Dokumenti o Srbima kroz istoriju zapadno od Drine

Našao sam i naskladovao na Image Shack ove podatke iz knjige Mile Bogovića; podaci su za sredinu 18. veka:
t1pravoslavciudalmaciji.gif






t2pravoslavciudalmaciji.gif

Mile Bogović - Katolička crkva i pravoslavlje u Dalmaciji, Kršćanska sadašnjost, ŠK, Zagreb, 1993
 
1729. године јављају " Consultori " млетачком кнезу о православном народу у Далмацији и кажу да места Рисан и Топла нису у Далмацији него у приморској Србији, која се зове Херцеговина.

(Risano e Topla, luoghi non compresi nella Dalmazia, ma nella Serblia marittima, chiamata Erzegovina).

[ Spisi o istoriji pravoslavne crkve u dalmatinsko-istrijskom vladičanstvu od XV do XIX vijeka, 1899, 208 - 209.]
39hs.png

9k3b.png
 
Poslednja izmena od moderatora:
822. godine, franački hroničar Ajnhard bilježi Srbe:

… ad Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partem obtinere dicitur, fugiendo se contulit.

Što znači Srbi koji drže veliki dio Dalmacije, to najvjerojatnije uključuje Bosnu ili zemlje priobalju na jug.

822. године дочу посавски владалац Људевит, да против њега иде франачка (фрушка) војска из Италије
те побјеже из града Сиска "к Србима, за који народ кажу, да живи у великом дијелу Далмације".
Овдје се мисли на римску Далмацију, која је ишла на сјевер до Посавља а на исток по свој прилици преко ријеке Дрине.

Фр. Рачки мисли (Rad LVI 109.) - а то је и природно - да је Људевит побјегао к Србима у Босну.
Ова је биљешка фрушкога љетописца Ајнхарда за год. 822. (и 823.) знаменита зато, што се у њој
први пут спомињу Срби у (римској) Далмацији т. ј. у данашњој Босни, Херцеговини, Далмацији итд.

Василије Ђерић, О српском имену по западним крајевима нашег народа, стр. 20. - 21.
http://www.scribd.com/doc/53521586/O-Srpskom-Imenu-Po-Zapadnijem-Krajevima-Nasega-Naroda

Exercitus de Italia propter Liudewiticum bellum conficiendum in Pannoniam missus est, ad cuius adventum
Liudewitus, Siscia civitate relicta, ad Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partem obtinere dicitur, fugiendo se contilut.


Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium VII, 1868, стр. 327. - 328.
http://archive.org/stream/monumentaspecta03unkngoog#page/n10/mode/2up

elt7.jpg
 
Poslednja izmena:
Dubrovački Trgovac Pirko Boljesaljić, Srebreničanin (istočna Bosna), 20. februara 1438. godine u pismima svom rodnom gradu naziva lokalno stanovništvo Srbima: I a Pirko govorah / kao imate sa mnome pravdu ali krivinu, da me veete, Serbli, bezakono.

На 20. дана фревара у Сребрници
Славној и свитлој, узможној господи, господину кнезу судијами. Пирко Бољесаљић раб и послушник господства ви смирио препорученије.
Богу и господству вашему тужу и плачу, како дође Паоко Братковић и Радоје Миоковић, речени Паклић, у кућу, у подне, у моју с грађани и спристави и
свеза ме безаконо, и поведе у окове и сад с'м у оковех. Господо, ја Пирко говорах: "Kоју имате са мноме правду али кривњу, да ме вежете, Србљи, безаконо ?
Ако сам кому што крив, нек му господство Божје и дубровачко". Они тогај не услишаше : како ухватише ме, тако држе. Господо, ја свидочах Богом и слугами
царства ви: "Не води ме и не вежи безаконо!", а они тој не хајаше. А томуј свидок Бенко Братосалић, и Никша Рагужин, и Антоје Соркочевић, и Стипан Вуковић,
и Радоје свићар, и Радивој свитар, и Петко Утишеновић. И, господство, сиде ја Пирко у оковех протестах им за сваку штету и вриме, што ме бесправедно
држе а свидочио Петром златаром, Срђем Сирђуловићем, Весеоком свитаром и Петком Утишеновићем. Затој молимо Бога и господство ваше, да промисли
Бог и господтсво ваше, за раба и послушника вашега. И Бог умножи господство ви.


Споменик српске краљевске академије XI, Београд 1892, стр, 80
http://www.scribd.com/doc/145330791/Spomenik-srpske-kraljevske-akademije-XI
jfga.jpg
 
Poslednja izmena:
9. јануар 1407. године.

Ва име Божје, амен. Ја Прибисав Похвалић, дају всакому знати, и ово им сâм руком записују и свидокују јере дојдох у Дубров ..... посланијем госпоје банице Анке и госпође војеводиници госпоје Катерине Сандаљевице, и од речених доних кнезу и властелем дубровачцим три њих листове вироване и свидокују јере ов лист близу овогај мога писања у сем тетрагу и с другим листом српсцим ко је за овим листом у сем тетрагу поставе речен ..... (?) листов и овај два листа имају се отписати, и отписах их мојеју рукоју јере не имају бити тврда и да се не море њими ништа питати у ниједно вриме. Јест ов лист писан в лито рошства Христова тисућно и четириста и шесто лито, мисеца декембрија двадесети дан, оба да се извргу и однису како смо рекли да нису тврда у ничемре, и још ја Прибисав свидокују јере сам узео од поставе, ка је у сем листу записана била, плитац' седам билих разбијених, јест у њих тридесет и дви литри и три унче, и кутао један с ручицом сребрном позлаћеном на ступу и с покривачем, јесту њем осам литар' и једна унча. И више речене листове вироване које сам донио од више речених под њих печатми овди су у сем тетрагу затиснуте. И се писах в лито рошства Христова тисућно и четириста и седмо лито, мисеца ђенвара девети дан.

И ов лист који је оно из сега листа исписан под печатију, ја Прибисав вратих га и дах кнезу и властелем дубровачцим, и на њем мојом руком пишу и свидокују како да јест отписан и ни тврд у ничемре и што сам примио од тога поклада.

- Медо Пуцић, Соменици српски II, Београд 1862, стр. 51. -

sg0l.png

20. децембар 1407. године.

Ва име Божје, амен. В лито рошства Христова тисућно и четириста и седмо лито, мисеца јенвара девети дан. Ја Прибисав Похвалић посао госпоје банице Анке и господина војеводе Сандаља и госпоје Катарине Сандаљевице свидокују и мојом руком записују јере ови лист српски, у сем тетрагу писани близу сегај мога писанија, да се има отписати. И отписах га мојом руком како да није тврд у ничемре и да се њим не море питати ништор од поставе што се је у њем удржало. И у другом листу српском, који је прид овимеј, тако њега отписах да ни тврд у ничемре како тамо наприд при оном листу. Мојом руком пишу и свидокују јере су у тази оба речена листа у трети лист приписана у сем тетрагу. У првом листу српском, који за овимеј јест дон лист прид овимеј први који сам отписао јест био писан в лито рошства Христова тисућно и четириста и шесто лито, мисеца маја четврти дан, а ов други лист близу сегај мога писанија јест био писан в лито рошства Христова тисућно и четириста и шесто лито, мисеца декембрија двадесети дан. А лист који је био исписан из сегај листа који је овди писан у сем тетрагу, ја Прибисав од више речених вратих га и дах кнезу и властелем дубровачцим, и на њем свидокују мојом руком како да се отпише и да ни веће тврд.

- Медо Пуцић, Соменици српски II, Београд 1862, стр. 53-54. -

vr3h.png
kil6.png
 
Poslednja izmena:
Крајем 18. столећа један Бошњак мухамедовске вере је написао дело које је назвао "Попис биљака на српском језику" ("Syrf dili üzre otlar bejandir").
popisbiljanasrpskom.jpg


Otto Blau: Bosnisch-türkische Sprachdenkmäler. Leipzig 1868.
Ernst Otto Friedrich August Blau (* 21. April 1828 in Nordhausen; † 26. Februar 1879 in Odessa, Russland) war ein deutscher Orientalist.

O. Blau, Bosnisch-türkische Sprachdenkmäler, 151—174
http://books.google.rs/books?id=ovg9AAAAcAAJ&printsec=frontcover&hl=sr&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false

p8t9.png

ywfk.png

iokx.png

980q.png

1ji4.png

mft5.png

5p6t.png

85km.png

fp2z.png

wurj.png

yc8f.png

cwkh.png

6p45.png

1qos.png

krdq.png

q9rr.png

x0l.png

8b4.png

b3m.png

ity0.png

w30.png

ulqd.png

8u3f.png

9tg7.png

aw2.png
 
Poslednja izmena:
Knez Grgur Vukosalić iz dinastije Nikolića, humskih plemića, u pismu 6. srpnja 1418. godine, zapisuje Srbe u Stonu: Ja knez Grgur Vukosalić daju va s'vidinie vsakomu, kako po navodu zla človika postavih' pri Stonom' na Zablatku carinu, tko godi grede u Ston' ili dubrovčanin' ili vlah' ili sr'blin ili tko ini, i takođe i(z) Stona, da plaća carinu....koi gredu priko moe zemle u Ston', koliko koi gredu i(z) Stona priko moe zemle, i za to svrgoh ju..
Ва име Бога Оца вседржитеља, да јест паметно вично сим записанијем: Ја кнез Гргур Вукосалић, дају ва свидиније всакому, како по наводу зла чловика поставих прицтоном на заблатку царину, тко годи греде у Стон, или Дубровчанин, или Влах, или Србљин или тко ини, и такође из Стона - да плаћа царину. И тој видинијем дојде властелем и господи дубровачкој, и они милостиво посилаше и многоишти ка мни по својих листих, да свргу за то, јер прво није била онди прицтоном. Ја видив и смислив њих почтено писаније и њих слатко и много милостиво мене примљеније и записаније, за својега слаткога брата и срчанога Дубровчанина и грађанина хотих и одлучих ва срдачних скровиштех срца мојего, и како говори свети псаомиста Давид: Добри подвиг подвигох се, и појдох ва славни град Дубровник к мојој брати и к мојим пријатељем. И у мојем срцу видевше, јере њим није угодна онај царина да јест прицтоном на мојој земљи, и познавше до истине, да тај царина нима бити прицтоном, и јошт одвише видив записаније госпође присвитле госпође краљице Јелине бивше господина присвитлога и почтенога поменутија господина краља Дабише, у којој се удржи, да прицтоном на нидном мисту не има бити ни да буде ниједна царина, што у Стон али из Стона греде, за то јер никадар није прво било, и все тој видив и размислив ва срци мојем најдох и обнајдох, да онди нигдир прицтоном царина не има бити, толико на оних, који греду прико моје земље у Стон, колико који греду из Стона прико моје земље, и за то свргох ју, да је веће у вике не буде, јер обнајдох за истину, да нима бити нидна царина прицтоном. А тој дошад у Дубровник записах и потврдих. А тадај туј биху са мном Остоја Пићевић, Хрњак костадинић и Красоје Ивановић. Лита Господина 9480, мисеца лула 6. дан. А уписа Добрило Рашковић.​

Ф. Миклошич, Monumenta Serbica, стр. 281.
8xrj.jpg
 
Poslednja izmena:
15. августа 1451. године кнез Владислав уговара с Дубровчанима и пише:

"...да нĕсам вољан ни да могу никадаре забранити ни уставити ниједне моје људи,
ни Влахе ни Србе, слободно ходити у Дубровник трговати..."


vzyg.png


Ф. Миклошич, Monumenta Serbica, стр. 444-447.
avwi.jpg

nhjz.jpg

iq2a.jpg

yp73.jpg
 
Poslednja izmena:
1436. године, на Клису, кнез Х. Франкапан :
"...и да не море отдати Влах на Влаха сто либар, ки сâм нима 100 либар,
и да не може отдати најамник ни ловац на господара и Србљин да не море отдати на Влаха, ни Влах на Србљина..."


4k8o.png


Василије Ђерић, О српском имену по западним крајевима нашег народа, стр. 12
gpob.png


Archiv-fur-slavische-Philologie, XIV, 1892, 156-157
http://www.scribd.com/doc/146147112/Archiv-fur-slavische-Philologie-14
91ig.png

bcvn.png
 
Poslednja izmena:
1688. године јављено је из Угарске, да је војска у Босни с помоћу "тамошњих Срба" ("desiger Raitzen") ударила на "2000 Турака".
То је, верујем, објављено на 459. страници ових записа : http://www.worldcat.org/title/glantz-erhoheten-und-triumph-leuchtenden-kriegs-helms-romisch-kaiserl-maiestat-und-dero-hohen-bunds-verwandten-wider-den-mahometischen-tulbant-theil-3-darinn-die-sieg-reiche-streiche-lander-stadte-und-vestungen-so-im-jahr-1687-und-1688-von-den-sieghafften-romisch-kaiserlichen-und-venetianischen-waffen-erstritten-worden-mit-vielen-kupffern-gezieret/oclc/311283725

Препис објављен 1854. године:
Die freiwillige Theilnahme der Serben und Kroaten, (1854), 64.
http://openlibrary.org/books/OL23466145M/Die_freiwillige_Theilnahme_der_Serben_und_Kroaten_an_den_vier_letzten_%C3%B6sterreichisch-t%C3%BCrkischen_...

fybr.png
 
Poslednja izmena:
Око 1744. године пише осорски бискуп Матија Караман против православних Срба у Далмацији и каже,
да је кардинал Колонић искао од "пропаганде", да се постави "у Хрватској српски владика католичке вĕре"
("un vescovo serviano cattolico in Croazia") и спомиње Т, Пашића "српскога владику католичке вĕре" ("vescovo serviano cattolico").

-Списи о историји православне цркве у далматинско-истријском владичанству од XV до XIX вијека, Задар 1899, 264.
http://openlibrary.org/books/OL2487...e_crkve_u_dalmatinsko-istrijskom_vladičanstvu
28xm.png
 
Poslednja izmena:
1750. године написа задарски архибискуп Мат. Караман извĕштај о православним Србима
у Далмацији и каже, да су Срби насељени у сĕверној Далмацији све "до планице (велебита),
која их раставља од аустријских Срба" ("fino alla montagna, che li divide dai Serviani austriaci").

-Списи о историји православне цркве у далматинско-истријском владичанству од XV до XIX вијека, Задар 1899, 316.-
ew7y.png
 
Poslednja izmena:
1770. године спомиње Адам Крчелић више пута Србе у Хрватској. Кад су дошли ускоци 1530. године дошли из Турске у Поуње (граду Крупи), каже А. Крчелић за њих у бĕлешци, да су то "Србљи или Раци бĕгунци" ("Profugi Serbli sive Rasciani").

-Baltazar Adam Krčelić, De regnis Dalmatiae Croatiae, Sclavoniae notitiae praeliminares:
periodus IV. distinctae quibus ex scopo et fine post veteris Pannoniae praecipue Saviae su Florente decrescenteque Romano Imperio, Zagreb 1770, 342.
-
http://books.google.rs/books?id=_59SAAAAcAAJ&printsec=frontcover&hl=sr#v=onepage&q&f=false

yt02.png


Та 342. страница у целости
j19x.png
 
Poslednja izmena:
Крчелић издваја унијатске Србе и назива их "Рашанима које просто зову Власима" ("Rascianos vulgo Vlahi vocatos")."

-Baltazar Adam Krčelić, De regnis Dalmatiae Croatiae, Sclavoniae notitiae praeliminares, Zagreb 1770, 431.-

rjez.png


341. страница у целости
to1s.png
 
Poslednja izmena:
Каже (Адам Крчелић), да Србе зову различитијем именима: "Једни их зову Власима, а други Рацима или Србљима; неки Албанцима и Бошњацима". ("Hi Vlahos, Vlachos vocant; hi vero Rascianos, aut Serblos; quidam, Albanenses, Bosnenses").Треба имати на уму, да се Бока Которска звала "Albania Veneta".
Василије Ђерић, О српском имену по западним крајевима нашег народа, стр. 29.

Variis nominibus hodie exprimuntur. Hi Vlahos, Vlachos vocant; hi vero Rascianos, aut Serblos;
quidam, Albanenses, Bosnenses appellitant.


-Baltazar Adam Krčelić, De regnis Dalmatiae Croatiae, Sclavoniae notitiae praeliminares, Zagreb 1770, 433.-
upra.png


Целокупна 433. страница:
s08g.png


Адам Крчелић даље на 434. страници књиге De regnis Dalmatiae Croatiae, Sclavoniae notitiae praeliminares
пише да почетак српскога (Rascianorum) досељавања у Хрватску и Славонију пада у време цара Фердинанда I.

In Croatia & Sclavonia Rascianorum initia funt fub Ferdinando, ut superiores docent epistolæ.

-Baltazar Adam Krčelić, De regnis Dalmatiae Croatiae, Sclavoniae notitiae praeliminares, Zagreb 1770, 434.-
v8f.png


На 515. страници описује како је "Војвода Ковачевић Рашанин" ("per Vajvodam Kovachevich Rascianum")
покрио једну цркву у капелској парохији у вараждинском генералату,

-Baltazar Adam Krčelić, De regnis Dalmatiae Croatiae, Sclavoniae notitiae praeliminares, Zagreb 1770, 515.-
4ac1.png
 
Poslednja izmena:
На 519. страни Адам Крчелић пише да је 1597. године хабсбуршки кнез генерал Херберштајн дозвао око 40 српских породица из Босне и Србије ("40 circiter familiæ Rascianæ, per comitem generalem Herberstein ex Bosnia et Servia, ducatus Stiriæ expensis evocatæ sunt"). За тим о њима завршава речима: "...factum autem hoc est, ab exemplo Croatiae, ad quam inductos fuisse Rascianos epistolae a pag. 342. testantur".

-Baltazar Adam Krčelić, De regnis Dalmatiae Croatiae, Sclavoniae notitiae praeliminares, Zagreb 1770, 519.-
http://books.google.rs/books?id=_59SAAAAcAAJ&printsec=frontcover&hl=sr#v=onepage&q&f=false
7psr.png
 
Poslednja izmena:
14. aprila 1454. godine Herceg Stevan Vukčić izdaje povelju Dubrovčanima: takodje tko se god ugovori dubrovcanin ali trgovac dubrovacki za ponesenje karvana ali koga god ponosa, da ga nie volian svrci drugi ni Vlah ni Srbin do mesta, dokla se oni bude na miô.

14. април 1454. године - Херцег Стефан Вукчић

Такође тко се годĕ уговори, Дубровчанин али трговац Дубровачки,за понесенје каравана али кога годĕ поноса - да га није вољан сврћи други ни Влах ни Србин до мĕста докола се они буде најмио тко је из нашега русага поносник, а слуга је наш.

[ Franc Miklošič, Monumenta Serbica, str. 467.468. ]
q8ov.png


698r.png
 
Poslednja izmena:
1720. године, пише задарски архибискуп В. Змајевић против православних Срба у Далмацији те спомиње
српске Влахе у Далмацији (Morlacchi Serviani nella Dalmazia, Morlacchi Serviani di Dalmazija), после тога спомиње Србе (Serviani) у Боки Которској.

[ Spisi o istoriji pravoslavne crkve u dalmatinsko-istrijskom vladičanstvu od XV do XIX vijeka, 1899 , str. 124-130 ]
1umc.png

k637.png

7qb2.png

21ib.png

39.png

x8ed.png

nj0k.png
 
Poslednja izmena:

Back
Top