banebeograd
Elita
- Poruka
- 15.423
pa jel i ovo sto si ti napisao fals???
pa da fals je i logor banjica, i streljanje cetnika ...sve je fals
zato danas svi na veseljima pevaju drazi a titu ometlase sve spomenike po srbiji
-
- Popularno:
- Zasto je nekim stranicama super kad se...
- Marta Kos otkrila datum ulaska Crne...
- Da li mladi ljudi danas prerano ulaze u...
- Stres, šta je za vas stresno?
- Era Ojdanić proslavio unuku punoletstvo.
- Po faci ili po maci?
- Tužilaštvo za organizovani kriminal...
- Hoće li Evropa opet jurnuti na Rusiju...
- Dobacivanje
- Razmišljate li da za Novu 👉👌
Драгољуб Дража Михаиловић
- Začetnik teme aleks1
- Datum pokretanja
pa jel i ovo sto si ti napisao fals???
zato danas svi na veseljima pevaju drazi a titu ometlase sve spomenike po srbiji
BLAJBI
Zaslužan član
- Poruka
- 103.496
pa jel i ovo sto si ti napisao fals???
pa da fals je i logor banjica, i streljanje cetnika ...sve je fals
zato danas svi na veseljima pevaju drazi a titu ometlase sve spomenike po srbiji
Gde je bio Draza dok su streljali po Banjici?
Pio rakiju na RG?
banebeograd
Elita
- Poruka
- 15.423
pa da, najverovatnije je dok su mu hapsili i odvodili najblizu rodbinu u logor on je pio rakiju
dotle je ********* broz bezbrizno putovao po NDH i sklanjao se podmornicama na ostrva po jadranu kad god mu se ucinilo da ne moze vise da izdrzi strah.
Добро дошли
Buduća legenda
- Poruka
- 27.854
- - - - - - - - - - - - - - - - - --Ево праве потернице за ликом од кога су окупатори и помагачи зазирали јер се тукао против њих.
А оно са Дражом је само фарса да прикрије од народа Србије срамота у коју се увалио ,,Први герилац''.
banebeograd
Elita
- Poruka
- 15.423
evo,
za tebe i tvoju srbomrzacku bratiju, sta se desavalo sa drazinom familijom i kako je ona "nagradjena" za vreme drazine "saradnje" sa okupatorom....
"Veliku i tešku sudbinu imala je Jelica Mihailović, supruga generala Draže Mihailovića. Tri puta je ostajala bez krova nad glavom. Dva rata odnela su joj skorosve najmilije. Preživela je dva logora i izdržala komunistički pogrom. Umrla je 1970 godine
U komunističkim kazamatima čamilo joj je dvoje dece.
"Od naše sagovornice, koja je inače ćerka Petra Đorđevića, službenika Britanske ambasade pre Drugog svetskog rata, Nedeljnik je saznao dosad nepoznate detalje.
Jelica je tokom rata preživela pravu golgotu. Tri puta je hapšena. Prilikom drugog hapšenja 1942. godine, sve stvari su joj iz kuće odnete. Ni iglu nisu ostavili. Kad se u jesen 1943. vratila, komšiluk joj je dao nešto pokućstva,čak i obuću i odeću. Bilo je tužno gledati u kakvom se stanju nalazi žena čoveka koji je komandovao kraljevom vojskom u otadžbini
."Na osnovu dokumenata do kojih je došao Nedeljnik, Jelicu kao i njihove komšije Đorđeviće (za Marijinog oca se sumnjalo da je britanski špijun,ubijen je na Banjici sredinom aprila 1944. godine) u jesen 1941. godine hapsi Gestapo. Mir je potrajao do proleća 1942, kad Nedićevo ministarstvo policije traži od Nemaca da se hapse i u logor vode porodice četnika.
„Ne vidim razloga da sin i ćerka Draže Mihailovića mogu slobodno da žive u Beogradu, što je slučaj s mnogim porodicima onih koji su u šumi...", pisalo je u elaboratu pomenutog Ministarstva koji je upućen komandantu nemačkih trupa u Srbiji generalu Baderu. Nemci odmah raspisuju objavu tražeći od Draže i njegovih oficira da se predaju, ili će im pohapsiti porodice. Kad to nisu hteli da učine, usledila su hapšenja i odvođenja u logor na Banjici. Privedeni su Jelica, Branko i Gordana. Dakle, aprila 1942. pohapšena je ne samo uža porodica, nego i familija komandanta Ravnogorskog pokreta, koji je odbio da se preda nemačkom okupatoru.
Pored žene i dece, strina i njihove dece, uhapšeni su i Dražina sestra Vidosava, zet Dragoje i sestričina Danica. Čim su pohapšenii odvedeni u logor Banjica, Jelica je s ćerkom Gordanom, Dražinom sestrom Vidosavom i sestričnom Danicom, odvedena u žensku sobu 35 na drugom spratu logora, u kojoj je bilo 50 srpskih zatočenica, među kojima najviše skojevki, ali i žena,ćerki i sestara četničkih oficira. Tu su bile, na primer, žena i ćerka Nikole Kalabića. U istoj sobi bila je zatočena i Srbijanka Bukumirović, odakle je odvedena na streljanje.
Posle Drugog svetskog rata, ova predratna komunistkinja proglašena je za narodnog heroja. Gestapou je bilo svejedno da li su zatočenice bile iz četničkih ili partizanskih porodica, jer su im i jedni i drugi bili protivnici, pa su i preko njihovih porodica hteli s njima da se razračunaju.
Jelica je s ćerkom i Dražinom sestrom i sestričinom posle mesec dana prebačena u takozvanu „talačku" sobu, gde su bile zatočene žene visokih četničkih oficira i partizana, svih koji su se borili protiv okupatora.
Čim su dovođene u logor, uzimani su im otisci prstiju i pravljena osnovna biografija. S tom dokumentacijom zatvorenice i zatvorenici boravili su u logoru. One za koje dokumentacija nije pravljena, odmah su streljane. Zatočeni su poslužili za ucenu, kako bi se njihovi muževi, očevi, braća i ostali najbliži srodnici, pod pretnjom da će im likvidirati porodice - predali! Pod naznakom „Taoci" Odeljenja specijalne policije Uprave grada Beograda,pod brojem II i rednim 1. zavedena je supruga Draže Mihailovića - Jelica, za koju se ovde navodi da je rođena 27. avgusta 1895. godine u Beogradu, od oca Jevrema Brankovića i majke Ljubice rođene Kreclović, da je osnovnu školu i gimnaziju završila u Beogradu, studirala prava, ali nije diplomirala. Da pored srpskog govori i nemački jezik. U dokumentaciji nailazimo i na pet otisaka prstiju Jelice Mihailović, što je bila standardna procedura prilikom dovođenja u zloglasni logor Banjica. Piše i da je imala nadimak Lena.
Ista sprovodnica napravljena je i za Jeličinu i Dražinu ćerku Gordanu, koja je datirana pod brojem 30. U njoj se, pored opštih podataka, kao i za majku, navodida je rođena 12. februara 1926. godine i da je završila šesti razred gimnazije. Na narednoj strani, gde je takođe dala otiske prstiju, svojeručno je napisala: Ja sam učenica šestog razreda gimnazije. A na sledećoj je njen lični opis: mala, smeđa, usta pravilna, zubi zdravi, osobenih znakova nema...Odeljenje specijalne policije UGB na strani 33 istog dokumenta registruje i osnovne podatke o Jeličinom i Dražinom sinu Branku, za kojeg se navodi da je rođen u Skoplju 22. aprila 1921. godine, da je završio Viši tečajni ispit i veliku maturu, adresa kao za majku i sestru Bregalnička 24, Beograd, s tim što se za Branka u „Propratnici" doslovno kaže da je sin „Draže Mihailovića, uhapšen kao talac odmetnutog oficira". Za razliku od majke i sestre, Branko nije odveden u „talačku" sobu, već se jedno vreme nalazio na drugom spratu logora Banjica, povremeno prebacivan od sobe 66 do 68, gde je bio zatočen i jedan broj onih koji nisu dočekali slobodu. U tim sobama, gde nije bilo kreveta već nekakvih „pustekija", nalazilo se i po 120 zatvorenika. Njima je dozvoljavano da u cik zore budu izvedeni do kupatila, potom dobiju hranu na hodniku, malo prošetaju, pa opet natrag do prvog mraka. Bilo kakve fiziološke potrebe tokom dana nisu dozvoljavane nijednom zatočeniku izvan sobe u kojoj su se nalazili, što jasno svedoči kakav je ovo bio kazamat, piše Nedeljnik.
Tragajući za dokumentima o sudbini Jelice Mihailović, Nedeljnik je došao do saznanja da je ona iz logora Banjica puštena nešto pre svoje dece, ali ne na slobodu,nego je prebačena u policijski pritvor, gde je bila do 18. novembra 1943. godine.
Branko i Gordana su logor Banjica napustili 24. oktobra, ali ih majka nije pronašla kući, pošto je i ona nakon dvadesetak dana izašla na slobodu. Jelica je ovo, kako stoji u Zapisniku policijskog agenta Borisa V. Ristovskog, koji je štambiljem overio šef Odseka treće policijske uprave 5. februara 1944, odmah prijavila nadležnim vlastima u Beogradu.U jesen iste godine u Beograd dolazi nemački general Herman Nojbahar za glavnokomandujućeg diplomatu za Balkan, koji je poznat po tome što je, uvidevši da Nemci počinju da gube rat na istočnom frontu, ukinuo do tada surovu odmazdu „sto za jednoga"! Nediću i Ljotiću saopštava da nije dobro da se čini ni odmazda nad decom onih koji su u šumi, pa i Dražina deca bivaju puštena iz logora.
Branko i Gordana tajno se prebacuju na Ravnu goru. Gordanu su u selu Subjel čuvali četnici,a Branko je u proleće 1944. godine završio Drugu klasu Ravnogorske akademije uselu Braići. Dobija čin potporučnika i biva raspoređen u Kosjerićku brigadu. Kasnije su oboje pali u ruke partizanima...Poraz nacista Jelici ne donosi slobodu. Muža joj hapse. O Draži govore kao o krvoločnoj zveri. Montirano suđenje traje, mržnja vri. Streljaju Dragoljuba Mihailovića,a da njegova žena ne sme ni da pita gde je...Poslednji put Jelica je svog muža videla u improvizovanoj sudnici vojnog suda na Topčideru, nekoliko dana pre nego što je sud izrekao smrtnu presudu komandantuJugoslovenske vojske u otadžbini. Dozvoljeno joj je da dođe u sudnicu u kojoj nije bilo suđenja i koja je odzvanjala od povika „izdaja", „na smrt"... Tu se oprostila od muža."
- Poruka
- 69.823
Хајде да се вратимо чињеницама. Не може се у жару расправе тврдити како се до 43 два покрета заједно боре, а онда у истом даху тврдити да се један од њих никада није борио, и очекивати третман озбиљног саговорника.
- - - - - - - - - -
А овио је ноторна лаж. Ћутали сте и скаривали после свог освајања власти потерницу за ђенералом Михаиловићем годинама, зашто онда нисте махали њоме као " преваром" наго сте сада тога досетили ?
- - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - - - - - - - --
Ево праве потернице за ликом од кога су окупатори и помагачи зазирали јер се тукао против њих.
А оно са Дражом је само фарса да прикрије од народа Србије срамота у коју се увалио ,,Први герилац''.
А овио је ноторна лаж. Ћутали сте и скаривали после свог освајања власти потерницу за ђенералом Михаиловићем годинама, зашто онда нисте махали њоме као " преваром" наго сте сада тога досетили ?
banebeograd
Elita
- Poruka
- 15.423
poternica za titom iz 1943 ,
dve pune godine po pocetku drazine borbe protiv okupatora i dve pune godine posle prve poternice za drazom .
svabe su 1943 cule da postoji nekakva banda koju predvodi njihov bivsi ********* odmetnut od svoje bivse komande a u slobodno vreme osudjivani obijac crkvi i stanova ,
da se srbi ne dosete ko je stvarno ********* broz a znajuci da ce taj kad tad da im zatreba stavise i njegovu glavu na poternicu...
- Poruka
- 405.644
Da li imate nesto novo da se napise o Drazi MIhailovicu, ili cete i dalje da ponavljate jedne te iste postove i slike i udarate xxxxxxxx
Ako nema predlazem da se tema zakljuca na neko vreme dok ne bude nekih novina, ili dok ne pronadjete nove tudje citate i slike jer ovo sto trenutno radite na temi nema nikakvu svrhu
Nije cak ni pametovanje,nije ni diskusija ..vec samo copy paste ideoloskih tekstova sa drugih sajtova,po bez reda i smisla uz obavezno provociranje i vredjanje
Ako nema predlazem da se tema zakljuca na neko vreme dok ne bude nekih novina, ili dok ne pronadjete nove tudje citate i slike jer ovo sto trenutno radite na temi nema nikakvu svrhu
Nije cak ni pametovanje,nije ni diskusija ..vec samo copy paste ideoloskih tekstova sa drugih sajtova,po bez reda i smisla uz obavezno provociranje i vredjanje
Poslednja izmena:
- Poruka
- 69.823
Имаш право Нина и најбоље би било да закључа, јер се о ђенералу Михаиловићу као својеврсном феномену не може да разговара , ако за то не постоје саговорници. Новина би била ако ни најзад државној ко,исији ставњљени на располагање документи о извршењу смртне казне, и месту и судбини његових земних остатака, а за сада је то очигледно немогуће очекивати у неком краћем року.
cronnin
Veoma poznat
- Poruka
- 13.795
.. или им евентуално отворити две исте теме где ће једни да пишу своју причу, а други своју, јер овде од било каквог разговора нема асолутно ништа 
Тј. на целом подфоруму 2.СР је тако.
Тј. на целом подфоруму 2.СР је тако.
Добро дошли
Buduća legenda
- Poruka
- 27.854
Четничка колаборација са Немцима и Италијанима (6)
http://www.znaci.net/00001/269_2.pdf
Пуковник Дража Михаиловић је одговорио (приложено сгенограму):„Нисам представник ни Лондона ни било које друге земље. Не интересују ме зато ни Ваше досадашње ни будуће намере. Али, у Србији су у току мере на основу којих се неће проливати крв оних који нису криви. Комунисти ће и даље изазивати препаде да би убијали невине.Недић се није могао пробити, јер се није могло деловати на отворени начин. Српски народ воли слободу, без обзира на то што је слободу изгубио, он се нада да ће је поново стећи. Недићева влада је потпуно отворено иступила и ставила се на страну окупатора, и то је била њена грешка. Није моја намера да ратујем протива окупатора, јер као генералштабни официр познајем снаге обеју страна, Нисам комуниста, нити радим за њих. Али ја сам покушао да ублажим и спречим њихов терор. Сами Немци су предали Ужице, а тиме је почела трка између мене и комуниста. Пошто су Немци повукли свој слаби гарнизон, комунисти су напали Горњи Милановац, па сам стога и ја то мораода учиним. Они су кренули на Чачак, па сам морао и ја. Пошли су на Краљево, морао сам и ја.
Напад на Крупањ није моје дело, већ је то дело отпадника поручника Мартиновића. Али, моји људи су кренули на Лозницу зато да је комунисти не заузму. Напад на Шабац је дело непослушних елемената.Тамо сам наредио повлачење, јер је бесмислено нападати Шабац, ако се не може узети лева обала. Никад нисам склапао озбиљне споразуме са комунистима, јер они се не брину за народ. Њих воде странци, они који нису Срби: Бугарин Јанковић, Јеврејин Линдмајер, Мађар Борота, два Муслимана чија ми имена нису позната, припадник усташа мајор Боганић. То је све што знам о комунистичком вођству.Они хоће да погине што више Срба како би доцније имали успеха. Моја једина намера је да спречим терор који је исто толико ужасан као и немачки. Народ је трнутно изложен двема терористичким акцијама, а невин је! Терористички акти комуниста се спроводе изазивањм инцидената, како би били стрељани они које су Немци похапсили.Као војник не стидим се што сам националиста. У том својству желим једино да служим народу. Притом нисам се ставио на страну оних који желе да истерају Немце. Али, нећу да дозволим, узимајући у обзир слабе немачке снаге које су у земљи, да Србија постане комунистичка.Водила се борба са појединим официрима и подофицирима, али то је ипак био само мањи број. Наша дужност је као војника да се не предамо докле год можемо издржати. Стога нам се не може пребацити зашто се не предајемо. Никад нисам ни помишљао на то да се у вези с тим служим лукавствима.Захтевам да ми се омогићи да наставим борбу против комунизма која је почела 31. октобра. Ми знамо како се води борба у шуми, нарочито против елемената који желе да се сакрију.Неопходно је имати муницију! Рачунајући с тим дошао сам овамо.Комунизам у земљи представља опасност за српски народ и за немачки Вермахт који има други задатак него да га овде сузбија.Надао сам се да ћу још ове ноћи добити једну ограничену количину муниције и мислио сам да ће на првом месту ово питање бити разматрано!
Није ми познато да су се моји четници служили недозвољеним средствима. Борба против окупатора била је нужно зло како народне масе не би прешле на страну комуниста. Мени је као војнику ситуација више него јасна. Никад се не би упустио у препаде да није дошло до комунистичких препада и да Немци нису предавали градове и села.Комунисти располажу једном фабриком муниције у Ужицу и поседују складиште муниције. Молим да ми се још ноћас у интересу српског народа, као и у немачком интересу, ако јемогуће, испоручи муниција.
У том случају не би дошло више ни до каквих препада на немачке трупе. У супротном случају, то јест, ако се муниција не испоручи, комунисти би поново завладали подручјем и успоставили везу са Црном Гором и Санџаком. Они насилно мобилишу људе, уз примену терора и са пиштољем у руци терају их у напад. У редовима комуниста нема нарочито много убеђених идеолога. У селима број њихових присталица износи једва 1%, у градовима нешто више. Моја потајна замисао била је да српски народ, који је прожет националном свешћу, заштитим од комунизма. Стога сам морао да покушам да будем толико снажан да могу да заштитим националне елементе и да тиме избегнемнепотребне жртве на свим странама.
За напад од 1. новембра код Краљева нисам ја одговоран, јер сам управо наредио да се моје трупе повуку и да се сакупе ради борбе против комунизма. Али, око Краљеваима још данас група партизана.
**************************
У неколико махова Дража је нехатно потврдио да су Немци сами ,,напуштали села и градове'' (нпр.Ужице) које данас нео-четници приписују као ослобођене градове од стране четника.
Дража је све време лагао и оптуживао друге (Недића например) или своје потчињене (поручника Мартиновића) за догађања за која су Немци имали замерке. Дража је у први план истицао недостатак оружја ,,да би се борио против комунизма'' а зна се да је ту врсту помоћи примао од Савезника преко избегличке Владе у Лондону. Једноставно, хтео је да успостави присну везу са окупатором. А у наставку, видећемо и зашто му је та веза са окупатором требала.
http://www.znaci.net/00001/269_2.pdf
Пуковник Дража Михаиловић је одговорио (приложено сгенограму):„Нисам представник ни Лондона ни било које друге земље. Не интересују ме зато ни Ваше досадашње ни будуће намере. Али, у Србији су у току мере на основу којих се неће проливати крв оних који нису криви. Комунисти ће и даље изазивати препаде да би убијали невине.Недић се није могао пробити, јер се није могло деловати на отворени начин. Српски народ воли слободу, без обзира на то што је слободу изгубио, он се нада да ће је поново стећи. Недићева влада је потпуно отворено иступила и ставила се на страну окупатора, и то је била њена грешка. Није моја намера да ратујем протива окупатора, јер као генералштабни официр познајем снаге обеју страна, Нисам комуниста, нити радим за њих. Али ја сам покушао да ублажим и спречим њихов терор. Сами Немци су предали Ужице, а тиме је почела трка између мене и комуниста. Пошто су Немци повукли свој слаби гарнизон, комунисти су напали Горњи Милановац, па сам стога и ја то мораода учиним. Они су кренули на Чачак, па сам морао и ја. Пошли су на Краљево, морао сам и ја.
Напад на Крупањ није моје дело, већ је то дело отпадника поручника Мартиновића. Али, моји људи су кренули на Лозницу зато да је комунисти не заузму. Напад на Шабац је дело непослушних елемената.Тамо сам наредио повлачење, јер је бесмислено нападати Шабац, ако се не може узети лева обала. Никад нисам склапао озбиљне споразуме са комунистима, јер они се не брину за народ. Њих воде странци, они који нису Срби: Бугарин Јанковић, Јеврејин Линдмајер, Мађар Борота, два Муслимана чија ми имена нису позната, припадник усташа мајор Боганић. То је све што знам о комунистичком вођству.Они хоће да погине што више Срба како би доцније имали успеха. Моја једина намера је да спречим терор који је исто толико ужасан као и немачки. Народ је трнутно изложен двема терористичким акцијама, а невин је! Терористички акти комуниста се спроводе изазивањм инцидената, како би били стрељани они које су Немци похапсили.Као војник не стидим се што сам националиста. У том својству желим једино да служим народу. Притом нисам се ставио на страну оних који желе да истерају Немце. Али, нећу да дозволим, узимајући у обзир слабе немачке снаге које су у земљи, да Србија постане комунистичка.Водила се борба са појединим официрима и подофицирима, али то је ипак био само мањи број. Наша дужност је као војника да се не предамо докле год можемо издржати. Стога нам се не може пребацити зашто се не предајемо. Никад нисам ни помишљао на то да се у вези с тим служим лукавствима.Захтевам да ми се омогићи да наставим борбу против комунизма која је почела 31. октобра. Ми знамо како се води борба у шуми, нарочито против елемената који желе да се сакрију.Неопходно је имати муницију! Рачунајући с тим дошао сам овамо.Комунизам у земљи представља опасност за српски народ и за немачки Вермахт који има други задатак него да га овде сузбија.Надао сам се да ћу још ове ноћи добити једну ограничену количину муниције и мислио сам да ће на првом месту ово питање бити разматрано!
Није ми познато да су се моји четници служили недозвољеним средствима. Борба против окупатора била је нужно зло како народне масе не би прешле на страну комуниста. Мени је као војнику ситуација више него јасна. Никад се не би упустио у препаде да није дошло до комунистичких препада и да Немци нису предавали градове и села.Комунисти располажу једном фабриком муниције у Ужицу и поседују складиште муниције. Молим да ми се још ноћас у интересу српског народа, као и у немачком интересу, ако јемогуће, испоручи муниција.
У том случају не би дошло више ни до каквих препада на немачке трупе. У супротном случају, то јест, ако се муниција не испоручи, комунисти би поново завладали подручјем и успоставили везу са Црном Гором и Санџаком. Они насилно мобилишу људе, уз примену терора и са пиштољем у руци терају их у напад. У редовима комуниста нема нарочито много убеђених идеолога. У селима број њихових присталица износи једва 1%, у градовима нешто више. Моја потајна замисао била је да српски народ, који је прожет националном свешћу, заштитим од комунизма. Стога сам морао да покушам да будем толико снажан да могу да заштитим националне елементе и да тиме избегнемнепотребне жртве на свим странама.
За напад од 1. новембра код Краљева нисам ја одговоран, јер сам управо наредио да се моје трупе повуку и да се сакупе ради борбе против комунизма. Али, око Краљеваима још данас група партизана.
**************************
У неколико махова Дража је нехатно потврдио да су Немци сами ,,напуштали села и градове'' (нпр.Ужице) које данас нео-четници приписују као ослобођене градове од стране четника.
Дража је све време лагао и оптуживао друге (Недића например) или своје потчињене (поручника Мартиновића) за догађања за која су Немци имали замерке. Дража је у први план истицао недостатак оружја ,,да би се борио против комунизма'' а зна се да је ту врсту помоћи примао од Савезника преко избегличке Владе у Лондону. Једноставно, хтео је да успостави присну везу са окупатором. А у наставку, видећемо и зашто му је та веза са окупатором требала.
banebeograd
Elita
- Poruka
- 15.423
moras da se odlucis, ako su nemci otisli a cetnici nisu osvojili kako su ga onda partizani "oslobodili"
banebeograd
Elita
- Poruka
- 15.423
ovako razmislja svaki normalan covek, oficir i srbin !
Добро дошли
Buduća legenda
- Poruka
- 27.854
Четничка колаборација са Немцима и Италијанима (7)
http://www.znaci.net/00001/269_2.pdf
Са Костом Пећанцем нисам се могао сложити, јер је био склопљен један отворени споразум који народ не би могао да прихвати.Коста Пећанац је изгубио сваки углед у народу. Да сам следио његов пример, остао бих такође без угледа и утицаја. Не знам да ли ћете Ви као странац разумети моју изјаву, али помислите може ли човек да ступи отворено на страну окупатора, а жели отворено да се бори против оних који су преузели примамљиво име „бораца за слободу".Коста Пећанац је добио ознаку издајника. Може се само потајно деловати на националној основи да се национална ствар не би компромитовала.Претпостављам да би се после ове изјаве мени могло указати више поверења када је реч о мојој исправности и мојим намерама, као и да би ми се могла пружити помоћ. Молим да се положај схвати онако како је то корисно за обе стране. Молим још једном да ми се још ноћас испоручи одређена количина муниције!Само по себи је разумљиво да ово са обе стране мора да се држи у највећој тајности.
Молио бих, ако је могућно, да ми се још ноћас да одговор у вези са помоћи муницијом. Све моје снаге су окупљене за борбу против комунизма".
К.: Права окупатора су тачно утврђена у међународном праву.На основу тога, Ваша је борба, пуковниче Михаиловићу, илегална. Уосталом, Ви сте имали многе прилике за сарадњу. Немачки Вермахт није почео са проливањем крви. То је само по себи произишло из илегалног вођења борби. Притом, ми смо имали два непријатеља: пуковника Михаиловића и комунизам. Њихов терор изазвао је мере одмазде.Као на пример злоупотребе поверења наводим препад у Горњем Милановцу. Тамо су немачки војници, под изговором да су угрожени од комуниста били обманути и заробљени.
Д.М.: Овај случај ми није познат, по мом наређењу није испаљен ни један метак.
К.: Од главнокомандујућег у Србији ја немам никакав други налог сем да пуковника Михаиловића питам да ли он безусловно капитилира или не.
Д.М.: Не видим никаквог разлога зашто ми је упућен позив за овај сусрет ако се хтело да ми се ово саопшти. То ми се могло поручити и преко посредника.
К.: Морао бих одмах да добијем одговор.
Д.М.: Иако сам вођа, ипак нисам сам. Не могу ову одлуку да донесем, а да не чујем мишљење својих потчињених вођа.
К.: Када могу да рачунам са одговором?
Д.М.: Моји другови су у борби против комуниста на врло широком фронту, а ова борба је тешка и скопчана са многим губицима. Одговор за кратко време могу онда да дам када га добијем са фронта.
К.: Ако одговор не испадне позитиван, борба против Вас биће настављена.
Д.М.: Нећемо се борити проив Немаца, па ни онда ако нам ова борба буде наметнута.
К.: Ја сам у Чачку и сам доживео једну такву борбу.
А.М.: Ми смо једино хтели да држимо окупљене наше снаге, јер смо се бојали да ће се једног дана немачке трупе отуд евакуисати. Тада бисмо сви ми доспели, под крвави нож комуниста.
Д.М.: Знам да су долине Мораве и Дунава важне за Немце. Због тога сам ја претпоставио да предстоји са њихове стране напуштање појединих градова и села западне Србије и да је ово подручје за немачки Вермахт без интереса. Стога нисам могао допустити да комунисти овладају овим подручјем, у толико пре што је у Србији сасвим малоидеолошки привржених комуниста.
К.: Моја изјава је окончана. Када желите, господине пуковниче, да будете враћени на договорено место?
Д.М.: Одмах.
*************************
Поцртавам Дражине изјаве дате у ,,интересу'' Срба и Србије:
- ,,Само по себи је разумљиво да ово са обе стране мора да се држи у највећој тајности'',. Тајност договора и обећања је требало да се од народа сакрије Дражина срамота.
- ,, ......по мом наређењу није испаљен ни један метак'',
- ,,Не могу ову одлуку да донесем, а да не чујем мишљење својих потчињених вођа'' али зато је сам без потчињени изрекао: ,Нећемо се борити проив Немаца, па ни онда
ако нам ова борба буде наметнута''.
Срамне изјаве и обећања које ће скупо коштати српске главе.
http://www.znaci.net/00001/269_2.pdf
Са Костом Пећанцем нисам се могао сложити, јер је био склопљен један отворени споразум који народ не би могао да прихвати.Коста Пећанац је изгубио сваки углед у народу. Да сам следио његов пример, остао бих такође без угледа и утицаја. Не знам да ли ћете Ви као странац разумети моју изјаву, али помислите може ли човек да ступи отворено на страну окупатора, а жели отворено да се бори против оних који су преузели примамљиво име „бораца за слободу".Коста Пећанац је добио ознаку издајника. Може се само потајно деловати на националној основи да се национална ствар не би компромитовала.Претпостављам да би се после ове изјаве мени могло указати више поверења када је реч о мојој исправности и мојим намерама, као и да би ми се могла пружити помоћ. Молим да се положај схвати онако како је то корисно за обе стране. Молим још једном да ми се још ноћас испоручи одређена количина муниције!Само по себи је разумљиво да ово са обе стране мора да се држи у највећој тајности.
Молио бих, ако је могућно, да ми се још ноћас да одговор у вези са помоћи муницијом. Све моје снаге су окупљене за борбу против комунизма".
К.: Права окупатора су тачно утврђена у међународном праву.На основу тога, Ваша је борба, пуковниче Михаиловићу, илегална. Уосталом, Ви сте имали многе прилике за сарадњу. Немачки Вермахт није почео са проливањем крви. То је само по себи произишло из илегалног вођења борби. Притом, ми смо имали два непријатеља: пуковника Михаиловића и комунизам. Њихов терор изазвао је мере одмазде.Као на пример злоупотребе поверења наводим препад у Горњем Милановцу. Тамо су немачки војници, под изговором да су угрожени од комуниста били обманути и заробљени.
Д.М.: Овај случај ми није познат, по мом наређењу није испаљен ни један метак.
К.: Од главнокомандујућег у Србији ја немам никакав други налог сем да пуковника Михаиловића питам да ли он безусловно капитилира или не.
Д.М.: Не видим никаквог разлога зашто ми је упућен позив за овај сусрет ако се хтело да ми се ово саопшти. То ми се могло поручити и преко посредника.
К.: Морао бих одмах да добијем одговор.
Д.М.: Иако сам вођа, ипак нисам сам. Не могу ову одлуку да донесем, а да не чујем мишљење својих потчињених вођа.
К.: Када могу да рачунам са одговором?
Д.М.: Моји другови су у борби против комуниста на врло широком фронту, а ова борба је тешка и скопчана са многим губицима. Одговор за кратко време могу онда да дам када га добијем са фронта.
К.: Ако одговор не испадне позитиван, борба против Вас биће настављена.
Д.М.: Нећемо се борити проив Немаца, па ни онда ако нам ова борба буде наметнута.
К.: Ја сам у Чачку и сам доживео једну такву борбу.
А.М.: Ми смо једино хтели да држимо окупљене наше снаге, јер смо се бојали да ће се једног дана немачке трупе отуд евакуисати. Тада бисмо сви ми доспели, под крвави нож комуниста.
Д.М.: Знам да су долине Мораве и Дунава важне за Немце. Због тога сам ја претпоставио да предстоји са њихове стране напуштање појединих градова и села западне Србије и да је ово подручје за немачки Вермахт без интереса. Стога нисам могао допустити да комунисти овладају овим подручјем, у толико пре што је у Србији сасвим малоидеолошки привржених комуниста.
К.: Моја изјава је окончана. Када желите, господине пуковниче, да будете враћени на договорено место?
Д.М.: Одмах.
*************************
Поцртавам Дражине изјаве дате у ,,интересу'' Срба и Србије:
- ,,Само по себи је разумљиво да ово са обе стране мора да се држи у највећој тајности'',. Тајност договора и обећања је требало да се од народа сакрије Дражина срамота.
- ,, ......по мом наређењу није испаљен ни један метак'',
- ,,Не могу ову одлуку да донесем, а да не чујем мишљење својих потчињених вођа'' али зато је сам без потчињени изрекао: ,Нећемо се борити проив Немаца, па ни онда
ако нам ова борба буде наметнута''.
Срамне изјаве и обећања које ће скупо коштати српске главе.
Poslednja izmena:
Добро дошли
Buduća legenda
- Poruka
- 27.854
Четничка колаборација са Немцима и Италијанима (8)
http://www.znaci.net/00001/269_2.pdf
К.: Моја изјава је окончана. Када желите, господине пуковниче, да будете враћени на договорено место?
Д.М.: Одмах.
А.М.: Изјава пуковника Драже Михаиловића, са којом се у потпуности слажем, долази из најплеменитијег српског срца. Молио бих да се његовој речи поклони поверење.
Ми вам нећемо бити неверни.Оно што сте ви изразили одговара срцу сваког старог ратника. Молим вас да то испоручите господину генералу.
К.: Није у војничкој природи да се непотребно пролива крв, ми ударамо само против рђавих елемената.
А.М.: Ми идемо тако далеко да Вас молимо да до нас упутите официре за везу, да би сте се, уз пуну гаранцију, могли уверити у нашу борбу против комуниста. (подвукао Ј.Р.)
К.: Известићу о томе генерала. Зашто, међутим, водите ту борбу тако касно?
Д.М.: Борба је увек вођена, али са тактиком да се придобије народ.
П.: Активна борба је почела тако касно јер смо ми тачно знали да је већина народа настројена русофилски. Комунисти су први почели борбу, док је Михаиловић стајао потпуно по страни и припремао се за борбу у правцу Босне и Санџака. Он је желео да изврши одмазду над усташама које су побиле стотине хиљада Срба.
Комунисти су своје акције поставили на националну базу и тиме су привукли на своју страну широке народне масе. Народ је веровао да је почела ослободилачка борба, а није видео да је крајњи циљ комуниста био политички, а не национални. Требало је да прође три месеца да народне масе увиде куда их води комунизам и да то није била борба на националној основи. Када је то сазнање дошло заједно са казненим експедицијама већина народа је видела да је заведена. У великом броју прилазили суод комуниста покрету пуковника Михаиловића који је био национални и који никада и ни у ком случају није намеравао да се бори против немачких оружаних снага.
Д.М.: Веома је тешко да се у овом моменту обустави борба, јер би комунисти побили све моје присталице. Око Ужица, Чачка и Пожеге воде се борбе и сада се чисти тај крај изузев око Ваљева, а у војном и идеолошком погледу водим завршну фазу борбе са комунистима.Потпуковник Когард је констатовао да су сувишни даљи разговори. После тога су се поздравили једни са другима.
пот. др Кисел
војноуправни саветник
*************************************
Тако се завршио први контакт Драже и п.пуковника Конрада испред Вермахта. Надаље видећемо шта су и како договарали и шта је ко добио за узврат.
http://www.znaci.net/00001/269_2.pdf
К.: Моја изјава је окончана. Када желите, господине пуковниче, да будете враћени на договорено место?
Д.М.: Одмах.
А.М.: Изјава пуковника Драже Михаиловића, са којом се у потпуности слажем, долази из најплеменитијег српског срца. Молио бих да се његовој речи поклони поверење.
Ми вам нећемо бити неверни.Оно што сте ви изразили одговара срцу сваког старог ратника. Молим вас да то испоручите господину генералу.
К.: Није у војничкој природи да се непотребно пролива крв, ми ударамо само против рђавих елемената.
А.М.: Ми идемо тако далеко да Вас молимо да до нас упутите официре за везу, да би сте се, уз пуну гаранцију, могли уверити у нашу борбу против комуниста. (подвукао Ј.Р.)
К.: Известићу о томе генерала. Зашто, међутим, водите ту борбу тако касно?
Д.М.: Борба је увек вођена, али са тактиком да се придобије народ.
П.: Активна борба је почела тако касно јер смо ми тачно знали да је већина народа настројена русофилски. Комунисти су први почели борбу, док је Михаиловић стајао потпуно по страни и припремао се за борбу у правцу Босне и Санџака. Он је желео да изврши одмазду над усташама које су побиле стотине хиљада Срба.
Комунисти су своје акције поставили на националну базу и тиме су привукли на своју страну широке народне масе. Народ је веровао да је почела ослободилачка борба, а није видео да је крајњи циљ комуниста био политички, а не национални. Требало је да прође три месеца да народне масе увиде куда их води комунизам и да то није била борба на националној основи. Када је то сазнање дошло заједно са казненим експедицијама већина народа је видела да је заведена. У великом броју прилазили суод комуниста покрету пуковника Михаиловића који је био национални и који никада и ни у ком случају није намеравао да се бори против немачких оружаних снага.
Д.М.: Веома је тешко да се у овом моменту обустави борба, јер би комунисти побили све моје присталице. Око Ужица, Чачка и Пожеге воде се борбе и сада се чисти тај крај изузев око Ваљева, а у војном и идеолошком погледу водим завршну фазу борбе са комунистима.Потпуковник Когард је констатовао да су сувишни даљи разговори. После тога су се поздравили једни са другима.
пот. др Кисел
војноуправни саветник
*************************************
Тако се завршио први контакт Драже и п.пуковника Конрада испред Вермахта. Надаље видећемо шта су и како договарали и шта је ко добио за узврат.
- Poruka
- 69.823
Да Бане , али ми немамо посла са таквима.То су речи којима је следило Чичино одбијање немачког ултиматума о предаји , које ови представљају као почетак сарадње са окупатором 1941.
Оно што они нече да кажу је да је до тог момента Дража и његова војска у повоју сматрана с немачке стране за оно што је и била - непредни део војске Краљевине Југославије, Од њега се тражила предаја и полагање оружја и одлазак у заробљеничке логоре . Тек после његовог одбијања ултиматума је сматран и трениран какао у оној потернивци пише.
banebeograd
Elita
- Poruka
- 15.423
svako pametan zna da u ovakvu "dokumentaciju" moze da poveruje samo neko ko veruje da su "mirko i slavko" bili ozbiljni protivnici nemcima
evo epiloga te "saradnje"
u vremenu kad je ta navodna "saradnja" ostvarena
od strane nemacke komande proklamovana je poternica za njihovim "saradnikom" drazom
i zapocete su akcije sa ciljem likvidacije draze ,
dok je istovremeno njegova najbliza rodbina je uhapsena i odvedena u logor,
a isti ti nemacki "saradnici" su ovde pomenutog i prisutnog "pregovaraca" aleksandra misica u jednoj od tih akcija protiv draze uhapsili i streljali.
toliko o verodostojnosti argumenata,
pametnom dosta!
- Poruka
- 69.823
svako pametan zna da u ovakvu "dokumentaciju" moze da poveruje samo neko ko veruje da su "mirko i slavko" bili ozbiljni protivnici nemcima
evo epiloga te "saradnje"
u vremenu kad je ta navodna "saradnja" ostvarena
od strane nemacke komande proklamovana je poternica za njihovim "saradnikom" drazom
i zapocete su akcije sa ciljem likvidacije draze ,
dok je istovremeno njegova najbliza rodbina je uhapsena i odvedena u logor,
a isti ti nemacki "saradnici" su ovde pomenutog i prisutnog "pregovaraca" aleksandra misica u jednoj od tih akcija protiv draze uhapsili i streljali.
toliko o verodostojnosti argumenata,
pametnom dosta!
Да, Бане , али се они не дају збунити чињеницама. За њих чињенице ништа не значе и представљају само материјал за "обраду" у складу са њиховим идеолошким и партијским потребама.
За њих су морал и истина флуидни појмови јер су прихватили језуитску и муслиманску доктрину да циљ оправдава средство, па је дозвољено и лагати ако је то у циљу остварења " виши циљева".
- Poruka
- 31.110
Кад нешто напише Јован Радовановић онда то мора да је непобитно са историјског становништва и непристрасно такође!
Смејурија.
Смејурија.
banebeograd
Elita
- Poruka
- 15.423
Добро дошли
Buduća legenda
- Poruka
- 27.854
ИСИСТИРАЊЕ НА ГАРАНЦИЈА ТАЈНОСТИ У КОНТАКТИМА СА ОКУПАТОРОМ
http://www.znaci.net/00001/269_2.pdf
Једна од „карактеристика" Михаиловићевог потеза на састанку у Дивцима огледа се у упорном инсистирању да се гарантује тајност не само његових захтева од окупатора, већ и самих контаката.Човек који се дуго бавио војном обавешгајном службом (два мандата војног аташеа - у Софији и у Чехословачкој) сигурно је знао да се тајним пословима много шта може сакрити од јавности, од народа. Знао је и то да маса његових четника, и то не само војника, него и официра и подофицира, не би прихватила сарадњу са окупатором, посебно у борби са партизанским одредима, тј. против браће, односно синова истог народа. Знао је то и много шта друго, али је лоше процењивао, јер се и у овом његовом случају показало да се тајни договори и споразуми не могу дуго држати у тајности.Темељитост у том погледу није му била јака страна. Као и у многим другим његовим потезима, и овде је био самоуверен и прецењивао је своје способности.
„Ненед Митровић добио задатак - од Матла..."
http://www.znaci.net/00001/269_2.pdf
Ненед Митровић добио задатак - од Матла..." Дража Михаиловић наставља, разним каналима, контакте са Немцима. Управо то чине команданти по његовим упутствима и одобрењима. На једној страни Михаиловић је, као бајаги, желео да „чува српски народ", и да не „изазива окупатора" на репресалије, а на другој стално давао упутства - да четници најенергичније и без милости „уништавају комунисте". Знао је добро, да народноослободилачке одреде не чине само комунисти, већ је у том саставу огромна већина народа, бораца, који нису били комунисти, али су као патриоти следили народноослободилачку, антифашистичку и антиокупаторску борбу којом су руководили комунисти. То је Михаиловић, нема сумње, добро знао. Али је једноставно био „инфициран" појмом „комунисти".Прихватио је не само терминологију о комунистима и о „комунизму" којим су се служили: Гестапо, Недићева „Специјална полиција" и њихова пропаганда, него је практично усмерио своје четничке јединице искључиво против народноослободилачких партизанских одреда, против свог сопственог народа. Није умео, или није могао да проникне у суштину проблема - шта значи његово приближавање окупатору, тежња да се од њега „ишчупа", „извуче", „добије" опрема, муниција, оружје, како би водио успешну борбу против сопственог народа?!Право је чудо како није могао да схвати да окупатор жели да и у периоду окупације још више завади народе бивше Југославије, па и српски народ - да се међусобно туку и уништавају на своју штету, а у корист Немаца. Образован и школован војник, обавештајац, није могао да у ратним условима проникне у немачку па и италијанску и бугарскутежњу да у Југославији подгреју међусобне сукобе у духу старе римске крилатице „ <3тс1е е1 тхрега" (завади, па владај)?! Усвојој антикомунистичкој заслепљености веровао је да он вешто „користи" окупатора, а не да окупатор користи њега?! Та стална колаборација са Немцима, нарочито са Италијанима, делимично и са Бугарима и Мађарима,некад тајна, некад јавна, некад потиснута, па оживела, да би га на крају ставила „под свој скут" и толико га компромитовала да га се одрекну и западни савезници па и сам Краљ Петар II.
***************************
У рату сарадник и помагач фашиста-данас антифашиста јесу само побркани лончићи у схватању оних који четнике сматрају антифашистима. Ова мутљавина у схватању антифашизма настала после 2000-те године, кад-тад ће морати да се избистри. И није само Србија у том проблему фашизма и антифашизма. Постоје још неке државе које ће морати тај проблем реално и чињенично да реше.
http://www.znaci.net/00001/269_2.pdf
Једна од „карактеристика" Михаиловићевог потеза на састанку у Дивцима огледа се у упорном инсистирању да се гарантује тајност не само његових захтева од окупатора, већ и самих контаката.Човек који се дуго бавио војном обавешгајном службом (два мандата војног аташеа - у Софији и у Чехословачкој) сигурно је знао да се тајним пословима много шта може сакрити од јавности, од народа. Знао је и то да маса његових четника, и то не само војника, него и официра и подофицира, не би прихватила сарадњу са окупатором, посебно у борби са партизанским одредима, тј. против браће, односно синова истог народа. Знао је то и много шта друго, али је лоше процењивао, јер се и у овом његовом случају показало да се тајни договори и споразуми не могу дуго држати у тајности.Темељитост у том погледу није му била јака страна. Као и у многим другим његовим потезима, и овде је био самоуверен и прецењивао је своје способности.
„Ненед Митровић добио задатак - од Матла..."
http://www.znaci.net/00001/269_2.pdf
Ненед Митровић добио задатак - од Матла..." Дража Михаиловић наставља, разним каналима, контакте са Немцима. Управо то чине команданти по његовим упутствима и одобрењима. На једној страни Михаиловић је, као бајаги, желео да „чува српски народ", и да не „изазива окупатора" на репресалије, а на другој стално давао упутства - да четници најенергичније и без милости „уништавају комунисте". Знао је добро, да народноослободилачке одреде не чине само комунисти, већ је у том саставу огромна већина народа, бораца, који нису били комунисти, али су као патриоти следили народноослободилачку, антифашистичку и антиокупаторску борбу којом су руководили комунисти. То је Михаиловић, нема сумње, добро знао. Али је једноставно био „инфициран" појмом „комунисти".Прихватио је не само терминологију о комунистима и о „комунизму" којим су се служили: Гестапо, Недићева „Специјална полиција" и њихова пропаганда, него је практично усмерио своје четничке јединице искључиво против народноослободилачких партизанских одреда, против свог сопственог народа. Није умео, или није могао да проникне у суштину проблема - шта значи његово приближавање окупатору, тежња да се од њега „ишчупа", „извуче", „добије" опрема, муниција, оружје, како би водио успешну борбу против сопственог народа?!Право је чудо како није могао да схвати да окупатор жели да и у периоду окупације још више завади народе бивше Југославије, па и српски народ - да се међусобно туку и уништавају на своју штету, а у корист Немаца. Образован и школован војник, обавештајац, није могао да у ратним условима проникне у немачку па и италијанску и бугарскутежњу да у Југославији подгреју међусобне сукобе у духу старе римске крилатице „ <3тс1е е1 тхрега" (завади, па владај)?! Усвојој антикомунистичкој заслепљености веровао је да он вешто „користи" окупатора, а не да окупатор користи њега?! Та стална колаборација са Немцима, нарочито са Италијанима, делимично и са Бугарима и Мађарима,некад тајна, некад јавна, некад потиснута, па оживела, да би га на крају ставила „под свој скут" и толико га компромитовала да га се одрекну и западни савезници па и сам Краљ Петар II.
***************************
У рату сарадник и помагач фашиста-данас антифашиста јесу само побркани лончићи у схватању оних који четнике сматрају антифашистима. Ова мутљавина у схватању антифашизма настала после 2000-те године, кад-тад ће морати да се избистри. И није само Србија у том проблему фашизма и антифашизма. Постоје још неке државе које ће морати тај проблем реално и чињенично да реше.
- Poruka
- 69.823
Твој закључак је тешко одржив Добро Диошли, јер очување сећања и чување успомене било присутно све време ваше владавине. То што ви нисте знали за њу говори само о томе да су Срби много паметнији , него што сте самозадовољно предпоостављали.Испичаћу ти једну причу коју је испричао Звонко Лепетић глумац који је њој прсуствовао. Сигурно се сећаш оне сцене када читава кафана пева " Дрма ми се тресе ми се на шубари цвеће..." За ту сцену су прављене , што је уобичајено пробе , које водио покојни Раденко Остојић који је био Помоћник редитеља , али је увек прекидао пробу у тренутку када је требало да почну да певају. Звонко прича да је био шокиран када је кренуло снимање и када су ти људи, статисти загрмели песмом. Он каже да није могао да верује својим ушима , певају као хор, а сви знају текст.. Е то је Добро Дошли Србија коју винисте познавали ни онда , као што је не познајете ни данас.Ви сте само владали Србијом и држали је у покорности.
banebeograd
Elita
- Poruka
- 15.423
rekao mu exxxpert koji nije mogao da isfalsira ni tekst na vikipediji a da ga ne provale posle pet minuta
znaci ovako,
u tekstu je konstatovano da nigde ne postoji ni jedan dokaz ni zapisnik takvih susreta ali se ipak pouzdano zna da su se desili i da je "saradnja" poceta.
ali zato postoje dokazi po arhivama da su u isto vreme kad je ta "saradnja" postojala nemacka vrhovna komanda organizovala hapsenja i likvidacije cetnika i akcije protiv DM organizacije i njegove rodbine i kad je cela srbija bila posejana drazinim poternicama.
u svakoj vecoj vojnoj formaciji pod komandom DM postojali su preki sudovi koji su se izmedju ostalog bavili i procesuiranjem zarobljenih pripadnika teroristicke komunisticke organizacije,
ko je bio kriv osudjivan je adekvatno , ko nije oslobodjen je.
a na bojnom polju metak ne razlikuje sa 100 metara ko je komunista a ko samo simpatizer, takva municija sa diskriminacijom do dana danasnjeg nije izmisljena .
komunisti su po tadasnjim zakonima i ustavu bili nelegalna , neregularna i zabranjena organizacija i po zakonu su legalne ustanove drzave imale pravo i obavezu da se sa takvima obracunavaju svim mogucim sredstvima pogotovo sto je bilo ratno stanje.
to je ZAKON a tumacenja zakona malog perice su prikladna za komentare po partizanskim stripovima.
Добро дошли
Buduća legenda
- Poruka
- 27.854
„Ненед Митровић добио задатак - од Матла..."
http://www.znaci.net/00001/269_2.pdf
Пошто је део својих одреда легализовао код Недића, а тим и код немачког окупатора, Михаиловић је, ипак у почетку 1942. године био у немилости код Немаца (уценили су га после операције „Подухват Михаиловић" од децембра 1941), па су га повремено гонили (на пример после „бацања" авио - пошиљки савезничких авиона у пролеће1942. на падине Голије). То све њему није сметало, да поједини његови команданти, па и други сарадници (Предраг Раковић и Драгиша Васић, на пример) буду у „контактима" са Немцима у појединим градовима.
Тако „Херман" (тајни назив за мајора Радосава Ђурића, Дражиног делегата за јужну Србију) 3. јула 1942. године извештава:
„Ненад Митровић (то је онај капетан који је са Михаиловићем
поред других био на преговорима са Немцима у Дивцима,
11. новембра1941) добио од Матла задатак (подвукао Ј.Р.)
да се преко погодноглица утврди да ли у Албанији постоји
устанак против Талијана...Потребно је да Ви дате одgоворе
по предњим питањима којаконвенирају нама, без обзира на
стварно стање које ће се дати Матлу..."Како то звучи и шта значи?Дражин официр „Ненад Митровиć добио задатак од Матла"? Добио задатак - од окупатора, од Матла, капетана Абвера, немачке обавештајне службе?
Ко то даје задатке Дражином капетану? Окупатор! Другог нема!
Ускоро, 6. јула, опет „Херман" јавља Михаиловићу да Ненад Митровић и Матл међусобно комуницирају. Најпре јавља да Ненад покушава да извуче жену и кћерку Драгише Васића из логора на Бањици, па закључује:
„Немац др Матл познаје Драгишу од пре и преко Ненада
изјавиожељу да би хтео он сам да се приватно састане
са Васићем где онжели. Претходно да се састане са Ненадом".
Дакле, и Драгиша Васић и, тај „високи интелектуалац" је занимљив за Матла и његову службу! Да ли је дошло до њиховог сусрета - не зна се.,
*************************
Легализација, легалчизација, .......је веома важан детаљ у Дражиној намери да сарађује са окупатором, чак важнији и од окупаторског оружја и муниције.
То што је Дража падао у немилост код окупатора је недоследност. Много је лагао да би стекао поверење окупатора а ови из Абвера ,,нису сисали прсте'' већ знали да их лаже.
ПС: Дражина кћер, ако се не варам, била је члан КП.
****************
http://www.znaci.net/00001/269_2.pdf
Пошто је део својих одреда легализовао код Недића, а тим и код немачког окупатора, Михаиловић је, ипак у почетку 1942. године био у немилости код Немаца (уценили су га после операције „Подухват Михаиловић" од децембра 1941), па су га повремено гонили (на пример после „бацања" авио - пошиљки савезничких авиона у пролеће1942. на падине Голије). То све њему није сметало, да поједини његови команданти, па и други сарадници (Предраг Раковић и Драгиша Васић, на пример) буду у „контактима" са Немцима у појединим градовима.
Тако „Херман" (тајни назив за мајора Радосава Ђурића, Дражиног делегата за јужну Србију) 3. јула 1942. године извештава:
„Ненад Митровић (то је онај капетан који је са Михаиловићем
поред других био на преговорима са Немцима у Дивцима,
11. новембра1941) добио од Матла задатак (подвукао Ј.Р.)
да се преко погодноглица утврди да ли у Албанији постоји
устанак против Талијана...Потребно је да Ви дате одgоворе
по предњим питањима којаконвенирају нама, без обзира на
стварно стање које ће се дати Матлу..."Како то звучи и шта значи?Дражин официр „Ненад Митровиć добио задатак од Матла"? Добио задатак - од окупатора, од Матла, капетана Абвера, немачке обавештајне службе?
Ко то даје задатке Дражином капетану? Окупатор! Другог нема!
Ускоро, 6. јула, опет „Херман" јавља Михаиловићу да Ненад Митровић и Матл међусобно комуницирају. Најпре јавља да Ненад покушава да извуче жену и кћерку Драгише Васића из логора на Бањици, па закључује:
„Немац др Матл познаје Драгишу од пре и преко Ненада
изјавиожељу да би хтео он сам да се приватно састане
са Васићем где онжели. Претходно да се састане са Ненадом".
Дакле, и Драгиша Васић и, тај „високи интелектуалац" је занимљив за Матла и његову службу! Да ли је дошло до њиховог сусрета - не зна се.,
*************************
Легализација, легалчизација, .......је веома важан детаљ у Дражиној намери да сарађује са окупатором, чак важнији и од окупаторског оружја и муниције.
То што је Дража падао у немилост код окупатора је недоследност. Много је лагао да би стекао поверење окупатора а ови из Абвера ,,нису сисали прсте'' већ знали да их лаже.
ПС: Дражина кћер, ако се не варам, била је члан КП.
****************
- Poruka
- 69.823
Једини проблем Добро Дошли који данас са вама постоји је то што ви стида и срама немате.Како мислиш да после толико година на ПДФ -у Историја оаквим постовима као овај горњи , уопштр разговараммо озбиљно.Фабрикације и "тумачења" нису елементи којима се историја као научна дисциплина бави.
ни ђенерал Михаиловић ни ЈВуО , ни Равногорски покрет нису нилада ушли у тај програм легализације којим машеш. Наравно да је било покушаја да се такви договори постигну , на првом месту са стране Недићајпш од оног састанка у Брајичима, а и са стране немачких обавештајних официра .такве контакте су и ваши имали и таквим је контактима и ваш врховни командант вадио једну од својих жена из затвора. Али ђенерал Михаиловић није вадио ни ссвоу најближу породицу , што је упаво последица одбијања немачког ултиматума у Брајићима.Зато су у немачким затворима и логорима били и Равногорци и припадници вашег покрета.Легализовани су били четници различит команданата као резулзаат инфивидуалних одлука, а не кап извршење наредби са Равне Горе.
Оно што јесте нјвећа слабост Равногорског покрета , нарочито ван Србије је недостатак централизоване команде, и то нико не спори и тиме се историја итекако бави, али ви та документа која постоје из својих идеолошких и партијских разлога не прихватате, а то није начин историје, него политике.
ни ђенерал Михаиловић ни ЈВуО , ни Равногорски покрет нису нилада ушли у тај програм легализације којим машеш. Наравно да је било покушаја да се такви договори постигну , на првом месту са стране Недићајпш од оног састанка у Брајичима, а и са стране немачких обавештајних официра .такве контакте су и ваши имали и таквим је контактима и ваш врховни командант вадио једну од својих жена из затвора. Али ђенерал Михаиловић није вадио ни ссвоу најближу породицу , што је упаво последица одбијања немачког ултиматума у Брајићима.Зато су у немачким затворима и логорима били и Равногорци и припадници вашег покрета.Легализовани су били четници различит команданата као резулзаат инфивидуалних одлука, а не кап извршење наредби са Равне Горе.
Оно што јесте нјвећа слабост Равногорског покрета , нарочито ван Србије је недостатак централизоване команде, и то нико не спори и тиме се историја итекако бави, али ви та документа која постоје из својих идеолошких и партијских разлога не прихватате, а то није начин историје, него политике.
