Toplicko-jablanicka operacija
U periodu april—juni 1944, prvo brigade a potom i novoformirane srpske divizije — 21, 22, 23, 24 i 25 — uspele su da prošire slobodnu teritoriju u Toplici, Jablanici i Pustoj Reci, u
prostoru pl. Ozrena, pl. Bukovika i Soko Banje, i da potisnu neprijateljske snage u Niš, Lebane, Prokuplje, Leskovac i Kuršumliju. Sa ove slobodne teritorije srpske divizije ugrožavale su najvažnije komunikacije i glavne raskrsnice na njima.
Pored toga, one su mogle lakše da prenose operacije na desnu obalu J. Morave i u Šumadiju, a slobodna teritorija mogla je da posluži i za prihvat drugih jedinica Narodnooslobodilačke vojske. Zbog toga je Vojnoupravni komandant Srbije bio prinuđen
da žuri i da na brzinu preduzme operaciju »Trumpf«, s ciljem da glavninu srpskih divizija u južnoj Srbiji — 21, 22,24 i 25 — nabaci na pl. Petrovac, Radan Pl. i Majdan Pl, da
ih tu okruži i razbije ili ih nabaci na tzv. arnautsku granicu, posednutu jakim balističkim snagama, i tu ih uništi. Protiv jedinica 23 srpske divizije, u rejonu Soko Banje i pl. Bukovika, predviđena je akcija s posebnim snagama.
U ovakvoj situaciji Glavni štab Srbije nastojao je da prodorom u pozadinu neprijatelja i upućivanjem svojih jedinica na desnu obalu J. Morave razvuče neprijateljske snage i na taj način olakša situaciju svoje glavnine, kao i da povremenim ali brzim grupisanjem snaga i protivnapadom u pogodnom momentu, razbije neprijatelja i tako održi slobodnu teritoriju.
U operaciji protiv glavnine srpskih divizija Vojnoupravni komandant Srbije angažovao je i četničke snage. Preko izaslanika za vezu sa Dražom Mihailovićem, on je uputio na.pl. Kopaonik 4 grupu jurišnih korpusa (1,2,3, i 5 korpus, ukupno oko 8000 cetnika)
Četvrta grupa jurišnih korpusa formirana je juna 1944 g. od većeg dela četničkih korpusa zapadne Srbije i Šumadije, izdvajanjem pojedinih brigada i bataljona, tako da su korpusi iz kojih je ona formirana većinom postojali i dalje.
Prvi jurišni korpus formiran je od delova 1 i 2 ravnogorskog korpusa.U njegovu 1 jurišnu brigadu ušli su 1 bataljon 1 ljubićke brigade,2 bataljon 2 ljubićke brigade i 3 bataljon 2 žičke brigade. U 2 jurišnu brigadu ušli su 1 bataljon 1 žičke brigade, 2 bataljon 3 žičke
brigade i 3 bataljon Trnavske brigade — sve iz sastava 2 ravnogorskog korpusa. Treća jurišna brigada formirana je od jedinica 1 ravnogorskog korpusa. Po nekim podacima izdvojena je ćela Dragačevska brigada i od nje formirana 3 jurišna. (Naređenje str. pov. br. 79 komandanta 1 jurišnog korpusa od 15 juna za formiranje 1 jurišnog korpusa.)
Drugi jurišni korpus formiran je od jedinica iz sastava Grupe korpusa gorske garde i Šumadiske grupe korpusa, izdvajanjem celih brigada. U njegov sastav su ušle: Mladenovačka brigada Oplenačkog korpusa, 3 i 4 kosmajska brigada Kosmajskog korpusa garde i Gru žanska brigada 1 šumadiskog korpusa, s tim što su dobile naziv: 1, 2,
3 i 4 jurišna.
Treći jurišni korpus formiran je od jedinica iz sastava Cerskomajevičke grupe korpusa i Valjevskog korpusa. U njegov sastav su ušle: Azbukovaćka, Cerska, Jadranska i Rađevska brigada Cerskog korpusa, 1 mačvanska brigada Mačvanskog korpusa i Kolubarska, Valjevska i Podgorska brigada Valjevskog korpusa. Od svih ovih snaga formirane su 1, 2 i 3 jurišna brigada. Trinaestog septembra 1944 g. Kolubarska, Valjevska i Podgorska brigada ranijeg Valjevskog korpusa izašle su iz sastava jurišnog korpusa i obrazovale 1, 2 i 3 jurišnu brigadu 7 jurišnog korpusa, koji je tek tada formiran.
Peti jurišni korpus formiran je od jedinica Požeškog i Javorskog korpusa. U njegov sastav su ušle: 1 i 2 požeška brigada, Leteći bataljon Ariljske brigade i Stabna četa Javorskog korpusa, kao i Studenička brigada Javorskog korpusa (Major Vojin Popović: Borbe Operativne grupe divizija u Srbiji avgusta 1944 godine, Vojnoistoriski glasnik
br. 5/1954, str. 34 i 35).
Ova grupa korpusa je zajedno sa Rasinsko-topličkom grupom korpusa i 2 kosovskim korpusom, već 4 jula sa linije pl. Kopaonik, pl. Zeljin napala 21 srpsku diviziju u rejonu Brusa.
Međutim, ova je pravovremeno napustila ovaj rejon i u otstupnim borbama u toku 8 jula, uz podršku 18 brigade 25 divizije, zauzela položaje istočno od Kuršumlije na prostoriji s. Grabovac, s. Trnov Laz, s. Grabovnica, s. Kosmača. Na ovaj način 21 divizija je izbegla otsudnu borbu sa brojno mnogo jačim četničkim snagama, koje su samo uspele da se, u zajednici sa bugarskim i nemačkim snagama, postave u povoljniji položaj, u pravcu južnog dela Toplice i Jablanice
Do 8 jula Glavni štab Srbije prozreo je namere neprijatelja u odnosu na 21, 22, 24 i 25 diviziju u južnoj Toplici i Jablanici. Te namere su se jasno ocrtavale iz prikupljanja
neprijateljskih snaga ka ovoj prostoriji. Zbog toga je, da bi olakšao položaj 21, 24 i 25 divizije, i neprijateljske snage koje su se prema njima prikupljale privukao na drugu stranu, već 8 jula uputio 22 diviziju iz s. D. i G. Oruglica preko r. J. Morave na prostoriju Vlasotinca a potom pl. Babičke Gore, gde je ova počela dejstva protiv Južnomoravske grupe četničkih korpusa.
Pretpostavljajući da se na pl. Jastrepcu nalaze jače snage Narodnooslobodilačke vojske, Nemci su do 10 jula, u dolini Z. Morave, prema pl. Jastrepcu, rasporedili veći deo snaga
5 policiskog puka i pet bataljona SDK, u dolini Toplice, južno od pl. Jastrepca, bugarsku 27 diviziju, a na liniji s. Beloljin, Jankova Klisura, r. Rasina četničku 4 grupu i Rasinsko-toplicku grupu korpusa. Desetog jula Nemci su sa ovim snagama počeli akciju »Trumpf«. Međutim, 16 brigada 25 divizije, koja se sama nalazila na pl. Jastrepcu, uspela je da se južno od Prokuplja,noću 10/11 jula, probije u sastav svoje divizije.
Posle toga neprijatelj je protiv srpskih divizija izvršio novu koncentraciju snaga: 4 grupu jurišnih korpusa, Rasinsko-topličku grupu korpusa i 2 kosovski korpus prikupio je na
prostoriji Kuršumlija, Blace, s. Tulare; bugarsku 27 diviziju na prostoriji s, D. Pločnik, Prokuplje, s. Konjarnik, s. Žitni Potok; SDK (1, 2, 3, 4 i 5 puk bez po jednog bataljona koji su ostali u sedištima pukova) na prostoriji s. Kosančić, s. Konjuvce, s. Bojnik, Lebane, Leskovac, i delove 1 i 5 policiskog puka u Lebanu. Sada je neprijatelj imao nameru da pristupi ostvarenju cilja koji je postavio planom operacije. Ali, operacija
nije mogla da počne na vreme, jer su 4 grupa jurišnih korpusa, Rasinsko-toplička grupa i 2 kosovski korpus sve do 13 jula bili zauzeti u borbama protiv 21 srpske divizije, a kada
je neprijatelj 13 jula zauzeo skoro kružni raspored protiv 21,24 i 25 divizije i nameravao da otpočne dejstva, Glavni štab Srbije uočio je ovo i opet omeo njen početak. On je ovoga dana ponovo naredio 21 diviziji da se preko s. Kuršumliska Banja prebaci u rejon Brusa i pl. Lepenca, radi dejstva u bok i pozadinu četničkih snaga, koje su na prostoriji Kuršumlija, Blace, s. Tulare bile spremne za napad.
Ne znajući za namere Glavnog štaba Srbije, neprijatelj je 19 jula otpočeo u južnoj Toplici i Jablanici akciju pod šifrom »Kalali«. Međutim, ni ova nije počela na vreme, jer je 21
srpska divizija 17 jula ovladala važnim položajem Crna Čuka (trig. 1197), Ravna Glava (k. 1112), Požar (trig. 1163), zbog cega se cela 4 grupa jurisnih korpusa i 2 kosovski Toplicko-jablanicka operacija
U periodu april—juni 1944, prvo brigade a potom i novoformirane srpske divizije — 21, 22, 23, 24 i 25 — uspele su da prošire slobodnu teritoriju u Toplici, Jablanici i Pustoj Reci, u
prostoru pl. Ozrena, pl. Bukovika i Soko Banje, i da potisnu neprijateljske snage u Niš, Lebane, Prokuplje, Leskovac i Kuršumliju. Sa ove slobodne teritorije srpske divizije ugrožavale su najvažnije komunikacije i glavne raskrsnice na njima.
Pored toga, one su mogle lakše da prenose operacije na desnu obalu J. Morave i u Šumadiju, a slobodna teritorija mogla je da posluži i za prihvat drugih jedinica Narodnooslobodilačke vojske. Zbog toga je Vojnoupravni komandant Srbije bio prinuđen
da žuri i da na brzinu preduzme operaciju »Trumpf«, s ciljem da glavninu srpskih divizija u južnoj Srbiji — 21, 22,24 i 25 — nabaci na pl. Petrovac, Radan Pl. i Majdan Pl, da
ih tu okruži i razbije ili ih nabaci na tzv. arnautsku granicu, posednutu jakim balističkim snagama, i tu ih uništi. Protiv jedinica 23 srpske divizije, u rejonu Soko Banje i pl. Bukovika, predviđena je akcija s posebnim snagama.
U ovakvoj situaciji Glavni štab Srbije nastojao je da prodorom u pozadinu neprijatelja i upućivanjem svojih jedinica na desnu obalu J. Morave razvuče neprijateljske snage i na taj način olakša situaciju svoje glavnine, kao i da povremenim ali brzim grupisanjem snaga i protivnapadom u pogodnom momentu, razbije neprijatelja i tako održi slobodnu teritoriju.
U operaciji protiv glavnine srpskih divizija Vojnoupravni komandant Srbije angažovao je i četničke snage. Preko izaslanika za vezu sa Dražom Mihailovićem, on je uputio na.pl. Kopaonik 4 grupu jurišnih korpusa (1,2,3, i 5 korpus, ukupno oko 8000 cetnika)
Četvrta grupa jurišnih korpusa formirana je juna 1944 g. od većeg dela četničkih korpusa zapadne Srbije i Šumadije, izdvajanjem pojedinih brigada i bataljona, tako da su korpusi iz kojih je ona formirana većinom postojali i dalje.
