dr.Jovan I. Deretić - Srbija pre Rimske imperije

[Kor]

Koje akademsko zvanje iz istorije ima Deretic, enlight me?

Ph D,
uostalom, bolje ti je da uzmes neku od negovih knjiga i da procitas.

 

[Kor]

http://www.scribd.com/doc/7536172/-

 

[Slack Bladder]

Taj koga si citirao je neki drugi Deretić, a ne ova luda o kojoj raspravljamo. Dokaz:
http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2002/03/17/srpski/K02031608.shtml
Dakle ko je taj Jovan I. Deretić i gde je stekao svoj Ph. D ?

 

[Милунка Савић]

Taj koga si citirao je neki drugi Deretić, a ne ova luda o kojoj raspravljamo. Dokaz:
http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2002/03/17/srpski/K02031608.shtml
Dakle ko je taj Jovan I. Deretić i gde je stekao svoj Ph. D ?

Ма, пусти их, неки ни то не знају.
Они други који знају, па свесно подмећу су мало озбиљнији проблем, али ни то није неочекивано, тако да...

 

[Kor]

izvinjavam se, moja greska...... nisam ni provereavao.
Evo, nadjoh na jednom foorumu tekst koji bi vam mogao malo pomoci

Nemanja M ::
Друга ствар, у Сербони пишу историчари аматери. И сваки има другачију теорију. Оно што доприноси њиховој неозбиљности је управо чињеница да свака од тих теорија побија све остале.


Није тачно. Аматера има, али су њихови радови обично назначени као хипотезе или мишљења. У циљу популарисања ове идеје пружен је простор и аматерима, али се тачно зна шта су мишљења, хипотезе и писма читалаца, а шта су научни радови.
У таквим случајевима је наглашено да
У старијим бројевима је било новинских чланака који су били тако и означени, као новински чланци, који могу одистати извесном дозом “слободе и провокативности”, и самим тим су били јасно одвајани од научних радова.
У конкретном случају, код господина Сергеја Карманског јасно је назначено да је текст мишљење археолога-аматера.

Да ли универзитетски професор Момир Јовић, доктор историје, специјалиста за стари век, аматер ?

Да ли је проф.др.Радомир Ђорђевић социолог и историчар, аматер ?

Да ли је Мр.Драгољуб Антић, као физичар некомпетентан да говори о физичко-математичком моделу сеоба народа и физичко-геолошким процесима ?

Да ли је проф.др.Радмило Петровић, доктор историје, магистар археологије, придружни члан САНУ аматер ?

Да ли је проф.др.Ђорђе Јанковић, највећи ауторитет за археологију Срба и Словена аматер ?

Да ли је академик проф.др.Ранка Куић, лингвиста и члан Британске академије, аматер ?

Да ли ја академик проф.др.Софија Давидовић Живановић, члан Словенске Академије и археолог, аматер ?

Да ли је академик проф.др.Србољуб Живановић, антрополог и патолог, чија се књига Болести древних људи користи као уџбеник на западу, аматер ?

Да ли је академик проф.др.Милан Будимир, филолог светстог гласа, навелико и нашироко цитиран од стране међународне јавности, аматер ?

Да ли је и Др.Јован Деретић, навелико и нашироко оспораван, као власник 3 факултетске дипломе и америчког доктората на античкој Македонији, аматер ? (морам додати да ми се неке ствари у његовим радовима не допадају)

Да ли је Светислав Билбија (Sventon Bilbia) дугогодишњи руководилац Чикашког института за етрурскологију, аматер ?

Да ли је универзитетски професор, др.Марко Атлагић, историчар и хералдичар, аматер ?

Да ли је проф.др.Реља Новаковић, директор Византолошког института при САНУ, аматер ?

Ту можемо поменути и неке друге ауторе - Словене попут проф.др.Павела Шафарика, проф.др.Димитра Попова, проф.др.Владимира Георгијев, руског академика Трубачова ...

Списак западних ауторитета који су у неку руку подржавали ову идеју би био предуг.

 

[Kor]

Нестор Часни, односно Нестор Кијевски преузео је и довршио једну хронику у којој објашњава да су сви Словени пореклом из Илирије, односно из Србије. Одређени број племена се, пред римским освајањем србских земаља, преселио се на север и исток Европе. Испоставља се да су та племена која су се преселила давала у новој насеобини имена места и река из своје старе постојбине. То није ништа посебно него је то општа појава код сеоба народа.
Тако име Дукље, Доклеа, место у Илирији налази се као име река у Пољској, Русији и Литванији – Доклеа. Један планински превој на Карпатима носи то исто име. Имена река Неретве, Цетине, Зете и Ибра налазе се у Словачкој као Нитра, Цетинка, Зитава и Ипел. Античко име града Котора, Катарум, налази се на северу као Котра, Котровкие, Котри итд. Илирско племе Бузани налази се у Германији, Пољској и Русији под истим именом. Илирски Сермиум је у Германији Серимунт а у Пољској Срем.
Реке Цетина, Неретва и Сана, све три познате у античком времену под тим именима у Илирији налазе се у Пољској као Цетиниа, Неретва и Сана. Река Драва има исто име и у Пољској где се налазе још и имена Дравини, Дравно и Дравска. Антички град Стоби у Македонији налази се на сецеру 1012. године под именом Стуви. Илирско племе мазаеи по коме је планина Мосор добила име налази се у Пољској као предео Мазовија. Античка света Низа, савремени град Ниш, помиље се у србској Германији 948. године као Низем, а данас је то град Нирзов северно од Хавелберга. У Пољској се у 12. и 13. веку помињу градови под именом Низове и Низов. Име Далмација, односно далматиа помиње се по документима као место или предео у србској Германији све од 805. до 1170. године преко 40 пута.
Све ово доказује да је Несторова хроника тачна и да су сви Словени пореклом из Илирије, то јест античке Србије.
Да видимо где сада, према свему овоме стоји Порфирогенет и да анализирамо његову причу о досељавању Срба у Илирију у седмом веку.

 

[Slack Bladder]

Ček, ček, to je lista onih koji ga navodno podržavaju, a o njemu samom nema ništa konkretno ? Neverovatno. Znaš jedan copy/paste sa nekog drugog foruma se ne može uzeti za relevantan izvor. Daj nešto bolje, genije, nemoj sad da se izvlačiš i skrećeš temu

 

[Kor]

Ček, ček, to je lista onih koji ga navodno podržavaju, a o njemu samom nema ništa konkretno ? Neverovatno. Znaš jedan copy/paste sa nekog drugog foruma se ne može uzeti za relevantan izvor. Daj nešto bolje, genije, nemoj sad da se izvlačiš i skrećeš temu

Да ли је и Др.Јован Деретић, навелико и нашироко оспораван, као власник 3 факултетске дипломе и америчког доктората на античкој Македонији, аматер ? (морам додати да ми се неке ствари у његовим радовима не допадају)

uostalom, procitaj neku knjigu od njega. Videces da to ne moze da napise covek koji ne razume materiju.imas pored njega i Olgu Lukovic- Pjanovic koja je dobila Ph. D u Francuskoj. Oni imaju jako mnogo dodirnih tacaka.

Bil Gejts nije imao nikakv diplomu pa je napravio Majkrosoft. 9 od 10 najbogatijih ljudi Sveta nema fakultet.

Samo da ti otkrijem malu tajnu.... i ja sam bio takav skeptik kao neki od vas sve dok nisam shvatio da zvanicna istorija ne pije vodu. I ja sam mislio da takve knjige pisu bolesni ljudi sa kompleksima. Medjutim, nije bas tako.......

savet..., vise citaj i nikome unapred ne veruj.

 

[gost 41715]

Koje akademsko zvanje iz istorije ima Deretic, enlight me?

Tvrdi covek da se je doskolovavao u nekoj francuskoj vecernjoj skoli ili tako nesto...

 

[gost 41715]

Да ли је и Др.Јован Деретић, навелико и нашироко оспораван, као власник 3 факултетске дипломе и америчког доктората на античкој Македонији, аматер ?

Na kom univerzitetu je doktorirao i koje godine?

Ima li ga u tamosnjoj evidenciji?

(морам додати да ми се неке ствари у његовим радовима не допадају)

I to je nesto.

uostalom, procitaj neku knjigu od njega. Videces da to ne moze da napise covek koji ne razume materiju.imas pored njega i Olgu Lukovic- Pjanovic koja je dobila Ph. D u Francuskoj. Oni imaju jako mnogo dodirnih tacaka.

Njegove sposobnosti uveliko prevazilaze poznavanje materije. On je akademski toliko evoluirao da manipulise materijom.

Bil Gejts nije imao nikakv diplomu pa je napravio Majkrosoft. 9 od 10 najbogatijih ljudi Sveta nema fakultet.

A jel' bogat Deretic?

Samo da ti otkrijem malu tajnu.... i ja sam bio takav skeptik kao neki od vas sve dok nisam shvatio da zvanicna istorija ne pije vodu. I ja sam mislio da takve knjige pisu bolesni ljudi sa kompleksima. Medjutim, nije bas tako.......

Ja sam se vec sad poistovetio s tobom i sutra idem da pazarim neku Jocinu knjigu.

savet..., vise citaj i nikome unapred ne veruj.

I pazi sta citas.

 

[Sitz im Leben]

Iz knjige -


Zapadna Srbija : kratak istorijski pregled od trećeg veka pre Hrista do dvadesetog veka, sa osam karata u tekstu
Author: Jovan Deretić
Publisher: Beograd : J. Deretić, 1998

Ова књига, Западна Србија, у ствари је само један извадак из много опширнијег дела насталог из 30 годишњег обимног истраживачког рада др. Јована И. Деретића. Писац ове књиге живи од 1963 године у иностранству, прво у Француској па потом у Америци. Иако је његово школско образовање било у техничкој струци, машинство, он је од своје ране младости одабрао историју као своје животно дело и то баш историју Српског народа којој је посветио свој живот. После више од десет година проведених на обимном истраживању старије историје, у Француској, написао је и објавио две књиге: "Историја Срба", први том 1975 године и други том 1977 године. Први том обухвата време од праисторије до 336 године с.е. Други том обухвата време од 336 године с.е. до 239 године с.е. Ниједна издавачка кућа у тадашњој Југославији није хтела да се прими за издавача тих књига, па чак ни једна једина није затражила да види рукописе, него су све одбиле понуду по кратком поступку. Писац је обе књиге издао као своје издање, које је заправо он сам штампао, у Ници у Француској. Иако се обе књиге односе на време од пре Христа, тадашње југословенске власти су забраниле уношење Деретићевих књига у Југославију и нађене књиге код југословенских грађана или посетилаца су заплењиване. Код слабо образованих српских читалаца, из свега што се тиче старе историје и културе, Деретићеве књиге нису наишле на одјек какав су оне стварно заслуживале. Мали број Срба је тада схватио о чему се стварно ради и да те књиге значе један прелом у српској националној историји и у историји уопште. Само високо образовани Срби који су живели ван Југославије то су увидели, како је то лепо рекао др. Марко Марковић: "Српска историја се од сада дели на ону до Деретића и на ону од Деретића". Ова трећа књига - Западна Србија - потврдила је тај прелом и учинила га коначним и вечним, у шта се сваки иоле образовани читалац може уверити. Сада смо свесни да се ради о враћању Српском народу око три хиљаде година сакривене његове историје, јер ми о српској историји нисмо знали готово ништа од пре Немање. То је могао учиниши човек. који је проучио више стотина писаца из свих времена и разних народа, служећи се при своме раду са више страних језика. Али више од свега и изнад свега, човек који је свој живот посветио Српскоме народу, његовој националној историји и култури. Враћањем Српском народу његове античке историје враћа му се и његова античка култура и ми још данас не можемо сагледати све последице тога подухвата. Једино што можемо рећи јесте да је ово јединствен случај у историји света. Четврта књига од истог писца је у припреми и носи наслов: Серби, народ и раса - Нова Вулгата!! Ово дело се ослања на Свето Писмо и треба да постави коначне оквире укупне српске историје, Срба као народа и као расе. Поред поменутих књига др. Јован И. Деретић је писац бројних чланака, објављених у српској заграничној штампи, где се појављивао као новинар и као уредник неколико српских листова. Писац живи и ради у Чикагу, САД.

Милан Рашета

Dakle, ni slova od pomena kakvog akademskog zvanja iz oblasti istorije; naprotiv, decidno se istice sta je njegova zvanicna profesija - masinstvo, a sta pasija i licni hobi - istorija.

Tvrdi covek da se je doskolovavao u nekoj francuskoj vecernjoj skoli ili tako nesto...

Fo.. fo.. fo.. Starac Foco od stotinu ljeta!

 

[gost 41715]

Fo.. fo.. fo.. Starac Foco od stotinu ljeta!

Rekose mi stric i deda, ali u Srbiji nisu postojale knjige koje bi podrzale njihovu teoriju, pa sam ja otisao da ucim stranske chkole, jer imaju pravu literaturu. Sanduk pun dugogodisnjih istrazivanja donesoh SANU, koji me se otarasise, pa probah da izdam u Italiji, ali odbise sto moze da znaci samo jedno ZABRANA!

Ali me je ohrabrio vec oslepeli profesor kome sam pokazao istrazivanja i rekao da je ovde toliki mulj da mogu i ja da cepam dalje.

U skracenoj verziji...

 

[Sitz im Leben]

Obrati paznju na ovaj prezrivi komentar koji je napisao Raseta a aminovao Deretic:

Код слабо образованих српских читалаца, из свега што се тиче старе историје и културе, Деретићеве књиге нису наишле на одјек какав су оне стварно заслуживале. Мали број Срба је тада схватио о чему се стварно ради и да те књиге значе један прелом у српској националној историји и у историји уопште. Само високо образовани Срби који су живели ван Југославије то су увидели...

Ili da prevedemo na jezik normalnih - Umesto samokriticnosti, koja bi trebalo da je svojstvena jednom naucniku istrazivacu, na dominantno nepovoljne kritike Dereticevih dela, jedini odgovor je bio da su svi ti ljudi slabo obrazovani, te je zato Dereticev genije neshvacen, a samo mali broj visokoobrazovanih Srba, za koje odmah saznajemo da su iskljucivo u emigraciji (onih 99% od svih visokoobrazovanih Srba, koji zive u Srbiji, se ne racunaju) je razumelo o cemu se radi. A o patriotskom sentimentu pojedinih Srba u dijaspori uzaludno je trositi reci, jer takvi po pravilu, ako su manje obrazovani, nostalgiju lece Stojom i 'brushalter steze kao malter', a oni malo pismeniji Dereticem and co. Naravno, to ne vazi za sve emigrante, ali je cinjenica da su prenaglaseni nacionalisti, ne samo medju Srbima, uvek natproporcionalno zastupljeni i upadljiviji u malobrojnijoj emigraciji nego u maticnoj zemlji sa vecinskim stanovnistvom.

E, sad, sto se poslednjih ratnih i poratnih godina takve pojave umnozavaju i u matici kumovali su razlozi politicke prirode posto nostalgija nije jedini poriv kod nacionalno (ne)svesnih ljudi koji treba zadovoljiti...

 

[Mrkalj]

Илирски Сермиум

Σερμβιον→Sermium→Sirmium

umesto

Σερμβιον→Servium→Serbium

 

[menjam.se]

Јован И. Деретић није научник, није историчар и што је најважније, није ни нешто посебно интелигентан или продуховљен. Брука би било за српску науку и српску историју да се он наводи као ауторитет по било ком основу, чак и као аутор и ту се не треба спрдати, ма колико тешко то било на таквом примеру шалабајзерства, већ аргументовано указати на све, ставку по ставку. А нарочито наводити све оне примере и гафове који се не могу десити ни студентима историје, а камоли "професорима". Ту мислим на гафове о календаристици, називању византијске ере "српском" и сл. А затим се посебно осврнути и на остале ауторе и њихову везу са целом причом, првенствено на Олгу Луковић Пјановић и њен неспоран докторат и разбијање мита у вези са њим и са њом тиме што ће се навести о чему се заправо ради и колико везе књига "Срби... народ најстарији" заиста има везе са подручјем у којем се она школовала и докторирала.

Знате, на Пољопривредном факултету на једном универзитету у Србији предаје један од наших највећих стручњака за виноградарство и енологију и реч је о човеку који је, као и многи, у својим касним 40-им по први пут у свом животу узео да се занима за националну историју, па ништа мање него одабрао да буде "стручњак" за подручје Старог века и да чита "проверене" ауторе који су помињани више пута на теми. Па тако ем оптерећује студенте својом "скривеном" историјом, ем своје уџбенике у којима пише "историјске" уводе о којима не бих даље причао. Слична ствар и са једним нашим познатим математичарем и професором на Математичком факултету, који је исто под старе дане одлепио попут Милића или Јовановића и кренуо да тражи Троје, Атлантиду и Едемски врт испод Београда. И сад ће неко да њих спомиње, ако се случајно придруже тим аутохтонистичким сектама, да наводи као ауторитете и да их потписује докторским и професорским титулама.

Стварно је чудно како немамо доктора историје, филозофије или права који ће, тако одједном, са 50 година кренути да се "занимају" за математику и тврдити да су решили трисекцију угла или квадратуру круга, или да гравитација не постоји или нешто попут тога. На сву срећу, у природним наукама због њихове егзактности и мало или нимало везе са свакодневицом, нема места неком претераном секташењу... али зато историја и медицина страдају само тако. Негде је неко рекао, а то стварно и треба подржати, да самозване историчаре и њихову "научну" активност треба законски третирати једнако као и медицинску праксу доктора-самозванаца, приучењака или алтернативних медицинара.

Деретић евентуално може бити на прагу нечега, можда се и испостави и докаже да је био на трагу нечега, али његово дело као целина и као идеја је апсолутно смеће. И, да, ту нису потребне титуле и звања да би се то рекло. Његову књигу "Серби - народ и раса" може да напише сваки довољно докон академац, за то нису потребне титуле.

 

[Lesandar]

Odakle li samo izvuče ? Ja još uvek ne mogu da poverujem šta ti napisa
Pa ovo je za valjanje. I sad neko treba da te shvati ozbiljno ? Sikter bolje nazad kod seretića&co.

Negde sam ovde napisao nešto o ljudima koji otkopčavaju šlic kad vide natpis na tarabi, nemo se ljutiš, pročitaj ponovo , pa ako opet isto shvatiš, će te smestim u isti recycle bin kao i onog paprikara.



I da spojim jednu drugu temu, ko to može da pomeša formalno obrazovanje čoveka sa njegovim kognitivnim sposobnostima osim malicioznog srednjačkog formaliste? U pitanju je sujeta istoričara, dobro prikazana kroz citat jednog našeg "vrhunskog" : "Nemojte da se bavite istorijom, ostavite to stručnjacima".
Jeste, niko bolje ne može da "opeva" slavski kolač od popa koji je za to školovan, Što istoričari urade i pop sahrani, to je sigurna stvar

 

[Милунка Савић]

Јован И. Деретић није научник, није историчар и што је најважније, није ни нешто посебно интелигентан или продуховљен. Брука би било за српску науку и српску историју да се он наводи као ауторитет по било ком основу, чак и као аутор и ту се не треба спрдати, ма колико тешко то било на таквом примеру шалабајзерства, већ аргументовано указати на све, ставку по ставку. А нарочито наводити све оне примере и гафове који се не могу десити ни студентима историје, а камоли "професорима". Ту мислим на гафове о календаристици, називању византијске ере "српском" и сл. А затим се посебно осврнути и на остале ауторе и њихову везу са целом причом, првенствено на Олгу Луковић Пјановић и њен неспоран докторат и разбијање мита у вези са њим и са њом тиме што ће се навести о чему се заправо ради и колико везе књига "Срби... народ најстарији" заиста има везе са подручјем у којем се она школовала и докторирала.

Знате, на Пољопривредном факултету на једном универзитету у Србији предаје један од наших највећих стручњака за виноградарство и енологију и реч је о човеку који је, као и многи, у својим касним 40-им по први пут у свом животу узео да се занима за националну историју, па ништа мање него одабрао да буде "стручњак" за подручје Старог века и да чита "проверене" ауторе који су помињани више пута на теми. Па тако ем оптерећује студенте својом "скривеном" историјом, ем своје уџбенике у којима пише "историјске" уводе о којима не бих даље причао. Слична ствар и са једним нашим познатим математичарем и професором на Математичком факултету, који је исто под старе дане одлепио попут Милића или Јовановића и кренуо да тражи Троје, Атлантиду и Едемски врт испод Београда. И сад ће неко да њих спомиње, ако се случајно придруже тим аутохтонистичким сектама, да наводи као ауторитете и да их потписује докторским и професорским титулама.

Стварно је чудно како немамо доктора историје, филозофије или права који ће, тако одједном, са 50 година кренути да се "занимају" за математику и тврдити да су решили трисекцију угла или квадратуру круга, или да гравитација не постоји или нешто попут тога. На сву срећу, у природним наукама због њихове егзактности и мало или нимало везе са свакодневицом, нема места неком претераном секташењу... али зато историја и медицина страдају само тако. Негде је неко рекао, а то стварно и треба подржати, да самозване историчаре и њихову "научну" активност треба законски третирати једнако као и медицинску праксу доктора-самозванаца, приучењака или алтернативних медицинара.

Деретић евентуално може бити на прагу нечега, можда се и испостави и докаже да је био на трагу нечега, али његово дело као целина и као идеја је апсолутно смеће. И, да, ту нису потребне титуле и звања да би се то рекло. Његову књигу "Серби - народ и раса" може да напише сваки довољно докон академац, за то нису потребне титуле.

И то би било то.

 

[Lesandar]

Јован И. Деретић није научник, није историчар и што је најважније, није ни нешто посебно интелигентан или продуховљен. Брука би било за српску науку и српску историју да се он наводи као ауторитет по било ком основу, чак и као аутор и ту се не треба спрдати, ма колико тешко то било на таквом примеру шалабајзерства, већ аргументовано указати на све, ставку по ставку. А нарочито наводити све оне примере и гафове који се не могу десити ни студентима историје, а камоли "професорима". Ту мислим на гафове о календаристици, називању византијске ере "српском" и сл. А затим се посебно осврнути и на остале ауторе и њихову везу са целом причом, првенствено на Олгу Луковић Пјановић и њен неспоран докторат и разбијање мита у вези са њим и са њом тиме што ће се навести о чему се заправо ради и колико везе књига "Срби... народ најстарији" заиста има везе са подручјем у којем се она школовала и докторирала.

Знате, на Пољопривредном факултету на једном универзитету у Србији предаје један од наших највећих стручњака за виноградарство и енологију и реч је о човеку који је, као и многи, у својим касним 40-им по први пут у свом животу узео да се занима за националну историју, па ништа мање него одабрао да буде "стручњак" за подручје Старог века и да чита "проверене" ауторе који су помињани више пута на теми. Па тако ем оптерећује студенте својом "скривеном" историјом, ем своје уџбенике у којима пише "историјске" уводе о којима не бих даље причао. Слична ствар и са једним нашим познатим математичарем и професором на Математичком факултету, који је исто под старе дане одлепио попут Милића или Јовановића и кренуо да тражи Троје, Атлантиду и Едемски врт испод Београда. И сад ће неко да њих спомиње, ако се случајно придруже тим аутохтонистичким сектама, да наводи као ауторитете и да их потписује докторским и професорским титулама.

Стварно је чудно како немамо доктора историје, филозофије или права који ће, тако одједном, са 50 година кренути да се "занимају" за математику и тврдити да су решили трисекцију угла или квадратуру круга, или да гравитација не постоји или нешто попут тога. На сву срећу, у природним наукама због њихове егзактности и мало или нимало везе са свакодневицом, нема места неком претераном секташењу... али зато историја и медицина страдају само тако. Негде је неко рекао, а то стварно и треба подржати, да самозване историчаре и њихову "научну" активност треба законски третирати једнако као и медицинску праксу доктора-самозванаца, приучењака или алтернативних медицинара.

Деретић евентуално може бити на прагу нечега, можда се и испостави и докаже да је био на трагу нечега, али његово дело као целина и као идеја је апсолутно смеће. И, да, ту нису потребне титуле и звања да би се то рекло. Његову књигу "Серби - народ и раса" може да напише сваки довољно докон академац, за то нису потребне титуле.

Uopšte nije čudno, da su mogli da se bave matematikom ili bilo kojom egzaktnom naukom danas im majstori po kući ne bi praznili kućne budžete za zamenu osigurača.

 

[menjam.se]

I da spojim jednu drugu temu, ko to može da pomeša formalno obrazovanje čoveka sa njegovim kognitivnim sposobnostima osim malicioznog srednjačkog formaliste? U pitanju je sujeta istoričara, dobro prikazana kroz citat jednog našeg "vrhunskog" : "Nemojte da se bavite istorijom, ostavite to stručnjacima".
Jeste, niko bolje ne može da "opeva" slavski kolač od popa koji je za to školovan, Što istoričari urade i pop sahrani, to je sigurna stvar

Није овде нагласак на сујети затворених умова у тзв. "мејнстриму", нити се то да су они у праву доказује њиховим формалним образовањем, односно наученим унапред задатим чињеницама и њиховим репродуковањем. Нагласак је на алтернативи, а ње у радовима и ауторима који се једини представљају као та алтернатива, једноставно нема. Није нпр. Ћирковић најочитији пример затворености ума, недостатка научне скепсе, истраживачког духа и когнитивних способности, већ су најочитији пример управо Јован И. Деретић и стереотипни следбеник његовог учења, који не зна од историја ништа осим онога што је прочитао у неколико тематских књига, сам нема никакво формално образовање, а даје себи за право да мистификује и у небеса узноси дипломе и звања Деретића и Пјановићке, а у исто време пљује по дипломама оних који се са њима не слажу.

Слепило за аргументе. Шта ће коме доказ или макар хипотеза са прихватљивим степеном вероватности да су икада у српском народу постојали богови "Сербон" и "Сербона", када му је довољно да је о томе читао у "Серби - народ и раса" у којој надобудни Деретић намерно ствара илузију како је о томе читао оригиналној литератури на античким језицима, а сви остали који су такође то исто читали и пре и после њега, то крију. Чак и сами Срби. Лепо у својој библиографији наведе литературу из које се "јасно види" да је врховни пар богова био Сербон-Сербона, да је Херакле био Сербон, Неброд Сербо Макеридов, Орфеј Сорбеј и да се читава античка историја Европе, Азије и Африке може описати као историја народа који су се звали Серби, Сирби, Сорби, Сурби, који су од личних имена имали само она која у својој основи имају Сирб, Сорб или Серб и чији градови и престонице нису могли другачије да се именују - и опет му нико од историчара не верује.

Шта то значи? Да у Србији не постоји ниједан Србин који је дипломирао историју, а да није неспособан, затуцан и достојан једино подсмеха јер, наводно, не уме ни осигурач да замени због недостатка својих когнитивних способности:

Uopšte nije čudno, da su mogli da se bave matematikom ili bilo kojom egzaktnom naukom danas im majstori po kući ne bi praznili kućne budžete za zamenu osigurača.

а да су једино они који се историјом не баве позвани да је пишу?

И математичари и биохемичари често не умеју да замене електрични утикач, него за те послове зову мајстора, али то не значи да математиком и биохемијом треба да се бави Курта и Мурта. Не знам шта је спорно у томе да историјом треба да се баве историчари, у смислу да је они дефинишу, интерпретирају и презентују? Можда би требало да се баве хемичари или машинци? Ако је историја наука, њоме треба да се бави квалификован кадар. А ако није наука, њоме се ни не треба бавити на академском нивоу, него у дневној штампи, по форумима и кафанама.

 

[Kor]

И то би било то.

E pa... drugarice Milunka..... vi pisete jezikom koji je definisao jedan covek koji nije imao ama bas nikakvo obrazovanje. Verovatno ste se rodili u zemlji ciji je predsednik bio masin-bravar. U skolama ucite mnogo toga sto su otkrili ljudi koji nikada nisu bili u mogucnosti pohadjati skole ili fakultete. Radite u Windowsu kojega je osmislio covek bez fakulteta.

ako vam je bas stalo do titualrenja, uzmite onda i citajte Olgu Lukovic- Pjanovic. Zena je zaradila doktorat na Sorboni i njene ideje i zakljucci SUSTINSKI SE UOPSTE NE RAZLIKUJU od Dereticevih.

Znate li sta je osnovna razlika izmedju mediokriteta i genija? Mediokriteti nikada ne mogu da shvate ideje koje geniji izricu nekada i stotinama godina ispred vremena a mediokriteti ih prihvataju tek tada kada kada ih neko prisili da to uce kao istinu. Posle toga mediokriteti postaju fanaticni zagovornici onoga sto su mediokriteti do njih fanaticno osporavali.

 

[menjam.se]

E pa... drugarice Milunka..... vi pisete jezikom koji je definisao jedan covek koji nije imao ama bas nikakvo obrazovanje. Verovatno ste se rodili u zemlji ciji je predsednik bio masin-bravar. U skolama ucite mnogo toga sto su otkrili ljudi koji nikada nisu bili u mogucnosti pohadjati skole ili fakultete. Radite u Windowsu kojega je osmislio covek bez fakulteta.

Ево да се укључим и овде, уз пуно поштовање.

Вук Стефановић Караџић је имао одлично образовање и по њему је спадао у српски врх свог времена, уопште није тачно да је био необразован или да није имао никакво образовање. Говорио је неколико језика и био човек изванредне ерудиције, у току са савременим дешавањима у науци којом се бавио и поприличан ауторитет у истој. Али ипак, није он дефинисао језик за који је написао речник и граматику, он је само записао уочено, а језик је већ био дефинисан јер је постојао као живи језик на врло широком простору. Јосип Броз Тито јесте (макар како се тврди) био машин-бравар, али његов значај је једино значај државника, а не значај научника. Јосип Броз Тито је у науци нула и његов значај не лежи тамо, тако да уопште нема везе да ли је био образован или не, као што ни са успехом спортисте нема везе степен његовог образовања.

Windows није осмислио Бил Гејтс, али то је већ мало дужа прича. Читав систем је лош, небезбедан и баговит, а Гејтс иако можда нема диплому факултета (то нисам знао), ипак поседује формално знање да је добије. Јован И. Деретић то формално знање нема. Он није креатор научног рада, па да се сада расправља има ли он формално образовање или не. Он је творац једне неозбиљне и нетачне ствари, а недостатак његовог формалног образовања се само наводи узгред, као додатни отежавајући фактор, јер би његово дело било једнако оцењено и да га је написао неки академик.

ako vam je bas stalo do titualrenja, uzmite onda i citajte Olgu Lukovic- Pjanovic. Zena je zaradila doktorat na Sorboni i njene ideje i zakljucci SUSTINSKI SE UOPSTE NE RAZLIKUJU od Dereticevih.

Олга Луковић-Пјановић је докторирала на Сорбони античке језике, а не историју. Она је лингивиста и доктор лингвистике, а не историчар. Њено дело "Срби... народ и раса" је покушај бављења историјом, а не језиком, и на том пољу је апсолутно нестручна и у истом нивоу са, рецимо, учесницима овог форума. Да сада, на пример, форумашица Миланка Савић реши да напише књигу о историји Кинеза и притом понуди светској јавности неко револуционарно и нестандартно виђење, била би једнак ауторитет на том пољу као и Пјановићка за историју Срба.

Znate li sta je osnovna razlika izmedju mediokriteta i genija? Mediokriteti nikada ne mogu da shvate ideje koje geniji izricu nekada i stotinama godina ispred vremena a mediokriteti ih prihvataju tek tada kada kada ih neko prisili da to uce kao istinu. Posle toga mediokriteti postaju fanaticni zagovornici onoga sto su mediokriteti do njih fanaticno osporavali.

Тачно је да медиокритети нису у стању да препознају генија, али су исто тако у стању и да некога ко није геније прогласе за генија, јер једноставно не виде разлику. Не знам како бих ово најсликовитије објаснио, најлакше би било човеку дати пример преко његове сопствене струке и навести пар идиотлука који могу пасти на памет нестручњацима, а у којима већина људи не би видела ништа чудно, већ би се крстили само стручњаци. Свака струка захтева време, посвећеност и сазнавање и усвајање нових знања и што човек у томе више одмиче, то се више удаљава од оних са просечним знањем из те области које не излази из оквира школског програма и опште културе. Једноставно је немогуће некоме ко се нечим не бави објаснити и доказати да је неко у праву или да греши, ако се притом не натера да сазна неке основе и сам то види. За Деретића је довољно рећи да је оно што он ради смешно и историчарима-хобистима, а камоли стручњацима. Ту морам да нагласим да под историчарима-хобистима подразумевам оне који се историјском науком баве из хобија, а не на оне који из хобија плански упијају само она знања и теорије које одговарају њиховом националном егу. А, будимо реални, сви Деретићеви следбеници, читаоци и верници нису то због тога што му се диве као историчару, већ због тога што Србе и Словене (али под српским именом) ставља на врх, а сами су Срби, па им то годи. Другог разлога нема.

 

[Kor]

Ево да се укључим и овде, уз пуно поштовање.

Вук Стефановић Караџић је имао одлично образовање и по њему је спадао у српски врх свог времена, уопште није тачно да је био необразован или да није имао никакво образовање. Говорио је неколико језика и био човек изванредне ерудиције, у току са савременим дешавањима у науци којом се бавио и поприличан ауторитет у истој. Али ипак, није он дефинисао језик за који је написао речник и граматику, он је само записао уочено, а језик је већ био дефинисан јер је постојао као живи језик на врло широком простору. Јосип Броз Тито јесте (макар како се тврди) био машин-бравар, али његов значај је једино значај државника, а не значај научника. Јосип Броз Тито је у науци нула и његов значај не лежи тамо, тако да уопште нема везе да ли је био образован или не, као што ни са успехом спортисте нема везе степен његовог образовања.

Jovan Deretic koliko je meni poznato govori engleski, francuski, latinski, starogrcki... Nije moj problem sto vi imate apatiju prema tom coveku. Ja ga licno duboko uvazavam zbog hrabrosti da se upusti u proucavanje tako kompleksnih stvari kao sto je istorija, Neobrazovan covek nikada ne bi mogao da tako duboko vlada materijom. Dovoljno je pogledati njegove knjige i razumnom coveku sve bude jasno.

Broza sam spomenuo zbog toga sto je imao masu diploma pocasnog Dr nauka po ne znam sve kakvim fakultetima.

Windows није осмислио Бил Гејтс, али то је већ мало дужа прича. Читав систем је лош, небезбедан и баговит, а Гејтс иако можда нема диплому факултета (то нисам знао), ипак поседује формално знање да је добије.

Gejts sada ima diplomu informaticara. Kada je pocinjao (i kada je bio njegov najveci znacaj za istoriju racunarstva)- nije je imao. Gejts nije uzimao ucesca u kreiranju (pisanju) Windows-a ali je ucestvovao u njegovom projektovanju. MS DOS je kupio od sasvim drugog coveka i prodao ga IBM-u kao MS proizvod. Tvorci prvog PC racunara su bili Stiv Dzobs i Stiv Voznijak. Ni jedan ni drugi nisu bili sa visokim obrazovanjem. Voznijak se jos davno povukao iz industrije (ali je posle toga diplomirao) dok je Dzobs sve do nedavne bolesti bip prvi covek Apple-a (i to vrlo uspesno). Kao sto vidimo, nisu imali diplome ali su bili avangarda informaticke revolucije i zasluzni su za to da se mi danas prepisujemo preko racunara.

Јован И. Деретић то формално знање нема. Он није креатор научног рада, па да се сада расправља има ли он формално образовање или не. Он је творац једне неозбиљне и нетачне ствари, а недостатак његовог формалног образовања се само наводи узгред, као додатни отежавајући фактор, јер би његово дело било једнако оцењено и да га је написао неки академик.

Problem svih vas je da ne razumete sustinu rada i doprinosa Deretica. Njegov doprinos se moze pokazati isto tako velikim kao sto je bio rad Kopernika ili Galilea....rusenje tabua! Ima mnogo netacnosti, slazem se, ali...... u njegovim radovima vise treba obracati paznju na potencijalne tacnosti. Inace, sve sto pise Deretic pisano je od strane istoricara jos u XVIII i XIX veku, ali je posle Berlinskog kongresa sve misteriozno nestalo sa javne scene.

Олга Луковић-Пјановић је докторирала на Сорбони античке језике, а не историју. Она је лингивиста и доктор лингвистике, а не историчар. Њено дело "Срби... народ и раса" је покушај бављења историјом, а не језиком, и на том пољу је апсолутно нестручна и у истом нивоу са, рецимо, учесницима овог форума. Да сада, на пример, форумашица Миланка Савић реши да напише књигу о историји Кинеза и притом понуди светској јавности неко револуционарно и нестандартно виђење, била би једнак ауторитет на том пољу као и Пјановићка за историју Срба.

Hocete li da saznate jednu veliku istinu? Reviziju istorije nece uraditi istoricari vec GENETICARI i LINGVISTI. Jedini doprinos od istoricara ce u tom procesu da daju arheolozi. Istoricari kao istoricari su zaduzeni da uce decu u skolama i to je njihov maksimum (uglavnom). Istorija je na zalost samo jedna dogma a ne nauka.

Тачно је да медиокритети нису у стању да препознају генија, али су исто тако у стању и да некога ко није геније прогласе за генија, јер једноставно не виде разлику. Не знам како бих ово најсликовитије објаснио, најлакше би било човеку дати пример преко његове сопствене струке и навести пар идиотлука који могу пасти на памет нестручњацима, а у којима већина људи не би видела ништа чудно, већ би се крстили само стручњаци. Свака струка захтева време, посвећеност и сазнавање и усвајање нових знања и што човек у томе више одмиче, то се више удаљава од оних са просечним знањем из те области које не излази из оквира школског програма и опште културе. Једноставно је немогуће некоме ко се нечим не бави објаснити и доказати да је неко у праву или да греши, ако се притом не натера да сазна неке основе и сам то види. За Деретића је довољно рећи да је оно што он ради смешно и историчарима-хобистима, а камоли стручњацима. Ту морам да нагласим да под историчарима-хобистима подразумевам оне који се историјском науком баве из хобија, а не на оне који из хобија плански упијају само она знања и теорије које одговарају њиховом националном егу. А, будимо реални, сви Деретићеви следбеници, читаоци и верници нису то због тога што му се диве као историчару, већ због тога што Србе и Словене (али под српским именом) ставља на врх, а сами су Срби, па им то годи. Другог разлога нема.

samo cu da ponovim jednu cinjenicu koju sam vec napisao u ovoj temi. Kada je Ajnstajn izasao sa svojom revolucionarnom teorijom (mada je on samo sakupio vec postojeca saznanja i primenio ih u jednoj teoriji), jedan tada vrlo uvazeni i poznati profa sa Berlinskog univerziteta je rekao za Ajnstajna da je MAGARAC. Proslo od tada 10-ak godina..... i sta mislite ko je postao magaraca ko genije?

 

[Slack Bladder]

Jovan Deretic koliko je meni poznato govori engleski, francuski, latinski, starogrcki... Nije moj problem sto vi imate apatiju prema tom coveku. Ja ga licno duboko uvazavam zbog hrabrosti da se upusti u proucavanje tako kompleksnih stvari kao sto je istorija, Neobrazovan covek nikada ne bi mogao da tako duboko vlada materijom. Dovoljno je pogledati njegove knjige i razumnom coveku sve bude jasno.

Ma šta mi napriča Toliko ti je poznato njegova ličnost da si je uspešno pomešao sa drugom osobom, i to pravim doktorom.

Apatija prema ovom degeneriku ?!? Nema tu nikakve apatije, samo gnusne odbojnosti ka izlapelom mašincu i alkosu, van sveta i vremena.

 

[Kor]

to sto demonstriras se naziva argumentima coveka bez argumenata. Ko god pocinje da vredja drugog coveka to je pouzdan priznak nedostatka argumenata.

 

[Slack Bladder]

Ako argumenitma smatraš ova poređenja buva i slonova, i baba i žaba, onda mislim stvarno