Ово на Равној Гори ми највише личи на скрнављење српских униформи, историје...
Кад се задужи униформа у регуларној војсци, војник је спреман живот положити за отаџбину.
Када војник који је задужио униформу и погине у њој се сахрањује, уз војне почасти.
Када се раздужи униформа, нема права више да се носи.
На Равној Гори је тешко брукање и скрнављање српских униформа.
Колико је само војника, официра... оставило живота у тој униформи, и уместо да се према тој униформи односимо достојанствено односимо се некако са не поштовањем.
Неко је у тој униформи крварио, пуштао сузе, знојио се и дође неки дрипац и обуче ту униформу.
Не знам да ли могу да назовем то неким маскенбалом.
Туга и жалост како се скрнави и брука српска историја и униформе.
На Равној Гору мени се чини да углавном доминирају пијанице и некакви "Булајићеви" четници, некаква комунистичка пропаганда.
Не осуђујем, али са људима мора радити, озбиљно образовање и едукација.
За Равну Гору је довољна шајкача, евентуално са кокардом и да будеш пристојно одевен.
На Равну Гору се не иде да лумпујеш и правиш најгоре биртије - већ да одаш почасти Генералу Дражи Михаиловићу и целој тој војсци.
На Равну Гору се не носи ама никакво оружје.
На Равну Гору не долазиш ама у никаквим било каквим униформама - униформу носе они који су задужили од регуларне војске. Тиме што неко облачи вероватно копију било какве униформе тако је скрнавиш и не поштујеш с обзиром на понашањем.
Ово би требало бити кажњиво.
Ово на Равној Гори је обичан сеоски вашар или некакав сабор.
На Равну Гору се иде из части и достојанства.
Да одаш почаст војсци и Ђенералу Дражи.
Да чујеш нешто ново и паметно.
Да запалиш свећу и положиш венац.
Да сиђеш са Равне Горе напојен моралом, чистом водом и ваздухом, да научиш нешто ново и будеш надахнут српском историјом.