dr.Jovan I. Deretić - Srbija pre Rimske imperije

Kinezi koriste ime Sarbi (Srbi) za Indo-Evropska plemena -najverovatnije Tohare-koji su po britanskim ekspertima ziveli na Balkanu i odselili sa Balkana pre 7000 godina.
Pecina gde su preci Srba ziveli u Kini hiljadama godina je turisticka atrakcija.

Gaxian Cave: Located in northwest of Jiagedaqi District, it is an ancient cave where the ancestors of Sarbi people lived thousands of years ago. It is now under the first level state protection.

http://www.travelchinaguide.com/cityguides/heilongjiang/daxinganling/
 
Ime Srbin je starije od imena Sloven, odnosno da su Proto-Sloveni sebe zvali Srbima, a da su današnji Srbi i Lužički Srbi sačuvali to staro ime, kao nekadašnju oznaku svih Slovena.

Ovu teoriju zastupali su istoričari, lingvisti i slavisti: Konstantin Jiriček, Jozef Domaševski i Pavel Jozef Šafarik.
Šta se pržiš, vidiš da provociraju, to ti je nova srpska elita, bilo je takvih "noblesa" uvek.... daj sve što možeš i sagni se što niže da bi bilo Koka Kole i "koncerata" genijalnih umetnika DJ-eva.......densa, trensa i ostalih čude-nsa....

evo, recimo, da je Deretić u pravu misli najveći ruski genetičar Boris Maljarčuk( Sa sve osnovom sa Balkana i mešavinom sa Fino-Ugrima i Skitima)

Russian Journal of Genetics 37 (12): 1437-1443, December 2001

Differentiation and Genetic Position of Slavs among Eurasian Ethnic Groups as Inferred from Variation in Mitochondrial DNA

B. A. Malyarchuk

The distribution of identical and similar (phylogenetically related) types of hypervariable segment 1 (HVS1) of the mitochondrial DNA (mtDNA) was studied in human populations belonging to three Slavonic groups and nine ethnogeographic groups of Eurasia (total sample size 2772 people). The results testified to a common origin of West, South, and East Slavs and revealed a central place of West Slavs among all Slavonic ethnic groups. Mixing was shown to play a substantial role in the formation of specific features of all three Slavonic gene pools. The mitochondrial gene pools of the Slavonic ethnic groups proved to preserve features suggesting a common ancestor for these and South European populations (especially those of the Balkan Peninsula).

...

(2) West Slavs occupy the central position among all
Slavonic ethnic groups. The West Slavonic gene pool
has the maximum number of rare common and similar
mtDNA types as compared with the gene pools of Russians
and Bulgarians, while these two Slavonic ethnic
groups are only to an extent genetically similar to each
other.

(3) Interethnic interactions (mixing and assimilation)
have played a substantial role in the formation of
the genetic portrait of various Slavonic groups. West
Slavs show a high genetic similarity to German ethnic
groups (Germans, Austrians); Bulgarians are similar to
the ethnic groups of the Balkan Peninsula; and Russians
are similar to the Finno-Ugric ethnic groups of
Northern and Eastern Europe.
The results obtained allow the following conclusions.

(4) The gene pools of all Slavonic ethnic groups
show an appreciable similarity to the gene pools of
South European ethnic groups and especially to the ethnic
groups of the Balkan Peninsula. In addition, a substantial
fraction of rare and unique mtDNA types found
in the populations of Italy and Mediterranean islands
have analogs in the gene pools of West and East Slavs.
This testifies to a hypothesis that ancestors of modern
Slavs originally diverged from South European populations
to form an individual branch.

...

From the anthropological viewpoint, the high
genetic similarity between Russians and West Slavs can
be explained on the basis of a hypothesis that the major
anthropological type was brought to the Russian Plain
from the west and the southwest by East Slavonic ethnic
groups [21]. In addition, the above genetic data provide
evidence in favor of the concept that the genetic
features of modern Russians are determined by mixing
of Slavs and the Finno-Ugric populations of Eastern
Europe. Detection of common mtDNA types in the
gene pools of Russians and Iranians suggests an ancient
connection between Slavs and Scythian populations of
the steppe zone of Eastern Europe (which is supported
by the anthropological, linguistic, and archeological
data [1-3, 20].

...

Conclusion (4) that the Slavonic mitochondrial gene
pool is similar to that of the Balkan populations is supported
by linguistic data, as proto-Slavonic dialects are
considered connected with the southeastern group of
Indo-European dialects ([1], pp. 81-82).

...

Note also that the data on mtDNA variation in the
European populations are in general agreement with
data on polymorphism of the Y chromosome [22]. As
has been shown by now, a high similarity of the gene
pools of West and East Slavs is evident from the distribution
of paternal lines in the European populations.
First of all, this concerns the distribution of line 92R7TSRY1532A
in the Slavonic gene pools. The difference
in gene pool between individual Slavonic groups have
been attributed by their mixing with neighbors. For
instance, a high (11.6% on average) frequency of line
TatC in East Slavs can be explained by their intense
contacts with Finno-Ugric European populations,
which display the maximum (36% on average) frequency
of this marker. It is clear that a complex
approach utilizing data of molecular genetics and
humanities is necessary for further analysis of the origin
and differentiation of Slavonic ethnic groups.
 
Poslednja izmena:
Čoveče, pa trebalo bi da im tražimo neku kintu od ufura u te pećine.
Pa već imamo carinske preferencijale sa nacijama koje su nastale od naše, a koje to javno priznaju:per:
Proces ujedinjenja je u toku... biće ipak do Tokija.....
kolcedd7.gif
.
 
Poslednja izmena:
Pa već imamo carinske preferencijale sa nacijama koje su nastale od naše, a koje to javno priznaju:per:
Proces ujedinjenja je u toku... biće ipak do Tokija.....
kolcedd7.gif
.
Amerikanci Evropskog (Sarbskog) porekla se ujedinjuju-osnivaju Partiju Amerikanaca Evropskog Porekla.
Japanci vec pevaju nase pesme..

I

NAROD JE UVEK U PRAVU-OD MILVOKIJA DO TOKIJA...
 
Šta mislite, od koje reči je nastala latinska reč COLUMBUS to jest golub?
detaljnije o ovome naučite od gospodina Jozefa Dobrowskog:

books



U knjizi ovoj:http://books.google.com/books?id=4Y...ni&lr=&as_brr=3#v=onepage&q=schiavoni&f=false


koga mrzi da čita, kratak siže:

samo na slovenskim jezicima reč golub ima etimologiju: GA LJUBI, izvedenu iz karakterističnog ponašanja golubova tokom celog života, iz latinskog ne može da se izvede etimologija za taj pojam.
 
Poslednja izmena:
zna li iko, postoje li otkriveni ostaci ljudskih skeleta iz perioda Vincanske kulture? Utvrdjivanjem genetske slike sve bi bilo mnogo jasnije.

Sve o ostacima iz zemlje nalazi se ovde:

Passing_of_the_Great_Race_-_Map_2.jpg


Ako je priznat kontinuitet Kromanjonca sa Dinarcem (zeleno), ova karta antropološkog sastava Evrope i Azije, i postepenog naseljavanja mešanih antropoloških tipova (crvenih i žutih), ne bi mogla da ne važi i mnogo hiljada godina ranije, imajući u obziru rasprostranjenost zelene površine.
 
Poslednja izmena:
Можда ме ниси разумео... Треба утврдити којој су расној групи припадали остаци скелета народа који је живео 5000 година пре Христа на подручју Подунавља. Уколико се покаже и докаже да је у питању генотип близак србима тада ће аутохтонистичка школа добити велику предност над свим осталима.

Да ли можда знаш ишта о језику којим су говорили Илири? Ја нисам ништа нашао везано за ту тему.
 
Можда ме ниси разумео... Треба утврдити којој су расној групи припадали остаци скелета народа који је живео 5000 година пре Христа на подручју Подунавља. Уколико се покаже и докаже да је у питању генотип близак србима тада ће аутохтонистичка школа добити велику предност над свим осталима.

Да ли можда знаш ишта о језику којим су говорили Илири? Ја нисам ништа нашао везано за ту тему.
Pa rekao sam ti, Dinarci: evo ti citat od Mikića:

"Serija iz Vinče, koja sadrži oko 850 antropološki obrađenih individua, kao antropološki najveća serija na tlu Jugoslavije uopšte detaljno je i multivarijabilno analizirana. Rezultati analize (npr., dendrogram 4) razdvajaju autohtoni dinarski tip lobanja mnogo jasnije i pouzdanije nego što je to slučaj sa ostalim slovenskim grupama. Zbog toga je i formulisana hipoteza da je starosedelačko stanovništvo Jugoslavije samo delimično slavizirano promenljivim modelima metizacije i različito uslovljenim faktorima adaptacije, jer su se u karakterističnom vremenskom razdoblju održale samostalne i genetski jednoobrazne grupacije autohtonog dinarskog stanovništva (kao, npr., Raška Gora, Pavlovac, Ugljevik, Kuline, Glavica, Novo Brdo, Viminacium - Nad lugom), u čijim nekropolama nisu konstatovani nosioci robusnog leptodolihomorfnog, uslovno rečeno, slovenskog antropološkog tipa. U ovom kontekstu, svakako, treba podvući da je kod recentnog stanovništva Jugoslavije dinarski tip dominirajući antropološki tip i da predstavlja osnovnu komponentu bioantropološkog karaktera.

Što se tiče ilirskog jezika, to je poslednje "lomljenje kopalja", i on je bio protoslovenski ali naravno, pošto je politički neprikladno, zaobilazi se Vatikanovo držanje da su Srbi - Iliri i stavlja u sasvim drugi kontekst. Samo mi nije jasno i niko ne može da mi odgovori: zašto je to Vatikan tvrdio pre 300 i više godina kada nije bilo uopšte ovakvih otimačina oko ilirskog imena? Jasno mi je zašto su Nemci promenili svog "konja za trku".
 
Šta mislite, od koje reči je nastala latinska reč COLUMBUS to jest golub?
detaljnije o ovome naučite od gospodina Jozefa Dobrowskog:

books



U knjizi ovoj:http://books.google.com/books?id=4Y...ni&lr=&as_brr=3#v=onepage&q=schiavoni&f=false


koga mrzi da čita, kratak siže:

samo na slovenskim jezicima reč golub ima etimologiju: GA LJUBI, izvedenu iz karakterističnog ponašanja golubova tokom celog života, iz latinskog ne može da se izvede etimologija za taj pojam.
:klap:
 
samo na slovenskim jezicima reč golub ima etimologiju: GA LJUBI, izvedenu iz karakterističnog ponašanja golubova tokom celog života, iz latinskog ne može da se izvede etimologija za taj pojam.

Док је, са једне стране, сасвим извесна и такорећи очигледна језичка веза речи старословенског голо(н)б и колумб, опет се све квари етимологијом малог Ђокице. Објашњење "го-љуб" у смислу "љуби го (га)" је у најмању руку смешно и никако не представља "словенску етимологију", већ тзв. "накнадну етимологију" удаљену миленијумима од извора и нагађање у рангу одговарајућих забавно-едукативних емисија пок. Душка Трифуновића у којима би прво деца изређала своја "логична" тумачења, да би им на крају било саопштено истинито. Ево, на пример, у латинским речницима се ова реч доводи у везу са грком речју -колумбао, у значењу "роним, понирем", што само по себи подсећа на пипање слепог човека у мраку, али макар није неозбиљно до ранга дечијих емисија. "Љубити" је са гласом У и у корену, док је "голуб" са јусом великим, које је тек накнадно у неким словенским језицима дало "у", у неким "а", а у неким остало на полугласу. О томе (јусу великом) сведочи и мађарска реч за голуба, -галамб или -голомб у зависности од транскрипције мађарског гласа који је по изговору на прелазу А у О.
 
Док је, са једне стране, сасвим извесна и такорећи очигледна језичка веза речи старословенског голо(н)б и колумб, опет се све квари етимологијом малог Ђокице. Објашњење "го-љуб" у смислу "љуби го (га)" је у најмању руку смешно и никако не представља "словенску етимологију", већ тзв. "накнадну етимологију" удаљену миленијумима од извора и нагађање у рангу одговарајућих забавно-едукативних емисија пок. Душка Трифуновића у којима би прво деца изређала своја "логична" тумачења, да би им на крају било саопштено истинито. Ево, на пример, у латинским речницима се ова реч доводи у везу са грком речју -колумбао, у значењу "роним, понирем", што само по себи подсећа на пипање слепог човека у мраку, али макар није неозбиљно до ранга дечијих емисија. "Љубити" је са гласом У и у корену, док је "голуб" са јусом великим, које је тек накнадно у неким словенским језицима дало "у", у неким "а", а у неким остало на полугласу. О томе (јусу великом) сведочи и мађарска реч за голуба, -галамб или -голомб у зависности од транскрипције мађарског гласа који је по изговору на прелазу А у О.

Poštovani gospodine Rokviću, ovo nije tumačenje malog Đokice već krupnog Đoke, Jozefa Dobrowskog, jednog od najvećih filologa, samo sam ga integralno preneo ( u jednom ranijem postu).
Naravno, "bečka škola" se odrekla i gromade kakav je bio Šafarik. Uzela drugog idola - Pedersena.(etimologija prezimena nije sporna, i ne morate da je izvrćete). Prema njemu, svaka slovenska glava vodi poreklo od kornjače. Moja ne.

(molio bih Vaše cenjeno mišljenje po pitanju etimologije latinske reči SIMPULUM što na današnjem srpskom označava KUTLAČU)
 
Poslednja izmena:
Poštovani gospodine Rokviću, ovo nije tumačenje malog Đokice već krupnog Đoke, Jozefa Dobrowskog, jednog od najvećih filologa, samo sam ga integralno preneo ( u jednom ranijem postu).
Naravno, "bečka škola" se odrekla i gromade kakav je bio Šafarik. Uzela drugog idola - Pedersena.(etimologija prezimena nije sporna, i ne morate da je izvrćete). Prema njemu, svaka slovenska glava vodi poreklo od kornjače. Moja ne.

(molio bih Vaše cenjeno mišljenje po pitanju etimologije latinske reči SIMPULUM što na današnjem srpskom označava KUTLAČU)

:D

na slovo na slovo... S

e, a znash kolko ovo o chemu ti blebecesh ima veze sa istorijom?
0%

B-)

zato bi molio moderatora, koji neizmerno voli da mi brishe poruke, da teme i poruke ovog komedijasha preusmerava tamo gde treba -> podforum Humor
 
Poštovani gospodine Rokviću, ovo nije tumačenje malog Đokice već krupnog Đoke, Jozefa Dobrowskog, jednog od najvećih filologa, samo sam ga integralno preneo ( u jednom ranijem postu).
Naravno, "bečka škola" se odrekla i gromade kakav je bio Šafarik. Uzela drugog idola - Pedersena.(etimologija prezimena nije sporna, i ne morate da je izvrćete). Prema njemu, svaka slovenska glava vodi poreklo od kornjače. Moja ne.

(molio bih Vaše cenjeno mišljenje po pitanju etimologije latinske reči SIMPULUM što na današnjem srpskom označava KUTLAČU)

Да, у питању је тумачење Добровског и то тумачење није тачно. Наравно, у свом помало арогантном тону нисам намеравао да њега назовем "малим Ђокицом", већ читаву методу и из ње происходеће закључке, а што се, опет, не односи само на оне који наводе на словенску воденицу, већ и на сличне трендове у науци о језику на светском нивоу. Најдивнију банализацију је ова метода доживела у примерима савремених аутора популарне литературе, а што је карикирано већ хиљаду пута поновљеним примером: зима баби - Зимбабве.

Реч голуб је необична и по својој конструкцији упућује на то да је доста стара, највероватније и старија од оног слоја којег популарно називамо "протословенским", да бисмо могли да је тумачимо на основу форми и правила које настају касније, у старословенском и модерним словенским језицима. Реч је двосложна, без јасне разлике коренске основе и префикса, што буни и самог Добровског, па разматра и могућност да је заправо -го(л) (наг, обнажен) основа, а не -љуб', те по својој структури подсећа на речи или и двосложне корене попут: говор, голем, готов, галоп, галама итд., где молим да се за ове примере не хвата пошто-пото, пошто их нисам све размотрио (издвојио сам само неколико насумичних на Г+самогласник) и сасвим је могуће да су неке настале и на основу ономатопеје, на пример гакати.

За голуба је интересантно да постоји још једна птица са врло сличним именом, а које не може бити пука случајност. У питању је птица галеб, која се још лакше може довести (и смислом) у везу са поменутим грчким -каломбао, роним, понирем, али ја ипак не бих ишао на ту страну због већ речених разлога - мислим да је реч о пукој случајности. Га- и го- нису типични словенски префикси, штавише, нису ни неки познати изузеци. Добровски, видим, помиње и пример гаврана, где опет имамо то проклето "га" у га-вран, где је "вран" црно... али опет, имамо и вране, које популарно и традиционално називамо "црним", иако на нашем ширем локалитету црне вране уопште и не постоје, већ има једино црно-сивих, док једнобојна црна врана обитава у другим просторима Европе. Узимајући у пример и птицу гачак, која је сродна вранама и коју многи погрешно називају "гавраном" (гачкови или гачци су црне крупне птице из породице врана које живе у великим јатима на високом дрвећу по периферијама градова и села, али које су различита животињска врста од гаврана и у народу је веома распрострањено да их погрешно назива "гавранима"), где је етимологија више него јасна и изведена је из гакања и грактања, етимологију речи "гавран" бих посматрао као композицију гакања, грактања и црне боје, односно имена птице вране, пошто је и етимологија речи -вран/бран посебна прича.

Још више буни и руски језик, где речи са основом "голуб" означавају и плаветнило и плаву боју, "голубије очи" су светле, плаве очи, а "голубити" може значити и грлити (подсетити се грлице у српском језику!). И ту сам мишљења да се ради о накнадним асоцијацијама насталим еволуирањем језика ка модерним формама и појмовним повезивањем голуба са лепотом, нежношћу и љубављу комбинованим са сличношћу у призвуку. Ја бих пре увео у разматрање идеју о корену -глуб или неком сличном, молим да се не схвата да инсистирам на томе, пошто се ради само о идејама које падају на памет и које могу бити погрешне, а који је повезан са дубином, али и са земљом. Корен -глуб' је дао модерно -дуб и односи се на дубину у модерном језику, док у старословенском -глубина означава дубину, али и таму. Имамо -глиб, као блато и као земљу, а такође и корен -глаб који се односи на непрестану причу и брбљање (разглабати), -глод за глад и једење (глодање), имамо глобу, а чак и реч -глуп коју због модерних конотација никако не треба испустити из разматрања. Мислим да на том трагу треба тражити етимологију голуба и да се не треба изненадити ако та етимологија не испадне словенска ни протословенска, већ општа индоевропска, где, опет, ни у том случају не мора значити да је реч самоникла и у романским језицима, без обзира на коначно исходиште етимологије, а да се не ради о словенској позајмљеници или словенском утицају.

И, коначно, при прегледању евентуалних словних грешака у тексту, видим да Вам нисам одговорио на последње питање. Кратко и јасно - не знам. Тренутно немам времена да се тиме позабавим и озбиљније одговорим, осим ако нисте мислили на звучну сличност са српским глаголом сипати, сипам? Ако нисте, извињавам се на неискоришћеној асоцијацији.
 
Poslednja izmena:
Да, у питању је тумачење Добровског и то тумачење није тачно. Наравно, у свом помало арогантном тону нисам намеравао да њега назовем "малим Ђокицом", већ читаву методу и из ње происходеће закључке, а што се, опет, не односи само на оне који наводе на словенску воденицу, већ и на сличне трендове у науци о језику на светском нивоу. Најдивнију банализацију је ова метода доживела у примерима савремених аутора популарне литературе, а што је карикирано већ хиљаду пута поновљеним примером: зима баби - Зимбабве.

Реч голуб је необична и по својој конструкцији упућује на то да је доста стара, највероватније и старија од оног слоја којег популарно називамо "протословенским", да бисмо могли да је тумачимо на основу форми и правила које настају касније, у старословенском и модерним словенским језицима. Реч је двосложна, без јасне разлике коренске основе и префикса, што буни и самог Добровског, па разматра и могућност да је заправо -го(л) (наг, обнажен) основа, а не -љуб', те по својој структури подсећа на речи или и двосложне корене попут: говор, голем, готов, галоп, галама итд., где молим да се за ове примере не хвата пошто-пото, пошто их нисам све размотрио (издвојио сам само неколико насумичних на Г+самогласник) и сасвим је могуће да су неке настале и на основу ономатопеје, на пример гакати.

За голуба је интересантно да постоји још једна птица са врло сличним именом, а које не може бити пука случајност. У питању је птица галеб, која се још лакше може довести (и смислом) у везу са поменутим грчким -каломбао, роним, понирем, али ја ипак не бих ишао на ту страну због већ речених разлога - мислим да је реч о пукој случајности. Га- и го- нису типични словенски префикси, штавише, нису ни неки познати изузеци. Добровски, видим, помиње и пример гаврана, где опет имамо то проклето "га" у га-вран, где је "вран" црно... али опет, имамо и вране, које популарно и традиционално називамо "црним", иако на нашем ширем локалитету црне вране уопште и не постоје, већ има једино црно-сивих, док једнобојна црна врана обитава у другим просторима Европе. Узимајући у пример и птицу гачак, која је сродна вранама и коју многи погрешно називају "гавраном" (гачкови или гачци су црне крупне птице из породице врана које живе у великим јатима на високом дрвећу по периферијама градова и села, али које су различита животињска врста од гаврана и у народу је веома распрострањено да их погрешно назива "гавранима"), где је етимологија више него јасна и изведена је из гакања и грактања, етимологију речи "гавран" бих посматрао као композицију гакања, грактања и црне боје, односно имена птице вране, пошто је и етимологија речи -вран/бран посебна прича.

Још више буни и руски језик, где речи са основом "голуб" означавају и плаветнило и плаву боју, "голубије очи" су светле, плаве очи, а "голубити" може значити и грлити (подсетити се грлице у српском језику!). И ту сам мишљења да се ради о накнадним асоцијацијама насталим еволуирањем језика ка модерним формама и појмовним повезивањем голуба са лепотом, нежношћу и љубављу комбинованим са сличношћу у призвуку. Ја бих пре увео у разматрање идеју о корену -глуб или неком сличном, молим да се не схвата да инсистирам на томе, пошто се ради само о идејама које падају на памет и које могу бити погрешне, а који је повезан са дубином, али и са земљом. Корен -глуб' је дао модерно -дуб и односи се на дубину у модерном језику, док у старословенском -глубина означава дубину, али и таму. Имамо -глиб, као блато и као земљу, а такође и корен -глаб који се односи на непрестану причу и брбљање (разглабати), -глод за глад и једење (глодање), имамо глобу, а чак и реч -глуп коју због модерних конотација никако не треба испустити из разматрања. Мислим да на том трагу треба тражити етимологију голуба и да се не треба изненадити ако та етимологија не испадне словенска ни протословенска, већ општа индоевропска, где, опет, ни у том случају не мора значити да је реч самоникла и у романским језицима, без обзира на коначно исходиште етимологије, а да се не ради о словенској позајмљеници или словенском утицају.

И, коначно, при прегледању евентуалних словних грешака у тексту, видим да Вам нисам одговорио на последње питање. Кратко и јасно - не знам. Тренутно немам времена да се тиме позабавим и озбиљније одговорим, осим ако нисте мислили на звучну сличност са српским глаголом сипати, сипам? Ако нисте, извињавам се на неискоришћеној асоцијацији.

Ove argumente sa podsmesima još uvek koriste samo Loma i Radić kad hoće " da se obračunaju" sa neistomišljenicima, međutim većina od ovih reči je Lomina konstrukcija i nema veze sa stvarnošću već se koristi kao potpuri. najinteresantnija konstrukcija je tele -fon i četovanje.
Da simpulum je sipača i direktnu etimologiju ima u glagolu sipati jer ne može u glagolu purire za koji je ova imenica vezana.
 
Ove argumente sa podsmesima još uvek koriste samo Loma i Radić kad hoće " da se obračunaju" sa neistomišljenicima, međutim većina od ovih reči je Lomina konstrukcija i nema veze sa stvarnošću već se koristi kao potpuri. najinteresantnija konstrukcija je tele -fon i četovanje.
Da simpulum je sipača i direktnu etimologiju ima u glagolu sipati jer ne može u glagolu purire za koji je ova imenica vezana.

Немојте тако. Врло јасно сам Лому поменуо у контексту банализације, а, сложићете се, он итекако има поенту. Па само у српском језику постоји прегршт хомонима које треба подробно разматрати како би се утврдило да ли је хомонимија плод вековних гласовних промена двеју некада различнозвучних речи, плод некадашње исте речи или корена који је доживео своје појмовно раслојавање или плод чисте случајности, као што то може бити случај са варваризмима. За поменуто четовање се засигурно можемо сложити да -четовати не стоји у етимолошкој вези са -чета, као што ни латинско -обест не стоји у вези са -бес, нити -obdere са -обдарен.

Него, да се вратимо на голуба. За почетак, ако је голуб заправо "гаљуб" или "гољуб", неопходно је претходно одговорити на два питања:

1. Објашњење преласка јотованог У у нејотовани јус велики, то јест преласка гољуб -> голо(н)б;

2. Проналажење још барем неколико речи насталих сличном конструкцијом.

У супротном, голуб остаје малтене феномен у словенском речнику, као једна од врло ретких животиња са којом човек има свакодневни контакт, а чија је етимологија толико дечије проста, као да се скупина ограничено интелигентних људи искрцала на неку територију са већ формираним сопственим језиком, видела голуба по први пут и сковала му име на тако нејезички, неинвентиван и безвезан начин. Не, "га љуби" је обична језичка бесмислица и ту идеју треба одбацити јер прља словенско ухо и чистоћу словенских речи. У супротном, и јелен би могао бити комбинација речи "јесте лењ", вук водити порекло од глагола вући, а у хипотетичком српском језику 25. столећа у ком је стандардизован глагол "совити" (спавати), име сове тумачило као "она која (стално) спава".

Што се кутлаче тиче, да ли смем да се нашалим и питам да ли то значи да реч "супа" није варваризам, већ изворна српска реч изведена од глагола -сипати, пошто се супа сипа?
 
Немојте тако. Врло јасно сам Лому поменуо у контексту банализације, а, сложићете се, он итекако има поенту. Па само у српском језику постоји прегршт хомонима које треба подробно разматрати како би се утврдило да ли је хомонимија плод вековних гласовних промена двеју некада различнозвучних речи, плод некадашње исте речи или корена који је доживео своје појмовно раслојавање или плод чисте случајности, као што то може бити случај са варваризмима. За поменуто четовање се засигурно можемо сложити да -четовати не стоји у етимолошкој вези са -чета, као што ни латинско -обест не стоји у вези са -бес, нити -obdere са -обдарен.

Него, да се вратимо на голуба. За почетак, ако је голуб заправо "гаљуб" или "гољуб", неопходно је претходно одговорити на два питања:

1. Објашњење преласка јотованог У у нејотовани јус велики, то јест преласка гољуб -> голо(н)б;

2. Проналажење још барем неколико речи насталих сличном конструкцијом.

У супротном, голуб остаје малтене феномен у словенском речнику, као једна од врло ретких животиња са којом човек има свакодневни контакт, а чија је етимологија толико дечије проста, као да се скупина ограничено интелигентних људи искрцала на неку територију са већ формираним сопственим језиком, видела голуба по први пут и сковала му име на тако нејезички, неинвентиван и безвезан начин. Не, "га љуби" је обична језичка бесмислица и ту идеју треба одбацити јер прља словенско ухо и чистоћу словенских речи. У супротном, и јелен би могао бити комбинација речи "јесте лењ", вук водити порекло од глагола вући, а у хипотетичком српском језику 25. столећа у ком је стандардизован глагол "совити" (спавати), име сове тумачило као "она која (стално) спава".

Што се кутлаче тиче, да ли смем да се нашалим и питам да ли то значи да реч "супа" није варваризам, већ изворна српска реч изведена од глагола -сипати, пошто се супа сипа?

Naravno , opet se nećemo složiti jer se uporno insistira na istočnom korenu svih slovenskih jezika a ne na južnom kako je pravilno. Genetsko-antropološki krug , nadam se da je jasan, sada već i vrapcima na žici?
I opet, po ko zna koji put ne dobijam odgovore već banalizaciju pitanja.
Isti stil kao i kod čoveka koji pledira titulu akademika a bavi se stvarima ispod prizemnih, pamfletira neistomišljenike i gubi dragoceno vreme na konstrukcije nikad izrečenih etimoloških opservacija.
 

Back
Top