Писма кнеза Николе војводи Шаку Петровићу.
ВОЈВОДИ ШАКУ ПЕТРОВИЋУ
(приватно) Драги Шако,
Разумио сам да је наша Скупштина ријешила назвати се Српско-црногорска народна скупштина. Ја противу тога немам ништа, али не знам што је посланике наше на то навело— да ли тврдња Пера Тодоровића да смо ми Црногорци Арбанаси или да само Црногорска народна скушптина не импонује довољно свијету или се иначе правдамо тим да смо Срби поријеклом а Црногорци провинцијално. Ја не разумијем потребу која је нашу Скупштину на то навела, али у начело ја се нећу томе противити, само што ће се то на више мјеста и начина толковати, за чем ја не одговарам, но само жалим. Већ кад је Скупштина себи дала ову титулу, што иста заборави мене с предлогом на владу да се и ја прозовем „Ми по милости Божјој књаз и господар српско-црногорски“, јер иначе, остајући на само „црногорски“, излази некако да смо у несугласици Скупштина и ја, што у ствари, Богу хвала, нијесмо. Да је она боље извијештена, она би сигурно знала говори ли се Германско-баварска народна скупштина, Германско-саксонска народна скупштина, Германско-хесенска народна скупштина, Германско-баденска народна скупштина, итд. парламенат Англо-саксонски или Шведо-скандинавски итд. Јер кад су већ господа наши народни посланици хтјели и за добро нашли да поткријепе „црногорска“ са „српско-црногорска“, могли су исто тако истину рећи с називом европско-црногорска народна скушптина или Хришћанско-црногорска н(ародна) скупштина или још Поднебеско-црногорска народна скупштина. То су све непобитне истине као истина универзално позната да су Црногорци Срби.
Ја поново тврдим да ће бити разнога толковања за тај назив. Многи ће рећи да је то учињено по моме надахнућу, многи други приписиваће јој друге тенденције. Сад се умного говори да ће Босна и Херцеговина добити своју аутономију и сљедствено своју скупштину, па помишљају ли наша господа посланици да ће се у том случају скупштина херцеговачко-босанска назвати Српска народна Босно-херцеговачка скупштина? Боже дај да тако буде, но се ја бојим е неће. Уосталом, по трећи пут наговјештавам да мени за то није стало — но стало ми је да није коме од вас пало на ум да истога мене учини „српски“.
Моји млади два министра казаше ми ноћас горенаведено и како разумјех они нијесу за то, па се бојим кризе и евентуалне њихове оставке, а прежао би ми било ове младе људе, које је иста Скупштина изабрала и који много обећају кад би од ње, као што су од мене, подржавани били. — Не знам да ли ме разумијеш и уколико ћеш наћи има ли мјеста овој мојој примједби. Икако, дакле, ако је могуће, добро би било да се то поправи или иначе ископајте већ данас раку нашему јадноме младоме кабинету, који заслужује дужи вијек и искренију потпору, тим више што је оно чедо ове Скупштине.
Овом приликом не могу пропустити а да не примијетим да је данас четрдесети дан откад се Скупштина састала. Шта је она у овај рок времена свршила и што је земљу коштала? Скупштина је обавила само посао о верификацији мандата, направила адресу и, вели се, свршила тек закон о пословном раду Скупштине. Колико је то само до данас коштало? — Неких двадесет и пет хиљада круна или можда и више! А гдје је тек закон о изборима нарадних посланика, закон о министарској одговорности, закон о грађанским чиновницима, закон о буџету, гдје је састав буџета, највећи и најзамашнији посао Скупштине, гдје је закон о исељењу — најгоруће питање! Гдје су други сијасет закона, који леже још недотакнути? Ја знам као ико да се народни послови не врше по команди и на машини, но да они требују хладних разматрања предострожности и много такта и мудрости али покрај свега тога могло се мало више до сад урадити, мени се чини, премда држим правилно рачун о новости посла, о способности и знању људи. Ја се слажем да бисте даље данас били с послом, да су кобна уопште у Срба урођена лична питања и сујете мјеста уступила општем добру, општој користи. Код најжаркијег родољуба наш млади посланик не може се уздржати па макар на штету било општу да не проговори било што било, тек да се не рече не умије, да му не баста и да није високо мудар. Али, срце је срце а народно повјерење светиња, њему треба служити, њега треба на ум имати, а не само оно што ће громопуцатељнога му забиљежити један стенограф и о томе се причати у крчмама и у кафанама. Ја жалим те појаве и умного их извињавам зашто је ово још новина, зашто је наша Скупштина млада.
Буди здрав!
Књаз
П. П.
Синоћ сам о горенаведеноме говорио и Радуловићу и Ивановићу и казао сам им да ти мислим писати. Они су ме сиромаси замолили да ти о томе не пишем, јер да ће они с тобом говорити. Спрама тога немој се ти пред њима вјешт чинити да си што примао од мене.
*********************************************************************************************
168.
ВОЈВОДИ ШАКУ ПЕТРОВИЋУ
Петак, 1. дек. 1906.
Богдане,
Јучер ми је јављено отуда да сте закон о буџету свршили у један дан. То ми је мшго. Ха, соколови, пријените и на оне законе што вам остају!
Ако нијесам уништио оно писмо што сам ти ономадне писао, прочитај га повјерљиво Ристу и још којему од интелигентнијех посланика, пак ћеш видјети да је моје мишљење оправдано покрај свијех патриотичних назора Скупштине за природну солидарност Срба уопште.
Богдане! Ја сам у овом кутићу с мојом обољелом женом и осталом фамилијом и одмарам се прилично. Но ево Никољдан а ја се мојој Народној скупштини до сада не учиних вјешт ни с једним ручком ни другим позивом каквим, то што није право ни лијепо од моје стране. Спрема тога би ли био ти мишљења да у четвртак идући (на Никољдан) изидем тамо и принаредим у Министарству војном један ручак за господу м. посланике или да то оставим до испред њихова распуста о божићним свецима или и то да учиним пошто би се опет окупили по Јованудне — што мислиш?
Закон о исељењу и буџет! Ако то свршите до пред Божић презадовољан ћу бити па да ћемо цијело месојеђе балат' и забављати се.
Преиједак сам за манкаменат соли! Грдне штете и за народ и за касу! Ко је крив! Да није стара влада одступила, само за ово бих је макнуо. Убио Бог кривога! Чисто сумњам да се то није навлаш сколило — у какве земане живимо!
Ради, ради, и радите живо! Буди здрав!
Књаз
