До када мислите да ме пљујете?

Зашто мрзите нас комунисте

  • не знам само мрзим

  • Не мрзим

  • Немам мишљење

Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
Komunistkinja:
И товариш Сталин и српски хероји јер су се и један и други борили против фашизма
Kliknite za proširenje...
Ajmo lagano,
Savezničke sile


Sadržaj/Садржај [sakrij/сакриј]
1 Predratna savezništva
2 Saveznici u prvim godinama rata
3 Velika trojka
4 Saveznici poslije rata
5 Datumi nakon kojih su se pojedine države priključile Saveznicima
5.1 Nakon njemačkog napada na Poljsku
5.2 Nakon završetka Lažnog rata
5.3 Nakon napada na Pearl Harbor
5.4 Nakon Deklaracije o Ujedinjenim narodima
5.5 Nakon Dana D
5.6 Nakonnapada na Hiroshimu



Raspadu ratnog savezništva je bitno pridonijelo uvjerenje da je Njemačka tako temeljito poražena da u bliskoj budućnosti neće predstavljati opasnost po svjetski mir i sigurnost ratnih pobjednika, kao i uvjerenje da će novostvorena Liga naroda svojim diplomatskim mehanizmima uspješno spriječiti izbijanje novih kriza i ratova, učinivši tako nekadašnje vojne i političke saveze nepotrebnim. S druge strane se 1920-ih počelo javljati sve veće razilaženje među Britanijom i Francuskom, s obzirom da su Britanci u skladu s tradicionalnom politikom sjajne izolacije držali i načela ravnoteže sila držali da Francuska kao kontinentalna sila ne smije dominirati Evropom. Francuska se, pak, zbog postojanja granice s Njemačkom, nastojala osigurati s pojačanim utjecajem na njemačke istočne susjede i stvaranjem vojnih aranžmana i saveza od kojih je najpoznatija Mala Antanta.





Pokušaji britanskih i francuskih diplomata da u svoj savez uključe druge države u Evropi nisu urodili plodom. Nesuglasice između Poljske i Čehoslovačke s jedne, te Poljske i Sovjetskog Saveza s druge strane su, pak, spriječile stvaranje jedinstvenog fronta koji bi se suprostavio Hitlerovoj politici za vrijeme sudetske krize 1938. godine.

Da će savez morati ući u rat je postalo jasno nakon što je u proljeće 1939. godine Hitler pogazio minhenski sporazum i okupirao, a potom raskomadao Čehoslovačku. Ubrzo nakon toga, kao i italijanske okupacije Albanije, su zapadne sile reagirale davanjem garancija o nezavisnosti Poljske, Rumunjske i Grčke. Od svih tih zemalja je, međutim, jedino Poljska to iskoristila da uđe u formalni vojni savez s Britanijom i Francuskom, te su tako 3.9. 1939. te tri države bile jedine važnije članice Saveznika u drugom svjetskom ratu.
Saveznici u prvim godinama rata [uredi - уреди]

Britanija i Francuska su vrlo brzo izgubile svog jedinog saveznika, s obzirom da je Poljska pregažena za mjesec dana, iako će se na strani Saveznika kasnije boriti snage poljske vlade u izbjeglištvu.

Kasnije su se Saveznicima uglavnom priključivale države nakon napada osovinskih snaga - Norveška nakon njemačke invazije u aprilu, a Belgija, Holandija i Luksemburg u maju 1940. godine. To, međutim, nije imalo velike koristi za saveznike, s obzirom da su te države bile pregažene; jedini izuzetak su bili netaknuti resursi u belgijskim i holandskim kolonijama.

Međutim, to je sve izblijedilo nakon što je u junu 1940. godine kapitulirala Francuska. Novi francuski režim - prozvan vichyjskim - je preuzeo kontrolu nad većim dijelom francuskog kolonijalnog imperija, učinivši Britaniju jedinom važnijom članicom Saveznika. Usprkos toga što se smatrala osamljenom, Britanija se nastavila boriti, ohrabrena pobjedom u bitci za Britaniju.

Zbog italijanskog napada se u oktobru 1940. Saveznicima priključila i Grčka, ali je i ona ubrzo pregažena, kao i Jugoslavija u aprilu 1941. godine.

Rat je svoju prekretnicu, pak, dobio kada je u junu 1941. Hitlerova Njemačka napala Sovjetski Savez. Nade Hitlera da će se Britanija iz ideoloških razloga priključiti tom pohodu su se izjalovile. Umjesto toga Britanija je u SSSR-u vidjela dragocjenog saveznika, koji je ne samo na sebe preuzeo glavnu zadaću vođenja rata, nego na stranu Saveznika uz svoje ljudske i druge resurse stavio komunističke i druge prosovjetske pokrete u Evropi i svijetu.

Veliki savez je svoj konačni oblik dobio u decembru 1941. kada su poslije japanskog napada na Pearl Harbor Njemačka i Italija objavile SAD. Tako se Britaniji i SSSR-u priključila najveća, najmoćnija i ratom dotada netaknuta sila. Pored svojih ljudskih i drugih resursa, SAD su uz pomoć svog političkog utjecaja na stranu Saveznika stavile i veliki broj država Latinske Amerike.

Japanski napad na SAD je istovremeno na stranu Saveznika doveo i mnogoljudnu Kinu, koja je od 1937. godine bila u ratu s Japanom. Zbog toga kineski historičari smatraju upravo Kinu prvom državom - članicom Saveznika, odnosno kako je drugi svjetski rat počeo 1937. godine.


Velika trojka [uredi - уреди]

Velika trojka za vrijeme Teheranske konferencije u novembru 1943.

Ulaskom SAD u rat se konačno formirala srž saveza, koji će kasnije biti neformalno poznat kao Velika trojka, odnosno u kome će se sve ključne odluke donositi savjetovanjem triju velikih vođa - britanskog premijera Winstona Churchilla, sovjetskog vođe Josifa Staljina i američkog predsjednika Franklina Delana Roosevelta.

Iako je taj savez, kao i svi savezi, bio prije svega motiviran interesima - u slučaju Britanije i SSSR vlastitim opstankom, a u slučaju SAD nastojanjem da se ostvari globalna dominacija u poratnom svijetu - njegovi ključni članovi su mu nastojali dati svojevrsno ideološko opravdanje. Za to je poslužila tzv. Deklaracija Ujedinjenih naroda s početka 1942. godine, kojom su članice Saveznika prihvatile načela Atlantske povelje, donesene od strane Britanije i tada još neutralnih SAD u augustu 1941. Ta je deklaracija kasnije poslužila kao model temeljem koga će se stvoriti današnja Organizacija Ujedinjenih naroda, odnosno mnoge važne institucije poratnog svijeta.

Odnosi među Saveznicima nikada nisu bili potpuno skladni, ali se za vrijeme samog rata, a pogotovo u trenucima kada su Sile Osovine bile na vrhuncu moći, izbjegavalo javno izražavanje nesuglasica, a članice Velike trojke su bile spremne na ponekad bolne ustupke svojim saveznicima. Tako su SAD, na primjer, usprkos daleko veće popularnosti rata protiv Japana među vlastitom javnošću, odmah donijele odluku da se prvo porazi Njemačka, što je bilo u interesu Britanije i SSSR-a. Staljin je, s druge strane, formalno ukinuo Kominternu kako bi savez učinio prihvatljivim svojim saveznicima, kao i antikomunističkom dijelu njihove javnosti. I Britanija i SAD su, pak, pokazale razumijevanje prema odluci SSSR-a da radi izbjegavanja rata na dva fronta održi svoju neutralnost u odnosu na Japan odnosno ne uđe u pacifički rat nakon napada na Pearl Harbor.

Nesuglasice među Saveznicima su uglavnom, pogotovo na početku saveza, bile uglavnom praktičke prirode. Tako je Staljin, suočen s njemačkom ofenzivom na istočnom frontu u ljeto 1942. iznistirao da zapadni saveznici otvore drugi front u Zapadnoj Evropi. Taj je zahtjev kasnije postao manje važan promjenom situacije na frontu, odnosno iskrcavanjem Saveznika u Sjevernoj Africi i Italiji.





Prema zamislima Velike trojke, u njihov eksluzivni klub su se nakon oslobođenja trebali priključiti Francuska (što je bilo u interesu Britanije) i Kina (na čemu su inzistirale antikolonijalistički raspoložene SAD). Dok je Francuskoj nakon rata 1945. priznat formalno status velike savezničke sile, u slučaju Kine to nije bilo moguće praktično izvesti zbog neprevladanih sporova između Čang Kaj Šekovih nacionalista i Mao Ce Tungovih komunista - frakcije koje će vrlo brzo Kinu uplesti u krvavi građanski rat.
Saveznici poslije rata [uredi - уреди]

Savezništvo Velike trojke je s nestankom Sila Osovine vrlo brzo izgubilo svoju svrhu postojanja, ali su se prvih poratnih godina određeni oblici suradnje održali, prvenstveno u oblastima kao što su okupacija Njemačke, repatrijacija i zbrinjavanje izbjeglica, odnosno suđenja ratnim zločincima od čega su najpoznatiji Nirnberški proces i Tokijski proces.


Datumi nakon kojih su se pojedine države priključile Saveznicima [uredi - уреди]
Nakon njemačkog napada na Poljsku [uredi - уреди]
Poljska: 1939 1.9.
Ujedinjeno kraljevstvo: 1939 3.9. (uključujući Indijski imperij & Krunske kolonije)
Francuska: 1939 3.9.
Australija: 1939 3.9.
Novi Zeland: 1939 3.9.
Nepal: 1939 4.9.
Južna Afrika: 1939 6.9.
Kanada: 1939 10.9.
Nakon završetka Lažnog rata [uredi - уреди]
Norveška: 1940 9.4.
Belgija: 1940 10.5.
Luksemburg: 1940 10.5.
Nizozemska: 1940 10.5.
Grčka: 1940 28.10.
Kraljevina Jugoslavija: 1941 6.4.
Sovjetski Savez: 1941 22.6.
Tanu Tuva: 1941 25.6.
Nakon napada na Pearl Harbor [uredi - уреди]
Panama: 1941 7.12.
Kostarika: 1941 8.12.
Dominikanska republika: 1941 8.12.
Salvador: 1941 8.12.
Haiti: 1941 8.12.
Honduras: 1941 8.12.
Nikaragva: 1941 8.12.
Sjedinjene Američke Države: 1941 8.12.
Republika Kina: 1941 9.12.
Gvatemala: 1941 9.12.
Kuba: 1941 9.12.
Čehoslovačka (izbjeglička vlada) : 1941 16.12.
Nakon Deklaracije o Ujedinjenim narodima [uredi - уреди]
Meksiko: 1942 22.5.
Brazil: 1942 22.8.
22x20px Etiopija: 1942 14.12.
Irak: 1943 17.1. (okupiran od Saveznika godine 1941.)
Bolivija: 1943 7.4.
Iran: 1943 9.9. (okupiran od Saveznika godine 1941.)
Italija: 1943 13.10. (bivša članica Osovine)
Kolumbija: 1943 26.11.
Liberija: 1944 27.1.
Nakon Dana D [uredi - уреди]
Rumunjska: 1944 25.8. (bivša članica Osovine)
Bugarska: 1944 8.9. (bivša članica Osovine)
San Marino: 1944 21.9.
Albanija: 1944 26.10.
Mađarska: 1945 20.1. (bivša članica Osovine)
Bahawalpur: 1945 2.2.
Ekvador: 1945 2.2.
Paragvaj: 1945 7.2.
Peru: 1945 12.2.
Urugvaj: 1945 15.2.
Venezuela: 1945 15.2.
Turska: 1945 23.2.
Libanon: 1945 27.2.
Saudijska Arabija: 1945 mart
Finland: 1945 4.3. (bivša članica Osovine)
Argentina: 1945 27.3.
Čile: 1945 11.4.
Nakonnapada na Hiroshimu [uredi - уреди]
Narodna republika Mongolija: 1945 9.8.
Svi oni su se borili protiv fašista. So what?
 
Komunistkinja:
Молим вас да се држите теме зашто мрзите комунисте али не квази комунисте него искрене који су патриоте и који су то доказали и показали
у бројним ратовима.Србија изнад свега .
Kliknite za proširenje...
Па ево, није да их мрзим али свакако их не волим. Уопште не поимам да комунизам (овај наш) има везе са патриотизмом. Наравно, знам идеје комунизма али овакав комунизам који је прошао кроз нашу бившу Југу - то је катастрофа. Бар је испала катастрофа по Србе и никога више. А да неко буде Стаљиниста, е то је превише. Побити толико људи и још да некоме буде идол. Јежим се кад видим слику тог бркатог Грузина исто колико се јежим кад чујем оне жалопојке „ за време Тита је све било боље“.
 
Komunistkinja:
ПРЕСТАНИТЕ да нас мрзите ,тражите праве кривце не мене ја вам ништа нисам скривила оставите Стаљина на миру .
Kliknite za proširenje...

Samo me jedna stvar interesira, zaboravimo gulage i sve loše u vezi Staljina.

Interesira me samo, pošto toliko voliš Staljina i zastupaš njegove ideale, kako objašnjavaš sporazum Ribentrop-Molotov o nenapadanju tadašnje Rusije pod Staljinovom upravom i Hitlera?
Pored toga možda nam možeš objasniti zašto su pobijeni razoružani oficiri i vojnici u Katinskoj šumi u Poljskoj od strane Staljinovog režima?

Link 1
Link 2
Link 3
Link 4
 
Poslednja izmena:
milan.:
Па ево, није да их мрзим али свакако их не волим. Уопште не поимам да комунизам (овај наш) има везе са патриотизмом. Наравно, знам идеје комунизма али овакав комунизам који је прошао кроз нашу бившу Југу - то је катастрофа. Бар је испала катастрофа по Србе и никога више. А да неко буде Стаљиниста, е то је превише. Побити толико људи и још да некоме буде идол. Јежим се кад видим слику тог бркатог Грузина исто колико се јежим кад чујем оне жалопојке „ за време Тита је све било боље“.
Kliknite za proširenje...

2 boldovano

srbiji za to vreme nije bilo lose, ni teritorijalno, ni nacionalno. narocito u poredjenju sa ovim danas

cena demokratizacije srbije (citaj devastacije) je preskupa u ljudskim zivotima , steti koja nam je nanenta i teskocama koje je divlji zapad stavio pred nas. a sve sto su mogi sve su iskoristili protiv nas, cak i nase unutrasnje inferiorce. meni licno ova cena je previse i ne slazem se i ne prihvatam ovo stanje kao pozeljno i trajno
 
Sicilijanac:
a sta li tebi nije jasno u ovome:''u vreme druga Staljina rusija je postala svetska sila u ekonomiji ,industriji i vosci''
Kliknite za proširenje...

nije mi jasno da npr. ti tripujes da to ikakve veze s jednim paranoicnim ludjakom ima....
tj. Sovjetski Savez bi to postao i bez njega, ali bi gomila drugih stvari isla u puno boljem pravcu
i vjerojatno se ne bi zavrsilo onako kako se zavrsilo...
 
ZloTvor:
nije mi jasno da npr. ti tripujes da to ikakve veze s jednim paranoicnim ludjakom ima....
tj. Sovjetski Savez bi to postao i bez njega, ali bi gomila drugih stvari isla u puno boljem pravcu
i vjerojatno se ne bi zavrsilo onako kako se zavrsilo...
Kliknite za proširenje...
Nije bi paranoican.Zasto mislis da jeste.
Jeste ali sa drugim vodjom bi bio taj proces veoma usporen.Verovatno bi nekoliko predsednika postiglo ono sto je staljin za zivota uradio od drzave.
 
Sicilijanac:
Nije bi paranoican.Zasto mislis da jeste.
Jeste ali sa drugim vodjom bi bio taj proces veoma usporen.Verovatno bi nekoliko predsednika postiglo ono sto je staljin za zivota uradio od drzave.
Kliknite za proširenje...

npr. zato sto je pobio skoro sve u vrhu Crvene Armije
za koje je mislio da ga mogu ugroziti i tako, zamalo, sam sebi izmako...fotelju, a i zemlju...
+ daleko od toga da mu je to najludji potez, al je svakako
jedan od onih koji su Sovjete najskuplje kostali...

ove ostale..nebuloze;
odreci se najboljeg sto je tvoj narod porodio;
naucnika, intelektualaca...iz straha da te neko ne...zasjeni...to moze samo manijak...
dok tvrditi kako bi se Sovjetski Savez sporije razvijao da ga nije vodio manijak moze
samo izuzetno...kratkovidan covjek... : (((
 
ZloTvor:
npr. zato sto je pobio skoro sve u vrhu Crvene Armije
za koje je mislio da ga mogu ugroziti i tako, zamalo, sam sebi izmako...fotelju, a i zemlju...
+ daleko od toga da mu je to najludji potez, al je svakako
jedan od onih koji su Sovjete najskuplje kostali...

ove ostale..nebuloze;
odreci se najboljeg sto je tvoj narod porodio;
naucnika, intelektualaca...iz straha da te neko ne...zasjeni...to moze samo manijak...
dok tvrditi kako bi se Sovjetski Savez sporije razvijao da ga nije vodio manijak moze
samo izuzetno...kratkovidan covjek... : (((
Kliknite za proširenje...

Hoces da kazes da su vecina stanovnika rusije slepi pred ociju jer jer je njihovim glasom Staljin stavljen na ne jednom od prva pet mesta najpopularnijih istorijskih licnosti.
 
Sicilijanac:
Hoces da kazes da su vecina stanovnika rusije slepi pred ociju jer jer je njihovim glasom Staljin stavljen na ne jednom od prva pet mesta najpopularnijih istorijskih licnosti.
Kliknite za proširenje...

hocu da kazem da vecini tih ljudi nedostaje
nacin zivota i mogucnosti koje je sa sobom nosio
u vrijeme Sovjetskog Saveza
kao sto i mnogima od nas ne nedostaje, zapravo, Tito
vec ono sto nam je socijalizam tada pruzao i sto smo
uzeli zdravo za gotovo...
cijeli taj trip oko kulta licnosti nije nimalo...zdrav; ni za drustvo, ni za pojedinca...

tj. dzabe od Staljina pravite ono sto on bio nije
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

aleksije radicevic
Do kada će trajati muslimansko bavljenje "bivšim"?
Odgovora
16
Pregleda
501
aleksije radicevic
aleksije radicevic
kapetanmark
Шта мислите када ће бити скуп у НС који је најавила власт?
Odgovora
4
Pregleda
180
kapetanmark
kapetanmark
kapetanmark
  • Anketa Anketa
Да ли мислите да ће опет доћи до застоја железнице и аутобуског саобраћаја пред велики скуп у Новом Саду 1 Новембра 2025 ?
2 3 4
Odgovora
92
Pregleda
1.075
kapetanmark
kapetanmark

Back
Top