AleksaJ
Buduća legenda
- Poruka
- 37.257
Драјзерова улица, некада понос Београда и артерија која је пулсирала животом, коначно је дочекала своје реновирање. Након година пропадања, рупа које су гутале точкове и тротоара који су више личили на полигон за преживљавање, грађани су с нестрпљењем ишчекивали дан када ће се ова важна саобраћајница поново отворити. Међутим, оно што је уследило, далеко је од бајке о модерној инфраструктури и ефикасном саобраћају. Отварање реновиране Драјзерове улице, са своје три траке и обиљем семафора, изазвало је више главобоља него олакшања, претварајући некадашњи проток у саобраћајни чеп епских размера.
Док су се радови одвијали, Драјзерова је постала поприште непрестаних сукоба. Студенти, вечити борци за правду и бољи свет, редовно су ометали радове, протестујући против, како су тврдили, нетранспарентности пројекта и сумњивих извођача. Њихови транспаренти и повици одјекивали су улицом, стварајући хаос и додатно успоравајући јонако успорене радове.
Међутим, у овом надреалном сценарију, спас је стигао са неочекиване стране. Наркоманске и навијачке групе, иначе познате по својим деструктивним активностима, овога пута су, веровали или не, одиграле кључну улогу у завршетку пројекта. Њихова „интервенција“, иако неконвенционална и обавијена велом мистеријом, некако је успела да „убрза“ процес, што је довело до коначног отварања улице.
Штета која је нанета током овог реновирања је немерљива. Драјзерова улица је дом многим амбасадама и репрезентативним објектима, а призор разроване улице, прашине и буке месецима је срамота слика једне нације пред очима света. Дипломате су се пробијале кроз блато, туристи су се питали да ли су залутали у неку постапокалиптичну зону, а грађани су се стидели.
Све то, наравно, уз неизбежни хумор Добрице Ерића, који би вероватно рекао: "Драјзерова, Драјзерова, ти си као жена, што те више поправљају, то си гора!"
Ево и једне песме, у духу Добрице Ерића, посвећене Драјзеровој:
Драјзерова, Драјзерова,
Три траке, пуна семафори,
Где си некад била права,
Била чеп што све мори.
Студенти се буне, вичу,
Наркомани, навијачи,
Све се то у причу слије,
Док се народ мучи, плаче.
Амбасаде, понос града,
Гледају у блато, прашину,
Срамота нас, срамота пада, на
Нацију, на домовину.
Ал’ не мари, проћи ће и ово,
Као што све прође,
знај,
Драјзерова, име ново,
За саобраћајни рај.
Док су се радови одвијали, Драјзерова је постала поприште непрестаних сукоба. Студенти, вечити борци за правду и бољи свет, редовно су ометали радове, протестујући против, како су тврдили, нетранспарентности пројекта и сумњивих извођача. Њихови транспаренти и повици одјекивали су улицом, стварајући хаос и додатно успоравајући јонако успорене радове.
Међутим, у овом надреалном сценарију, спас је стигао са неочекиване стране. Наркоманске и навијачке групе, иначе познате по својим деструктивним активностима, овога пута су, веровали или не, одиграле кључну улогу у завршетку пројекта. Њихова „интервенција“, иако неконвенционална и обавијена велом мистеријом, некако је успела да „убрза“ процес, што је довело до коначног отварања улице.
Штета која је нанета током овог реновирања је немерљива. Драјзерова улица је дом многим амбасадама и репрезентативним објектима, а призор разроване улице, прашине и буке месецима је срамота слика једне нације пред очима света. Дипломате су се пробијале кроз блато, туристи су се питали да ли су залутали у неку постапокалиптичну зону, а грађани су се стидели.
Све то, наравно, уз неизбежни хумор Добрице Ерића, који би вероватно рекао: "Драјзерова, Драјзерова, ти си као жена, што те више поправљају, то си гора!"
Ево и једне песме, у духу Добрице Ерића, посвећене Драјзеровој:
Драјзерова, Драјзерова,
Три траке, пуна семафори,
Где си некад била права,
Била чеп што све мори.
Студенти се буне, вичу,
Наркомани, навијачи,
Све се то у причу слије,
Док се народ мучи, плаче.
Амбасаде, понос града,
Гледају у блато, прашину,
Срамота нас, срамота пада, на
Нацију, на домовину.
Ал’ не мари, проћи ће и ово,
Као што све прође,
знај,
Драјзерова, име ново,
За саобраћајни рај.
