U osnovnoj nikad nisam imao vise od trojke iz Fizickog, nastavu su imala zajedno po dva odeljenja, nasa su obilovala "bumbarima"
, dobro se secam kad nam je nastavnik, alkos, dobrica, jednom rekao gledajuci nas postrojene : "Recite roditeljima da u Jugoslaviji niko nije umro od gladi."
U krosu se vodila mrtva trka oko toga ko ce od nas biti poslednji, jedno vreme mi je dobro islo, ta prestizna pozicija "vidji naseg sokola dje ih goni" je bila rezervisana za mene.
Ocenu mi je popravljalo nastavnicko vece na kraju skolske godine.
U gimnaziji mi je razredni staresina bio profesor Fizickog, opet alkos, nezgodne naravi kad je silom prilika trezan, a kad je pijan mogao se mazati na 'leb koliko je bio kul i opusten lik.
U tom periodu smo vec izdjikljali i stesali se, iz Fizickog smo svi imali petice, ali neke predispozicije su ostale, gimnastika mi nikad nije isla, ili sam izbegavao vezbanje ili sam bezao s tih casova, nisam umeo nijednu gimnasticku vezbu da uradim osim "stoj na rukama", to sam uspevao cak i u osnovnoj kad sam bio najzesci bumbar, a kad se setim kako je "ciganski tocak" izgledao u mom izvodjenju plakao bi od smeha...
... bio je to "bumbarski tocak"...
Ni ostali nisu bili nista bolji, bez obzira koji sport trenirali, doduse imali smo jednog decka, kasnije je postao deklarisani gej, koji je trenirao gimnastiku i on je razrednom sluzio kao demonstrator vezbi po spravama, taj nas gej drugar lepo pokaze vezbe i kad on zavrsi ostanu prazne sprave, niko od nas im ne prilazi i tako docekamo kraj casa.
Kad nastupi ocenjivanje bude haos, profesor umire gledajuci nase patnje, da je covek tada imao fotoaparat i da je postojao net bilo bi materijala za YouTube...
Jedan ortak je bio dvometras, vaterpolista, on je razrednom bio omiljeni vezbac
, potera ga do konja s hvataljkama, sedne pored i vristi od smeha gledajuci kako se dvometrasu vuku noge po parketu.
Profi je najzabavniji deo posla bilo to ocenjivanje nas vezara. Uzivao je kad je ocenjivao skok u vis, vecina nas nije mogla da preskoci ni najmanju zadatu visinu, zato su po dvojica stajala kraj stubova izmedju kojih je bila razapeta vijaca da bi ih zadrzali, jer je skoro svako zapinjao za nju, padao na sundjere i povlacio stubove. Redjamo se tako, zapinjemo i padamo, a on saopstava ocene naglas: "Jedan... jedan... jedan..." Kad bi neko malo teatralnije zapeo i pao grohotom bi se profa zasmejao i bilo bi: "Dva... ne dva, dva minus, moze to bolje...
". Jedan drugar, fudbaler, uspevao je da preskoci i tada bi se culo: "Tri.", a mi bi u horu odreagovali sa: "Wow!".
Gotivili smo razrednog, bio je ludji od naizmenicne struje.
Pre odlaska u vojsku ustopirao sam ga jednom prilikom, bio je u autu sa suprugom, poznavali smo i nju, naravno, redovno bi ih vidjali po prodavnicama, on je gurao kolica, a ona je isla ispred njega s digitronom u rukama i komandovala sopingom
, i tada mi je odrzao nesto sto se moze reci poslednja, zavrsna lekcija, pricao je o svom zivotu u mladim danima, bogatoj sportskoj karijeri, uspesima, a potom je sheretski gledajuci suprugu kao nekim setnim glasom gubitnika dodao: "... e, a onda sam se ozenio, i bi kraj...
"... Showman.
Tipicno banatski.
On je bio preteca proslavljanja sportskih uspeha onako kako to cine teniseri, kao npr. Novak Djokovic, onaj njegov pobednicki rad rukama koji moze predstavljati simulaciju seksa
, takvu vrstu superiornosti nad protivnikom
, samo sto te pokrete nas porfesor nije patentirao na sportskim terenima vec u kafani, kad bi pobedio u dominama ustao bi i uz usklik napravio "Nole" pokrete rukama.
Najbolji deo casova Fizickog kad sam bio u prvom razredu srednje su bile cure iz cetvrtog razreda s kojima smo delili salu
, tada smo vec "s razumevanjem" gledali kako izgledaju u trikoima i dresovima, za razliku od nasih devojcica iz razreda kod tih starijih curica je imalo sta da se vidi.
pa se skupimo nas nekoliko devojčuraka kod nje da se zaboga spremamo za izlazak
za ovu temu, ali onda sam se setila - SLADOLED U LOPTICI! ... nisam nashla sliku, onako loptica kao fudbalska, pa se jedan deo mogao skinuti kao poklopac, a unutra sladoled od vanile ... mislim da i nije bilo drugog ukusa, samo su te loptice bile raznih boja ... 
