ДОК СУ ГА ХАПСИЛИ, МИЛОШЕВИЋ ПИТАО ИЗДАЈИЦЕ: Знате ли да је данас Видовдан, Срби?

[falconcrest]

Previse verovao u Jugoslaviju, ali ipak politicar od formata u odnosu na bilmeze i izdajnike posle njega.

 

[Владан]

Рођен у погрешно време и на погрешном месту. Није се снашао вртлогу светске геополитике.

 

[Роло Томази]

Урадио је колико је могао у датој ситуацији; више, него што би било ко други, а о овима после- да и не говорим.
Ево, и дана данас- постоје трагови његовог дела- Република Српска, а ни Косово више није тако сигурно, како је изгледало.
А сад, кере Јакобсфелда- извол'те...
---га...

 

[o.O]

naslov teme je zesca patetika.
tesko da je ateista i *********, kakav je bio Sloba, uopste znao da je tog dana bio Vidovdan.

 

[Дундурије]

ДОК СУ ГА ХАПСИЛИ, МИЛОШЕВИЋ ПИТАО ИЗДАЈИЦЕ: Знате ли да је данас Видовдан, Срби?[/URL]

​

Ко је уопште он да се обраћа Србима а нарочито да неког Србина пита о издаји?И то о издаји њега Милошевића, а кога и када је он издао? Црногорско лицемјерје нема граница, дакле они и дан данас као и онда Слобо Србима држе лекцију о Српству. Праве се луди, а у ствари су безобразни, на пописима 1948, 1953, 1962, 1971, 1981, 1992, па и 2002 су се сви од реда писали као црногорци, а држе лекције о Српству.
Овај злочинац и хрватски савезник није ухапшен на Видовдан него испоручен, и то није кривица никаквих Срба већ циганина Чеде Јовановића.
Управо ових дана се обиљежава страдање Срба у Подрињу, које су муслимани убијали док са друге стране Дрине у Србији оружане снаге под командом Милошевића (црногорца и заклетог југо-комунисте) и по његовим наређењима се праве да су ван ратних дејстава. Исто то је наредио и Караџић (опет црногорац) у Мају 1995, док су хрвати убијали Србе у Славонији, сјеверно од ријеке Саве, на јужним обалама Српска војска под Караџићевом командом се није покретала.
Милошевић је Српски народ Крајине увео у договорени рат са хрватском, а када је тај народ одлучио да узме ствари у своје руке почело је његово саботирање. Он је био против проглашења Републике Српске Крајине 19.Децембра 1991. као аутентичне тежње Срба са тих простора да живе слободно на својој земљи у својој држави, он је био против оснивања Српске Војске Крајине, и у вези тога је слао свог дежурног "војводу" Шешеља, који је руководство РСК убјеђивао да је Југославија светиња и да се не смије имати ништа што носи Српско име.
Иначе и тај, "војвода" је највећи опсенар српске политике у задњих 30 година, интересантно је како се он оглашава само у темама које интересују службени Загреб, и увијек уради оно што Загребу користи, нпр. нисмо га чули ових дана у вези свињарије његовог ђака Вучића са возом за косово.
Вратимо се "части и образу" тј. црногорцима, Милошевић је увео народ у планирани рат, мислећи да ће клањем и страдањем Срба Крајине па посље и Босне спријечити шиптаре на косову да се побуне, у ствари је радио само на штету Срба, а ипак гле чуда, црна гора оста нетакнута, чек и у бомбардовању 1999. све је ово дио веће гео-политичке игре, комунизам је пао, и Југославија би свакако ушла у америчку интересну зону, јер јој је била свакако блиска и прије кризе. Међутим некоме је требао дужи конфликт, рат, задржавање запада даље од себе, коме? Па онима што су кад је Србија стасала у XIX вијеку направили државу (Бугарску) као контру Србији, онима који су Србе издали и 1813, и који су Србе дали Павелићу и Хитлеру 1941, "браћи", обожаваоцима црне горе, совјетима-Русима.
И тако Милошевићева породица бјежи као и сви који опљачкају Србе, гдје? У Русјију, мајку.
И шта бива 1995. Русија долази себи, побјеђује Чечене, и рат у Крајини и Б.иХ. може да престане, хрвати су од Совјета добило 1990-91 оружје из ДДРа и Маџарске, а од Руса 1993 Авионе и ПВО, све је било спремно да се ствар заврши. Крајина пропада (читава, и РСК и Босански дио) а избјеглице "великодушно" прима Слобина Србија, медији свађају Србе , рађа се међусобни презир, а телевизијом управаља неки Вучелић (црногорац ? ) , као дио дочека милиција хапси Србе и испоручује их Ражнатовићу (црногорцу ?) тај их пљачка, и покушава да их што више гурне у смрт на самом крају рата, он са својом јединицом саботира одбрану Бања Луке и његовом кривицом усташе заузимају Мркоњић а турци Сански Мост и за то му његов црногорац Караџић даје орден у Бања Луци, без стида пред камерама на очи измученог и изданог народа. Већ кроз неколико седмица на сцену опет ступа Слободан који Србе у Паризу и Дејтону "ослобађа" читавог Сарајева и лијеве обале Подунавља.
И наравно десетак година касније се Тадић (црногорац?) за све ово извињава. Коме Србима? Ма јок, него хрватима и турцима!
Питам се дали би се споменути овако понашали да им је у питању био Никшић или Лијева Ријека или Црвена Стијена, Улцињ или Цетиње? Црна гора јес малена ал није часна и поштена.
Кад су они у питању важи само она народна: "ко о чему кур.а о поштењу"!
На крају је завршио како је и заслужио, црко је сам, сахрањен без крста, ван гробља у радикалски шљам уз сандук у вјечне ватре и муке пакла.

 

[o.O]

http://www.zonasumraka.net/tuzno-lice-slobe-milosevica-pojavilo-se-na-parcetu-zapecenog-tosta/

 

[0077]

kod vucica bar nema rata

ne ginu nam ljudi i nema izbeglica

sto ne znaci da nece bude

 

[gost 261558]

http://www.zonasumraka.net/tuzno-lice-slobe-milosevica-pojavilo-se-na-parcetu-zapecenog-tosta/

Pa gde bas na tostu, kako nije na nekoj snicli ili parecetu torte, nego sirotinjski....

 

[Blau]

касно се комуњара и издајник Видовдана сетио.

 

[eremita]

Урадио је колико је могао у датој ситуацији; више, него што би било ко други, а о овима после- да и не говорим.
Ево, и дана данас- постоје трагови његовог дела- Република Српска, а ни Косово више није тако сигурно, како је изгледало.
А сад, кере Јакобсфелда- извол'те...
---га...

19. Januar 2017.
CIA objavila dokument koji svedoči kako je Milošević prodao Srbe u Hrvatskoj
Miloševićev najvažniji cilj je da ostane na vlasti. Hrvatskim osvajanjem Krajine, smatraju u CIA, uklonjena je dilema da brani udaljenu srpsku teritoriju. Takođe, pružena mu je mogućnost da ukloni ključne političke rivale, piše u izveštaju CIA


Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) postavila je na internet 12 miliona stranica sa kojih je skinuta oznaka tajnosti. Među njima je i izveštaj o namerama Slobodana Miloševića, tadašnjeg predsednika Srbije, da zarad skidanja sankcija SRJ, nastavi pregovore i sklopi dogovor o prekidu rata, uprkos hrvatskoj agresiji na Republiku Srpsku Krajinu i egzodus izbeglica.

U izveštaju koji je datiran na 16. avgust 1995. godine i koji je pripremljen za Ričarda Holbruka, tadašnjeg pomoćnika državnog sekretara za Evropu, piše da je Milošević odlučio da pokuša da zaključi dogovor uprkos porazu krajiških Srba u sektorima pod zaštitom UN Sever i Jug u Hrvatskoj i optužbi za izdaju od strane srpskih izbeglica koji su krenuli u Srbiju.

Foto: cia.gov



Razni izveštaji ukazuju, stoji u dokumentu, da je Milošević motivisan željom da se skinu sankcije SB UN, koje su uvedene njegovom režimu. Takođe, nameravao je da sporazum zaključi, tako što će u okviru teritorijalnog poravnjanja, Srbima ostati preostale teritorije u Bosni i možda u hrvatskom sektoru Istok.

Američki obaveštajci ipak primećuju da bi nastavak napredovanja hrvatske vojske u Bosni ili napad na sektoru Istok, ozbiljno ograničio Miloševićeve opcije i bio eventualno okidač za direktnu intervenciju Vojske Jugoslavije.

Ciljevi Beograda

Miloševićeva odluka da ne osporava hrvatsko preuzimanje Krajine, uz jaku kritiku lidera bosanskih i krajiških Srba, ukazuje da je pokušao da konsoliduje svoju političku kontrolu nad budućnosti. U tom smislu, piše u izveštaju, njegova ideja “Velike Srbije” obuhvatila bi delove Bosne i možda Hrvatske.
Iako je deo izveštaja zakrečen, može se pročitati da je Beograd 1993. godine bio spreman da se odrekne većine teritorija u Hrvatskoj, ali i da obezbedi Posavski koridor između Srbije i zapadnoj Bosni.
Foto: Profimedia/AFP



Miloševićev najvažniji cilj je da ostane na vlasti.
Hrvatskim osvajanjem Krajine, smatraju u CIA, uklonjena je dilema da brani udaljenu srpsku teritoriju. Takođe, pružena mu je mogućnost da ukloni ključne političke rivale, posebno lidera bosanskih Srba, Karadžića, koji su sprečili Miloševićeve napore da sklopi sporazumno poravnanje i legitimizuje “Veliku Srbiju”.

Iako je Karadžić ima podršku Skupštine bosanskih Srba, njegovi dani kao lidera bosanskih Srba su verovatno
odbrojani, piše u izveštaju. Čak i ako ostane predsednik, pravi vođa bosanskih Srba je komandant Mladić, koji je bliži Miloševiću.


Za Miloševića je bilo značajno ukidanje sankcija, posebno u svetlu skoro 150.000 izbeglih krajiških Srba koji će biti teret za ekonomiju koja je u depresiji.


Pregovaračka pozicija
Kontrola nad službama bezbednosti, većinom medija i starijim oficira VJ osigurala je Miloševiću vlast u doglednoj budućnosti i omogućila da izbegne odgovornost za pad Krajine tako što će je prebaciti na teret rukovodstava krajiških i bosanskih Srba.
Od hrvatskog preuzimanja Krajine, pro-državni mediji u Beogradu uporno tvrde da je rukovodstvo krajiških Srba krivo za debakl u Krajini, jer nije prihvatilo sporazum Z4, kojim je Srbima nuđena ograničena autonomiju u Hrvatskoj.
Milošević je takođe, zbog prisustva velikog broja nezadovoljnih izbeglica odlučio da ih rastera u Vojvodinu, južnu Srbija, i etničko-albanska naselja na Kosovu. Prema izvorima američkih diplomata, srpska policija ih je blokirala van Beograda – jedinog grada u Srbiji gde opozicija imala uporište.


U izveštaju se navodi, da je Milošević uspešno suzbio uticaj ultranacionalista, tako što je uhapsio lidera “Belih orlova” Mirka Jovića, dok se uticaj Vojislava Šešelja smanjuje.

Plan Kontakt grupe

Prihvatanje prethodnih mirovnih planova od strane Miloševića, ukazuju na to da bi se predsednik Srbije saglasio sa ključnim aspektima najnovije inicijative SAD i bio spreman da izvrši pritisak na prihvatanje plana od strane bosanskih Srba. Milošević u tom smislu veruje da će Mladić biti otvoreniji od Karadžića da pregovara o sporazumu.

Leđa uza zid

U izveštaju stoji da je teško utvrditi posebne okolnosti koje bi stimulisala veliki intervenciju VJ u sukobu i pored velikog hrvatskog napada na sektoru Istok. Bivši savezni jugoslovenski ministar inostranih poslova Jovanović je ranije ovog meseca upozorio da Beograd ne bi mirno stajao ako bi vitalni interes bio ugrožen, ali nije definisao te interese.


Ipak, američki obaveštajci pretpostavljaju da bi eventualni napad na Banja Luku i odsecanje Posavskog koridora, uticali na intervenciju Vojske Jugoslavije.

(Telegraf.rs)

 

[zlatko01]

da li bi Amerikanci intervenisali, da je došlo do vojne akcije jugoslovenske armije....

 

[bakonja]

O "hapsenju Milosevica" :

http://www.svedok.rs/index.asp?show=86606

"ISTORIJA BEŠČAŠĆA: Posle 12 godina "suđenja", 25. marta konačna presuda braniocima vile "Mir" i Slobodana Miloševića
Ko je kidnapovao Slobodana Miloševića, i ko je uzeo pet miliona dolara za izručenje Hagu?"...

"... - Sad se čitav slučaj tendenciozno i pojednostavljeno predstavlja kao nekakav oružani sukob, mene i verovatno još nekog. Eventualno mene i izvesnog policajca gospodina Slađana Stošića i fotoreportera „Foneta“, gospodin Andrića. Tužilac jednostavno pokušava da predstavi ceo slučaj kao sukob mene sa Stošićem i Andrićem, koji se na dva zadnja pretresa ne pojavljuju, s tim što za Slađana Stošića stoji da je nepoznat kao službenik MUP-a?!
Pored ostalog, nikad nije utvrđeno iz kog oružja je eventualno pucano, od čijeg oružja i metka je neko povređen, od detonacije... Nesporno je samo da su kritičnom prilikom ne mali broj metaka ispalili ljudi koji su napali vilu „Mir“. Nesporno je da su ti isti ljudi, sa čarapama na glavi, izveli detonaciju bez ikakve stvarne potrebe. Istovremeno su izveli napad i upotrebili šok bombe bacajući ih na prijavnicu. Tom prilikom su pored ostalih posebno ugrozili živote Vojislava Vučinića i Dragutina Milovanovića, koji su dežurali u prijavnici, smatra Zečević.
Kako navodi Ratko Zečević, napadači sa čarapama na glavi pripadali su različitim grupacijama, a među njima su bili i pripadnici tzv. zemunskog i surčinskog klana.
Navedene okolnosti je delom u svojim knjigama „Opelo za državnu tajnu“ i „Sačekuša za Srbiju“ opisao i general Zoran Mijatović, tadašnji Zamenik načelnika resora DB Srbije i rukovodilac ove akcije. I ne samo Mijatović. Ovu akciju je opisao i pukovnik Miodrag Vuković u knjizi „Oni su jači od nas“, inače podnosilac krivične prijave u ovom predmetu.
Ove knjige su dovoljan dokaz da bi i oni koji su ih pisali morali da svedoče.
U svojoj ispovesti za „Svedok“ Ratko Zečević navodi:
- Prosto je neverovatno šta sve nekadašnji pripadnici DOS-ove vlasti pišu i govore o tom kritičnom danu 30/31 mart 2001. godine i niko ih za to ne privodi pravdi, niko da ih pita - zašto su kršili Ustav? Gde je tu zaštita ljudskih prava?
Nezaobilazna je činjenica da je Ministarstvo pravde Vlade SAD raspisalo ucenu od pet miliona dolara za hapšenje i isporuku predsednika Miloševića. To se može proveriti na njihovom sajtu. Zašto niko nije potego pitanje ko je uzeo taj novac nakon obavljene radnje privođenja u CZ i nakon izručenja Slobodana Miloševića Hagu. Nekome je bitnije da nas nevine sudi i time pokriva neke druge stvari koje su se događale, a događalo se svašta. Vođa, nazovimo policijske akcije 30. na 31. mart 2001. godine, zamenik načelnika RDB Zoran Mijatović, opisujući izručenje Hagu Slobodana Miloševića, u knjizi „Opelo za državnu tajnu“ kaže: „Nakon odlaska helikoptera, u prostorijama instituta nervozni gosti i deo učesnika osvežili su se što bezalkoholnim što alkoholnim pićem. Kasnije odlazimo u restoran „Deltino“ koji drži vlasnik kompanije „Delta“ Mišković, gde ministar daje večeru. Na večeri smo bili ministar Mihajlović, ja, Ivan Đorđević, domaćin Mišković, gospodin iz CIA Dejvid Blek, britanski obaveštajac Monkton, tek pristigo iz Podgorice, Čeda Jovanović, šef kabineta Gorana Petrović, Bora Galić. Koliko se meni čini, moram da budem ironičan, ali i aktuelan, za stolom nije bilo pripadnika ‘zemunskog i surčinskog klana’. Moram da kažem da atmosfera nije bila nešto posebno. Najaktivniji je bio mlađani Čeda Jovanović, koji se nije odvajao od mobilnog telefona. Oglašavajući već tada svoj istorijski doprinos izručenja Slobodana Miloševića Hagu“.
Iz ovog dela Mijatovićeve knjige se mnogo toga naslućuje, a da ne govorimo o pisanju Dušana Mihajlovića („Povlenske Magle i vidici“) ili priče Nebojše Čovića koji je u više navrata bio decidiran da su Slobu hapsili „zemunci i surčinci“. Pa gde je tu pravda, pita Zečević i nastavlja: „Pod izgovorom da se ruši Milošević ‘dosmanlije’ su za sebe prigrabile protivpravnu dobit, a za uzvrat su srušili Srbiju i za to nikom ne odgovaraju. Danas bi neko da se pokušaj kidnapovanja, ili u najmanju ruku pokušaj ubistva našeg predsednika Miloševića svede na to da smo nas petorica, navodno, sprečavali zvanična lica da hapse Slobodana Miloševića i da se sve završi osudom nas petorice.
- Da li je moguće, pita Zečević, da javna tužba od tridesetpetoro saslušanih svedoka u prethodnom postupku želi da dokaže našu krivicu svedočenjem visokih oficira MUP-a Srbije: Sente Milenkovića, Branka Manasijevića i Miloša Podkrajca, ljudi koje je DOS zadržao u službi i stavio pod neposrednu kontrolu Dušana Mihajlovića i Čedomira Jovanovića? Njihova svedočenja su lažna, Senta pere svoju biografiju, bio je važan dok mu je bilo lepo uz predsednika Miloševića.
U čitav proces suđenja trideset petorici optuženih ispitano je više svedoka, činjenice govore da su ta svedočenja mrtvo slovo na papiru jer, kako sad stoje stvari, nisu koristila nikome - ni sudu, ni optuženima.
To što je sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu Zoran Šešić najavio izricanje presude nakon što 25. marta sasluša završnu reč petorice optuženih zasigurno nije kraj ovom procesu započetom 1. aprila 2001. godine nakon privođenja Slobodana Miloševića u CZ.
Sve ukazuje da se neko debelo trudi da se proces oduži. A to se vidi i na izmenjenoj optužnici gde se Bogoljub Bjelica krsti u Bogoljub Bjelić..."...