Cezar ratuje protiv germana,...
Заправо, Цезар није ратовао нити је имао војне кампање против германских племена.
Пола вијека прије Цезарових војних похода, 113. године п.н.е. управо на простору који си поменуо, Аустрије, односно данашње Корушке, Рим је имао прве окршаје са Кимбрима (или Цимбрима како је исправније) и Тевтонцима, који су ту банули и који су на свом путешествију од прапостојбине Јиланда у седам година прокрстарили и нашим прпосторима.
Рим је те 113.п.н.е. доживио катастрофалан пораз али је касније други чувени римски војсковођа Гај Марије 102.п.н.е. потукао Тевтонце који су продрлчи у Галију и буквално збрисао Кимбре који су продрли у сјеверну Италију. Значи имамо присуство германских племена и у (сјеверној) Италији и у Галији и на простору данашње Аустрије већ у II.вијеку п.н.е. али се ту наравно нису задржали у континуитету, већ ће након више вијекова друга германска племена извршити инвазију тих простора.
Отишао сам од теме (извињавам се) али чисто да се "исправе криви наводи". Е сад, када је већ отворена тема о овом археологу било би добро да се напише која о њему, но бољка уопште форума је што се одмах отишло од теме, и на овој теми заиста не треба да се бавимо Флорином Куртом, неким аријанским бискупом из IV.вијека, Германима, Њемцима, свачим нечим што неком падне на памет, већ да се бавимо Јанковићем, његовим открићима, заблудама ако мислимо да су заблуде и његовим излагањима.
Овако имамо тек неколико квалитетних постова и пуно који су ван теме, било би добро да форумаш
Zoran Grbić, ако је како сам каже познавао Јанковића, напише коју о тим заблудама, наравно да је немогуће у пар реченица обухватити суштину, али и не мора се ићи у ширину, може се ограничити на неке ставове и тврдње, рецимо да ли је Јанковић, који је вјероватно био озлојеђен и огорчен, у заблуди (
овдје) када тврди да су српска држава и култура VII.-X.вијека били напреднији и развијенији него ли се то у дјелима историчара приказује.
Када кажем да је вјероватно био озлојеђен и огорчен, по мени са правом, мислим на однос историографије и уопште према археолошким открићима. Један примјер баш када су у питању Кимбри које сам поменуо, имамо један одлични документарац (
Storm Over Europe 1of4 Cimbrians and Teutons) гдје нас дански, мађарски и аустријски археолози воде кроз документарац, износе своју често и "комотнију" интерпретацију, оно што је битно, ријеч археолога се уважава, по потреби и коригује прихваћена историја.
Код нас је, барем мој је утисак (а волио бих да грешим) археологија запостављена (став "нека њих, нека копају"), добију пажњу онда када су открића усклађена са неким жељеним калупом (и ту је, ма колико дјеловало јеретички, разумљиво ако се некад у тој грозничавој жељи да добију мало пажње а и накнаде, окрену фалсификовању), у супротном су на строгој маргини, у документарцима нећете чути археологе (или баш јако ријетко) да кажу коју, већ су то историчари што је у реду, али и публицисти, популисти који износе неке тврдње, "открића" у служби политичких процеса.