Драгољуб Дража Михаиловић

[MajorTom]

 

[Лекизан]

ИСПЛИВАЛЕ СТРОГО ЧУВАНЕ
,,""" комунистичке тајне ,,"""
_______________________________________________________
O суђењу Дражи Михаиловићу ...

Pogledajte prilog 1173044

Па није без разлога био комуниста и надреалиста, баш тако је било и суђење комунистичко и надреално.

NACISTIČKA ZVJERSTVA FRANCETIĆEVIH USTAŠA
- NAD SRPSKIM NARODOM-
U NJEMAČKIM RATNIM IZVJEŠTAJIMA
DRAŽI, NI U PRIMISLIMA - POZIV NA DIZANJE USTANKA !!!

Pogledajte prilog 1173076

Па подигао је устанак, његов мајор Дангић ослободио скоро целу Источну Босну, док у то време комунисти и усташе сарађују, сигурно неће они дизати устанак.

 

[Лекизан]

Pogledajte prilog 1173106

Зна се да је у ту сврху Дража посадио плантаже жита на Равној Гори које је после делио Немцима!

 

[Добро дошли]

Па није без разлога био комуниста и надреалиста, баш тако је било и суђење комунистичко и надреално.

Па подигао је устанак, његов мајор Дангић ослободио скоро целу Источну Босну, док у то време комунисти и усташе сарађују, сигурно неће они дизати устанак.

Дража и четници никада нису дигли устанак против окупатора!

 

[Лекизан]

Дража и четници никада нису дигли устанак против окупатора!

Да у комунистичкој машти.
“ Не признајем капитулацију - та реч не постоји у српском језику!” - на Марковдан 1941. године пуковник Драгољуб Дража Михаиловић подигао је Трећи српски устанак на Равној Гори.

А ово је Дражин мајор који је ослободио Источну Босну од окупатора пре него што је Броз послао Роћка Чолаковића и Темпа да роваре у позадини са својом безначајном паравојском, и против кога су се заједнички борили усташки и комунистички зликовци.

 

[Добро дошли]

Да у комунистичкој машти.
“ Не признајем капитулацију - та реч не постоји у српском језику!” - на Марковдан 1941. године пуковник Драгољуб Дража Михаиловић подигао је Трећи српски устанак на Равној Гори.
Pogledajte prilog 1173745
А ово је Дражин мајор који је ослободио Источну Босну од окупатора пре него што је Броз послао Роћка Чолаковића и Темпа да роваре у позадини са својом безначајном паравојском, и против кога су се заједнички борили усташки и комунистички зликовци.
Pogledajte prilog 1173752

А где су ти извори за ове сплачине од прилога!?

 

[Лекизан]

А где су ти извори за ове сплачине од прилога!?

За фотографију Драже на Равној Гори или мајора Јездимира Дангића?

 

[MajorTom]

ШТА НАМ ОТКРИВАЈУ ЊЕМАЧКА ДОКУМЕНТА ИЗ
National Archive Washington (NAW)



ХИТЛЕР ДАО САГЛАСНОСТ ДА СЕ ДРАЖИ ИСПОРУЧУЈЕ МУНИЦИЈА
___________________________________
Documents from National Archive Washington(NAW)(Heeresgruppe F), T311 roll 190 f. 772

3. 7. 1944: Operativno odeljenje Beograd — Dedinje
Iz telefonskih razgovora 3. 7. 1944: 18.45 časova: Pitanje general-majora fon Gajtnera [Geitner] o zahtevima četnika za municiju.

Načelnik generalštaba je odlučio: komandant Jugoistoka ima ... ....slobodne ruke u pogledu snabdevanja četnika municijom; pri tome treba uzeti u obzir celokupino stanje municije i takođe se mora obezbediti da četnici ne gomilaju za sebe municiju.
________________________________________

 

[Лекизан]

ШТА НАМ ОТКРИВАЈУ ЊЕМАЧКА ДОКУМЕНТА ИЗ
National Archive Washington (NAW)



ХИТЛЕР ДАО САГЛАСНОСТ ДА СЕ ДРАЖИ ИСПОРУЧУЈЕ МУНИЦИЈА
___________________________________
Documents from National Archive Washington(NAW)(Heeresgruppe F), T311 roll 190 f. 772

3. 7. 1944: Operativno odeljenje Beograd — Dedinje
Iz telefonskih razgovora 3. 7. 1944: 18.45 časova: Pitanje general-majora fon Gajtnera [Geitner] o zahtevima četnika za municiju.

Načelnik generalštaba je odlučio: komandant Jugoistoka ima ... ....slobodne ruke u pogledu snabdevanja četnika municijom; pri tome treba uzeti u obzir celokupino stanje municije i takođe se mora obezbediti da četnici ne gomilaju za sebe municiju.
________________________________________

Pogledajte prilog 1174389

А што не би када је Хитлер командовао четничким јединицама кажеш.......
Упс.

Дакле опет ћемо да читамо сециране извештаје истргнуте из контекста.

 

[MajorTom]

Naravno da je Hitler komandovao cetnickim izrodima i zlocincima , koji su su vec od sporazuma u Divcima novembra 1941 radi velikosrpske fasisticke ideologije i i borbe za vlast nakon rata pokusavali da igraju duple igre, da se istovremeno sa njemackim i italijanskim fasistima, ali i sa ustasama bore protiv partizana,a da friziranjem laznih vijesti, sto je Drazi ratnom zlocincu uspjevalo do 1943, zapadnim saveznicima da se lazno prikazuju kao antifasisti, sa sve mrtvackom lobanjom na crnoj fasistickoj zastavi.Sto je naravno vremenom prozreto od strane Londona i Washingtona.Stavim 45353 dokumenta o naoruzavanju Cetnika od strane Njemaca, Italijana , Ustasa, ono silom cetnicke koljace hoce da prikaze antifasistima

ШТА НАМ - О ДРАЖИ И ЊЕГОВИМ КОМАНДАТИМА - ОТКРИВАЈУ ЊЕМАЧКИ ДОКУМЕНТИ И ФОТОГРАФИЈЕ ?
НАКОН ШТО СУ УПОЗНАЛИ НАЦИСТУ -Ritmajster princ Vrede, са ДРАЖИНОМ МОЛБОМ- { D[raža] M[ihailović] MOLI DA LIČNO OSTANE ILEGALAN } - САСВИМ ОПУШТЕНО И НАСМИЈАНО СЕ С ЊИМ (у позадини) - ФОТОГРАФИСАЛИ !
__________________________________________________________
PRIBELEŠKA O RAZGOVORIMA SA PREDSTAVNICIMA POKRETA Draže Mihailovića (DM) u Topoli 11. 8. 1944.
Documents from National Archive Washington(NAW) (Heeresgruppe F), T311 roll 286 f. 509-11
Komandant Jugoistoka Komanda grupe armija F grupa k/abver oficir Pov. br. 6103 13. avgust 1944. Obaveštajno odeljenje Pov. br. 6203/44.
PRIBELEŠKA O RAZGOVORIMA SA PREDSTAVNICIMA POKRETA Draže Mihailovića (DM) u Topoli 11. 8. 1944.
Sastanak je organizovan po želji ministra Nojbahera (Neubacher *), da se prouče nove osnove, na kojima Draža Mihailović želi sastanak sa jednom odgovornom nemačkom ličnošću.
Prisutni: Ritmajster princ Vrede (Fürst von Wrede) Ritmajster fon Hervart (von Herwarth) Sonderfirer vođa Horah (Sonderführer Horak) Vodnik Fidler »Egon« (Fiedler »Egon«) Od strane Draže Mihailovića: Major Račić (Racic), kapetan Neško Nedić (Nesko Nedic), kapetan Kalabić (Kalabić)
Početak: u 14,20, kraj u 15,45 časova.
--- strana 3 - f. 000511 Princ Vrede je tada rezimirao predloge i želje predstavnika Draže Mihailovića u sledećem: 4) D[raža] M[ihailović] MOLI DA LIČNO OSTANE ILEGALAN .
5) Pripadnici pokreta Draže Mihailovića ne treba da oblače nemačke uniforme.
6) Mesto sastanka ne treba niukom slučaju da bude Beograd ili neki veći grad.
Na suprot ovom naše sopstvene želje:
1) Draža Mihailović je SPORAZUMAN SA jednim usmenim a ne pismenim SPORAZUMOM .
2) OBEĆAVA se OBUSTAVA svih MERA uperenih protivu nemačkih vojnih vlasti i njihova zaštita.
Vrede (Wrede) Ritmajster
(* ) Dr Herman Nojbaher (Hermann Neubacher), tada nemački poslanik u Beogradu i specijalni opunomoćenik Ministarstva spoljnih poslova Trećeg Rajha za Jugoistok.

 

[Лекизан]

Naravno da je Hitler komandovao cetnickim izrodima i zlocincima , koji su su vec od sporazuma u Divcima novembra 1941 radi velikosrpske fasisticke ideologije i i borbe za vlast nakon rata pokusavali da igraju duple igre, da se istovremeno sa njemackim i italijanskim fasistima, ali i sa ustasama bore protiv partizana,a da friziranjem laznih vijesti, sto je Drazi ratnom zlocincu uspjevalo do 1943, zapadnim saveznicima da se lazno prikazuju kao antifasisti, sa sve mrtvackom lobanjom na crnoj fasistickoj zastavi.Sto je naravno vremenom prozreto od strane Londona i Washingtona.Stavim 45353 dokumenta o naoruzavanju Cetnika od strane Njemaca, Italijana , Ustasa, ono silom cetnicke koljace hoce da prikaze antifasistima

ШТА НАМ - О ДРАЖИ И ЊЕГОВИМ КОМАНДАТИМА - ОТКРИВАЈУ ЊЕМАЧКИ ДОКУМЕНТИ И ФОТОГРАФИЈЕ ?
НАКОН ШТО СУ УПОЗНАЛИ НАЦИСТУ -Ritmajster princ Vrede, са ДРАЖИНОМ МОЛБОМ- { D[raža] M[ihailović] MOLI DA LIČNO OSTANE ILEGALAN } - САСВИМ ОПУШТЕНО И НАСМИЈАНО СЕ С ЊИМ (у позадини) - ФОТОГРАФИСАЛИ !
__________________________________________________________
PRIBELEŠKA O RAZGOVORIMA SA PREDSTAVNICIMA POKRETA Draže Mihailovića (DM) u Topoli 11. 8. 1944.
Documents from National Archive Washington(NAW) (Heeresgruppe F), T311 roll 286 f. 509-11
Komandant Jugoistoka Komanda grupe armija F grupa k/abver oficir Pov. br. 6103 13. avgust 1944. Obaveštajno odeljenje Pov. br. 6203/44.
PRIBELEŠKA O RAZGOVORIMA SA PREDSTAVNICIMA POKRETA Draže Mihailovića (DM) u Topoli 11. 8. 1944.
Sastanak je organizovan po želji ministra Nojbahera (Neubacher *), da se prouče nove osnove, na kojima Draža Mihailović želi sastanak sa jednom odgovornom nemačkom ličnošću.
Prisutni: Ritmajster princ Vrede (Fürst von Wrede) Ritmajster fon Hervart (von Herwarth) Sonderfirer vođa Horah (Sonderführer Horak) Vodnik Fidler »Egon« (Fiedler »Egon«) Od strane Draže Mihailovića: Major Račić (Racic), kapetan Neško Nedić (Nesko Nedic), kapetan Kalabić (Kalabić)
Početak: u 14,20, kraj u 15,45 časova.
--- strana 3 - f. 000511 Princ Vrede je tada rezimirao predloge i želje predstavnika Draže Mihailovića u sledećem: 4) D[raža] M[ihailović] MOLI DA LIČNO OSTANE ILEGALAN .
5) Pripadnici pokreta Draže Mihailovića ne treba da oblače nemačke uniforme.
6) Mesto sastanka ne treba niukom slučaju da bude Beograd ili neki veći grad.
Na suprot ovom naše sopstvene želje:
1) Draža Mihailović je SPORAZUMAN SA jednim usmenim a ne pismenim SPORAZUMOM .
2) OBEĆAVA se OBUSTAVA svih MERA uperenih protivu nemačkih vojnih vlasti i njihova zaštita.
Vrede (Wrede) Ritmajster
(* ) Dr Herman Nojbaher (Hermann Neubacher), tada nemački poslanik u Beogradu i specijalni opunomoćenik Ministarstva spoljnih poslova Trećeg Rajha za Jugoistok.
Pogledajte prilog 1178937
Pogledajte prilog 1178939

После преговора у Дивцима Немци организују операцију "Михајловић" у циљу уништења четничког покрета и заробљавања Драже Михаиловића, па када тај продор на Равну Гору није успео, издају прву потерницу за Дражом децембра 1941 године.
Па како то мајка му стара ако су се све договорили у Дивцима.......помешали директиве шта ли....

 

[MajorTom]

Mihailović je krajem oktobra 1941 shvatao da će Nemci krenuti u završnu ofanzivu i da je to najbolji način da komunistički rival bude slomljen a da on ostane u Srbiji. Nemci su za gušenje ustanka u Srbiji 1941. angažovali dodatne trupe i sproveli drastične represalije nad stanovništvom, što je Mihailovića navelo da se povuče iz ustanka, napadne partizane i zatraži kontakt sa nemačkom upravom radi prekida neprijateljstva. Preko njegovog predstavnika u Beogradu, pukovnika Branislava Pantića, prvo je uspostavio vezu sa predsednikom kvislinške vlade Milanom Nedićem, koji je trebalo da ih poveže sa Nemcima.



Prema svedočenju Branislava Pantića, koje je 1958. publikovao Borivoje Karapanžić, Draža Mihailović je 27. oktobra 1941, dan nakon održanog sastanka sa partizanskim predstavnicima u Brajićima (koje je predvodio Tito), održao sastanak sa najbližim saradnicima u kući majora Aleksandra Mišića u Struganiku.Sastanku su pored Mihailovića i Mišića prisustvovali i Dragiša Vasić, potpukovnik Dragoslav Pavlović, pukovnik Branislav Pantić i kapetan Nenad Mitrović. Govoreći o unutrašnjoj situaciji i stanju u četničkom pokretu, Mihailović je istakao da četničke jedinice nemaju dovoljno oružja, ni municije, za razliku od partizana, koji svakim danom postaju sve snažniji. Mihailović je stoga saopštio da je odlučio da se obrati za pomoć Nemcima i ponudi im svoje odrede na uslugu u borbi protiv partizana, s tim da ih Nemci naoružaju i snabdeju municijom. Na kraju je naglasio da je to jedini način da se suzbije narastanje i omasovljavanje partizanskih snaga ili, čak, da se one unište. Neki od učesnika sastanka smatrali su da se, bar za neko vreme, ne bi trebalo obraćati Nemcima, već da bi oružje i municiju trebalo tražiti od Milana Nedića. Tome su se suprotstavili Mihailović i Mišić. Branislav Pantić je upamtio sledeće Mihailovićeve reči:



"Kad je situacija takva da moram da pregovaram, onda ću da pregovaram sa neprijateljem. Na to me ovlašćuje i međunarodno ratno pravo. Uostalom, šta mi možemo da dobijemo od Nedića? Sve što nam treba, oružje i municija, Nedić mora tražiti od Nemaca... Zašto ići posredno kad možemo neposredno?"

 

[Лекизан]

Mihailović je krajem oktobra 1941 shvatao da će Nemci krenuti u završnu ofanzivu i da je to najbolji način da komunistički rival bude slomljen a da on ostane u Srbiji. Nemci su za gušenje ustanka u Srbiji 1941. angažovali dodatne trupe i sproveli drastične represalije nad stanovništvom, što je Mihailovića navelo da se povuče iz ustanka, napadne partizane i zatraži kontakt sa nemačkom upravom radi prekida neprijateljstva. Preko njegovog predstavnika u Beogradu, pukovnika Branislava Pantića, prvo je uspostavio vezu sa predsednikom kvislinške vlade Milanom Nedićem, koji je trebalo da ih poveže sa Nemcima.



Prema svedočenju Branislava Pantića, koje je 1958. publikovao Borivoje Karapanžić, Draža Mihailović je 27. oktobra 1941, dan nakon održanog sastanka sa partizanskim predstavnicima u Brajićima (koje je predvodio Tito), održao sastanak sa najbližim saradnicima u kući majora Aleksandra Mišića u Struganiku.Sastanku su pored Mihailovića i Mišića prisustvovali i Dragiša Vasić, potpukovnik Dragoslav Pavlović, pukovnik Branislav Pantić i kapetan Nenad Mitrović. Govoreći o unutrašnjoj situaciji i stanju u četničkom pokretu, Mihailović je istakao da četničke jedinice nemaju dovoljno oružja, ni municije, za razliku od partizana, koji svakim danom postaju sve snažniji. Mihailović je stoga saopštio da je odlučio da se obrati za pomoć Nemcima i ponudi im svoje odrede na uslugu u borbi protiv partizana, s tim da ih Nemci naoružaju i snabdeju municijom. Na kraju je naglasio da je to jedini način da se suzbije narastanje i omasovljavanje partizanskih snaga ili, čak, da se one unište. Neki od učesnika sastanka smatrali su da se, bar za neko vreme, ne bi trebalo obraćati Nemcima, već da bi oružje i municiju trebalo tražiti od Milana Nedića. Tome su se suprotstavili Mihailović i Mišić. Branislav Pantić je upamtio sledeće Mihailovićeve reči:



"Kad je situacija takva da moram da pregovaram, onda ću da pregovaram sa neprijateljem. Na to me ovlašćuje i međunarodno ratno pravo. Uostalom, šta mi možemo da dobijemo od Nedića? Sve što nam treba, oružje i municija, Nedić mora tražiti od Nemaca... Zašto ići posredno kad možemo neposredno?"

Јел то значи да Немци после преговора у Дивцима нису напали Дражу и четнике и издали потерницу за њим!!???
У ком ли ти паралелном универтуму живиш.

Иначе Карапанџић ти је љотићевац и следбеник његове идеологије за време рата који је емигрирао и своје радове писао у иностранству.

Ништа овде не компромитује Дражу иако су његова писања спорна из других разлога.

 

[MajorTom]

Јел то значи да Немци после преговора у Дивцима нису напали Дражу и четнике и издали потерницу за њим!!???
У ком ли ти паралелном универтуму живиш.

Иначе Карапанџић ти је љотићевац и следбеник његове идеологије за време рата који је емигрирао и своје радове писао у иностранству.

Ништа овде не компромитује Дражу иако су његова писања спорна из других разлога.

Jesu napadali Cetnike i poslije, jer im nisu vjerovali, iako su se bradonje svojski trudili da steknu njemacko nacisticko povjerenje.

Neposredno nakon što se ponudio Nemcima kao saradnik, Mihailović je preduzeo opšti napad na partizansku Užičku republiku. Napad četnika na Užice novembra 1941. predstavlja početak građanskog rata u Srbiji u uslovima okupacije.



Napad na partizane koji su preduzeli odredi pod komandom Draže Mihailovića predstavlja kršenje sporazuma koji su postigli najviši predstavnici partizanske i četničke komande, uključujići Tita i Dražu Mihailovića, na sastanku u Brajićima, 26. oktobra 1941. Već sutradan, na sastanku sa najbližim saradnicima u Struganiku, Mihailović je doneo odluku da pošalje predstavnike na pregovore sa Nemcima u Beograd. Partizanska strana se pridržavala odredbi sporazuma i isporučila je poslednjih dana oktobra 500 pušaka i 24.000 metaka četničkom štabu na Ravnoj Gori i oko 5 tona žita požeškim četnicima. Ovu isporuku potvrdio je i Draža Mihailović na suđenju 1946: "Što se tiče pušaka i municije, dobio sam sve kako je Tito obećao.S druge strane, četnici kapetana Vučka Ignjatovića u noći između 27. i 28. oktobra 1941. zarobili su Milana Blagojevića, komandanta Prvog šumadijskog NOP odreda na železničkoj stanici u Požegi. Blagojević je ubijen nakon nekoliko dana u obližnjem selu Glumču. Komandant opsade Kraljeva major Radoslav Đurić, na suđenju Draži Mihailoviću 1946. svedočio je da su četnici Vučka Ignjatovića u Požegi, tokom poslednjih dana opsade Kraljeva, oduzimali naoružanje i municiju koja je iz Užica dopremana na front prema Kraljevu.



Zahvaljujući mobilizaciji koju su četnici vršili na oslobođenoj teritoriji, tokom oktobra 1941, njihovi odredi su brojčano narasli. Na užičkom, požeškom i ivanjičkom području krajem oktobra nalazio se veći broj četničkih odreda i grupa, iako su na perifernim delovima slobodne teritorije vođene oštre borbe sa nemačkim snagama. Poslednjih dana oktobra pojačana je mobilizacija u selima užičkog, zlatiborskog i požeškog sreza. Zapaženi su i pokreti nekih četničkih odreda i grupa. Zlatiborsko-užički četnički odred pod komandom majora Manojla Koraća prebacio se sa područja Višegrada u Užice. Odatle je 31. oktobra 1941. prešao u Požegu gde se spojio sa glavninom četničkih snaga, uoči napada na Užice.



Uporedo sa početkom četničkih napada na partizane u zapadnoj Srbiji, Draža Mihailović je 1. novembra 1941. uputio pismo generalu Hinhoferu, komandantu 342. nemačke divizije, u Valjevo, u kom se navodi da je "organizacija četnika u stanju da održava red na području zapadne Srbije" i da će "komunistička opasnost" prestati kada se četničkoj organizaciji omogući da nesmetano radi, uz uslov da dobije "dovoljno naoružanja". U pismu je naglašeno da "četnička akcija nije usmerena protiv nemačkih jedinica, ukoliko one ne napadaju četnike i narod".


Istoričar Branko Petranović smatra da je napadom četnika na Užice, Ivanjicu, Čačak, Gornji Milanovac i druga mesta slobodne teritorije u noći između 31. oktobra i 1. novembra 1941. godine započeo građanski rat u Srbiji.[9] Izgovor četnika je bi da "ne mogu dalje gledati kako nestaju jedan po jedan srpski život u borbi za političku vlast koju žele da uzmu nekoliko ljudi", te će radi zaštite ljudi ući u Užice. U zapovesti komandanta Požeškog četničkog odreda od 1. novembra 1941. za napad na Užice se naređuje: "U radu biti odlučan, hrabar i energičan kao što to dolikuje srpskim četnicima", a potom: "U noćnim borbama najbolje je sve iznenadno i bez larme likvidirati.


Napad četnika na Užice trebalo je izvesti koncentrično sa četiri kolone od kojih bi svaka imala po 800-1000 boraca. Partizani su supeli da pre planiranog opšteg četničkog napada na Užice onemoguće dejstvo tri četničke grupacije: karansko-ribaševske, zlatiborske i kremanske.U odbrani grada učestvovali su i sami građani koji su se prihvatili oružja i stupili u partizanske jedinice. Posle žestokih borbi tokom dana u rejonu Trešnjice, četnici su bili razbijeni.



Nastavljajući gonjenje četničkih snaga posle njihovog neuspelog napada na Užice, partizanske snage su 3. novembra 1941. zauzele Požegu. Obostrani gubici bili su veliki. Istovremeno, još dok su se vodile borbe oko Požege, Mihailović je naredio napad na partizane u Čačku i drugim gradovima. Borbe oko Čačka okončane su 8. novembra 1941. četničkim porazom. U borbama oko Čačka partizani su, kako se obično navodi u literaturi, zarobili oko 400 četničkih boraca, koji su svi, sem oficira i žandarma, pušteni kućama. U noći između 7. i 8. novembra četnici su izvršili napad na Gornji Milanovac, gde je zarobljeno oko 150 partizanskih boraca, koji su potom sprovedeni na Ravnu goru kao zarobljenici, a uskoro zatim (13. novembra 1941) predati Nemcima. U međuvremenu, četničke snage pod komandom kapetana Dragoslava Račića u noći između 7. i 8. novembra 1941. ponovo su pokušale prodor prema Užicu. Borbe su okončane 9. novembra 1941. potiskivanjem četnika u pravcu Ravne gore. Partizanske snage, pošto su odbile napad četnika na Užice i Čačak, produžile su dejstva protiv četničkih snaga koje su se povlačile ka Ravnoj gori, i stezale obruč oko štaba Draže Mihailovića. Teška pozicija u kojoj se našla glavnina četničkih snaga primorala je Dražu Mihailovića da 9. novembra zatraži pomoć od četničkih formacija iz istočne Bosne pod komandom majora Jezdimira Dangića, kome je naređeno da prebaci snage pod njegovom komandom na desnu obalu Drine, odnosno u rejon Kosjerića i Užica. Međutim, Dangić nije postupio po naređenju. Draža Mihailović je ubrzo (11. novembra 1941) nastojao da popravi poziciju četničkih snaga nudeći saradnju Nemcima na sastanku u Divcima.

 

[Лекизан]

Jesu napadali Cetnike i poslije, jer im nisu vjerovali, iako su se bradonje svojski trudili da steknu njemacko nacisticko povjerenje.

Neposredno nakon što se ponudio Nemcima kao saradnik, Mihailović je preduzeo opšti napad na partizansku Užičku republiku. Napad četnika na Užice novembra 1941. predstavlja početak građanskog rata u Srbiji u uslovima okupacije.



Napad na partizane koji su preduzeli odredi pod komandom Draže Mihailovića predstavlja kršenje sporazuma koji su postigli najviši predstavnici partizanske i četničke komande, uključujići Tita i Dražu Mihailovića, na sastanku u Brajićima, 26. oktobra 1941. Već sutradan, na sastanku sa najbližim saradnicima u Struganiku, Mihailović je doneo odluku da pošalje predstavnike na pregovore sa Nemcima u Beograd. Partizanska strana se pridržavala odredbi sporazuma i isporučila je poslednjih dana oktobra 500 pušaka i 24.000 metaka četničkom štabu na Ravnoj Gori i oko 5 tona žita požeškim četnicima. Ovu isporuku potvrdio je i Draža Mihailović na suđenju 1946: "Što se tiče pušaka i municije, dobio sam sve kako je Tito obećao.S druge strane, četnici kapetana Vučka Ignjatovića u noći između 27. i 28. oktobra 1941. zarobili su Milana Blagojevića, komandanta Prvog šumadijskog NOP odreda na železničkoj stanici u Požegi. Blagojević je ubijen nakon nekoliko dana u obližnjem selu Glumču. Komandant opsade Kraljeva major Radoslav Đurić, na suđenju Draži Mihailoviću 1946. svedočio je da su četnici Vučka Ignjatovića u Požegi, tokom poslednjih dana opsade Kraljeva, oduzimali naoružanje i municiju koja je iz Užica dopremana na front prema Kraljevu.



Zahvaljujući mobilizaciji koju su četnici vršili na oslobođenoj teritoriji, tokom oktobra 1941, njihovi odredi su brojčano narasli. Na užičkom, požeškom i ivanjičkom području krajem oktobra nalazio se veći broj četničkih odreda i grupa, iako su na perifernim delovima slobodne teritorije vođene oštre borbe sa nemačkim snagama. Poslednjih dana oktobra pojačana je mobilizacija u selima užičkog, zlatiborskog i požeškog sreza. Zapaženi su i pokreti nekih četničkih odreda i grupa. Zlatiborsko-užički četnički odred pod komandom majora Manojla Koraća prebacio se sa područja Višegrada u Užice. Odatle je 31. oktobra 1941. prešao u Požegu gde se spojio sa glavninom četničkih snaga, uoči napada na Užice.



Uporedo sa početkom četničkih napada na partizane u zapadnoj Srbiji, Draža Mihailović je 1. novembra 1941. uputio pismo generalu Hinhoferu, komandantu 342. nemačke divizije, u Valjevo, u kom se navodi da je "organizacija četnika u stanju da održava red na području zapadne Srbije" i da će "komunistička opasnost" prestati kada se četničkoj organizaciji omogući da nesmetano radi, uz uslov da dobije "dovoljno naoružanja". U pismu je naglašeno da "četnička akcija nije usmerena protiv nemačkih jedinica, ukoliko one ne napadaju četnike i narod".


Istoričar Branko Petranović smatra da je napadom četnika na Užice, Ivanjicu, Čačak, Gornji Milanovac i druga mesta slobodne teritorije u noći između 31. oktobra i 1. novembra 1941. godine započeo građanski rat u Srbiji.[9] Izgovor četnika je bi da "ne mogu dalje gledati kako nestaju jedan po jedan srpski život u borbi za političku vlast koju žele da uzmu nekoliko ljudi", te će radi zaštite ljudi ući u Užice. U zapovesti komandanta Požeškog četničkog odreda od 1. novembra 1941. za napad na Užice se naređuje: "U radu biti odlučan, hrabar i energičan kao što to dolikuje srpskim četnicima", a potom: "U noćnim borbama najbolje je sve iznenadno i bez larme likvidirati.


Napad četnika na Užice trebalo je izvesti koncentrično sa četiri kolone od kojih bi svaka imala po 800-1000 boraca. Partizani su supeli da pre planiranog opšteg četničkog napada na Užice onemoguće dejstvo tri četničke grupacije: karansko-ribaševske, zlatiborske i kremanske.U odbrani grada učestvovali su i sami građani koji su se prihvatili oružja i stupili u partizanske jedinice. Posle žestokih borbi tokom dana u rejonu Trešnjice, četnici su bili razbijeni.



Nastavljajući gonjenje četničkih snaga posle njihovog neuspelog napada na Užice, partizanske snage su 3. novembra 1941. zauzele Požegu. Obostrani gubici bili su veliki. Istovremeno, još dok su se vodile borbe oko Požege, Mihailović je naredio napad na partizane u Čačku i drugim gradovima. Borbe oko Čačka okončane su 8. novembra 1941. četničkim porazom. U borbama oko Čačka partizani su, kako se obično navodi u literaturi, zarobili oko 400 četničkih boraca, koji su svi, sem oficira i žandarma, pušteni kućama. U noći između 7. i 8. novembra četnici su izvršili napad na Gornji Milanovac, gde je zarobljeno oko 150 partizanskih boraca, koji su potom sprovedeni na Ravnu goru kao zarobljenici, a uskoro zatim (13. novembra 1941) predati Nemcima. U međuvremenu, četničke snage pod komandom kapetana Dragoslava Račića u noći između 7. i 8. novembra 1941. ponovo su pokušale prodor prema Užicu. Borbe su okončane 9. novembra 1941. potiskivanjem četnika u pravcu Ravne gore. Partizanske snage, pošto su odbile napad četnika na Užice i Čačak, produžile su dejstva protiv četničkih snaga koje su se povlačile ka Ravnoj gori, i stezale obruč oko štaba Draže Mihailovića. Teška pozicija u kojoj se našla glavnina četničkih snaga primorala je Dražu Mihailovića da 9. novembra zatraži pomoć od četničkih formacija iz istočne Bosne pod komandom majora Jezdimira Dangića, kome je naređeno da prebaci snage pod njegovom komandom na desnu obalu Drine, odnosno u rejon Kosjerića i Užica. Međutim, Dangić nije postupio po naređenju. Draža Mihailović je ubrzo (11. novembra 1941) nastojao da popravi poziciju četničkih snaga nudeći saradnju Nemcima na sastanku u Divcima.

Извор за постављени текст?

Када ти треба нека лекција из историје, конкретно другог светског рата, слободно питај није срамота не знати, срамота је лагати и манипулисати информацијама као што то ти радиш.

 

[MajorTom]

Koji su tvoji izvori za falsifikovane dokumente koje stavljas, u koje vjerujete samo vi Cetnici i niko vise na planeti.?

Moji izvori su textovi sa vise strana, poput ovog
„F. V. D. Dikin: BOJOVNA PLANINA, Nolit, Beograd 1973, drugi deo

Da nastavim.
Sastanak četnika i Nemaca je održan 11. novembra u jednoj kafani u selu Divci.



Učesnici sastanka

Sastanku su prisustvovali sa nemačke strane:



potpukovnik Rudolf Kogard

vojni upravni savetnik dr Georg Kiessel

kapetan Josef Matl

SS oberšturmfirer Vinike

štandartenfirer Matern

Prisutni sa četničke strane:



pukovnik Dragoljub Mihailović

major Aleksandar Mišić, obojica u uniformi

pukovnik Branislav Pantić

kapetan Nenad Mitrović, obojica u civilu

Sastanak je održan bez znanja britanskog oficira za vezu, Bila Hadsona, koji je u to vreme boravio u štabu pukovnika Mihailovića.[4]



Mihailovićeva ponuda

Vikizvornik

Vikizvornik ima originalan tekst povezan sa ovim člankom:

Zapisnik sa sastanka Mihailovića sa nemačkim predstavnicima u selu Divci 11.11.1941.

Glavni članak: Saradnja četnika sa snagama Osovine u Drugom svetskom ratu

Uprkos Mihailovićevoj ponudi, na samom početku sastanka mu je rečeno da Wehrmachtu njegove usluge nisu potrebne:


„Pre dve nedelje poručili ste nam preko Vaših poverenika u Beogradu da je Vaša namera 'da nećete više dozvoliti da se srpska krv beskorisno proliva i srpska imovina dalje uništava'. Istovremeno ste ponudili da se zajedno sa nemačkim Vermahtom i organima Nedićeve vlade borite protiv komunizma. Ponuda je od strane Glavne komande odbijena jer:



1) Nemački Vermaht će sam u najkraćem vremenu okončati sa komunizmom i



2) glavni komandant ne može imati poverenja prema Vama kao savezniku.“



Nemci su zaključili da Draža zna za dolazak njihovih oklopnih trupa, da kao generalštabni oficir pravilno ocenjuje da će se nastavak nemačkih operacija rđavo završiti po njega, te stoga "nemački Vermaht ne može da se optereti takvim saveznicima koji mu se privremeno priključuju iz razloga oportuniteta".



U daljem razgovoru Draža se pravdao nacistima za ustanak u Srbiji 1941. i oslobođenje gradova od Nemaca:



Nije moja namera da ratujem protiv okupatora, jer kao generalštabni oficir poznajem snage obeju snaga. Nemci su predali Užice a time je počela trka između mene i komunista za gradove... Komunisti su napali Gornji Milanovac, pa sam stoga i ja morao. Pošli su na Kraljevo, morao sam i ja... Loznicu su zauzeli četnici, da to ne bi uradili partizani. Nikad se ne bih upuštao u prepade... da nije došlo do komunističkih prepada i da Nemci nisu predavali gradove i sela. Nikad nisam sklapao ozbiljne sporazume sa komunistima. Nisam se stavio na stranu onih koji žele da isteraju Nemce

Mihailović je izjavljivao Nemcima lojalnost i tražio da mu daju municiju da nastavi borbu protiv partizana, u čemu je znalac:



„Zahtevam da mi se omogući da nastavim borbu protiv komunizma koja je počela 31. oktobra. Mi znamo kako se vodi borba u šumi, naročito protiv elemenata koji žele da se sakriju.



Neophodno je imati municiju! Računajući s tim, došao sam ovamo.

Nudeći prelazak na nemačku stranu, želeo je da njegovo "delovanje na nacionalnoj osnovi" ostane potajno da ne bi prošao kao Kosta Pećanac, koji je sklopio otvoreni sporazum sa okupatorom, čime je izgubio ugled u narodu i stekao žig izdajnika. Mihailović je pri tom obrazložio: "Kosta Pećanac je zbog toga izgubio svaki ugled i uticaj. Ne znam da li ćete vi kao stranac razumeti moju izjavu, ali pomislite može li čovek da stupi otvoreno na stranu okupatora, a želi otvoreno da se bori protiv onih koji su preuzeli primamljivo ime boraca za slobodu", misleći pri tom na partizane.[Aleksandar Mišić se nadovezao na Dražin predlog i čak zatražio nemačke oficire za vezu kod četnika: "Mi idemo tako daleko da Vas molimo da do nas uputite oficire za vezu da biste se, uz punu garanciju, mogli uveriti u našu borbu protiv komunista.



Uprkos svim njihovim predlozima, Nemci pukovniku Mihailoviću nisu ostavili drugu mogućnost do da položi oružje. U to spada predaja sveg oružja, municije i opreme, i oslobađanje nemačkih zarobljenika. Potpukovnik Kogard je bio izričit:



„Ukoliko Vi, gospodine pukovniče, ne prihvatite uslove koje sam naveo, borba protiv Vaših četnika nastaviće se u istoj formi kao što je protiv komunističkih bandi već počela.


Mihailović je rekao da ne može ovu odluku da donese a da ne čuje mišljenje svojih potčinjenih vođa i na tome je sastanak završen. Na rastanku, Draža im je rekao:



„Nećemo se boriti protiv Nemaca, pa ni onda ako nam ova borba bude nametnuta.

 

[Лекизан]

Koji su tvoji izvori za falsifikovane dokumente koje stavljas, u koje vjerujete samo vi Cetnici i niko vise na planeti.?

Moji izvori su textovi sa vise strana, poput ovog
„F. V. D. Dikin: BOJOVNA PLANINA, Nolit, Beograd 1973, drugi deo

Da nastavim.
Sastanak četnika i Nemaca je održan 11. novembra u jednoj kafani u selu Divci.



Učesnici sastanka

Sastanku su prisustvovali sa nemačke strane:



potpukovnik Rudolf Kogard

vojni upravni savetnik dr Georg Kiessel

kapetan Josef Matl

SS oberšturmfirer Vinike

štandartenfirer Matern

Prisutni sa četničke strane:



pukovnik Dragoljub Mihailović

major Aleksandar Mišić, obojica u uniformi

pukovnik Branislav Pantić

kapetan Nenad Mitrović, obojica u civilu

Sastanak je održan bez znanja britanskog oficira za vezu, Bila Hadsona, koji je u to vreme boravio u štabu pukovnika Mihailovića.[4]



Mihailovićeva ponuda

Vikizvornik

Vikizvornik ima originalan tekst povezan sa ovim člankom:

Zapisnik sa sastanka Mihailovića sa nemačkim predstavnicima u selu Divci 11.11.1941.

Glavni članak: Saradnja četnika sa snagama Osovine u Drugom svetskom ratu

Uprkos Mihailovićevoj ponudi, na samom početku sastanka mu je rečeno da Wehrmachtu njegove usluge nisu potrebne:


„Pre dve nedelje poručili ste nam preko Vaših poverenika u Beogradu da je Vaša namera 'da nećete više dozvoliti da se srpska krv beskorisno proliva i srpska imovina dalje uništava'. Istovremeno ste ponudili da se zajedno sa nemačkim Vermahtom i organima Nedićeve vlade borite protiv komunizma. Ponuda je od strane Glavne komande odbijena jer:



1) Nemački Vermaht će sam u najkraćem vremenu okončati sa komunizmom i



2) glavni komandant ne može imati poverenja prema Vama kao savezniku.“



Nemci su zaključili da Draža zna za dolazak njihovih oklopnih trupa, da kao generalštabni oficir pravilno ocenjuje da će se nastavak nemačkih operacija rđavo završiti po njega, te stoga "nemački Vermaht ne može da se optereti takvim saveznicima koji mu se privremeno priključuju iz razloga oportuniteta".



U daljem razgovoru Draža se pravdao nacistima za ustanak u Srbiji 1941. i oslobođenje gradova od Nemaca:



Nije moja namera da ratujem protiv okupatora, jer kao generalštabni oficir poznajem snage obeju snaga. Nemci su predali Užice a time je počela trka između mene i komunista za gradove... Komunisti su napali Gornji Milanovac, pa sam stoga i ja morao. Pošli su na Kraljevo, morao sam i ja... Loznicu su zauzeli četnici, da to ne bi uradili partizani. Nikad se ne bih upuštao u prepade... da nije došlo do komunističkih prepada i da Nemci nisu predavali gradove i sela. Nikad nisam sklapao ozbiljne sporazume sa komunistima. Nisam se stavio na stranu onih koji žele da isteraju Nemce

Mihailović je izjavljivao Nemcima lojalnost i tražio da mu daju municiju da nastavi borbu protiv partizana, u čemu je znalac:



„Zahtevam da mi se omogući da nastavim borbu protiv komunizma koja je počela 31. oktobra. Mi znamo kako se vodi borba u šumi, naročito protiv elemenata koji žele da se sakriju.



Neophodno je imati municiju! Računajući s tim, došao sam ovamo.

Nudeći prelazak na nemačku stranu, želeo je da njegovo "delovanje na nacionalnoj osnovi" ostane potajno da ne bi prošao kao Kosta Pećanac, koji je sklopio otvoreni sporazum sa okupatorom, čime je izgubio ugled u narodu i stekao žig izdajnika. Mihailović je pri tom obrazložio: "Kosta Pećanac je zbog toga izgubio svaki ugled i uticaj. Ne znam da li ćete vi kao stranac razumeti moju izjavu, ali pomislite može li čovek da stupi otvoreno na stranu okupatora, a želi otvoreno da se bori protiv onih koji su preuzeli primamljivo ime boraca za slobodu", misleći pri tom na partizane.[Aleksandar Mišić se nadovezao na Dražin predlog i čak zatražio nemačke oficire za vezu kod četnika: "Mi idemo tako daleko da Vas molimo da do nas uputite oficire za vezu da biste se, uz punu garanciju, mogli uveriti u našu borbu protiv komunista.



Uprkos svim njihovim predlozima, Nemci pukovniku Mihailoviću nisu ostavili drugu mogućnost do da položi oružje. U to spada predaja sveg oružja, municije i opreme, i oslobađanje nemačkih zarobljenika. Potpukovnik Kogard je bio izričit:



„Ukoliko Vi, gospodine pukovniče, ne prihvatite uslove koje sam naveo, borba protiv Vaših četnika nastaviće se u istoj formi kao što je protiv komunističkih bandi već počela.


Mihailović je rekao da ne može ovu odluku da donese a da ne čuje mišljenje svojih potčinjenih vođa i na tome je sastanak završen. Na rastanku, Draža im je rekao:



„Nećemo se boriti protiv Nemaca, pa ni onda ako nam ova borba bude nametnuta.

Како може Дикин да буде извор за то када он уопште и није био у четничком штабу, него у партизанском, и то касније у рату.

Ти ми дакле тражиш доказе за немачку операцију Михаиловић против четника и прву потерницу за Дражим!

 

[MajorTom]

Како може Дикин да буде извор за то када он уопште и није био у четничком штабу, него у партизанском, и то касније у рату.

Ти ми дакле тражиш доказе за немачку операцију Михаиловић против четника и прву потерницу за Дражим!

Ti kada lazes i pri tom koristis nelogicne zakljucke, ocito sam sebi vjerujes

O pomenutom sastanku Cetnika sa njemackim fasistima u Divcima imamo citav niz izvora, u kojima pise isto, sto sam iznmad naveo.

Moras malo vise da citas i da prosiris literaturu i na one autore koji poput SAmardzica ne pusu u zadnjicu trenutnoj kriminalno procetnickoj vlasti u Srbiji.

Дража Михаиловић, Рат и мир ђенерала. Изабрани ратни списи, I-II, (пр. Милан Весовић, Коста Николић, Бојан Б. Димитријевић), Београд, 1998, стр. II/386.

Јован Радовановић, Пожега у НОР и револуцији, 1941-1945, Пожега, 1986

 

[Лекизан]

Ti kada lazes i pri tom koristis nelogicne zakljucke, ocito sam sebi vjerujes

O pomenutom sastanku Cetnika sa njemackim fasistima u Divcima imamo citav niz izvora, u kojima pise isto, sto sam iznmad naveo.

Moras malo vise da citas i da prosiris literaturu i na one autore koji poput SAmardzica ne pusu u zadnjicu trenutnoj kriminalno procetnickoj vlasti u Srbiji.

Дража Михаиловић, Рат и мир ђенерала. Изабрани ратни списи, I-II, (пр. Милан Весовић, Коста Николић, Бојан Б. Димитријевић), Београд, 1998, стр. II/386.

Јован Радовановић, Пожега у НОР и револуцији, 1941-1945, Пожега, 1986

Имамо изворе о састанку Драже и немачких преставника у Дивцима али не и о сарадњи јер то није сарадња.Чак шта више лепо ти објасним да су Немци после тих преговора напали Дражу на Равној гори и објавили прву потерницу за њим али шта вреди када си ти ограничен као тераса.
Сад се још правиш блесав и сматраш да се после 11.новембра ништа више се није дешавало.
http://savremenaistorija.com/?p=2808
Ето и твој вољени телетабис Јозо пише о овом нападу Немаца на четнике тада, а писали су и многи други.


10. decembar
Srbija: Akcija čišćenja i osiguranja saobraćajnice uz dolinu Zapadne Morave protiv pristalica Mihailovića je okončana. Mihailoviću je pošlo za rukom da sa malobrojnim pristalicama pobegne, ali je uhvaćen vođa štaba Mišić sa svojim ljudima. Time je razbijena najveća grupa nacionalnih ustanika na srpskom prostoru. Upućen proglas Srbima da je Mihailovićeva glava ucenjena na 200 000 dinara.

У питању је део из Ратног дневника Врховне команде Вермахта.

Balkan
Serbien:
Das Unternehmen zur Säuberung und Sicherung des westl. Moravatales gegen die
Mihailovic=Gruppe ist geschlossen.
Mihailovic ist mit wenigen Anhängern entkommen, Stabsführer Major Misic mit
Stab gefangen. Damit ist größte Gruppe der nationalen Aufständischen im serbi*
sehen Raum gesprengt.
Durch Aufruf an Serben ist auf Mihailovic eine Kopfprämie von 200000 Dinar
ausgesetzt.
Појма ти немаш.

 

[MajorTom]

Имамо изворе о састанку Драже и немачких преставника у Дивцима али не и о сарадњи јер то није сарадња.Чак шта више лепо ти објасним да су Немци после тих преговора напали Дражу на Равној гори и објавили прву потерницу за њим али шта вреди када си ти ограничен као тераса.
Сад се још правиш блесав и сматраш да се после 11.новембра ништа више се није дешавало.
http://savremenaistorija.com/?p=2808
Ето и твој вољени телетабис Јозо пише о овом нападу Немаца на четнике тада, а писали су и многи други.


10. decembar
Srbija: Akcija čišćenja i osiguranja saobraćajnice uz dolinu Zapadne Morave protiv pristalica Mihailovića je okončana. Mihailoviću je pošlo za rukom da sa malobrojnim pristalicama pobegne, ali je uhvaćen vođa štaba Mišić sa svojim ljudima. Time je razbijena najveća grupa nacionalnih ustanika na srpskom prostoru. Upućen proglas Srbima da je Mihailovićeva glava ucenjena na 200 000 dinara.

У питању је део из Ратног дневника Врховне команде Вермахта.

Balkan
Serbien:
Das Unternehmen zur Säuberung und Sicherung des westl. Moravatales gegen die
Mihailovic=Gruppe ist geschlossen.
Mihailovic ist mit wenigen Anhängern entkommen, Stabsführer Major Misic mit
Stab gefangen. Damit ist größte Gruppe der nationalen Aufständischen im serbi*
sehen Raum gesprengt.
Durch Aufruf an Serben ist auf Mihailovic eine Kopfprämie von 200000 Dinar
ausgesetzt.
Појма ти немаш.

Neka vi revizionisticki lazovi cetnicki, izdajnicki, imate pojma, samo u Srbiji i nigdje vise na planeti.

 

[Лекизан]

Neka vi revizionisticki lazovi cetnicki, izdajnicki, imate pojma, samo u Srbiji i nigdje vise na planeti.

Pogledajte prilog 1180918

Дакле Немци ипак трагају за Дражом по документу који си поставио, јер би у супротном ваљда знали где им је сарадник!!Па ти си краљ, као и ови твоји штрумфови који праве ове сликовнице.

Да не помињем да га нападају и његове људе шаљу у логоре али то је зато што сакривају сарадњу са њим, због чега Бога питај.

 

[MajorTom]

Razgovarati sa ispranim mozgom poput tebe je samo gubljenje vremena.

NA NJEMAČKE RATNE IZVJEŠTAJE / DOKUMENTI

_________________________________________________________________
HITLER JE POČASTIO DRAŽU ORUŽJEM,
U BORBU PROTIV TITA I PARTIZANA

Proganjali Drazu gibaniraca oni koji su ga citav rat naoruzavali u borbi protiv partizana

 

[MajorTom]

REDOVNO ...
SUSRET SA POVIJESNIM CETNICKIM GEBELSOVSTINA

 

[MajorTom]

 

[Лекизан]

Razgovarati sa ispranim mozgom poput tebe je samo gubljenje vremena.

NA NJEMAČKE RATNE IZVJEŠTAJE / DOKUMENTI

_________________________________________________________________
HITLER JE POČASTIO DRAŽU ORUŽJEM,
U BORBU PROTIV TITA I PARTIZANA

Proganjali Drazu gibaniraca oni koji su ga citav rat naoruzavali u borbi protiv partizana

Pogledajte prilog 1182281

Не него треба него да верује комунистима који тврде да је Хитлер командовао Дражином војском.
Телефонски позив у ратном дневнику........уз то се Дража и не спомиње.