Свака част за издавачку кућу!
Завештање Драже Михаиловића
Бранимир Нешић, директор издавачке куће Catena mundi објашњава зашто је „Књига о Дражи“ неизоставно штиво сваке приватне српске библиотеке.
Издавачка кућа Catena mundi, позната по капиталним издањима из историографије и друштвених наука, која окупља најеминентније српске интелектуалце (Косту Чавошког, Василија Крестића, Милована Данојлића, Мила Ломпара, Слободана Антонића. Слободана Рељића, Јована Душанића, Милоша Ковића, Срђу Трифковића, Мишу Ђурковића, Јована Пејчића, Маринка М. Вучинића, Владимира Димитријевића, Драгана Хамовића, Антонија Ђурића, Зорана Чворовића, Зорана Аврамовића, Душана Пророковића, Косту Димитријевића, Зорицу Кубуровић, Небојшу Катића, Дејана Мировића, Бранка Драгаша и др.) објавила је претплату на мало познат и изузетно значајан писани споменик: Књигу о Дражи.
О томе шта овај издавачки подухват представља и по чему је ова књига, међу многим књигама о Југословенској војсци у отаџбини значајна, разговарамо са Бранимиром Нешићем, директором ИК Catena mundi.
Многе су књиге објављене о ђенералу Дражи Михаиловићу у последњих 30 година. Зашто још једна у низу? У позиву на претплату сте навели да Ваше издање није прво. Када је Књига о Дражи први пут објављена и шта је њена специфичност?
– Књига о Дражи објављена је далеке 1956. године у Виндзору, у Канади. Српска народна одбрана, најстарија српска организација у емиграцији, била је издавач те данас ретке и драгоцене књиге. Као што рекох, књига је објављена на десетогодишњицу Дражине смрти, док сећање на њега није избледело и није било кривотворено, док су још били живи људи који су са њим били у борби… Данас ће вам непристрасни српски историчари рећи да је та књига била и остала једна од најбоље и најквалитетније написаних зборника о Дражи Михаиловићу. Такође, српска емигрантска књижевност је плански била занемаривана, па је и то разлог зашто смо се одлучили за њу.
Књига о Дражи је зборник. Ко су аутори зборника и шта још од материјала има у њој?
– У њој су сабрани текстови многих, не само српских интелектуалаца о Дражи Михаиловићу. Слободан Јовановић, Владика Николај Велимировић, Адам Прибићевић, Живко Топаловић, Милан Шијачки, Милан Гавриловић, Звонимир Вучковић, Александар Милошевић, Миодраг Пурковић, Зоран Хођера,
али и Алберт Сајц, Роберт Х. Магдауел, Џаспер Рутем, Валтер Мансфилд и многи други, сведочили су једну другачију причу о ђенералу Дражи од оних које су причане у комунистичкој Југославији.
Ево, рецимо Мансфилд, у пар дивних реченица изрекао је суштину: „Српски народ је у Дражи Михаиловићу видео оличење оних особина које су га кроз векове проводиле кроз тешка искушења, помажући му да се као народ одржи на на овој балканској ветрометини… Српски народ, иако тешко погођен, исцрпен и искрвављен, остао је да каже последњу реч у тешком рвању за слободу и демократију. И уколико се појмови буду рашчишћавали, а истина буде одвајала од лажи, лик Драже Михаиловића сијаће све јаче као идеја водиља у тој борби.“ Видите колико је дубокоумна ова мисао; један странац је добро осетио да ће се у борби за истину о животу и делу Драже Михаиловића водити борба и за слободу и демократију, додао бих и борба за наш културни идентитетски образац.
То није ништа зачуђујуће: Дража Михаиловић је био први устаник у окупираној Европи против нациста и фашиста, он је био истински борац за слободу и демократију, он је на најлепши начин наставио традицију српске војничке слободарске борбе, нажалост, он је мученичким страдањем обележио почетак страдања читавог српског народа, које почиње средином 20. века и траје до данашњих дана.
Делује помало невероватно да Слободан Јовановић, који важи за једног од најважнијих грађанских интелектуалаца у историји Срба, стане иза Драже Михаиловића. Да ли бисмо могли да кажемо да је Књига о Дражи најснажније сведочанство аутентичне демократске Србије која је нестала 1945, да ли и неповратно?
– Зашто вас то чуди? Као што рекох,
Дража Михаиловић је био носилац слободарске и демократске мисли, он је био легитимни командант и министар војни краљеве Владе у којој се налазио и Слободан Јовановић. Дража се борио против тоталитаристичких покрета, почев од нацизма и фашизма, с једне стране, па до комунизма, с друге стране. Поштени светски интелектуалци, па и сам Черчил, признали су да је велика неправда учињена када су издали Дражу на конференцији у Техерану. Иако је знао да су га издали и западни савезници, нажалост и југословенска влада, Дража није хтео да бежи из Србије, остаје у њој са својим народом. Таква одважност и спремност на страдање за Крст часни и Слободу златну нису остали без дивљења, како код његових пријатеља тако и код непријатеља. Својим животом и страдањем Дража је оставио најсветлије завештање српском народу; чак ни монтирано суђење и гроб који му се не зна нису остварили план наших непријатеља да Дражино завештање оскрнаве и скрајну у мрачни кутак заборава. Напротив!
Напомињем да се српска демократска, грађанска и слободарска интелигенција у много чему разликује од комунистичких дисидената и квазидисидената из 70-их година 20. века. Пишући о Дражи Михаиловићу, Слободан Јовановић је очигледно не случајно направио паралелу са најзначајнијим Србином коме на Врачару дижемо највећи православни храм на Балкану: „
За живота Дража је био гоњен, клеветан, мучен, и најзад уморен. Његово је тело разнето на комаде, и он нема гроба. Али помени који му се чине широм целе наше емиграције показују да он и даље живи у души српског народа, и да ће ту живети увек, докле српско име буде трајало, јер он је дао своме народу све што смртни човек може дати.“ Посматрана кроз хиљадугодишњу српску историју, Дражина жртва једнака је жртви коју су принели Цар Лазар или Вожд Карађорђе Петровић.
По чему ће се Ваше издање Књиге о Дражи разликовати од првобитног и како се претплатити на ову књигу?
– Књига о Дражи може да се поручи преко нашег сајта catenamundi.rs и на телефоне 011-44-60-113, 011-39-80-739. Име и презиме претплатника који се до краја марта буду пријавили и уплатили прву рату биће уписани на првим страницама књиге. Поред неколико најзначајнијих текстова које ћемо објавити у додатку, захваљујући братској помоћи Милослава Самарџића из Крагујевца објавићемо и најбоље фотографије везане за Дражу и ЈВуО. Књига ће имати преко 600 страница великог А4 формата и представљаће неизоставну књигу сваке приватне српске библиотеке. Убеђен сам да Срби не могу да схвате време у којем живе и да неће знати које кораке треба да праве у будућности, ако на прави, целовит и истинит начин не схвате ко је био Драгољуб Дража Михаиловић.
Ми се и данас боримо за слободу и Отаџбину, Чичин глас са Равне горе се и данас чује како позива Србе да се одупру капитулацији и да се боре за слободу… Треба проучавати живот и дело ђенерала Драже из више разлога: нема бољег, праведнијег, честитијег, одважнијег и храбријег Србина од Драже, он треба да нам буде узор, да учимо из његових подвига али и грешака, да у овом суморном и магловитом времену пронађемо савремене герилске методе војевања. Као никада до сада, потребна нам је Дражина мудрост, знање, спремност на борбу, али и стрпљење у чекању правог тренутка за слободу која долази.
Аутори „Књиге о Дражи“, Борислав Тодоровић и Валтер Масфилд, Херцеговина, 1944.
http://catenamundi.rs/vidici/zavestanje-draze-mihailovica/
а вама српским изродима и издајницима, ускоро ће само милогорски извори и остати 
