Ja sam jedna od retkih mama koja se bunila u skoli posto su deca bila sedam dana na Zlataru u najgorem, najprljavijem hotelu.
To je bilo pre 3,5 godine, dok je isao u cetvrti razred. (Sada je sedmi)
Nastavnica je isla od sobe do sobe, prala wc solje koje nisu mogle da se operu od stroke i prljavstine koja se mesecima slaze, ne mozete ni da zamislite koje je to izvog zaraze. Sobe su bile bez sijalica, domar je načmestao po jednu sijalicu na sobu, ukljucujuci hodnik, sobu i kupatilo (verovatno zbog toga cistacice ne vide dobro pa ne mogu da ociste sobe). Potpuno razumem nastavnicu koja se godinama protivila vodjenju dece na rekreativnu nastavu, jer nije mogla da zazmuri na javasluk i nemoralnu saradnju skole i agencije. Posto su isli u prolece, hranili su nam decu zimskim zalihama pasulja, krompira i kiselih krastavaca. Dete mi je doslo bolesno kuci sa 80% streptokoka u grlu.
Reakcije skolskog lekara i nastavnice je su bile: vi roditelji treba da preduzmete nesto, zalba treba da dodje od vas. Roditelj, majka, koja je u nastavnickom vecu, glatko je odbila moj predlog da se uputi zalba skoli pod izgovorom da mi tu ne mozemo nista. Razlog za takvo ponasanje, a to se potvrdilo kasnije, jeste slihtanje te iste majke nastavnicima i direktoru skole zbog svoje dece.
Na kraju sam ja napisala pismo skoli, koje su negde zagubili ali su me dve godine za redom opominjali da uplatim preostale dve rate ili ce me tuziti sudu.
Tuzno, ali to je za mene jos jedan dokaz da skolu nije briga za svoje djake.
Vecina roditelja nije ni svesna koliko moze da utice na skole ali je verovatno jos uvek prisutan duh komunizma u svestima mnogih pa se ide linijom manjeg otpora (citaj nikakvog otpora).
D
