- Poruka
- 17.094
"Imam 34 godine, iznajmljujem stan, živim skromno...
Do ludila me dovodi to što moji roditelji putuju po svetu i troše svoju ušteđevinu, tj. "moje nasledstvo"..."
Ovako se na društvenim mrežama požalio član jedne britanske prodice, čiji roditelji - penzioneri troše
svoju ušteđevinu na putovanja na koja nikada ranije nisu mogli da odu, jer su radili od jutra do mraka,
decu odgajali i štedeli za stare dane...
Piše da sa svakom novom rezervacijom hotela i avionskih karata postaje sve bešnji i nezadovljniji, zbog
čega oseća grižu savesti.
"Rezervisali smo vilu sa bazenom", kaže mi majka, listajući iotografije prelepe stare italijanske seoske kuće
sa pogledom na maslinjake.
"Samo za vas dvoje?", pitam. "Ili vam se neki prijatelji pridružuju da podelite troškove?"
I sa svakim izletom u Provansu, sa svakim luksuznim izletom na Tajland, u Njujork ili Kostariku, bojim se da
kažem da postajem sve ogorčeniji.
Nije prijatno priznati, ali činjenica je da njihova putovanja iz snova 'crpe' moje nasledstvo.
S obzirom da su mnogi moji prijatelji u sličnoj poziciji i da su troškovi života visoki, pitanje koje nas muči zbog
generacijskog jaza je sledeće:
Ko je sebičan?
Mi, zato što želimo da oni uštede svoj novac da bismo ga jednog dana imali?
Ili oni, što su sve to tako slobodno potrošili na sebe?
Da li i nekim od nas "krv ključa" kada im roditelji troše od "nasledstva" i da li ste već raspravljali sa njima
šta će. kome će i koliko ostati?
Izvor: Žena
Do ludila me dovodi to što moji roditelji putuju po svetu i troše svoju ušteđevinu, tj. "moje nasledstvo"..."
Ovako se na društvenim mrežama požalio član jedne britanske prodice, čiji roditelji - penzioneri troše
svoju ušteđevinu na putovanja na koja nikada ranije nisu mogli da odu, jer su radili od jutra do mraka,
decu odgajali i štedeli za stare dane...
Piše da sa svakom novom rezervacijom hotela i avionskih karata postaje sve bešnji i nezadovljniji, zbog
čega oseća grižu savesti.
"Rezervisali smo vilu sa bazenom", kaže mi majka, listajući iotografije prelepe stare italijanske seoske kuće
sa pogledom na maslinjake.
"Samo za vas dvoje?", pitam. "Ili vam se neki prijatelji pridružuju da podelite troškove?"
I sa svakim izletom u Provansu, sa svakim luksuznim izletom na Tajland, u Njujork ili Kostariku, bojim se da
kažem da postajem sve ogorčeniji.
Nije prijatno priznati, ali činjenica je da njihova putovanja iz snova 'crpe' moje nasledstvo.
S obzirom da su mnogi moji prijatelji u sličnoj poziciji i da su troškovi života visoki, pitanje koje nas muči zbog
generacijskog jaza je sledeće:
Ko je sebičan?
Mi, zato što želimo da oni uštede svoj novac da bismo ga jednog dana imali?
Ili oni, što su sve to tako slobodno potrošili na sebe?
Da li i nekim od nas "krv ključa" kada im roditelji troše od "nasledstva" i da li ste već raspravljali sa njima
šta će. kome će i koliko ostati?
Izvor: Žena
