Zašto stvari moramo uvjek posmatrati iz današnje vizure?
Eto tu se ne slažem sa vama. Na koje "prve zapise" mislite?
Istorija je uvjek jedna - ono što se dogodilo u prošlosti, dogodilo se i to je to. Mogu postojati samo različite interpretacije događaja koji se dogodio, a koje možemo izvlaičiti na osnovu istorijskih izvora. Tako da nema "zvanične" i "nezvanične" istorije.
Šta podrazumjevate pod "zvaničnom crnogorskom istorijom"? Ako je u pitanju istorija koju đaci uče u osnovnim i srednjimn školama, kao i studenti na fakultetu - oni uče manje/više isto ono što se učilo i prije 10, 20 ili 30 godina samo što se obim pročavanja pojedninih oblasti promjenio. Tako se danas u cnogorskim osnovnim školama uči po obimu nešto više istorije iz Crne Gore nego u ranijem periodu, a recimo smanjen je obim izučavanja socijalizma, marksizma itd.
Ne bih rekao da je "besmisleno pitanje" kada je i kako nešto nastalo - pa to je esencijalno pitanje u istorijskoj nauci. I to pitanje se svuda postavlja, ne samo u Crnoj Gori. Moguće je da to pitanje u drugim sredinama ne zaokulja svijest nekog običnog čovjeka, recimo jednog Francuza - jer on je u aktuelnom trenutku Francuz, njegovi sunarodnici su to isto, i prosto mu to pitanje nije interesantno u aktuelnom trenutku. Ali to ne znači da se tim pitanjem ne bave istoričari - bave se itekako. Za razliku od nekog Francuza jednom današnjem Crnogorcu ili Srbinu iz Crne Gore je to pitanje jako interesantno upravo zbog današnje nacionalne podjele, a korjen današnjeg stanja svakako treba potražiti u prošlosti.
"Zašto stvari moramo uvjek posmatrati iz današnje vizure?" Ја бих пре рекао да неки настоје да због данашњих политичких околности дају разна оправдања, а пример је баш реченица у стилу: "Српски идентитет постојао је и пре 19. века, е сад како се појавио, то је већ друго питање". Такве реченице, односно њихов други део, има намену да правда први деоп који се не поклапа са званичном политиком.
Исто важи и за ваше питање "Шта сматрамо званичном историографијом". Нема филозофије, званична историографија види се по градиву, емисијама на националној телевизији, енциклопедији итд. И као и у Србији, она се увек поклапа са неким политичким ставовима националне елите. Питање је бесмислено, јер се и становници и историчари питају када и како је њихов народ дошао на ове престоре и слично, али смешно је да неко у Бугарској напише "Наше становништво се од давнина изјашњавало као БУгари, а како је до тога дошло, то је друго питање. Као што се у Србији нико не пита "Колико је моме деди или претку са Златибора тада било важно што је Србин и колико се он разумео у етногенезу народа. Једноставно, то су бесмислице, довољно је да знате да у средњем веку и касније постоји тај етнички идентитет, да када кажете да неко тај идентитет има у 18. веку, не морате да постављате оправдавајућа питања. Међутим, у Црној Гори је православно становништво подељено на Србе и Црногорце, и обе стране кроз историју морају да провлаче своје ставове, јер им националност о концу виси. Због тога ви као припадник савремене црногорске нације, која се разликује од неких претходних црногорских националних пројеката који нису имали већи одзив, не смете да напишете једноставно, "Црногорци нису ништа мање етнички Срби од осталих", што је један реалан закључак, већ се понашате као да се српски идентитет јавио код Ескима, па се покреће безброј питања, а своде се на једно "Окле он тамо?". Било колико се ја слагао са већином ваших текстова, то вам морам пребацити увек када приметим, интересовало вас моје мишљење, или не.
Што се првих записа тиче, то није најбољи израз, али мислим на прве документе у којима постоји разлог да се наводи народна припадност у ширем контексту етничког корпуса. Термин србин има више значења и користио се и за православца, и за припадника српске патријаршије, и за становника Србије, и за народног односно националног Србина, а по садржају текста видимо на шта се мисли. Моја поента је да од средњовековних докумената, па до 19. века, термин Србин као термин за припадника српског народа, ништа се чешће не среће у осталим крајевима, него у Црној гори, па нема разлога да се чудимо и питамо око његовог јављања.
О школским уџбеницима боље да не причамо, логично је да се после комунизма избацује нешто што је са доласком комунизма и уведено, али није логично да се без икаквог разлога избацују и ствари које се тичу нације, а које су чак и комунисти задржали. Ако сте читали комунистичке енциклопедије, знате да је за Црногорце писано да су нација српског етничког порекла, а данас се то у књигама ни као теорија не наводи, иако је трећина становништва српског опредељења. Да не причамо о томе да се историја нације која чини трећину становништва учи колико и историја неких нација које тамо живе у пар процената. Све у свему ваша историја је ваша ствар, али ако ћете и те ствари правдати онда заиста превише навијате за садашњу политику ваше државе.
