Naravno, da se vratim na ono što je rečeno u uvodnoj poruci: Radomir Lazović je rekao dano svemu treba razgovarati. I to je tačno; rezolucija SB UN 1244 iz 1999. godine otvorila je pitanje statusa Kosova (često se može čuti u domaćim medijima kako je ona, tobože, garant toga da će Kosovo i u budućnosti ostati u sastavu Srbije; to je čista laž, ta rezolucija ne garantuje integritet Srbije, već otvara kosovsko pitanje) i učinila je to pitanje međunarodnim, a ne srpskim. Dakle ne specifično srpsko-kosovskim, već baš međunarodnim. Srbija je članica UN i prihvatila je ovo nametnuto rešenje, koje je proizašlo direktno iz toga da je izgubila rat sa NATO alijansom.
Dakle, svakako, sve jeste na stolu, hteo to bilo ko u Srbiji ili ne. U istoriji, postoje primeri vlasti zemalja koje su preduzimale strateške poteze kojima bi se odricali mirno nekog dela svoje teritorije ukoliko bi tako nešto bilo u njihovom nacionalnim interesu. Najpoznatiji primer za tako nešto bi bio Sporazum iz Torina iz 1860. godine između Francuske i Sardinije, kojom je Pijemont dao slobodu građanima Savoje i Nice da se na plebiscitu izjasne hoće li ostati u toj državi ili pripojiti se Francuskoj. Ustvari, ne samo da su dali dopust, nego je Sardinija-Pijemont i zvanično učestvovala u kampanji kako bi se osigurala da pobedi opcija za predaju tih teritorija Francuskoj. Time, osim što su okončane granične pretnje, Sardinija je obezbedila podršku za savojsku dinastiju i ujedinjenje Italije u Drugom ratu za nezavisnost (u Prvom, neuspešnom, Francuska je stajala na poziciji saveznika Austrije). Ovde i u jednom istorijskom značaju možemo izvući i izvesne paralele između Savoje i Kosova, zato što je savojska kuća pristala da se odrekne doslovno svoje istorijske, matične teritorije.
Ovde ni ne govorimo o tome da li nekom delu teritorije treba podariti pravo na samoodređenje da bi odlučili hoće li stvoriti nezavisnu državu ili ne. Ovde govorimo o samom činu priznanja; Kosovo je već odavno itekako nezavisno od Srbije, tako da ovde pričamo isključivo i pitanju (ne)priznanja te nezavisnosti, otprilike nalik pitanju sa kojim je bio suočen Pakistan nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti Bangladeša 1971. godine.
Ako se pojave takvi uslovi koji su u skladu sa strateškim nacionalnim interesima, budala bi bio svako ko je na čelu vlasti u Srbiji ko ne bi prihvatio da prizna nezavisnost Kosova. Primera radi, mislim na sledeće stvari:
* Finansijska injekcija u privredu Srbije koja bi ovu zemlju lansirala do stratosfere, da se tako izrazim. Ne samo u formi investicija, već i bespovratnog duga, nalik onima koje je Portugal primao od zapada, unapređujući je iz gotovo najsiromašnije države čitave Evrope u ono što je danas. Dakle, svaki cent; koliko je Srbija izgubila zbog sankcija, koliko zbog bombardovanja i koliko je Srbija izgubila od poreskih prihoda i od prirodnih bogatstava na Kosovu od 1999. godine na ovamo; lepo da se sve sračuna i da se dobije svota novca koja će od Srbije napraviti Švajcarsku Balkana
* Izmena Dejtonskog sporazuma. Definitivno rešiti status Distrikta Brčko tako što sam grad pripadne Republici Srpskoj. Dati mogućnost kantonima u kojima živi većinsko srpsko stanovništvo da se na referendumu izjasne žele li ujedinjenje sa RS. Izmeniti Dejtonski sporazum do te mere da se entiteti ne tretiraju privremene jedinice, već kao konstitutivne republike kojima je priznaje državnost, a Bosna i Hercegovina federalna država. Uneti da konstitutivne republike BiH imaju pravo da za 6 godina, ako ne uspe da zaživi federalna zajednica, imaju pravo da raspišu referendum za razdruženje bosansko-hercegovačke federacije
* podrška zapada strateškim interesima Srbije u Crnoj Gori. U prevodu, ovo znači donošenje rezolucije Evropskog parlamenta koja osuđuje pokušaj stvaranja crnogorskog jezika. Pre nego što ikome ovo počne da zvuči neobično, podsetio bih da postoji već jedna rezolucija protiv stvaranja moldavskog jezika, doneta na zahtev Bukurešta i izlobirana zahvaljujući američkoj podršci Rumuniji
* Dobijanje ekstrsteritojalne luke u primorju, recimo kod Bara, ne kao koncesiju, već sastavni deo Republike Srbije. Finansiranje izgradnje brze železnice sa teretnim kapacitetima do te luke, koja bi podrazumevala i srpske vode do međunarodnih u Jadranskom moru, kao u međunarodni ugovori koji bi vozovims u tranzitu dali međunarodnu protekciju i imunitet nad svin državama keoz koje bi prošli (nema pasoške kontrole, nema zaustavljanja, itd.). Poklanjanje Srbiji jedne moderne ratne krstarice koja bi bila usidrena pored te luke
* Održavanje referenduma na kojem bi se Sever Kosova mogao slobodno izjasniti hoće li se priključiti Srbiji, ili ostati u nezavisnoj Republici Kosovo
* Formiranje Zajednice srpskih opština koja bi postala sastavni deo Ustava Kosova i koja bi bila sastavni deo međudržavnog sporazuma Srbije i Kosova, sa Srbijom kao garantnom njene autonomije i sprovođenja.
* Ekstrsteritojalni status za bogomolje Srpske pravoslavne crkve na teritoriji Kosova i Metohije, koje bi bile pod suverenitetom i zakonima Republike Srbije
* Poseban međudržavni sporazum sa Hrvatskom, kojem bi se Hrvatska odrekla mogućnosti ocenjivanja Srbije na putu evropskih ili drugih integracija. Revizija sporazuma o sukcesiji SFRJ, po kojem se Hrvatska odriče svog prava na potražnju vojno bezbednosnog arhiva NDH i dr. arhivske dokumentacije iz Drugog svetskog rata
* Sporazum o posebnom statusu Srbije u EU i ma kojoj drugoj instituciji bude došla, po izvesnim modelima po kojima su Španija i Francuska ulazile u NATO pakt, po kojem Beograd nije u obavezi da unifikuje spoljnu politiku po primeru recimo sankcija Ruskoj federaciji, odnosno ima zvanično pravo da održava posebne veze ekonomske prirode sa Rusijom, Kinom ili drugim državama, makar bila i članica NATO pakta, a ne samo EU.
Naravno, ostvariti sve ovo danas je vrlo teško; ne pišem to imajući na umu. Ali ako bi sve to bilo na stolu iznad, bukvalno bi bio lud svako ko je na čelu Srbije i ko u dotičnom scenariju ne bi prihvatio nezavisnost Kosova.
Ovo navodim kao primer, zato što bi bilo ko mogao pojedine rečenice iz moje objave izvući iz konteksta i na osnovu toga zaključiti da ja podržavam nezavisnost Kosova.
