Драгољуб Дража Михаиловић

[Лекизан]

Cijela Evropa vam ne dozvoljava da rehabilitirate zlocince i fasiste, sto ste prihvatili sporazumom o pridruzivanju sa EU iz 2008 i donijeli naknadni zakon 2011 po kojem rehabilitacija izdajniku i fasistu Mihailovicu nije moguca, to je jedina istina.

Где то кажу?

Ustase su vasi cetnicki saveznici sa kojima ste saradjivali citav rat i na kraju ste zajedno bjezali, i to je jedina istina, sve ostalo su cetnicke bestijalne lazi, koje ne mogu nigdje proci osim u Srbiji.
Niko ne pljuje po Srbima nego po fasistickim Cetnicima, to su izrodi srpskog naroda, kao sto su njihovi pandani Ustase izrodi hrvatskog naroda.

То је та комуниситчка пропаганда.
По Србима и зато комунистичка пропала пропаганда и служи.
Усташе немају никакве везе са четницима.

 

[MajorTom]

Где то кажу?

То је та комуниситчка пропаганда.
По Србима и зато комунистичка пропала пропаганда и служи.
Усташе немају никакве везе са четницима.

Vi ste docekali svojih " 5 minuta" da nakon 45 godina izadjete iz misijih rupa, i da pokusate da revizirate istorijske cinjenice, sto vam na sirem planu, balkanskom, evropskom, planetarnom nikada nece uspjeti.
Jedina propaganda i lazi su vase cetnicke,a Ustase nisu nista drugo nego hrvatski Cetnici, i obratno, identican lazljivo nazadni mentalni sklop.
Stevan Moljevic je Cetnike najpravilnije opisao na kraju rata :

On je krajem 1944. godine tokom povlačenja kroz Bosnu kad je već postalo jasno da su četnici izgubljena priča, kao predśednik Centralnog nacionalnog komiteta za Jugoslaviju, najvećeg četničkog političkog organa rekao: “ Za kralja i otadžbinu, je li tako? Prazno je to i šuplje, gospodo i braćo moja! (...) A ona druga 'Draža nas vodi pobedi i slobodi' dovela nas je, kao što vidite, u ovo tužno i maglovito bosansko bespuće (...) Šta smo mi u ovom ratu pokazali srpskom narodu? Svoje kame, brade i pijane komandante, koji štipaju snaše. Krv, seks i gibanice, to je bio naš program, naša zastava (...) Rulje koje zaudaraju na rakiju, to smo bili i ostali!”

 

[Лекизан]

Vi ste docekali svojih " 5 minuta" da nakon 45 godina izadjete iz misijih rupa, i da pokusate da revizirate istorijske cinjenice, sto vam na sirem planu, balkanskom, evropskom, planetarnom nikada nece uspjeti.
Jedina propaganda i lazi su vase cetnicke,a Ustase nisu nista drugo nego hrvatski Cetnici, i obratno, identican lazljivo nazadni mentalni sklop.
Stevan Moljevic je Cetnike najpravilnije opisao na kraju rata :

On je krajem 1944. godine tokom povlačenja kroz Bosnu kad je već postalo jasno da su četnici izgubljena priča, kao predśednik Centralnog nacionalnog komiteta za Jugoslaviju, najvećeg četničkog političkog organa rekao: “ Za kralja i otadžbinu, je li tako? Prazno je to i šuplje, gospodo i braćo moja! (...) A ona druga 'Draža nas vodi pobedi i slobodi' dovela nas je, kao što vidite, u ovo tužno i maglovito bosansko bespuće (...) Šta smo mi u ovom ratu pokazali srpskom narodu? Svoje kame, brade i pijane komandante, koji štipaju snaše. Krv, seks i gibanice, to je bio naš program, naša zastava (...) Rulje koje zaudaraju na rakiju, to smo bili i ostali!”

Питао сам где то кажу када се и у иностранству четницима дижу споменици, сам Дража има неколико у Америци, и тај статус су имали тамо увек, једино нису имали овде због комунистичког терора и страховладе, данас је то једноумље престало али се још вуку неки репови.
Дакле сада је Мољевић у праву, иначе је фашиста и злочинац!!!!!!!

 

[MajorTom]

Питао сам где то кажу када се и у иностранству четницима дижу споменици, сам Дража има неколико у Америци, и тај статус су имали тамо увек, једино нису имали овде због комунистичког терора и страховладе, данас је то једноумље престало али се још вуку неки репови.
Дакле сада је Мољевић у праву, иначе је фашиста и злочинац!!!!!!!

Drazi su logicno spomenike dizali iskljucivo porazeni i odbjegli Cetnici, a porediti Drazinu planetarnu prepoznatljivost sa Titom, cija sahrana je bila najveca smotra svjetskih drzavnika ikada, cije biste nisu dizali van Jugoslavije Jugosloveni, nego drzavljani stranih drzava, je smijesno.
Brazil

Sao Paulo: Avenida Marechal Tito

Indija

New Delhi: J B Tito Marg

Jodhpur: Shri Tito Chauraha

Italija

Campegine: via Josip Broz

Nuoro: via Tito

Palma di Montechiaro: via Tito

Parma: via Josip Broz Tito

Quattro Castella: via Maresciallo Tito

Reggio Emilia: via Josip Broz Tito

Rusija

Moskva: Ploščad Josipa Broza Tita (Trg Josipa Broza Tita)

Cipar

Limassol: Ulica Josipa Broza Tita

Dali: Ulica maršala Tita itd...


Naravno da je Moljevic ideoloski fasista koji je za razliku od ostalih Cetnika imao samo malo vise mozga, pa nije osudjen na smrtnu kaznu.

 

[Лекизан]

Drazi su logicno spomenike dizali iskljucivo porazeni i odbjegli Cetnici, a porediti Drazinu planetarnu prepoznatljivost sa Titom, cija sahrana je bila najveca smotra svjetskih drzavnika ikada, cije biste nisu dizali van Jugoslavije Jugosloveni, nego drzavljani stranih drzava, je smijesno.
Brazil

Sao Paulo: Avenida Marechal Tito

Indija

New Delhi: J B Tito Marg

Jodhpur: Shri Tito Chauraha

Italija

Campegine: via Josip Broz

Nuoro: via Tito

Palma di Montechiaro: via Tito

Parma: via Josip Broz Tito

Quattro Castella: via Maresciallo Tito

Reggio Emilia: via Josip Broz Tito

Rusija

Moskva: Ploščad Josipa Broza Tita (Trg Josipa Broza Tita)

Cipar

Limassol: Ulica Josipa Broza Tita

Dali: Ulica maršala Tita itd...


Naravno da je Moljevic ideoloski fasista koji je za razliku od ostalih Cetnika imao samo malo vise mozga, pa nije osudjen na smrtnu kaznu.

Ја колико видим овде се порушише сви споменици Брозу зликовцу, како стоји ствар у иностранству не знам, али не верујем да томе придају велику важност.
Америчка делегација долази у Прањане да искаже почаст Дражи, а не у Дрвар да види Брозове заробљене гаће.

 

[Добро дошли]

Ја колико видим овде се порушише сви споменици Брозу зликовцу, како стоји ствар у иностранству не знам, али не верујем да томе придају велику важност.
Америчка делегација долази у Прањане да искаже почаст Дражи, а не у Дрвар да види Брозове заробљене гаће.

Већ неколико година се у разним крајевима Србије, односно Југославије, подижу спомен-обележја лицима која су у Другом светском рату била колаборанти окупатора, а негде и улице и насеља добијају њихова имена. Међу њима су и генерал бивше Војске Краљевине Југославије и председник квислиншке Владе Србије под немачком окупацијом Милан Недић и пуковник исте војске Драгољуб Михаиловић, познатији као Дража, за време рата генерал и командант Југословенске војске у отаџбини, односно четника. Обојицу је историјска наука, и наша и савезничка, оценила: Михаиловића - као колаборанта и ратног злотвора, Недића - као квислинга окупатора, па их, као издајнике народа, и осудила.
Али поједини политичари у нас, припадници неких странака и мали, скоро занемарљив број историчара ројалиста, у шовинистичкој еуфорији, траже рехабилитацију тих људи, посебно Михаиловића. Чак је једна посланичка група у Скупштини Србије затражила да се то питање стави на дневни ред заседања. Једноставно речено, тражи се опроштај за издају, за потпуну колаборацију са окупаторима и за извршене покоље хиљада невиних у ратним годинама.
Да ли је то тражење историјски оправдано?
Зашто се то уопште покреће?
Да ли Французи траже „опроштај" за маршала Петена?
Да ли Норвежани покрећу рехабилитацију Квислинга?
Не, сасвим сигурно.
************************************
Народ Србије не обилази за четнике ,,света места'' и не подиже споменике. То раде потомци четника из емиграције у сарадњи са домаћим нео-колаборационистима. Да је тако, показали су последњи избори на којима су монархисти и четници једва скрпили 3% цензуса. На следећим сигурно падају јер ће цензус бити 5% .
Па сад' се дичи са злочиначком хордом званом четници!

 

[Лекизан]

Већ неколико година се у разним крајевима Србије, односно Југославије, подижу спомен-обележја лицима која су у Другом светском рату била колаборанти окупатора, а негде и улице и насеља добијају њихова имена. Међу њима су и генерал бивше Војске Краљевине Југославије и председник квислиншке Владе Србије под немачком окупацијом Милан Недић и пуковник исте војске Драгољуб Михаиловић, познатији као Дража, за време рата генерал и командант Југословенске војске у отаџбини, односно четника. Обојицу је историјска наука, и наша и савезничка, оценила: Михаиловића - као колаборанта и ратног злотвора, Недића - као квислинга окупатора, па их, као издајнике народа, и осудила.
Али поједини политичари у нас, припадници неких странака и мали, скоро занемарљив број историчара ројалиста, у шовинистичкој еуфорији, траже рехабилитацију тих људи, посебно Михаиловића. Чак је једна посланичка група у Скупштини Србије затражила да се то питање стави на дневни ред заседања. Једноставно речено, тражи се опроштај за издају, за потпуну колаборацију са окупаторима и за извршене покоље хиљада невиних у ратним годинама.
Да ли је то тражење историјски оправдано?
Зашто се то уопште покреће?
Да ли Французи траже „опроштај" за маршала Петена?
Да ли Норвежани покрећу рехабилитацију Квислинга?
Не, сасвим сигурно.
************************************
Народ Србије не обилази за четнике ,,света места'' и не подиже споменике. То раде потомци четника из емиграције у сарадњи са домаћим нео-колаборационистима. Да је тако, показали су последњи избори на којима су монархисти и четници једва скрпили 3% цензуса. На следећим сигурно падају јер ће цензус бити 5% .
Па сад' се дичи са злочиначком хордом званом четници!

Српски народ је и подигао споменике Дражи нису сигурно Марсовци, рехабилитује своје јунаке, и исти ти склањају споменике комунистичким зликовцима.

А комунисти су прешли цензус на изборима као?

 

[Лекизан]

Дража са народом.

Броз наравно нема слике са народом у току рата.

 

[Добро дошли]

Дража са народом.
Pogledajte prilog 1154873
Броз наравно нема слике са народом у току рата.

Дража са народом.
Pogledajte prilog 1154873
Броз наравно нема слике са народом у току рата.

Лако је било Дражи да се слика са ,,народом'' јер као легализована банда били су заштићени од прогона окупатора.
Броз ту привилегију није имао а ни прилике да се током рата слика.. Био је у шуми са партизанима и тукли се против окупатора и квислинга (четника).
ПС. Ускоро понови овај снимак јубиларно по стоти пут.

 

[Лекизан]

Лако је било Дражи да се слика са ,,народом'' јер као легализована банда били су заштићени од прогона окупатора.
Броз ту привилегију није имао а ни прилике да се током рата слика.. Био је у шуми са партизанима и тукли се против окупатора и квислинга (четника).
ПС. Ускоро понови овај снимак јубиларно по стоти пут.

Јашта да је било лако када је народ био уз њега.
Чак и да је био заштићен, а није као што знамо, народ ваљда није био заштићен.Није се он сликао са народом у центру окупираних градова него по селима.
Као што видимо Броз није био популаран у народу па таквих слика и нема, а назваше га неким вајним народним ослободиоцем, цврц.
Што да не, и ти си га цитирао два пута у истом коментару.

 

[Добро дошли]

Јашта да је било лако када је народ био уз њега.
Чак и да је био заштићен, а није као што знамо, народ ваљда није био заштићен.Није се он сликао са народом у центру окупираних градова него по селима.
Као што видимо Броз није био популаран у народу па таквих слика и нема, а назваше га неким вајним народним ослободиоцем, цврц.
Што да не, и ти си га цитирао два пута у истом коментару.

Можеш да пиздиш колико волиш. Али ТИТО је је из рата изашао као победник и као Председни СФРЈ од 14.јануара 1953 до 4.маја 1980 године., а није ни Дража ни краљ.
Твој Дража се играо рата, све време држао флашу са ракијом и сликао се. У рат се не иде ради сликања!

 

[Добро дошли]

Draža bi se odrekao današnjih „četnika“
Kada bi se general Dragoljub Draža Mihailović ponovo obreo među Srbima, njegovi najveći protivnici bili bi oni koji se nazivaju četnicima, zaklinju se u njega, kite se obeležjima njegove gerile, a zapravo najviše čine na diskreditaciji i kompromitaciji Jugoslovenske vojske u Otadžbini.

General bi se bez bilo kakvog razmišljanja odrekao onih koji se od početka devedesetih godina prošlog veka do danas pozivaju na njega, a predstavljaju sve suprotno od onoga za šta se Ravnogorski pokret borio tokom Drugog svetskog rata. Ti lažni četnici već dvadeset godina veličaju autokratski režim u Kremlju, zasnovan na postulatima NKVD-a i KGB-a, zalažu se za savez sa Rusijom, koja je siromašnija od Srbije, a demokratski, bogati i razvijeni Zapad optužuju za sva zla ovoga sveta i proglašavaju srpskim arhineprijateljem.
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Zato se nikako ne mogu smatrati poštovaocima tradicija JVuO, ni patriotima, ni slobodarima, ni demokratama, ni dobronamernima, oni koji hvale i brane moskovski režim, ne bitno drugačiji od onog iz vremena komunizma, jer i ovaj stvara kult vođe, eliminiše opoziciju, drži svoj narod u izolaciji, nemaštini i informativnoj blokadi, vodi osvajačke ratove, preti nuklearnim udarom i za glavne protivnike označava države u kojima se poštuju svetinja života, ljudska prava i demokratske slobode.
Autor je zamenik predsednika SPO
**************************************************

Данашњи четници су парадери и ништа више.

 

[Лекизан]

Draža bi se odrekao današnjih „četnika“
Kada bi se general Dragoljub Draža Mihailović ponovo obreo među Srbima, njegovi najveći protivnici bili bi oni koji se nazivaju četnicima, zaklinju se u njega, kite se obeležjima njegove gerile, a zapravo najviše čine na diskreditaciji i kompromitaciji Jugoslovenske vojske u Otadžbini.

General bi se bez bilo kakvog razmišljanja odrekao onih koji se od početka devedesetih godina prošlog veka do danas pozivaju na njega, a predstavljaju sve suprotno od onoga za šta se Ravnogorski pokret borio tokom Drugog svetskog rata. Ti lažni četnici već dvadeset godina veličaju autokratski režim u Kremlju, zasnovan na postulatima NKVD-a i KGB-a, zalažu se za savez sa Rusijom, koja je siromašnija od Srbije, a demokratski, bogati i razvijeni Zapad optužuju za sva zla ovoga sveta i proglašavaju srpskim arhineprijateljem.
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Zato se nikako ne mogu smatrati poštovaocima tradicija JVuO, ni patriotima, ni slobodarima, ni demokratama, ni dobronamernima, oni koji hvale i brane moskovski režim, ne bitno drugačiji od onog iz vremena komunizma, jer i ovaj stvara kult vođe, eliminiše opoziciju, drži svoj narod u izolaciji, nemaštini i informativnoj blokadi, vodi osvajačke ratove, preti nuklearnim udarom i za glavne protivnike označava države u kojima se poštuju svetinja života, ljudska prava i demokratske slobode.
Autor je zamenik predsednika SPO
**************************************************

Данашњи четници су парадери и ништа више.

Шта би онда сматрао о данашњим потомцима комуниста, шта каже тај заменик председника те пропале странке поводом тога.
Да не помињем да је и СПО био проруска странка, а сада ови јади што су остали су прозападно.

 

[MajorTom]

Јашта да је било лако када је народ био уз њега.
Чак и да је био заштићен, а није као што знамо, народ ваљда није био заштићен.Није се он сликао са народом у центру окупираних градова него по селима.
Као што видимо Броз није био популаран у народу па таквих слика и нема, а назваше га неким вајним народним ослободиоцем, цврц.
Што да не, и ти си га цитирао два пута у истом коментару.

Zanimljivo da Broz nije bio popularan medju nize osvijestenim iskljucivo srpskim narodom cetnicke kolaboracione orjentacije, i nad onima koji su podrzavali usraski fasisticki pokret .

Zaista imas jako inspirativna i prije svega logicna razmisljanja.

Izdajnik Draža Mihajlović i njegovi fašistički saučesnici​

Pisao: Marko Ristic
Odlika je pete kolone da je njeno delovanje, koje se u osnovi svodi uvek samo na najamničku službu okupatoru, vrlo raznoliko, takođe otvoreno, katkada prikriveno, a katkada čak prerušeno u svoju suprotnost, u tobožnju nacionalnu borbu protiv okupatora, i to je svakako najopasniji vid saradnje sa neprijateljem. U tom vidu javlja se petokolonaška akcija Draže Mihajlovića, njegovih komandanata i njegovih četnika. I zato je Dražino izdajstvo od Nedićevog ne samo još podlije i odvratnije, nego i opasnije. Ta naročita, podmukla i kamuflirana “šumska“ forma fašističkog izdajstva dražinovaca prema srpskom narodu, kao da je i njihovim zločinima dala onaj naročiti oblik podmukle i zverske, koljaške svireposti, tako jezovito slične, međutim, svireopsti ustaških zločina, mada su ustaše „legalni“ dželati „zvanični“ predstavnici domaćeg fašističkog izdajstva prema hrvatskom narodu.

Da je takozvani „armijski general“ Draža Mihajlović uspeo da pobegne i našao utočište u Rimu, ta sitna vest, tim pre što je nepotvrđena, može nekima izgledati sasvim nevažna, skoro neprimetna u poređenju sa razmerama ovog najvećeg okršaja u svetskoj istoriji u kome se radi o životu i slobodi stotina miliona ljudi, u kome se radi o napretku i sreći ne samo današnjih ljudi nego i mnogih budućih pokolenja, u kome je zaista u pitanju sudbina čovečanstva. Ali baš taj karakter univerzalnosti i sudbonosnosti koji ima ovaj rat čini da izvesni na izgled objektivno nevažni događaji i ličnosti dobijaju naročito političko značenje, imaju da budu shvaćeni i posmatrani u svom istorijskom značaju. Moglo bi čak, isto tako, nekima izgledati – i ovo samo primera radi – da se pokolj koji su prošle zime izvršili četnici Drže Mihajlovića u selu Vraniću (u beogradskom okrugu), i pored toga što je tu zaklano oko 70 ljudi, žena i dece, i pored toga što tu ni deca u kolevci nisu bila pošteđena, i pored one nepojmljive svireposti u izvršenju tog masovnog zločinstva koje u sadizmu jedva da su i ustaše mogle da prevaziđu, - moglo bi nekima izgledati da se takav pokolj gubi pred sistematskim istrebljenjima koja su hitlerovci vršili, da ga nestaje u moru krvi ovog rata, i da ne može ni blizu predstavljati onu strahotu koju bi predstavljao u vreme „mira“. To međutim, ne umanjuje ni značaj svakog pojedinog zločina, koji su ma gde bilo fašisti smislili naredili i izvršili. Naprotiv, tek ocrtavajući se na ogromnoj krvavoj i ognjenoj pozdini čitavog ovog rata, svaki posebni detalj dobija svoj pravi, rečiti smisao. U toj perspektivi, pokolj u Vranjiću na primer, sam po sebi neizrecivo grozan, posmatran kao detalj u ovom ratu, kao sastvni deo fašističkog kriminala, ne samo da se u toj celini ne gubim ne bledi, nego postaje još grozniji, još kriminalniji, pokazuje se tek onda onakav kakav u stvari jeste. Tada se uviđa da tu nije u pitanju jedan izolovan zločinački slučaj, nego jedan zločin koji se logično uključuje u onaj ogromni, povezani i dosledni niz zločina kojima su međunarodni fašisti, sa hitlerovcima na čelu, mislili da će uspeti da unište ne samo toliko i toliko hiljada i miliona ljudskih života, nego i ljudsku slobodu i napredak uopšte, sam život naroda.
Dražini Četnici, prikazujući se kao pripadnici „Jugoslovenske vojske u otadžbini“, pripadali su u stvari, svejedno da li svesno ili nesvesno, toj poživinčenoj armiji hitlerovske smrti. Oni su bili njen sastavni deo, jedna od hordi koje tu armiju sačinjavaju, i koja se jedna od druge razlikuju po svom spoljnom izgledu, po nekom površnom obeležju kao što je brada ili uniforma, po izvesnim običajima, kadkada po oružju i po načinu ubijanja, ali koje se ne razlikuju nimalo ni u svom cilju ni u svojoj suštini. To je ono što pre svega treba imati u vidu kada je reč o toj hordi srpskih fašista, kada je reč o njenom poglavici Drži Mihajloviću. U svakoj zemlji evropskog kontinenta, u svakoj zemlji uopšte, izuzev u Sovjetskom Savezu (jer tamo nema onih čiji se interesi na taj očajnički način štite), fašizam je našao svoje aktivne pristalice. I logično je da su u svim okupiranim zemljama, izuzev u Sovjetskom Savezu te pristalice fašizma, unapred spremne na izdaju svog naroda, u hitlerovskom okupatoru našle svog prirodnog saveznika i podršku, svoj oslonac i svoju zaštitu. I logično je da je hitlerovski okupator u njima našao svog prirodnog pomagača, svoju domorodnu petu kolonu. Odlika je pete kolone da je njeno delovanje, koje se u osnovi svodi uvek samo na najamničku službu okupatoru, vrlo raznoliko, takođe otvoreno, katkada prikriveno, a katkada čak prerušeno u svoju suprotnost, u tobožnju nacionalnu borbu protiv okupatora, i to je svakako najopasniji vid saradnje sa neprijateljem. U tom vidu javlja se petokolonaška akcija Draže Mihajlovića, njegovih komandanata i njegovih četnika. I zato je Dražino izdajstvo od Nedićevog ne samo još podlije i odvratnije, nego i opasnije. Ta naročita, podmukla i kamuflirana “šumska“ forma fašističkog izdajstva dražinovaca prema srpskom narodu, kao da je i njihovim zločinima dala onaj naročiti oblik podmukle i zverske, koljaške svireposti, tako jezovito slične, međutim, svireopsti ustaških zločina, mada su ustaše „legalni“ dželati „zvanični“ predstavnici domaćeg fašističkog izdajstva prema hrvatskom narodu.

Pisao: Marko Ristic

O fašističkom izdajstvu i o zločinima Draže Mihajlovića i njegovih koljaša obelodanjen je već čitav niz pouzdanih dokaza. Državna komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača prikupiće i obelodaniće niz dokumenata koji će taj dokazni materijal upotpuniti. Dokazana je već Dražina saradnja s Nemcima, italijanskim fašistima i bugarskim okupatorima, dokazana njegova lična odgovornost za pokolje koje su vršili njegovi četnici nad muslimanskim i hrvatskim življem u Bosni i Hercegovini, u Dalmaciji, u Lici, svugde gde su mogli da dospeju. Dokazana je odgovornost ne samo njegovih komandanata i vojvoda. Kao što su Keserović, Kalabić, Nikola Gordić za klanje po seliima i varošicama čitave Srbije, nego i njegova lična odgovornost. Dokazano je već daleko nepobitnim dokazima da je taj bivši «ministar vojni » kraljevske jugoslovenske vlade i „načelnik glavnog generalštaba“ zaista izdajnik i u punom smislu reči ratni zločinac. Ima ih međutim, koji to još kao da ne shvataju ili koji se prave da to ne znaju, ili koji to neće da čuju. Ja ovde ne govorim o onima koji su još uvek obmanuti ili neobavešteni. Njih ne može biti mnogo jer je dražinovština, ta kulminacija, ta sinteza velikosrpske varijante terorističkog fašizma pune tri godine besnela po čitavoj Srbiji, tako da između one većine naroda koja je na ovaj ili onaj način stradala ili strahovala od dražinovskog terora i one manjine koja ga je sprovodila ili ga posredno ili neposredno podržavala ima vrlo malo mesta za one koji nisu imali prilike da ga upoznaju.

Zverstva četnika, čudovišna surovost tih izvršilaca volje velikosrpske fašističke reakcije, došla su da pokažu, da razgolite pravu, duboku bestijalnost te volje

Govorim o onima koji ni sada neće da uvide, priznaju izdajničkulogu Dražinu, koji negiraju fašistički zverski, teroristički i pljačkaški karakter dražinovštine ili za saradnju sa neprijateljem i izvesna nedela koja se ne mogu negirati bacaju odgovornost na pojedine vojvode, tumačeći i pravdajući « ravnogorski pokret »potrebom« spasavanja srpstva. Njih te uporne, neizlečive dražinovce, njih treba raskrinkati i žigosati, jer oni nisu ništa drugo do ostaci one naše sebične, korumpirane, gramžljive, odnarođene, degenerisane i svirepe reakcije kojoj je integralno, centralističko „aleksandrovsko“ jugoslovenstvo bilo samo obrazina za njene velikosrpske hegemonističke ciljeve, a i ovi ciljevi opet samo sredstvo za obezbeđenje privilegija i profita. Ta reakcija tražila je u fašizmu svoje žive snage i najzad, pod okupacijom, u nedićevštini i dražinovštini, koje su kao spojeni sudovi, našla svoje pravo mesto, svoju idealnu poziciju.


Zverstva četnika, čudovišna surovost tih izvršilaca volje velikosrpske fašističke reakcije, došla su da pokažu, da razgolite pravu, duboku bestijalnost te volje. I bez toga, i bez te krajnje krvoločnosti u vršenju terora nad svima onima čiji je jedini greh u očima „nacionalista“ bio što su pošli u borbu za slobodu nacije, ili što su bili simpatizeri te borbe ili rođaci boraca, i bez te krvi koja lipti iz prerezanog mladićkog grla, i bez iskopanih očiju i odsečenih udova, i bez sporog, inkvizitorskog ubijanja i mrcvarenja ranjenih partizana i bez silovanih i zaklanih devojčica i unakaženih leševa, i bez onog čika Goje koji dvanestogodišnjem dečku, koga će da zakolje jer mu je brat partizan, tiho i umiljato govorio: „Samo ti pruži vratić, tebe će čika Goja polako...“; i bez svih tih paklenih krajnosti sadističke groze, zločin ove reakcionarne klike koja se venčala s nemačkim okupatorom da bi što uspešnije prosperirala i koja je prodala narod iz koga je ponikla i od koga se otpadila na milost i nemilost osvajaču, baš zato što on nema milosti, zločin taj bi bio dovoljno veliki da se za njega ne može naći odgovarajuća kazna. Četnička zverstva došla su samo da ga dopune, da ga uobliče, da ga konkretizuju. U apstraktnoj rečenici «treba se boriti protiv unutrašnjeg neprijatelja» ili „treba čistiti zemlju od nenacionalnih elemenata“ ili „treba uništiti crvenu neman“, sadržano je svako posebno klanje u celom svom pojedinačnom, podrobnom užasu, i sva ta klanja zajedno, u čitavoj svojoj užasnoj opštosti.

 

[MajorTom]

Pisao Marko Ristic : Tu leži odgovornost za svaki pojedinačni zločin svakog pojedinačnog koljaša, neposredna odgovornost i Draže Mihajlovića i Dragiše Vasića i Živka Topalovića kao i svih onih koji su iz Beograda kao hodočasnici odlazili u „slobodne srpske planine“ na poklonjenje „Čiči“ ili na ravnogorske svetosavske kongrese. Tu leži odgovornost svih onih otmenih dama i gospode koji su sedeli u Beogradu u toplim sobama i odobravali istrebljivanje „komunista“ i „nesrba“ baveći se, naravno samo teorijski, „spasavanjem srpstva od boljševičke opasnosti“, čitajući sa nasladom „Ravnogorca“, „Pomoravlje“, „Glas Beograda“, pa i „Novo vreme“ koje je sve otvorenije veličalo Dražine četnike, slušajući radio London (od septembra 1943. doduše sa manjim zadovoljstvom), i igrajući poker u prave zlatnike, dok su po mračnim, snegom zavejanim šumama, po ogolelim voćnjacima, po zabačenim vajatima čitave Srbije, goloruki ljudi, bespomoćni i nevini kao jaganjci, cvokotali od straha više nego od zime, i bežali i krili se, ne od kurjaka i ne od Nemaca nego od „jugoslovenske vojske u otadžbini“, od podivljalih pijanih „crnih trojki“ Draže Mihajlovića, „ministra vojske i mornarice“, čiji zamenik, u Londonu, pre Petra Živkovića, tog «pravog čoveka na pravom mestu » nije bio niko drugi no živi spomenik naše erudicije, duhovitosti i stila, oličenje naše intelektualne elite, predsednik Srpskog Kluba i Jugoslovenske Vlade profesor Slobodan Jovanovic...

Sprega Draža Mihajlović sa Nedićem i njegovim oružanim odredima koja datira još od jeseni 1941, morala ga je odvesti u direktnu službu Nemcima. Tu činjenicu njegove saradnje sa okupatorom, dakle njegove zlikovačke borbe protiv sopstvenog naroda od samog početka narodnog ustanka, ne može promeniti njegovo nisko lukavstvo da lično ne dolazi u direktan dodir s Nemcima. Već od prve nemačke ofanzive, koja je primorala narodnooslobodilačke odrede da se povuku iz Srbije, Draža Mihajlović nije ništa drugo nego nemački najamnik, koji je Nemcima tim korisniji što se prikazuje kao buntovnik koga oni tobože proganjaju. Monstruoznost ovog dvostrukog izdajstva takva je da je sve ono što je sledovalo, ma koliko ludački izgledalo, samo logična posledica, dosledna razrada te osnovne monstruoznosti. Koren te čudovišne posuvraćenosti svih pojmova trebalo bi tražiti još u protivnarodnim režimima bivše Kraljevine Jugoslavije, ali je ta posuvraćenost pod okupacijom dostigla takve razmere, razgranala se, nabujala do te mere, da je mnogima bilo možda zaista teško snaći se u toj džungli laži: ubijanje Srba u ime srpstva, istrebljivanje Hrvata u ime Jugoslovenstva, spaljivanje sela, pljačkanja, silovanja, pijančenja i haranja u ime održavanja reda, prosjačenja kod Nemaca u ime nacionalizma ugušivanje narodnog ustanka u ime nekog „Trećeg ustanka“ streljanja i klanja svih rodoljuba u ime patriotizma, razularenog fašističkog terora u ime demokratije, borbe na strani Nemaca u ime Ujedinjenih Nacija. Ali i sve to, u svojoj izopačenoj doslednosti, ipak bilo dovoljno jasno, i najzad trajalo je sve to preko tri godine, tako da je opravdano smatrati sve one koji ni danas neće da priznaju istinu, i one koji neće da doprinesu da se upotpuni strahovita optužnička slika o toj istini, - saučesnicima tog zločina, kome u gnusobi nema ravna, dakle moralnim krivcima. Ako sada, uviđanjem istine i službom istine, sami sebe ne spasu, njih više ništa ne može da spase. U sopstvenim rukama oni drže svoju sudbinu. Ako sada zaista uvide istinu, - još nije dockan! – ako se iskreno prenu, ako se osveste, ako se u svom srcu uvere da su bili u zabludi, ako delom dokažu da su bili samo zavedeni, a razume se „ako nisu okrvavili svoje ruke nedužnom narodnom krvlju“; oni u velikodušnoj amnestiji koju je sam maršal Tito predložio AVNOJ-u mogu još uvek naći svoj spas i svoj povratak u krilo naroda, „jer njima oprašta i narod, baš zato što su zavedeni“.
Ali to praštanje ne može, ne sme da obuhvati one koji u dražinovskom nevaljalstvu ostaju uporni, podmukli, opasni, one koje svetim tekovinama narodno oslobodilačke borbe žele smrt, jer svoj spas vide samo u razdoru među narodima i u slomu narodne vlasti, one kojima srce zadrhti od gadne radosti pri pomisli da bi se Draža još uvek mogao vratiti iz Rima da bi svežom krvlju nakvašene kame opet mogle štititi njihove kamate! Služili su laži koja je gušila i sramotila pre svega srpski narod, i još uvek su spremni da joj služe, služili su dželatima svih naroda Jugoslavije, i opet su spremni da im služe, hteli su i hteli bi da izazovu totalni bratoubilački rat, - i kako će im to danas oprostiti narod? Kako će im oprostiti kad oni još i danas neće, da pređu na stranu istine, kad neće da svojim iskrenim zalaganjem za slobodu i bratstvo svih naroda Slovenskog Juga pokušaju da taj oproštaj zasluže, kad odbijaju ruku pomirenja koju im preko svoga Maršala pruža taj narod koji je toliko bola, toliko krvavih udaraca i toliko sramote zbog njih podneo.

Bilo je i suviše strašno, bilo je toliko neizrecivo kriminalni, da bi danas praštanje i zaboravljanje bilo isto tako kriminal, kriminal prema časti i sreći naroda. Nije samo svest ono što zahteva izvršenje neumoljive, bespoštedne, nemilosrdne pravde, nego je to i budućnost naroda. Nije to samo ponos nacije koji je u pitanju, pa čak ni čast samo, iako bi i ona sama bila više nego dovoljna, jer sramotu koju su izdajstva i zločini, vršeni uvek u ime srpstva i srpskog naroda hteli da bace na naš narod, tako je teška i gnusna da srpski narod može tu sramotu, tu prljavštinu da spere sa sebe jedino jednim bezkomromisnim i totalnim uništavanjem svih onih uslova koji su tu prljavštinu omogućili; jednim potpunim čišćenjem svega onoga što je taj gad uslovilo i izlučilo.
Prošao je taj strašni san. Krvoločne, pijane gorile skakale su i urlale, pustošile i ubijale po zemlji ovoj kao da je prokleta. Trebalo bi imati genije Danteov pa to opevati. A oni koji bi želeli da se preko svega što je bilo baci veo zaborava oni kojima je „dosadno“ da se opet govori o izdajstvu i zločinima Draže Mihajlovića i njegovih pomagača, neka znaju da je ovo tek početak. Teror pod kojim je ovaj narod živeo, teror koji se dodavao okupatorskom teroru, bio je takav da ništa nije dovoljno da se on u punom svom značenju izrazi. Taj teror, i ona vojno-četnička diktatura koja se kroz taj teror pripremala, treba da budu sa jednom naučnom preciznošću ocrtani, da bi se dobro znalo od čega su nas Titov genije, dalekovidost i rodoljublje naše komunističke partije, zdrav instinkt i junaštvo najboljih sinova naroda, za sva vremena spasli. Polako ćemo zadirati u dubinu. Sve dublje. Da bude opisana sva strahota fašističke more koja nas je davila, i koja je našoj budućnosti pretila, da budu analizirani svi oni preduslovi koji su tu moru i tu pretnju uslovili, koji mogu da je omoguće. Da povratak takvih uslova bude u začetku onemogućen.

Posle te dvostruke nesreće, nemačko-velikosrpske i nemačko-ustaške, posle tog dvostrukog pokušaja u suštini istog fašizma da smrvi narode Jugoslavije, naša nova Jugoslavija iako tek na pragu svog potpunog oslobođenja, ukazuje se već danas kao jedina od oslobođenih zemalja čija je buduća sreća tako pouzdano obezbeđena. Teško onima koji toj sreći, koja raste iz krvi naroda, iz svesti naše, hoće da stanu na put.

 

[Лекизан]

Zanimljivo da Broz nije bio popularan medju nize osvijestenim iskljucivo srpskim narodom cetnicke kolaboracione orjentacije, i nad onima koji su podrzavali usraski fasisticki pokret .
Zaista imas jako inspirativna i prije svega logicna razmisljanja.

Није био популаран уопште ни међу грађанством, ни међу интелигенцијом, зато их је бесомучно потаманио на крају рата а у своје редове примао углавном градску и сеоску олош.
Зато и нема фотографија са народом.
Комунисти су успех и правили у мешовитим срединама играјући на карту националних подела.

За разлику од њега Дражина југословенска војска је имала велику подршку у народу.

 

[Добро дошли]

Није био популаран уопште ни међу грађанством, ни међу интелигенцијом, зато их је бесомучно потаманио на крају рата а у своје редове примао углавном градску и сеоску олош.
Зато и нема фотографија са народом.
Комунисти су успех и правили у мешовитим срединама играјући на карту националних подела.

За разлику од њега Дражина југословенска војска је имала велику подршку у народу.

Да, да, по теби су четници били сува интелигенција, само нешто мало зарасла у браду и ретко окупана.
А што се тиче ЈВуО (кажеш: Дражина војска) била је толико омиљена и подржана од народа да је на крају рата била победник.

 

[Лекизан]

Да, да, по теби су четници били сува интелигенција, само нешто мало зарасла у браду и ретко окупана.
А што се тиче ЈВуО (кажеш: Дражина војска) била је толико омиљена и подржана од народа да је на крају рата била победник.

Наравно, и подржавала Дражу и своју војску.Дражу су подржале и све предратне политичке партије изузев комуниста и Љотићеваца.
Највише школованих официра је и било код Драже, док већина четника уопште није ни имала браде, обична комунистичка пропаганда, углавном су је носили команданти као жал за поробљеном отаџбином, Дража је браду пустио тек пошто се нашао у Црној Гори почетком 1942 године.

Допринос четника савезничкој победи је био много већи од титоистичког, поготово у време битке за Африку, постављао сам извештаје савезничких команданата на Медитерану укључујући Ајзенхауера.

Победника грађанског рата је одлучила белосветска политика као што је такође познато.

 

[Добро дошли]

Наравно, и подржавала Дражу и своју војску.Дражу су подржале и све предратне политичке партије изузев комуниста и Љотићеваца.
Највише школованих официра је и било код Драже, док већина четника уопште није ни имала браде, обична комунистичка пропаганда, углавном су је носили команданти као жал за поробљеном отаџбином, Дража је браду пустио тек пошто се нашао у Црној Гори почетком 1942 године.

Допринос четника савезничкој победи је био много већи од титоистичког, поготово у време битке за Африку, постављао сам извештаје савезничких команданата на Медитерану укључујући Ајзенхауера.

Победника грађанског рата је одлучила белосветска политика као што је такође познато.

Ти убудуће немој да пишеш коментаре у поноћ јер ти се привиђају разне ненормалне ствари. Ево то је твоја тврдња (без покрића - доказа) да су сви подржали Дражу и његови војску осим Љотићеваца и партизана. А истина је следећа:
Cрпски добровољачки корпус (нем. Serbische Freiwilligenkorps), или скраћено СДК, били су познати као "Љотићевци" по свом идеолошком вођи Димитрију Љотићу. За време Другог светског рата сарађивали су са немачким окупационим снагама у борби против Титових партизана.
Припадници корпуса су носили маслинасто зелене униформе или, у случају официра, официрску униформу Југословенске краљевске војске, са крстом светог Ђорђа на десној страни груди. Чинови су, из практичних разлога, били исти као и код Војске краљевине Југославије.У јуну 1943 године Српски Добровољачки Корпус је постао део немачког Вафен СС-а (нем.Waffen SS).
Заповедник је био генерал Коста Мушицки.
Пред крај рата Немци су их пребацили у Словенију где су прикључени четничким снагама које су се тамо налазиле. 27. марта 1945. године, генерала Мушицког заменио је четнички генерал Дамјановић, чиме је СДК постао део Југословенске војске у отаџбини. Крајем априла 1945. године, 1. и 5. пук СДК су прешли у Италију, где су се предали западним Савезницима који су их одвели у заробљеничке логоре, а из којих су пуштени 1947. године. Преостали део СДК се предао Британцима у Аустрији, који их је предао партизанима.
Дакле, не само сарадња Равногораца већ спајање СДК и ЈВуО. И још им је заједничко било што су и једни и други, од почетка рата сарађивали са окупатором. Паметном је апсолутно јасно о чему се ради.

Кажеш: ,,Победника грађанског рата је одлучила белосветска политика као што је такође познато''. Па теби у главу никако не иде да рат није само клање, убијање, ликвидирање сопствених грађана,својствена четничком начину ратовања,.... већ и дипломатија. Сваки рат се завршава дипломатијом. Кад то схватиш, биће ти лакше.

 

[Лекизан]

Ти убудуће немој да пишеш коментаре у поноћ јер ти се привиђају разне ненормалне ствари. Ево то је твоја тврдња (без покрића - доказа) да су сви подржали Дражу и његови војску осим Љотићеваца и партизана. А истина је следећа:
Cрпски добровољачки корпус (нем. Serbische Freiwilligenkorps), или скраћено СДК, били су познати као "Љотићевци" по свом идеолошком вођи Димитрију Љотићу. За време Другог светског рата сарађивали су са немачким окупационим снагама у борби против Титових партизана.
Припадници корпуса су носили маслинасто зелене униформе или, у случају официра, официрску униформу Југословенске краљевске војске, са крстом светог Ђорђа на десној страни груди. Чинови су, из практичних разлога, били исти као и код Војске краљевине Југославије.У јуну 1943 године Српски Добровољачки Корпус је постао део немачког Вафен СС-а (нем.Waffen SS).
Заповедник је био генерал Коста Мушицки.
Пред крај рата Немци су их пребацили у Словенију где су прикључени четничким снагама које су се тамо налазиле. 27. марта 1945. године, генерала Мушицког заменио је четнички генерал Дамјановић, чиме је СДК постао део Југословенске војске у отаџбини. Крајем априла 1945. године, 1. и 5. пук СДК су прешли у Италију, где су се предали западним Савезницима који су их одвели у заробљеничке логоре, а из којих су пуштени 1947. године. Преостали део СДК се предао Британцима у Аустрији, који их је предао партизанима.
Дакле, не само сарадња Равногораца већ спајање СДК и ЈВуО. И још им је заједничко било што су и једни и други, од почетка рата сарађивали са окупатором. Паметном је апсолутно јасно о чему се ради.

Кажеш: ,,Победника грађанског рата је одлучила белосветска политика као што је такође познато''. Па теби у главу никако не иде да рат није само клање, убијање, ликвидирање сопствених грађана,својствена четничком начину ратовања,.... већ и дипломатија. Сваки рат се завршава дипломатијом. Кад то схватиш, биће ти лакше.

И шта је проблем!?

Тачно је да су се два пука СДК у Словенији на крају рата прикључила југословенској војсци, после смрти Љотића, и то не мења ништа од онога што сам написао.Остали су наставили да се повлаче у Аустрију.Током целог рата зато бесни рат између Дражине југословенске војске и Љотићеваца, многе Дражине људе су убили Љотићевци а неке љотићевске команданте четници.Никакве сарадње није било.

Том белосветском дипломатијом је једна предратна терористичка организација доведена на власт у Југославији после рата, сама то никада не би била у стању да изведе.Уз 400 000 припадника Црвене армије наравно приде.

 

[Добро дошли]

И шта је проблем!?

Тачно је да су се два пука СДК у Словенији на крају рата прикључила југословенској војсци, после смрти Љотића, и то не мења ништа од онога што сам написао.Остали су наставили да се повлаче у Аустрију.Током целог рата зато бесни рат између Дражине југословенске војске и Љотићеваца, многе Дражине људе су убили Љотићевци а неке љотићевске команданте четници.Никакве сарадње није било.

Том белосветском дипломатијом је једна предратна терористичка организација доведена на власт у Југославији после рата, сама то никада не би била у стању да изведе.Уз 400 000 припадника Црвене армије наравно приде.

Танко, танко, ти је објашњење и нетачно. Тачно је само да је СДК био у то време у Словенији. И то да се нису трпели током рата али је дошло време да Дража у писму Љотићу напише: „Sa radošću pozdravljam Vaš rad na objedinjavanju svih nacionalnih snaga ....Vaše poruke i budite uvereni da ih ja primam od prve do poslednje''.
Да не беше саобраћајке у којој је Љотић погинуо, они би се лепо слагали. Бар до прве свађе око престижа.

А дешавало се овако:
Ljotić je iz Slovenije 28. februara 1945. poslao delegaciju u Bosnu na čelu sa prvim srpskim kvislingom Aćimovićem. Delegacija je stigla u Mihailovićev štab 15. marta 1945. Njihova poruka je glasila:
„Dimitrije Ljotić želi da se definitivno objedinjenje svih nacionalnih snaga bar sada izvrši i da Vi preuzmete komandu svih nacionalnih jedinica.[42]“
(―)
Ljotić je tražio da general Mihailović sa “celokupnom vojskom” dođe u Sloveniju i lično preuzme komandu. Nameravali su da, po kapitulaciji Nemačke, Sloveniju proglase “slobodnom federativnom jedinicom Kraljevine Jugoslavije”, da spreče ulazak Jugoslovenske armije, i dočekaju dolazak Anglo-Amerikanaca. Ljotić je računao da u Sloveniji ima oko 35 hiljada “naoružanih Srba i Slovenaca”, čemu se može dodati još oko 30.000 ljudi opštom mobilizacijom. Ako bi Draža došao sa svojim ostacima (u to vreme oko 25.000), u Sloveniji bi se stvorila armija od blizu 100.000 ljudi.[42]

General Mihailović je, sa radošću, prihvatio predlog i odgovorio Ljotiću 16. marta:
„Sa radošću pozdravljam Vaš rad na objedinjavanju svih nacionalnih snaga i ako u poslednjem momentu. Vremena još ima ipak da se najnužnije organizuje i poveže. Kosta i Vaš delegat preneli su mi sve Vaše poruke i budite uvereni da ih ja primam od prve do poslednje. [...] Poslaću moje ljude sa ovlašćenjima koji uživaju moje puno poverenje a koji će uživati i Vaše. Bez obzira na sve teškoće koje preživljujemo, ja sam uveren da ćemo uz Božju pomoć u borbi za Kralja i Otadžbinu postići sve što želimo.[42]“
(Odgovor Draže Mihailovića Dimitriju Ljotiću)

Draža Mihailović je iz Bosne poslao generala Miodraga Damjanovića, pukovnika Ljubu Jovanovića Patka i potpukovnika Sinišu Ocokoljića (tzv. istaknuti deo Vrhovnog štaba) u Sloveniju radi preuzimanja komande nad združenim kvislinškim snagama.[43]
Ne čekajući dopuštenje Draže Mihailovića, Đurišić je krenuo prema zapadu. Pridružile su mu se mnoge glavešine, među kojima Dragiša Vasić, Luka Baletić, Mirko Lalatović, Zaharije Ostojić, Pavle Novaković i Petar Baćović s hercegovačkim četnicima i Romanijskim korpusom JVuO.

Mihailović im je najavio da će doći sa “svom svojom vojskom” u Sloveniju “kada dođe momenat”.[42]
*************************************

 

[Лекизан]

Танко, танко, ти је објашњење и нетачно. Тачно је само да је СДК био у то време у Словенији. И то да се нису трпели током рата али је дошло време да Дража у писму Љотићу напише: „Sa radošću pozdravljam Vaš rad na objedinjavanju svih nacionalnih snaga ....Vaše poruke i budite uvereni da ih ja primam od prve do poslednje''.
Да не беше саобраћајке у којој је Љотић погинуо, они би се лепо слагали. Бар до прве свађе око престижа.

А дешавало се овако:
Ljotić je iz Slovenije 28. februara 1945. poslao delegaciju u Bosnu na čelu sa prvim srpskim kvislingom Aćimovićem. Delegacija je stigla u Mihailovićev štab 15. marta 1945. Njihova poruka je glasila:
„Dimitrije Ljotić želi da se definitivno objedinjenje svih nacionalnih snaga bar sada izvrši i da Vi preuzmete komandu svih nacionalnih jedinica.[42]“
(―)
Ljotić je tražio da general Mihailović sa “celokupnom vojskom” dođe u Sloveniju i lično preuzme komandu. Nameravali su da, po kapitulaciji Nemačke, Sloveniju proglase “slobodnom federativnom jedinicom Kraljevine Jugoslavije”, da spreče ulazak Jugoslovenske armije, i dočekaju dolazak Anglo-Amerikanaca. Ljotić je računao da u Sloveniji ima oko 35 hiljada “naoružanih Srba i Slovenaca”, čemu se može dodati još oko 30.000 ljudi opštom mobilizacijom. Ako bi Draža došao sa svojim ostacima (u to vreme oko 25.000), u Sloveniji bi se stvorila armija od blizu 100.000 ljudi.[42]

General Mihailović je, sa radošću, prihvatio predlog i odgovorio Ljotiću 16. marta:
„Sa radošću pozdravljam Vaš rad na objedinjavanju svih nacionalnih snaga i ako u poslednjem momentu. Vremena još ima ipak da se najnužnije organizuje i poveže. Kosta i Vaš delegat preneli su mi sve Vaše poruke i budite uvereni da ih ja primam od prve do poslednje. [...] Poslaću moje ljude sa ovlašćenjima koji uživaju moje puno poverenje a koji će uživati i Vaše. Bez obzira na sve teškoće koje preživljujemo, ja sam uveren da ćemo uz Božju pomoć u borbi za Kralja i Otadžbinu postići sve što želimo.[42]“
(Odgovor Draže Mihailovića Dimitriju Ljotiću)

Draža Mihailović je iz Bosne poslao generala Miodraga Damjanovića, pukovnika Ljubu Jovanovića Patka i potpukovnika Sinišu Ocokoljića (tzv. istaknuti deo Vrhovnog štaba) u Sloveniju radi preuzimanja komande nad združenim kvislinškim snagama.[43]
Ne čekajući dopuštenje Draže Mihailovića, Đurišić je krenuo prema zapadu. Pridružile su mu se mnoge glavešine, među kojima Dragiša Vasić, Luka Baletić, Mirko Lalatović, Zaharije Ostojić, Pavle Novaković i Petar Baćović s hercegovačkim četnicima i Romanijskim korpusom JVuO.

Mihailović im je najavio da će doći sa “svom svojom vojskom” u Sloveniju “kada dođe momenat”.[42]
*************************************

Баш тако се дешавало на Википедији......
Као што рекох велики је број борби који су водили четници са Љотићевцима, убили су између осталих капетана Лазаревића и Вучка Игњатовића, док су четници ликвидирали Драгутина Булића и Хенрика Лајтнера.

Такође су обавештавали специјалну полицију и Гестапо о четницима, као у овом допису Љотићевог секретара Зорана Вуковића који сам већ постављао, касније су их Немци хапсили и стрељали:

Али то је да се власи не сете зар не.........
А сад си и видовит па знаш шта би било да Љота није погинуо.

 

[Добро дошли]

Баш тако се дешавало на Википедији......
Као што рекох велики је број борби који су водили четници са Љотићевцима, убили су између осталих капетана Лазаревића и Вучка Игњатовића, док су четници ликвидирали Драгутина Булића и Хенрика Лајтнера.

Такође су обавештавали специјалну полицију и Гестапо о четницима, као у овом допису Љотићевог секретара Зорана Вуковића који сам већ постављао, касније су их Немци хапсили и стрељали:
Pogledajte prilog 1157618
Али то је да се власи не сете зар не.........
А сад си и видовит па знаш шта би било да Љота није погинуо.

Доласком двојице мајора Мирка Лалатовића и Захарија Остојића (са британским мајором Хадсоном), октобра 1941. године, у четничку Врховну команду који су донели тајну усмену поруку потпредседника емигрантске Владе др Слободана Јовановића, мимо знања генерала Душана Симовића као преседника Владе, и без знања Хадсона, настаје преокрет у полтици Драже Михаиловића. Он усваја поруку Слободана Јовановића да се ослања на Недића, па и на Немце, а никако на партизанске одреде (јер „они су највећи непријатељи"). Михаиловић је и дотад већ увелико био развио тајне контакте са Недићем, Миланом Аћимовићем, Димитријем Љотићем и другим квинслизима који су били у директној служби окупатора. После доласка „двојице мајора" Михаиловићеви обавештајци, по његовим упутствима, ступају у контакте и са Немцима у Београду.
https://novi.uciteljneznalica.org/PDF/arhiva autora/1061_ogledalu istorijskih dokumenata.pdf
*********************
Четници: Љотићевци и Дражиновци су сарађивали и цинкарили међусобно. Чиста препорука код окупатора и престиж у колаборацији ка окупатопру. То је менталитет четника.

 

[Лекизан]

Доласком двојице мајора Мирка Лалатовића и Захарија Остојића (са британским мајором Хадсоном), октобра 1941. године, у четничку Врховну команду који су донели тајну усмену поруку потпредседника емигрантске Владе др Слободана Јовановића, мимо знања генерала Душана Симовића као преседника Владе, и без знања Хадсона, настаје преокрет у полтици Драже Михаиловића. Он усваја поруку Слободана Јовановића да се ослања на Недића, па и на Немце, а никако на партизанске одреде (јер „они су највећи непријатељи"). Михаиловић је и дотад већ увелико био развио тајне контакте са Недићем, Миланом Аћимовићем, Димитријем Љотићем и другим квинслизима који су били у директној служби окупатора. После доласка „двојице мајора" Михаиловићеви обавештајци, по његовим упутствима, ступају у контакте и са Немцима у Београду.
https://novi.uciteljneznalica.org/PDF/arhiva autora/1061_ogledalu istorijskih dokumenata.pdf
*********************
Четници: Љотићевци и Дражиновци су сарађивали и цинкарили међусобно. Чиста препорука код окупатора и престиж у колаборацији ка окупатопру. То је менталитет четника.

Да да Љотићевци их пријављивали а Немци их стрељали а међусобно се убијали да се власи не сете, познато је то.....

Преподобни Јова.
Ево како је потписао слику Драже са Мекдауелом и муслиманским првацима у Бијељини.

Фуј.

 

[MajorTom]

Dosta toga u vezi Drazine izdaje objasnjeno u ovom 20minutnom videu.