanska armija do Arhidamskog rata (prve faze Peloponeskog rata, 431.p.H) imala je jedinstvenu organizaciju, koja je nakon tog perioda doživela reformu. Predpostavlja se da je organizacija u najranije doba pratila dorski običaj podele na tri dorska plemena iz kojih su se nezavisne grupe ratnika udruživale formirajući jedinstvenu armiju.
Verovatno nakon Likurga i usvajanja Velikog zakona, armija organizaciono biva podeljena prema selima odnosno obama, gde bi svaka oba obezbedila jedan lohos ili puk - formaciju od oko 1000 ljudi, ujedno i najveću vojnu formaciju pre reformi. Iako termin lohos, različiti izvori koriste za različite velike borbene formacije ratnika iz raznih gradova, upravo naš najstariji izvor, Herodot, lohos koristi za opis spartanskih jedinica, kod Plateje, jasno nagoveštavajući da Spartanci nisu imali veću formaciju od te.
Edolos,Sinis,Arimas,Ploas i Mezoages bila su imena pet lohosa koje je naveo Aristotel u svom izgubljenom Spartanskom Ustavu. Frg.541. Imena su potvrdili i drugi antički autori u Aristofanovoj Lisistrati (Eshil objašnjava da Aristofan govori o četiri spartanska lohosa, kada ih u stvari, kako Aristotel kaže, ima pet). U svakom slučaju, malo je verovatno da su se imena lohosa ikada menjala, pa se mora primetiti da jedino poslednja, Messoages, nosi ime koje bi se moglo povezati sa bilo kojim od sela (Mezoa). Prema tome, pošto se broj sela i lohosa zaista upadljivo podudara, profesor klasicizma sa Oksforda Teodor Vejd-Geri predložio je alternativnu teoriju koja deluje logično - navedena imena lohosa nisu izvedena od imena oba iz kojih dolaze, već su u stvari njihovi nadimci. I zaista, njihova imena na to navode. Kako je Hans Van Vees objasnio, nekada u ranoj fazi formiranja verovatno, pet lohosa dobilo je slikovita i zvučna imena podsećajući na Homerov svet epske poezije: EDOLOS - Proždirač, SINIS - Uništitelj, ARIMAS - Nezaustavljivi, PLOAS - Olujni oblak i MEZOAGES - Predvodnici centra. (što je bio tradicionalni položaj spartanskog kralja u bici). Epiteti sa kojima se sigurno ratnici nisu teško identifikovali, u isto vreme govoreći nam kakvu su sliku o sebi Spartanci želeli da stvore, i na kraju opravdaju. Lohosom su komandovali lohagosi, ekvivalent generalima.
LOHOS
U Bukvalnom prevodu,
enomotije su u Sparti bile bratstva po zakletvi - ,,povezani zakletvom’’, i
brojale su oko 60 ljudi, pa je 16 ili 17 enomotija činilo svaki lohos. Komandir enomotije bio je enomotarh. Uklesani natpis sa kamene stele, pronadjene u Akarnaju pored Atine, koja je datirana u period Persijskih ratova, sačuvao je za nas zakletvu navodno inspirisanu onom koju su Spartijati polagali:
,, Boriću se dok budem živ, i neću staviti život pre slobode. Neću napustiti svog lohagosa i svoje enomotarhe, bilo da su živi ili mrtvi, i neću otići sa bojnog polja ukoliko nas vodje ne povedu, i poslušaću svako naredjenje generala. Sahraniću na mestu gde su pali, mrtve medju mojim saborcima, i neću ostaviti ni jednog nesahranjenog.’’ 1 Rhodes & Osborne, Greek Historical Inscriptions 88
ENOMOTIJA
Do reforme, Sparta je, prema Herodotu imala i
formaciju od 30 ljudi - triekas - ,,tridesetorica''. O formaciji se malo zna, ali samo ime govori o njenom broju, verovatno sastavljeno od najviše dve fiditije - osnovne forme grupisanja Spartijata. Postojanje triekasa nisu naveli ni Tukidid ni Ksenofont ni kasniji autori, ali to ne deluje nelogično, jer postojanje manje formacije izmedju enomotije (60) i fiditije (od 1 do 15) sasvim je razumno. U doba kada je enomotija spala na 32 čoveka, vreme Peloponeskih ratova, formacija od 30 ljudi postala je suvišna.
TRIEKAS
Pošto je uz enomotiju i triekas, Herodot, naš najraniji izvor za vojnu organizaciju spartanske armije, naveo i sistiju(fiditiju na dorskom grčkom) kao ,,vojnu instituciju’’ (originalno zajedničku menzu), nameće se zaključak da je članstvo u fiditiji očigledno igralo odredjenu ulogu u podizanju čitave armije. Uz to, Ksenofontov naziv za grupu iz iste menze - siskenija u bukvalnom prevodu znači ,,šatorska grupa’’,pa je verovati da je svaka enomotija bila sačinjena od odredjenog broja fiditija. Ne sećam se ali verovatno smo pisali da je
svaka fiditija u Sparti brojala oko 15 ljudi, kao i drugde. Medjutim, uzevši u obzir da su efori objavljivali koje starosne grupe će se mobilisati, a ne koje fiditije, sasvim je izvesno da nisu svi članovi jedne fiditije mogli otići na isti pohod, jer je svaka medju članovima imala geronte, i verovatno skoro svaka hebonte, od kojih su neki već bili izabrani da služe kao ipesi. Iako je verovatno organizacija postavljena tako da dve fiditije čine triekas koje dve bi kasnije sačinile enomotiju, verovatno je broj fiditija koje čine triekas bio nešto veći, ili je broj triekasa varirao značajno.
FIDITIJA
Inace, nisam siguran koliko vas to prati, ali ilustracije pokazuju više od 1/8 bronzanih grudnih oklopa, i više od 1/2 bronzanih oklopa za potkolenice itd...što su procene procečne zastupljenosti delova oklopa na arhajskom bojištu od strane E.Jarve na osnovu arheoloških nalaza. Spartanska vojska, vojska najbogatijeg polisa, bila je opremana iznad proseka, tako da je % delova oklopa nameran. U veoma malom procentu zastupljeni su i organski oklopi, o kojima iz Sparte nemamo nikakav dokaz, samo logičku predpostavku. Takodje, ne postoji razlog da verujemo da je koplje za bacanje u potpunosti izašlo iz upotrebe do ranog 5.veka. Naprotiv.
Можеш да упецаш рибу, није тако тешко, али пробај на тај начин да прехраниш војску. Пецаш пола дана да би прехранио себе, и то са неизвесним исходом, а и ако напецаш, опет се ниси најео јер риба није наролито калорична. И то важи само за реке, евентуално језера, а море заборави.
( jedan prijatelj od mojih kad sam bio klinac imao tu izreku potapše se po stomaku i kaže, tu leži moj kapital ). U smislu, zdrav čovek i dobro uhranjen je osnovna stvar za sve 
