Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 37.589
Pre nego što je sa planine Vučjak krenuo ka planini Motajici i Vrbasu, Draža Mihailović je, u drugoj polovini aprila 1945. godine, uputio Paveliću u Zagreb delegaciju u kojoj su bili đeneral Svetozar Đukić i inž. Vladimir Predavac. Oni su 17. aprila pregovarali sa ustaškom delegacijom u kojoj su, pored Pavelića, bili Andrija Artuković, general Ante Maškov i ustaški pukovnik Jozo Rukavina. To je bio preliminarni sastanak, a sutradan je održan sastanak sa proširenom četničkom delegacijom, u kojoj su, pored inž. Predaveca i đenerala Đukića, bili i dr Ranko Brašić i major Žika Andrić, Ustaška delegacija proširena je generalima Đorđem Grujićem i Vjekoslavom Luburićem. Đeneral Đukić je izneo Mihailovićeve molbe, koje su se uglavnom svodile na to da se četnicima obezbedi slobodan prolaz kroz teritoriju Nezavisne države Hrvatske, da im se dodele hrana, lekovi, municija i da se oslobode ranjenici koji su bili zarobljeni na Vučjaku.
Na trećem sastanku, 23. aprila, Pavelić i Đukić su se sporazumeli o svim četničkim zahtevima: četnicima su poslati kamioni sa lekovima i municijom, bolnica na Vučjaku je oslobođena i izdata su potrebna naređenja da se Mihailovićeva grupa propusti na putu za Sloveniju.
General Svetomir Đukić – u tekstu „Iz šume u emigraciju – Od Slavonskog Broda do Zagreba“, objavljenom 1954. godine u „Srpskoj zastavi“ iz Buenos Airesa – svedoči da „kad se već nazirao neizbežan kraj“ da je njemu đeneral Draža poverio misiju da stupi „u vezu sa savezničkom vojskom u Italiji“ i da „uz put, prolazeći kroz Zagreb, ispitam mogućnost saradnje vojnih jedinica Pavelićevih i naših, kao i preduzimanja mera za zaštitu srpskog življa, na hrvatskoj teritoriji“.
General Đukić je u tekstu „Rezultati mog susreta sa Pavelićem“ napisao i da mu je Draža dao u zadatak da, pored ostalog, obezbedi prelazak „naših ljudi preko teritorije Hrvatske države“ te da zatraži „od Zagreba pomoć u hrani, municiji i lekovima“. U istom napisu general Đukić kaže da je obavešten, dok je još bio u Zagrebu, da je prema traženju Dražine delegacije Pavelić „poslao kamione sa lekovima i municijom, a sem toga da je izdao potrebna naređenja nadležnim organima, da se Dražina grupa propusti kroz Hrvatsku, u pravcu Slavonije“.
Kada je general Djukic isao na sastanka sa Pavelic da je prosao samo nekoliko kilometara pored logora Jasenovac, gde su tada ustase poceli sa likvidacijom logora i preostalih logorasa, ali to Djukicu nije smetalo da kao Drazin izaslanik ide kod Pavelica da trazi pomoc od ustasa i pije caj sa njima.
Takođe, i Ante Pavelić je 1949. godine u opširnom tekstu „Država Hrvatska živi – Jedno poglavlje iz rukopisnog djela, Doživljaji“, objavljenom u „Hrvatskoj reviji“ iz Buenos Airesa, dao svoje viđenje o Mihailovićevoj molbi „za slobodan prolaz njegove vojske preko hrvatskoga područja u pravcu prema Slavoniji, odnosno Julijskoj krajini u Italiji“.
Čini se kao da ste se posebno trudili, da Vaš susret sa menom dobije nedužnu formu slučajnog susreta. Kažete doslovno:
“Tu primjetih ustaškog generala, prirodnog držanja. Izgledalo mi je, da je jedan od naših, i kad ga potapka po ramenu i upitah “Ama, jeste li Vi naš čovjek, jako ličite…” – on se nasmija i odgovori: “Ja sam general Luburić. Osjećam se hrvatski, a tko zna od koga sam…” Svi prasnusmo u smieh na ovu dosta masnu dosjetku. Inače Luburić je rodom iz Hercegovine”.
Istina jest, da sam ja prisistvovao viećanju izmedju Vašeg predstavničtva i Glavnog Stana Poglavnika, čiji sam bio član. Prisutni su bili zapovjednik u Glavnom Stanu general Djukic , general Luburić, zapovjednik Ustaške Obrane i zapovjednik II. Ustaškog Zbora, dakle područja kroz koje ste Vi htjeli proći, i Glavnog Stožera Glavnog Stana Poglavnika, glavnostožerni pukovnik Helbich.
Na kraju je zaključeno, da će general Luburić u ime Hrvatskih Oružanih Snaga voditi pregovore i donieti zaključak o svim tehničkim pitanjima nakon što je Poglavnik, kao što je poznato, donio načelnu odluku, da se prihvaćaju političke izjave srbske delegacije kao priznanje Nezavisne Države Hrvatske sa strane Srpske Vojske i time se stvara mogućnost za suradnju sa snagama Srpske Vojske, kojoj je na čelu stajao Draža Mihailović.
Tako, Vi ste se meni predstavili s punomoći iz Glavnog Štaba Draže Mihailovića, a ja Vama sa Zapovjedi Glavnog Stana Poglavnika, koju je supodpisao i ministar Oružanih Snaga contra admiral Steinfl i Glavar Stožera Ustaške Vojnice general Tomislav Sertić. Ova punomoć i danas postoji u arhivi II. Ustaškog Zbora. Nije bilo slučajnog nalaza, a niti doskočica, niti smijanja. O tome ćemo još govoriti, a sada, da nastavimo tamo, gdje smo kao predstavnici srbske i hrvatske vojske pregovarali....
Višnja Pavelić, poglavnikova kćerka, potvrdila je (2010) da je njen otac „pomogao četnicima Draže Mihailovića krajem rata“. „Draža je tražio da se njegovoj vojsci omogući povlačenje preko hrvatske teritorije i moj otac mu je izašao u susret.
1.05 Visnja Pavelic - Tata ( Ante Pavelic ) je primio Mihajloviceve generale jer su trazili prolaz, Dsoli su kod tate imamo tatin govor, clanak o tome. Bili su kod tate pricali su, tata je rekao da je bila kapitulacija, a taj Djukic je rekao da ta vojska nije izdrzala ni sest sati. Ljudi su bili zarazeni sa tifusom, i tata im je pomogao da dobiju medikamente.
Da cujemo sta kaze i skonomista Samardzic za ovaj dogadjaj ;
Kaze da je Predavac Drazin covek imao pismo za Maceka 1945, i da su ga ustase uhvatile i odveli kod Pavelica i ovaj je trazio kao neki savez, a Predavac je to odbio...i izvor za ovu pricu je ''Knjizevni list 1 decembra 2007"
О писму које носим, разумљиво је да нисам ни тада ни касније усташама ништа рекао. Упозорен сам од др Урумовића да он не зна тачно преко кога ће та веза ићи, али да у том погледу не смем имати никаквих скрупула. Тај сам услов на своју руку прихватио и дао се превести у Загреб, гдје сам на врло фин начин стављен под контролу војног редарства и одведен др Павелићу. Он је већ био о цијелој ствари обавијештен и покушао је увјеравати како се споразум треба са њим правитиЈа у том погледу нисам имао никаквих овлашћења, па према томе у те разговоре нисам могао ни ући. Тражио сам од њега само то да одобри контакт са г. др Мачеком. .....Пустили су ме тек неколико дана пред њихово напуштање Загреба, тако да сам у Љубљану стигао 2. маја о. г.49
http://www.pogledi.rs/hrvati-u-cetnicima/
Sta je sporno ?
Prvo izvor - Knjizevni list ? Na koje se fus note oni pozivaju ko je izvor ? Nema izvora !
Poslenji kontakti izmedju HHS ( Hrvatske Seljacke Stranke ) i cetnica su bili 1944, o tome je i bila tema
Pregovori između HSS-ovog vodstva u zemlji i predstavnika četničkog pokreta vođeni su u više navrata, ali usprkos višekratnim razgovorima nije došlo ni do kakvog sporazuma. Na pregovore su i jednu i drugu stranu poticale vrlo loše prilike u zemlji i opasnost da obje strane širenjem partizanskog pokreta postanu nevažni akteri poslijeratnog političkog života Jugoslavije. Ipak su prevelike ideološko-političke razlike utjecale na to da nikakva međusobna suradnja nije bila uspostavljena.
https://forum.krstarica.com/threads/saradnja-hss-hrvatska-seljacka-strana-i-cetnika.916802/
Koji je politicki faktor bio Macek u aprilu 1945, da bi se pregovaralo sa njim ?
Takodje Samardzic zavrsava sa navodnom izjavom Predavca :
На крају, Предавец закључује да је то “сва истина о неким преговорима са Антом Павелићем“, додајући: “Ко год тврди нешто више од тога, или чак иде тако далеко да претпоставља и закључивање неког `споразума`, чини то или из необавјештености или злонамјерности“.
То су ипак тврдили, и то не само усташе, већ и љотићевци, комунисти и део бивших Ђуришићевих четника.
Naravno opet nema fus note.
Samardzic postavlja svoju verziju, a nema izvore i fus - note. i ispada da Pavelic, Luburic, Djukic i Visnja Pavelic da svi lazu...
Na trećem sastanku, 23. aprila, Pavelić i Đukić su se sporazumeli o svim četničkim zahtevima: četnicima su poslati kamioni sa lekovima i municijom, bolnica na Vučjaku je oslobođena i izdata su potrebna naređenja da se Mihailovićeva grupa propusti na putu za Sloveniju.
General Svetomir Đukić – u tekstu „Iz šume u emigraciju – Od Slavonskog Broda do Zagreba“, objavljenom 1954. godine u „Srpskoj zastavi“ iz Buenos Airesa – svedoči da „kad se već nazirao neizbežan kraj“ da je njemu đeneral Draža poverio misiju da stupi „u vezu sa savezničkom vojskom u Italiji“ i da „uz put, prolazeći kroz Zagreb, ispitam mogućnost saradnje vojnih jedinica Pavelićevih i naših, kao i preduzimanja mera za zaštitu srpskog življa, na hrvatskoj teritoriji“.
General Đukić je u tekstu „Rezultati mog susreta sa Pavelićem“ napisao i da mu je Draža dao u zadatak da, pored ostalog, obezbedi prelazak „naših ljudi preko teritorije Hrvatske države“ te da zatraži „od Zagreba pomoć u hrani, municiji i lekovima“. U istom napisu general Đukić kaže da je obavešten, dok je još bio u Zagrebu, da je prema traženju Dražine delegacije Pavelić „poslao kamione sa lekovima i municijom, a sem toga da je izdao potrebna naređenja nadležnim organima, da se Dražina grupa propusti kroz Hrvatsku, u pravcu Slavonije“.
Kada je general Djukic isao na sastanka sa Pavelic da je prosao samo nekoliko kilometara pored logora Jasenovac, gde su tada ustase poceli sa likvidacijom logora i preostalih logorasa, ali to Djukicu nije smetalo da kao Drazin izaslanik ide kod Pavelica da trazi pomoc od ustasa i pije caj sa njima.
Takođe, i Ante Pavelić je 1949. godine u opširnom tekstu „Država Hrvatska živi – Jedno poglavlje iz rukopisnog djela, Doživljaji“, objavljenom u „Hrvatskoj reviji“ iz Buenos Airesa, dao svoje viđenje o Mihailovićevoj molbi „za slobodan prolaz njegove vojske preko hrvatskoga područja u pravcu prema Slavoniji, odnosno Julijskoj krajini u Italiji“.
OTVORENO PISMO SRPSKOM GENERALU SVETOMIRU ĐUKIĆU, piše Maks Luburić, general Drinjanina
.......Čini se kao da ste se posebno trudili, da Vaš susret sa menom dobije nedužnu formu slučajnog susreta. Kažete doslovno:
“Tu primjetih ustaškog generala, prirodnog držanja. Izgledalo mi je, da je jedan od naših, i kad ga potapka po ramenu i upitah “Ama, jeste li Vi naš čovjek, jako ličite…” – on se nasmija i odgovori: “Ja sam general Luburić. Osjećam se hrvatski, a tko zna od koga sam…” Svi prasnusmo u smieh na ovu dosta masnu dosjetku. Inače Luburić je rodom iz Hercegovine”.
Istina jest, da sam ja prisistvovao viećanju izmedju Vašeg predstavničtva i Glavnog Stana Poglavnika, čiji sam bio član. Prisutni su bili zapovjednik u Glavnom Stanu general Djukic , general Luburić, zapovjednik Ustaške Obrane i zapovjednik II. Ustaškog Zbora, dakle područja kroz koje ste Vi htjeli proći, i Glavnog Stožera Glavnog Stana Poglavnika, glavnostožerni pukovnik Helbich.
Na kraju je zaključeno, da će general Luburić u ime Hrvatskih Oružanih Snaga voditi pregovore i donieti zaključak o svim tehničkim pitanjima nakon što je Poglavnik, kao što je poznato, donio načelnu odluku, da se prihvaćaju političke izjave srbske delegacije kao priznanje Nezavisne Države Hrvatske sa strane Srpske Vojske i time se stvara mogućnost za suradnju sa snagama Srpske Vojske, kojoj je na čelu stajao Draža Mihailović.
Tako, Vi ste se meni predstavili s punomoći iz Glavnog Štaba Draže Mihailovića, a ja Vama sa Zapovjedi Glavnog Stana Poglavnika, koju je supodpisao i ministar Oružanih Snaga contra admiral Steinfl i Glavar Stožera Ustaške Vojnice general Tomislav Sertić. Ova punomoć i danas postoji u arhivi II. Ustaškog Zbora. Nije bilo slučajnog nalaza, a niti doskočica, niti smijanja. O tome ćemo još govoriti, a sada, da nastavimo tamo, gdje smo kao predstavnici srbske i hrvatske vojske pregovarali....
Višnja Pavelić, poglavnikova kćerka, potvrdila je (2010) da je njen otac „pomogao četnicima Draže Mihailovića krajem rata“. „Draža je tražio da se njegovoj vojsci omogući povlačenje preko hrvatske teritorije i moj otac mu je izašao u susret.
1.05 Visnja Pavelic - Tata ( Ante Pavelic ) je primio Mihajloviceve generale jer su trazili prolaz, Dsoli su kod tate imamo tatin govor, clanak o tome. Bili su kod tate pricali su, tata je rekao da je bila kapitulacija, a taj Djukic je rekao da ta vojska nije izdrzala ni sest sati. Ljudi su bili zarazeni sa tifusom, i tata im je pomogao da dobiju medikamente.
Draža molio Pavelića za pomoć
https://www.politika.rs/sr/clanak/4...hE8w_W8INnLhhaqJAmSOBntjPb2DyPAtcVvJwgZJqJE5QČetnička misija u tri navrata razgovarala sa Pavelićem
https://www.danas.rs/drustvo/cetnicka-misija-u-tri-navrata-razgovarala-sa-pavelicem/I ČETNICI SU BILI ODUŠEVLJENI PAVELIĆEM! Evo šta je GENERAL ĐUKIĆ kazao DRAŽI nakon sureta sa LIDEROM NDH
https://www.espreso.co.rs/vesti/pol...jukic-kazao-drazi-nakon-sureta-sa-liderom-ndhDa cujemo sta kaze i skonomista Samardzic za ovaj dogadjaj ;
Kaze da je Predavac Drazin covek imao pismo za Maceka 1945, i da su ga ustase uhvatile i odveli kod Pavelica i ovaj je trazio kao neki savez, a Predavac je to odbio...i izvor za ovu pricu je ''Knjizevni list 1 decembra 2007"
О писму које носим, разумљиво је да нисам ни тада ни касније усташама ништа рекао. Упозорен сам од др Урумовића да он не зна тачно преко кога ће та веза ићи, али да у том погледу не смем имати никаквих скрупула. Тај сам услов на своју руку прихватио и дао се превести у Загреб, гдје сам на врло фин начин стављен под контролу војног редарства и одведен др Павелићу. Он је већ био о цијелој ствари обавијештен и покушао је увјеравати како се споразум треба са њим правитиЈа у том погледу нисам имао никаквих овлашћења, па према томе у те разговоре нисам могао ни ући. Тражио сам од њега само то да одобри контакт са г. др Мачеком. .....Пустили су ме тек неколико дана пред њихово напуштање Загреба, тако да сам у Љубљану стигао 2. маја о. г.49
http://www.pogledi.rs/hrvati-u-cetnicima/
Sta je sporno ?
Prvo izvor - Knjizevni list ? Na koje se fus note oni pozivaju ko je izvor ? Nema izvora !
Poslenji kontakti izmedju HHS ( Hrvatske Seljacke Stranke ) i cetnica su bili 1944, o tome je i bila tema
Pregovori između HSS-ovog vodstva u zemlji i predstavnika četničkog pokreta vođeni su u više navrata, ali usprkos višekratnim razgovorima nije došlo ni do kakvog sporazuma. Na pregovore su i jednu i drugu stranu poticale vrlo loše prilike u zemlji i opasnost da obje strane širenjem partizanskog pokreta postanu nevažni akteri poslijeratnog političkog života Jugoslavije. Ipak su prevelike ideološko-političke razlike utjecale na to da nikakva međusobna suradnja nije bila uspostavljena.
https://forum.krstarica.com/threads/saradnja-hss-hrvatska-seljacka-strana-i-cetnika.916802/
Koji je politicki faktor bio Macek u aprilu 1945, da bi se pregovaralo sa njim ?
Takodje Samardzic zavrsava sa navodnom izjavom Predavca :
На крају, Предавец закључује да је то “сва истина о неким преговорима са Антом Павелићем“, додајући: “Ко год тврди нешто више од тога, или чак иде тако далеко да претпоставља и закључивање неког `споразума`, чини то или из необавјештености или злонамјерности“.
То су ипак тврдили, и то не само усташе, већ и љотићевци, комунисти и део бивших Ђуришићевих четника.
Naravno opet nema fus note.
Samardzic postavlja svoju verziju, a nema izvore i fus - note. i ispada da Pavelic, Luburic, Djukic i Visnja Pavelic da svi lazu...
Poslednja izmena:
