ДРЕВНИ РИМ, ПОЧЕТАК

Документарац који обрађује прве године Рима, отмицу жена околнх народа и један од првих ратова против Сабињана због овог чина

Ту мени постоји један други скептичан тренутак да ареолошки нису пронађене рушевине или слокеви старијег Рима од оног срушеног под Келтима , Бреном и обновљеним.
400. год. п.н.е Херодот знс за колоније на Сицилији зна за италске и јадранске Венете , зна за Етрурце али не зна за Римљане нити така етнички конгломерат.
То неумитно упућује да се Рим иу града проширио у неку италску федерсцију пред пунске ратове и нема ту древност ни близу.
Сасвим могуће да су покипили елементе етрурске митологије која је као таква и стигла до Херодота као Лиђани који су ту дошли.после пада Троје.
 
400. год. п.н.е Херодот знс за колоније на Сицилији зна за италске и јадранске Венете , зна за Етрурце али не зна за Римљане нити така етнички конгломерат.
Херодот је битисао у V вијеку п.н.е (484.-424.година п.н.е) и Рим је тада барем према сачуваним рукописима који су писани касније био ограничен на доста уску област око самог града.
Italy_400bC_en.svg.png

Мапа Италије 400.године п.н.е.

Прво значајније ширење имаће након успјешног рата са етрурским градом-државом Веи 403-396.године п.н.е., три деценије након Херодотове смрти тако да је могуће да је Херодот, који је живио задње године у грчкој колонији на крајњем југоистоку Италије, имао веома мала или никаква сазнања о тадашњем Риму.
Ваља имати на уму да Херодот када је писао историју није имао неки образац на који би се угледао, морао је све осмислити, и форму, и како класификовати догађаје и начин попуне садржајем, колико у недостатку информација домислити догађаје или прибјећи препричавању. Такође Грци у том времену су сасвим извјесно себе сматрали напреднијим, код писања рукописа предност су добиле хеленске државе и они који су им били ривали (Персијанци, Трачани, Скити, народи Анадолије, Египат...,), у том времену на народе тадашње Италије, осим могуће Етрураца, и нису гледали са неким уважавњњм. Ту је вјероватно разлог што им Херодот придаје мање пажње него народима који су битисали источније.
 
Да , међутим помиње Етрурце као Лиђане , Венете и још неке ентитете.
Заптаво Рим нема древност сигурно од 8 векова п.н.е наслања се на легенде које би могле бити и етрурске ако су још и Лиђани.
На твојој другој теми смо видели да су Етрурци заиста много утицали на културу Римљана , архитектуру , религију и све али су остали у сенци односно Римљани. Као и Јермени у источном Риму.
Важна дела из етрурске историје су изгорела у римском пожару.
Дакле Рим постаје доминион после пунских ратова где уништењем Картагине утире себи пут ка мору .
Ханибал је алфа и омега римске империје са њим је почело и са њим се завршава.
Он је већ покушао да разлабави италску федерсцију која је била крхка , почиње ослобађати све заробљенике који нису Римљани и покушава их уништити политички.
Што би се десило да је имао подршку картагинске олигархије.
За разлику од њих он је схватио да може бити само Рим или Картагина да не могу постојати заједно.
Римљани су покушали пренети рат са свог тла у Африку и приредили изненађење Картагињанима који успевају да се одбране захваљујући Спартанцима најамницима који их заустављају у Африци. Када су олигарси схватили ситуацију коју је схватио Ханибал од почетка било је касно.
Он је био савезник Филипа македонског који није могао да му притекне у помоћ због ратова около.
Оно чиме је војно инспирисао једног новог освајача Александра македонског који га није никад престигао војно али је остварио културолошки много већи утицај и кохензирао донекле своје царство.
Сви ови догађаји ће Римљанима отворити пут на мору па на копну јер освајањем Балкана и Грка они су преузели већ Александово наслеђе који им је утрло пут тим освајањима која нису била толико тешка јер их је овај прилично демилитаризовао и приближио грчкој култури и филозофији.
Тако да ни Римљани нису дочекани као тотални странци.

Оно што се кроз историју види да ни једна идеја није сасвим оригинална. Сличне територије са изузетком Италије и Европе су држали Нимтод , Асирци , Хетити , Персијанци на крају Александар Македонски који је био јако важан и војно и културолошки јер овде почиње иницијатива из Европе не Азије. Али сви су негде имитирали и угледали се на своје предходнике сам Александар је седео на вавилонском , персијском трону.
 
Poslednja izmena:
Документарац који обрађује догађаје након Ромулове смрти, ривалитет Римљана и Саињана око избора новог краља и околности које су одредиле да други римски краљ буде Сабињанин Нума Помпилије
 
Документарац који обрађује период владавине другог римског краља, Сабињанина Нума Помпилије, Нумину ежњу да коликоје то могуће потисне ратнички карактер Рима, више се окрене миру, штовању богова и законском уређењу у периодима мира, један од епилога такве оријентације бјеше и промјена римског календара
 
Други римски краљ, Сабињанин Нума Помпилије, је значајан за законско уређење Рима али и да се Рим више окрене штовању богова. Између осталог и за успостављање култа богиње огњишта Весте, и свештеница које су служуле овој богињи које су упамћене као Весталке.
Ево и документарца посвећеног Весталкама
 
Наставак претходног документарца посвећеног култу богиње огњишта Весте, каквим су све религијским ограничењима биле изло
жене свештеница есталке и на који би начин биле кажњаване ако би прекршиле завјете.
 
Документарац који обрађује легендарни мегдан у којем су римски мегданџије браћа Хорације однијели побједу над мегданџијама града Алба Лонго браћом Куријацији и тако одредили судбину Рима
 
Документарац који обрађује тужну судбину сестре браће Хорације која није могчла сакрити тугу јер јој је погинуо вољени, један од браће Куријација за којег бјеше заручена
 

Back
Top