Kada će Beograđani opet ispijati kafu pod „Lipovim ladom“ ili u „Poslednjoj šansi“

[Nina]

Postojao je jednom Bulevar Revolucije i u njemu bašta pod krošnjama koja se zvala „Lipov lad". Bulevar je promenio ime, a za kafanu u kojoj su nekada sedeli čuveni Beograđani i gosti Beograda, tražeći i u najtoplijim danima najugodniju hladovinu, još se traži rešenje.

Objekat i parcela sada su u vlasništvu „NBB nekretnina“. Još u julu su rekli da su u toku pregovori sa potencijalnim zakupcima i da će javiti kakvi su planovi kada budu imali više informacija.Treba napomenuti da su se tu, do Drugog svetskog rata, kada je vladala velika nepismenost, određenim danima donosile novine. Onaj ko je znao da čita, on je tu čitao novine, a ostali su slušali, tako da je vlasnik restorana ostvarivao određeni profit upravo zbog tih novina koje je narod tu čuo”, pričao je hroničar Vidoje Golubović.

 

[Nina]

Posle više od osam decenija rada restoran „Golf” na Košutnjaku zaključao je svoja vrata. Beogradska autobuska stanica prošlog meseca raspisala je javni poziv za njegovu prodajuObjekat je napravljen pre Drugog svetskog rata kao `Golf klub`izabran je da bude školska radionica. Pola osoblja iz `Golfa` prešlo da radi na rukovodeća mesta u `Interkontinentalu` u to vreme. To su baš bili dobri kadrovi, što se tiče konobara i kuvara

Bašta pod krošnjama lipe i hrasta koja je uvek bila puna, sada je zapuštena. Za kariranim stolovima su nekada sedeli ambasadori, Tito, Aleksandar Ranković, a redovan gost bio je i Zdravko Čolić.
U tom restoranu 1956. godine jedan od najboljih srpskih kuvara Milovan Mića Stojanović osmislio je recept za Karađorđevu šniclu.

 

[Nina]

A kada će prvi gosti ponovo sesti u „Poslednju šansu“ još se ne zna. Više od godinu dana je zatvorena.
Iz kompanije „Eureka bar”, koja je trenutno zakupac, rekli su da očekuju da će se gosti vratiti na jesen. Iako je ona stigla, objekat je i dalje zatvoren.
Navodno se neće rekonstruisati prostor, već će samo poboljšati enterijer, kako bi omogućili generacijama koje dolaze da vide gde su uz kafu sedeli Vasko Popa, Momo Kapor i ostali velikani, ali i komšije. (mediji)

 

[prvepruge]

Te stare kafane imaju sentimentalnu vrednost generacijama koje su na izmaku zivota, nazalost.

Moj otac je imao svoju kafanu, Vecitog mladozenju, gore na Crvenom Krstu. Privatizovali su je, ugasili i napravili nesto drugo tamo.
Ja sam imao svoju kafanu, Domovinu, preko puta zgrade tehnickog fakulteta. Privatizovali su je, ugasili i napravili nesto drugo tamo.

Ah, da, kafane cine tacno odredjeno vreme i tacno odredjeni ljudi, sve van tog vremena i van tih ljudi nisu ta kafana, posmatrano iz naseg, licnog ugla.
Postoje i danas kafane u koje sam odlazio sa nekim mojim tadasnjim drustvom ali u mom zivotu/svetu su nestale, nisam u njih usao od recimo 1988-me, jer je proslo to vreme i ti ljudi. U seriji "Grlom u jagode" je Karanovic (mozda i Grlic) sjajno opisao taj osecaj.

 

[zlozi]

Te stare kafane imaju sentimentalnu vrednost generacijama koje su na izmaku zivota, nazalost.

Moj otac je imao svoju kafanu, Vecitog mladozenju, gore na Crvenom Krstu. Privatizovali su je, ugasili i napravili nesto drugo tamo.
Ja sam imao svoju kafanu, Domovinu, preko puta zgrade tehnickog fakulteta. Privatizovali su je, ugasili i napravili nesto drugo tamo.

Ah, da, kafane cine tacno odredjeno vreme i tacno odredjeni ljudi, sve van tog vremena i van tih ljudi nisu ta kafana, posmatrano iz naseg, licnog ugla.
Postoje i danas kafane u koje sam odlazio sa nekim mojim tadasnjim drustvom ali u mom zivotu/svetu su nestale, nisam u njih usao od recimo 1988-me, jer je proslo to vreme i ti ljudi. U seriji "Grlom u jagode" je Karanovic (mozda i Grlic) sjajno opisao taj osecaj.

taj veciti mladozenja je sada deo kalenica. cini mi se.