Đorđe Janković — lopata, san i pad

[Scott Isle]

Koji su izvori da Ulfila odrastao oko Beča, gde se pričao nemački?

Znaš li ti, uopšte, kada se Nemci šire na taj prostor? Tek između VIII i XI stoleća.

Pa tamo su sigurno u vrijeme recimo Julija Cezara koji ratuje protiv njih sto je oko 400 godina prije Urfile.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pa tamo su sigurno u vrijeme recimo Julija Cezara koji ratuje protiv njih sto je oko 400 godina prije Urfile.

To nisu Nemci; Nema nikakvog smisla govoriti o Nemcima i Kajsarovom vremenu, osim ako nećeš sad da napišeš npr. da je Cezar bio italijanski car. Još manje ima smisla izvoditi stanje nakon četiri veka opisivanjem tog vremena.

 

[Scott Isle]

To nisu Nemci; Nema nikakvog smisla govoriti o Nemcima i Kajsarovom vremenu, osim ako nećeš sad da napišeš da je Kajsar bio italijanski car.

German se kod nas kaze Njemac. Cezar ratuje protiv germana, to se kod nas bukvalno kaze njemaca. Sam strabo kaze da istocno od Rajne i zjeverno od Dunava zive "Germani" i Gali. Dakle bukvalno "Njemci" i Gali.

 

[Pumpaj Dinstanović]

German se kod nas kaze Njemac. Cezar ratuje protiv germana, to se kod nas bukvalno kaze njemaca. Sam strabo kaze da istocno od Rajne i zjeverno od Dunava zive "Germani" i Gali. Dakle bukvalno "Njemci" i Gali.

...ne.

Nasi preci cak u predmoderno vreme nisu zvali nemacke narode Nemcima, vec samo jedan deo (juznonemacko govorno podrucje). Druge su zvali Sasima. Nemac kao pojam za sve one koje smatrami Nemcima, usvojen je u nasoj tradiciji tokom XIX stoleca, odnosno formiranja moderne nemacke nacije.

Preskakati sve to, pa jos i ici u anticka vremena, cisti je anahronizam. Da ni ne pominjemo da nikakve veze to nema da tvojom tvrdnjom u vezi Ulfile.

 

[АнаиванГорд]

Овде има оних који знају доста о раду Ђ. Јанковића.. Да ли је он до пред крај живота сматран за ауторитет у науци... или ја грешим?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Овде има оних који знају доста о раду Ђ. Јанковића.. Да ли је он до пред крај живота сматран за ауторитет у науци... или ја грешим?

Nije nikada bio smatran za autoritet. U arheologiji su ga smatrali OK terencem, koji iskopava pazljivo i obucava mlade tim prakticnim vestinama (mada je bilo nekih optuzbi i za traljavost na pojedinim arheoloskim lokalitetima; sve zavisi s kim pricas) ali uvek teorijske i metodoloske manjkavosti. Nema nekih znacajnijih izvornih naucnih radova koji su bili stekli sire priznanje bilo u domacoj, bilo stranoj nauci. Nije dobio ostre kritike tek pred smrt, vec pune dve decenije. Najstarije vrlo ostre kritike koje smo postavljali na forum pale su na 6. medjunarodnom kongresu slovenske arheologije, u Novgorodu, 1996. godine; dakle 20 godina pre nego sto je umro.

 

[Mrkalj]

Nije nikada bio smatran za autoritet. U arheologiji su ga smatrali OK terencem, koji iskopava pazljivo i obucava mlade tim prakticnim vestinama (mada je bilo nekih optuzbi i za traljavost na pojedinim arheoloskim lokalitetima; sve zavisi s kim pricas) ali uvek teorijske i metodoloske manjkavosti. Nema nekih znacajnijih izvornih naucnih radova koji su bili stekli sire priznanje bilo u domacoj, bilo stranoj nauci. Nije dobio ostre kritike tek pred smrt, vec pune dve decenije. Najstarije vrlo ostre kritike koje smo postavljali na forum pale su na 6. medjunarodnom kongresu slovenske arheologije, u Novgorodu, 1996. godine; dakle 20 godina pre nego sto je umro.

Da pojednostavim pitanje koje je bilo postavljeno: Koji je arheolog u poslednjih 30 godina bio bolji arheolog od Đorđa Jankovića u Srbiji?

 

[Пилипенда]

Nije nikada bio smatran za autoritet. U arheologiji su ga smatrali OK terencem, koji iskopava pazljivo i obucava mlade tim prakticnim vestinama (mada je bilo nekih optuzbi i za traljavost na pojedinim arheoloskim lokalitetima; sve zavisi s kim pricas) ali uvek teorijske i metodoloske manjkavosti. Nema nekih znacajnijih izvornih naucnih radova koji su bili stekli sire priznanje bilo u domacoj, bilo stranoj nauci. Nije dobio ostre kritike tek pred smrt, vec pune dve decenije. Najstarije vrlo ostre kritike koje smo postavljali na forum pale su na 6. medjunarodnom kongresu slovenske arheologije, u Novgorodu, 1996. godine; dakle 20 godina pre nego sto je umro.

Након тих првих најоштријих критика из 1996. године, тај ОК теренац (мада понекад траљав) и увијек теоријски и методолошки мањкав био је шеф Катедре за средњовјековну археологију и предсједник Српског археолошког друштва. Па какви ли су тек били остали археолози?

 

[КРЦУН]

Дж. Янкович (Белград, Сербия)
О славянизации Северной Иллирии и ДалмацииКлючевые слова: Иллирия, Далмация, VI—VII века, славяне, сербы, автохтонное население
Страницы: 249-283
Извор: Stratum plus 2015. №5, Славяне на Дунае. Обретение Родины.
Линк: https://www.e-anthropology.com/Katalog/Istoria/STM_DWL_4nPa_Ar8KjLDI4NXB.aspx

 

[АнаиванГорд]

Nije nikada bio smatran za autoritet. U arheologiji su ga smatrali OK terencem, koji iskopava pazljivo i obucava mlade tim prakticnim vestinama (mada je bilo nekih optuzbi i za traljavost na pojedinim arheoloskim lokalitetima; sve zavisi s kim pricas) ali uvek teorijske i metodoloske manjkavosti. Nema nekih znacajnijih izvornih naucnih radova koji su bili stekli sire priznanje bilo u domacoj, bilo stranoj nauci. Nije dobio ostre kritike tek pred smrt, vec pune dve decenije. Najstarije vrlo ostre kritike koje smo postavljali na forum pale su na 6. medjunarodnom kongresu slovenske arheologije, u Novgorodu, 1996. godine; dakle 20 godina pre nego sto je umro.

Питао сам због тога (не знам да ли сам га помешао с неким - мада је био доста карактеристичног изгледа) што се пре тридесетак година појављивао на ТВ-у, а тада на ТВ-у није могао да се појави баш свако као сад. Хвала на одговору.

 

[Zoran Grbić]

Nije nikada bio smatran za autoritet. U arheologiji su ga smatrali OK terencem, koji iskopava pazljivo i obucava mlade tim prakticnim vestinama (mada je bilo nekih optuzbi i za traljavost na pojedinim arheoloskim lokalitetima; sve zavisi s kim pricas) ali uvek teorijske i metodoloske manjkavosti. Nema nekih znacajnijih izvornih naucnih radova koji su bili stekli sire priznanje bilo u domacoj, bilo stranoj nauci. Nije dobio ostre kritike tek pred smrt, vec pune dve decenije. Najstarije vrlo ostre kritike koje smo postavljali na forum pale su na 6. medjunarodnom kongresu slovenske arheologije, u Novgorodu, 1996. godine; dakle 20 godina pre nego sto je umro.

Poznavao sam ga 40 godina. Najurili smo ga na pravdi boga. Bio je temeljno u krivu, ali nauku čine i zablude, a ne samo istine, pronalasci ni otkrića. Fakultet se jako ogrešio o njega. Malo nas je bilo protiv.

 

[Kole11]

Bio je temeljno u krivu,

Da li može kratko obrazloženje?

 

[Zoran Grbić]

Da li može kratko obrazloženje?

Kratko obrazloženje bi čitaocima koji ne poznaju Hjuma, Hjuela i Mila ličilo na skup neobrazloženih tvrdnji.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Da pojednostavim pitanje koje je bilo postavljeno: Koji je arheolog u poslednjih 30 godina bio bolji arheolog od Đorđa Jankovića u Srbiji?

 

[Khal Drogo]

Cezar ratuje protiv germana,...

Заправо, Цезар није ратовао нити је имао војне кампање против германских племена.
Пола вијека прије Цезарових војних похода, 113. године п.н.е. управо на простору који си поменуо, Аустрије, односно данашње Корушке, Рим је имао прве окршаје са Кимбрима (или Цимбрима како је исправније) и Тевтонцима, који су ту банули и који су на свом путешествију од прапостојбине Јиланда у седам година прокрстарили и нашим прпосторима.
Рим је те 113.п.н.е. доживио катастрофалан пораз али је касније други чувени римски војсковођа Гај Марије 102.п.н.е. потукао Тевтонце који су продрлчи у Галију и буквално збрисао Кимбре који су продрли у сјеверну Италију. Значи имамо присуство германских племена и у (сјеверној) Италији и у Галији и на простору данашње Аустрије већ у II.вијеку п.н.е. али се ту наравно нису задржали у континуитету, већ ће након више вијекова друга германска племена извршити инвазију тих простора.

Отишао сам од теме (извињавам се) али чисто да се "исправе криви наводи". Е сад, када је већ отворена тема о овом археологу било би добро да се напише која о њему, но бољка уопште форума је што се одмах отишло од теме, и на овој теми заиста не треба да се бавимо Флорином Куртом, неким аријанским бискупом из IV.вијека, Германима, Њемцима, свачим нечим што неком падне на памет, већ да се бавимо Јанковићем, његовим открићима, заблудама ако мислимо да су заблуде и његовим излагањима.
Овако имамо тек неколико квалитетних постова и пуно који су ван теме, било би добро да форумаш Zoran Grbić, ако је како сам каже познавао Јанковића, напише коју о тим заблудама, наравно да је немогуће у пар реченица обухватити суштину, али и не мора се ићи у ширину, може се ограничити на неке ставове и тврдње, рецимо да ли је Јанковић, који је вјероватно био озлојеђен и огорчен, у заблуди (овдје) када тврди да су српска држава и култура VII.-X.вијека били напреднији и развијенији него ли се то у дјелима историчара приказује.

Када кажем да је вјероватно био озлојеђен и огорчен, по мени са правом, мислим на однос историографије и уопште према археолошким открићима. Један примјер баш када су у питању Кимбри које сам поменуо, имамо један одлични документарац (Storm Over Europe 1of4 Cimbrians and Teutons) гдје нас дански, мађарски и аустријски археолози воде кроз документарац, износе своју често и "комотнију" интерпретацију, оно што је битно, ријеч археолога се уважава, по потреби и коригује прихваћена историја.
Код нас је, барем мој је утисак (а волио бих да грешим) археологија запостављена (став "нека њих, нека копају"), добију пажњу онда када су открића усклађена са неким жељеним калупом (и ту је, ма колико дјеловало јеретички, разумљиво ако се некад у тој грозничавој жељи да добију мало пажње а и накнаде, окрену фалсификовању), у супротном су на строгој маргини, у документарцима нећете чути археологе (или баш јако ријетко) да кажу коју, већ су то историчари што је у реду, али и публицисти, популисти који износе неке тврдње, "открића" у служби политичких процеса.

 

[Kole11]

Kratko obrazloženje bi čitaocima koji ne poznaju Hjuma, Hjuela i Mila ličilo na skup neobrazloženih tvrdnji.

Ok, razumem da hoćeš da kažeš kako se Janković nije pridržavao naučne metodologije.
Opet stoji činjenica da je bio šef katedre i da ga je podržalo srpsko arheološko društvo.

Istorija nije egzektna nauka u smislu da se mogu precizno opisati događaji iz daleke prošlosti i zato bi pluralizam mišljenja valjda trebalo da bude normalna pojava na fakultetu. Ja bih recimo uživao u raspravi sa kolegom suprotnog stava po nekom pitanju, pokušavajući da shvatim kako radi njegov logički aparat.

Posebno kod arheologije, kao relativno mlade nauke, greške u zaključivanju su moguće. Evo svedoci smo u poslednje vreme kolika su sporenja među naučnicima koji pokušavaju da daju nacionalni predznak arheološkim nalazima. Po istom pitanju imamo nekoliko različitih mišljenja. Da li oni sada treba jedni druge da isključuju iz nastave?

 

[Lesandar]

Овако имамо тек неколико квалитетних постова и пуно који су ван теме, било би добро да форумаш Zoran Grbić, ако је како сам каже познавао Јанковића, напише коју о тим заблудама, наравно да је немогуће у пар реченица обухватити суштину, али и не мора се ићи у ширину, може се ограничити на неке ставове и тврдње, рецимо да ли је Јанковић, који је вјероватно био озлојеђен и огорчен, у заблуди (овдје) када тврди да су српска држава и култура VII.-X.вијека били напреднији и развијенији него ли се то у дјелима историчара приказује.

То нећеш добити.
Дотични "форумаш" као и још неки "форумаши" обитавају овде с другим циљем, који је супротан ономе који тражиш. Али то је добро, паника у редовима тих "форумаша" је тиме видљива а мерило њихове панике очитава се бројем прегледа одређених Јутјуб канала.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pored velikog Srejovića, setimo se i čuvenog Milutina Garašanina.

https://www.rastko.rs/arheologija/licnosti/milutin_garasanin.html

Branko Gavela je preminuo 1994. godine. Onda vredna spomena je i Aleksandrina Cermanović Kuzmanović.

Naravno, nikako zaboraviti i nedavno preminulu hodajuću legendu, Nikolu Tasića.

https://www.novosti.rs/vesti/naslov...55090-Preminuo-arheolog-akademik-Nikola-Tasic

Spisku verovatno treba dodati i Aleksandra Jovanovića.

https://mus.org.rs/wp-content/uploads/2018/02/21-M.-Vujovic-Profesor-dr-Aleksandar-Jovanovic.pdf

http://www.planeta.org.rs/31/12 nauka zivot.htm

Sve su ovo veliki autoriteti sa ogromnim zaslugama i zaostavštinom, pored kojih (ako već zaista moramo da rangiramo) vrlo je teško reći da je Đorđe Janković vredan spomena da je uopšte postojao.

 

[Mrkalj]

Pitanje je bilo retoričko, a ni odgovor nije tačan.

 

[Kole11]

Pored velikog Srejovića, setimo se i čuvenog Milutina Garašanina.

https://www.rastko.rs/arheologija/licnosti/milutin_garasanin.html

Pogledajte prilog 650764

Branko Gavela je preminuo 1994. godine. Onda vredna spomena je i Aleksandrina Cermanović Kuzmanović.

Pogledajte prilog 650768

Naravno, nikako zaboraviti i nedavno preminulu hodajuću legendu, Nikolu Tasića.

https://www.novosti.rs/vesti/naslov...55090-Preminuo-arheolog-akademik-Nikola-Tasic

Spisku verovatno treba dodati i Aleksandra Jovanovića.

https://mus.org.rs/wp-content/uploads/2018/02/21-M.-Vujovic-Profesor-dr-Aleksandar-Jovanovic.pdf

http://www.planeta.org.rs/31/12 nauka zivot.htm

Sve su ovo veliki autoriteti sa ogromnim zaslugama i zaostavštinom, pored kojih (ako već zaista moramo da rangiramo) vrlo je teško reći da je Đorđe Janković vredan spomena da je uopšte postojao.

Da li se neko od njih bavio pitanjem doseljavanja Slovena na Balkan?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Da li se neko od njih bavio pitanjem doseljavanja Slovena na Balkan?

Tu treba defintivno izdvojiti Vladislava Popovića.

 

[Kole11]

Tu treba defintivno izdvojiti Vladislava Popovića.

Moze referenca na njegov rad?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Moze referenca na njegov rad?

Od mene ne; znam samo da se Tibor Živković pozivao na njega, da je zaokruživao neka Barišićeva razmišljanja, te da francuska nauka uglavnom na njegovim radovima zasniva svoje stavove o najranijoj storiji Slovena.

 

[Kole11]

Od mene ne; znam samo da se Tibor Živković pozivao na njega, da je zaokruživao neka Barišićeva razmišljanja, te da francuska nauka uglavnom na njegovim radovima zasniva svoje stavove o najranijoj storiji Slovena.

Ako je citirao Barisica, to mora da je zanimljivo☺

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pitanje je bilo retoričko, a ni odgovor nije tačan.

To je bilo retoričko pitanje?

Ako je citirao Barisica, to mora da je zanimljivo☺

Evo jednog: Les témoins archéologiques des invasions avaro-slaves dans l'Illyricum byzantin

https://www.persee.fr/doc/mefr_0223-5102_1975_num_87_1_1020