Književnost Ђорђе Балашевић

... uplasi me sjaj milion sveca kad se nebom popali.
Gde je tome kraj? Za kog' su tako dubok zdenac kopali?
Zasto se sve to desava? Dal' covek ista resava
il' smo samo tu zbog ravnoteze medju zvezdama?


Ovi stihovi su mi se nekako najdublje usekli u pamcenje. Inace volim sve Balaseviceve pesme.
Da je vise ljudi kao sto je on...
 
...Odlazi cirkus iz našeg malog grada
Širokim drumom što izlazi na most
Odlazi cirkus i ja se pitam sada
Ko je domaćin ,a ko je bio gost?

Nestaje cirkus u širokoj ravnici
U kišnoj noći za njim se srebri trag
Odlazi fakir i artisti na žici
I tužni pajac što bio mi je drag.

Da l' je sve bilo samo fol?
Da l' je sve samo jeftin trik?
Il' sve te maske kriju bol
I neki sasvim drugi lik?

Pričaće deca o svetlima arene
Vežbaće krišom kod kuće neki štos
Ali već sutra, čim prođe neko vreme
Samo će retko pomišljati na to.

Ostaće okrugli trag na mestu šatre
Tu gde se hrvao sa tigrom hrabri Grk
I par plakata, na njima gutač vatre
Kome će klinci već nacrtati brk.

Da l' je sve bilo samo fol?
Da l' je sve samo jeftin trik?
Ili sve te maske kriju bol
i neki sasvim drugi lik?

Laku noć dame i gospodo!
Eto, i ova predstava je završena.
Nadam se da ste uživali u njoj.
Bilo je zadovoljstvo glupirati se za vas sve ove godine.
Nadam se da ćemo se još videti u nekom drugom gradu,
na nekoj drugoj predstavi,
u nekom drugom cirkusu.

Odlazi cirkus iz našeg malog grada
širokim drumom što izlazi na most.
Odlazi cirkus i ja se pitam sada:
Ko je domaćin, a ko je bio gost?

Odlazi cirkus, za sve je bolje tako
Mnogi su predstavu shvatili do sad
Nove pajace ce masa naći lako
Jer drugi cirkus ce doći u naš grad.

Ma sve je bilo samo fol
Sve je to samo jeftin trik
I sve te maske kriju bol
I neki sasvim drugi lik....
 
Ja takođe teško mogu da odvojim njegovu literarnost od muzike, ali nesumnjivo su mu tekstovi naijpoetičniji na celom našem muzičkom podneblju. Odmah ispod njega bih stavila Neverne bebe i Duška Trifunovića, ma za kog pisao. Ali ta ''balaševićevska'' težina, to je nešto toliko upečatljivo...
Sećam se da, pre nego što sam čula pesmu ''Čovek sa mesecom u očima'', moja sestra od ujaka mi je dala da pročitam. Ja sam je nazvala pričom - o čoveku - povratniku iz rata i njegovom psihoemocionalnom stanju. Mnogo sam plakala...
Neke njegove stihove sam zapisala u svesku...
Pojedini ljudi misle da je psihodeličan. Ja bih ga takođe svrstala u depresivce, recimo, meni je smrt kad ga čujem ujutru, imam osećaj da neću da preživim dan. Tako me pritisne ta neka seta na koju nakalemim sopstvenu... Ali me u isti mah oduševljava svakim svojim rečeničnim sklopom, metaforom, alegoričnošću, zapažanjem sitnih stvari... Ima jednu pesmu gde on peva o nekom drvetu, ne znam tačno kako se zove... tad sam se oduševila, do kojih granica je išla ta njegova mikropercepcija...
Obično ga slušam sa tom sestrom, to nam je već postalo tradicionalno.
Nisam čitala taj roman o tri druga posleratna, ili kako već glasi...
 
Ja na neki način živim kroz njegove pesme... One me nekako ispune toplinom i setom... tako se lepo osećam kad slušam njegove pesme.

kad odem,
kad me đavo isprati glavnim sokakom,
i kad mesečina zaveje moj trag,
nemoj tugovati, jer jednom svako,
mali, nem i slab doleti na prag.
hej budi jaka ti, najlakše je plakati,
to nam samo Gospod svira jesenju sonatu...
 
zoranpetrovic84:
Sine moj...
Ti se majke secas nejasno...
Dobre senke iznad kolevke...
Poc'o si da pamtis prekasno...
Osluskujem lepet andjela...
Znacu valjda da je nadjem ja?

Eh, mani me...
Nas sam dom k'o cergu selio...
Tepanja na vino mirisu...
Njene stvari sam razdelio...
Svaki praznik minu cuteci...
Sebi nisam mog'o uteci...

Stade sve... Samo zivot prodje...
Sine moj, oci njene plave...
Stize dan da u vojsku podjes...
Cudni se ovde sveci slave...
Ej... Sine moj... Kako da te pustim?
Ti si sve sto mi od nje osta'...
Di ces s tim trepuskama gustim?
Zivot bas ne zna sta je dosta...

Slusaj njih
Sto uz bojni poklic legaju...
Pevaju u slavu nozeva...
Pevaju pa onda begaju...
Poslo vreme s goreg na gore...
Razigralo one najgore...

Sine moj...
Gajde ce ti baba kupiti...
Tamburu sa ticom sedefnom...
Cure ce pred kucom pupiti...
Nek' se sorom digne prasina...
Kad bataljon suknji marsira...

Stade sve... Samo zivot prodje...
Sine moj, oci njene plave...
Stize dan da u vojsku podjes...
Lumpuju... Usijane glave...

Sine moj, sve su to barabe...
Ne dam ja mog spomenka bokor...
Derane... Drz' se tvoga babe...
Nisi ti za taj jad i pokor, ej...

Jedna od meni omiljenih...
Kliknite za proširenje...


O, kakva pesma!!! :cry:
 
djoletovi tekstovi su...savrsheni. :) samo kad ih citam bude u meni neku tugu, setu...ali i divljenje shto je uspeo da tako jednostavne stvari docara u prelepim pesnickim slikama...a kad se tome pridoda djoletov glas koji je bash onakav kakav treba da bude-osecajan, a ne previshe napadan, da bi tekstovi ostali u prvom planu...mogu da sedim satima i da samo slusham te pesme, ne znam ni koju bih izdvojila kao najbolju: odlazi cirkus, caletova pesma, jesen stize dunjo moja, d-moll, prica o vasi ladackom...a oprosti mi katrin mi je bila omiljna kad sam bila mala :)
 
Balasevic je LEGENDA...I ja ga obozavam. I,evo jedan citat...

Da...
I onda ce znati da je jedina koju sam ikad voleo...
Da sam sve druge voleo tamnom stranom srca...
Stedeci se...
Uceci se kako cu najbolje voleti nju...
Kada je konacno nadjem...
"JEDAN OD ONIH ZIVOTA"
 
Isus33:
Tek nedavno sam prvi put čuo njegovu pjesmu "Galicija" i toliko me oduševila da je sada smatram za jednu od njegovih najboljih pjesama, uprkos velikoj konkurenciji.
Kliknite za proširenje...

Slazem se sa tobom. I ja sam pre par meseci prvi put cula "Galiciju". Uopce neznam sa kog mu je to albuma. Pesma je za 10.... veoma cesto je slusam. Ima neku posebnu tezinu.
Slican utisak je na mene ostavila i "Covek sa mesecom u ocima" kad kaze.. neznas ti sta znaci ubiti grad, neznas ti pauke kaljavih rovova....neznas ti sta znaci spavati sad.. kad sklopis oci nista sem tih rovova...
Djole je sjajan pesnik.
 
GALICIJA

Pred zoru je sa njine strane obicno muk
pod velom magle zvecka osmi kozacki puk
i svu noc mi inje kamuflira sinjel
uz polegli brest

U inat cu i ovo pismo poslati
znam, ime i adresa nisu poznati
dok tikvan-postar ne skonta
ko to ceka sa fronta, kakvu dobru vest

I tek da znas, ovo na slici je
naoko pitomi pejsaz Galicije
al' mira ni cas, sve zivo pali na nas
fotograf jedini metkove spara

Oberst kao lud olovo rasipa
fotograf jedva katkad okine sa nasipa
na nadosloj Visli se soldati stisli
i svima su nam pomisli, daleko

U sumrak je sa njine strane obicno zal
zatuzi adjinokaja k'o ranjeni zdral
al' postane krotka kad drmne je votka
onako na belo

Pod mojom sapkom lavovi se baskare
u snu mi pletes beli sal za maskare
sva se pobrka predja kad te obgrlim s' ledja
kao violoncelo

I tek da znas, mesec u zici je
zvone na vecernje zvona Galicije
i neka mi to ne uzme nebo za zlo
al' ti si jedino cemu se molim

Brinucu vec ja, nemoj ti brinuti
ma, da sam 'teo, vec sam sto put mog'o ginuti
dok otice Visla, natraske, van smisla
i krecu jata pokisla, daleko
 
"Upoznao sam je na keju, u jednom kafiću koji ne radi više...
U stvari, ne...
U tom kafiću sam je samo sreo prvi put...
Upoznao je nisam još uvek?!
Moj lepuškasti drugar se tih dana šmeckao sa njom, i ja tu realno nisam imao šta da tražim. Sale Saks je bio kao reklama za žilet. Puno pipkanja po licu i zadovoljnih osmeha, a veoma malo teksta...
Bio je prvi jun, i ne sećam se zašto smo te godine tako rano išli na more, ali njemu se to učinilo kao sjajan povod da joj se obrati...
- Mogla bi mi dati adresu... Da ti se javim jednom kartom...
Stajao sam korak dalje, i istog časa poželeo da odustanem od puta, shvativši da ćemo se mimoići sa letom. Leto se upravo gnezdilo u njenoj kosi...
- Bila sam i ja u Istri... Doduše zimi... A čula sam da je i septembar božanstven? Baš me zanima kad je najlepše?
Srđa je još prvog jutra kupio špil razglednica, marku zalepio besprekorno, firmopisački nacifrao Njeno ime i adresu, ali dalje od datuma nije išlo...
- Smisli ti nešto Petraš... Ti si dobar u tim stvarima...
OK...
Ništa lakše...

“Saznao sam u koje doba godine je ovde najlepše...
U ono doba godine kad si ti tu...” (,,Jedan od onih zivota”)
 
Neko to od gore vidi sve

Stevu Cenejca je ubio grom,
nezno ko rukom.
Na sirokom soru
tu negde pred zoru il pre.
Niko se nije pitao
gde se to nocu skitao,
nego su zalili i svece palili svi.

Sa njegovim stricem sam
proveo dan,
bio je ocajan, al taj matori momak
je imao stomak za sve.

Pa rece: "Eto, tudjeg se latio,
zato je glavom platio.
Zbog zene svog kuma je sisao
s uma, sasvim.

A vidis neko to od gore vidi sve.
Povlaci te konce, igra se,
postavi svaku stvar na svoje mesto.
Svako dobro, a zlo jos pre.
Sve vide oci sudbine."

Tako ponekad te reci mi dodju,
ko jeka.
Kao bure se spuste
i pacovi napuste brod.
Ne brinem mnogo o njima
vrate se s lepim danima.
Pa idemo dalje
i plovidba traje ko pre.
Al znam da neko to
od gore vidi sve.

Povlaci te konce, igra se,
postavi svaku stvar na svoje mesto.
Svako dobro, zlo jos pre.
Sve vide oci sudbine."

Lomis mi srce ko bagremov prut,
onako uz put,
kad ostanes sama
ti nadjes par dana za nas.
Al ja crtam svoje krugove
i prastam stare dugove.
Da mozda se varam,
al sto da se staram o tom.

Kad uvek neko to od gore vidi sve.
Povlaci te konce, igra se,
postavi svaku stvar na svoje mesto.
Svako dobro, zlo jos pre.
Sve vide oci sudbine."
 
Djole .... hm
Odrastao uz njegove pesme od kojih većinu znam da otpevam i odsviram ...
Imam i jednu knjigu sa njegovom posvetom Tri posleratna druga.
Ipak ga ne mogu smatrati veličinom u književnosti ili muzici ali je svakako veliki u nekom svom štimu ...
 
...S tugom jednostavno treba umeti...
Tuga je kao starica koja prodaje karafile po kafanama,samo se uporno moras praviti da je ne primecujes pa ce se kad tad okrenuti i otici,iako ti se u prvi mah cini da ce zauvek cvileti kraj stola...
I,pazi...
Poklonis li joj samo mrvicu paznje nece se smiriti dok ti ne uvali citavu korpu...
I onda si gotov...
Jer Tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih musterija...
I nikada te vise nece zaobici...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top