Did we land on the Moon ?

Mrkalj:
Kaže da postoji problem sa ovom slikom jer je lender Apolla 11 i Apolla 13 iz Mesečeve orbite bačen na površinu Meseca i trebalo bi da se raspao u gomilu gvožđa.
Kliknite za proširenje...
Možda se ne bi raspao, ali je neverovatno da se nije preturio pri onakvoj brzini kosog spuštanja.
To im se desilo skoro (ima u onom ruskom dokumentarcu), ali im je sa Apolonom uspelo iz prve.
 
teletabis56:
Možda se ne bi raspao, ali je neverovatno da se nije preturio pri onakvoj brzini kosog spuštanja.
To im se desilo skoro (ima u onom ruskom dokumentarcu), ali im je sa Apolonom uspelo iz prve.
Kliknite za proširenje...
Zvanična priča kaže da su lender, pred kaj misije Apolo 11, nakon lansiranja sa Meseca i ukrcavanja u orbiter bacili tako da je udario o Mesec koji je nastavio da odzvanja sledećih sat vremena što su registrovali netom postavljeni seizmometri.

Kao što kažeš, ako imaju problema da spuste lender, sa sve mlaznim manevrom, kako to da je ovaj savrešeno sleteo u slobodnom padu pa ga je indijski satelit slikao 50 godina kasnije kako stoji "na nogama" u vaser vagu? :lol:
 
1737108331887.png
 
Mrkalj:
Zvanična priča kaže da su lender, pred kaj misije Apolo 11, nakon lansiranja sa Meseca i ukrcavanja u orbiter bacili tako da je udario o Mesec koji je nastavio da odzvanja sledećih sat vremena što su registrovali netom postavljeni seizmometri.

Kao što kažeš, ako imaju problema da spuste lender, sa sve mlaznim manevrom, kako to da je ovaj savrešeno sleteo u slobodnom padu pa ga je indijski satelit slikao 50 godina kasnije kako stoji "na nogama" u vaser vagu? :lol:
Kliknite za proširenje...
To nije zvanicna "prica", nego tvoja prica. Zvanicna "prica" je sasvim drugacija a koju ti ocigledno ne znas.
 
Lux Operone:
To nije zvanicna "prica", nego tvoja prica. Zvanicna "prica" je sasvim drugacija a koju ti ocigledno ne znas.
Kliknite za proširenje...
Tačno, u pitanju su Apollo 12 i 13, a ne Apolo 11 i 13.

Apollo 12:​

Kada je Apollo 12 završio svoju misiju, posada je svesno sudarila deo letelice (S-IVB raketni stepen) s površinom Meseca kako bi generisala seizmičke talase. Seizmografi, koje su astronauti postavili na površini Meseca, zabeležili su reakciju koja je trajala otprilike oko sat vremena. To je opisano kao "odzvanjanje", što je izazvalo znatiželju naučnika. Ova pojava ukazivala je na to da se Mesečeva struktura razlikuje od Zemljine – mnogo je suvlja i krutija, pa se talasi šire duže.

Apollo 13:​

Slično je urađeno i tokom misije Apollo 13. Tokom povratka, sletni modul je namerno usmeren ka Mesecu. Sudar je izazvao seizmičke talase koji su, prema podacima seizmografa, trajali oko 3 sata. Ova dodatna dužina trajanja potvrdila je sumnje da Mesečeva unutrašnjost ima složenu strukturu i da se seizmički talasi šire mnogo duže nego na Zemlji.

Zašto "odzvanjanje"?​

Odzvanjanje je rezultat nekoliko faktora, uključujući:

  • Suvoću Mesečeve unutrašnjosti (nedostatak vode koja bi amortizovala talase).
  • Nedostatak guste atmosfere.
  • Specifičnu strukturu Mesečevih stena, koje reflektuju i prenose energiju talasa efikasnije nego Zemljine stene.
Ovi podaci su značajno doprineli razumevanju unutrašnje građe Meseca, ukazujući da ima tanku koru, relativno plitki plašt i možda potpuno ohlađeno jezgro.
 
teletabis56:
https://www.google.com/url?sa=t&sou...EQFnoECCUQAQ&usg=AOvVaw0IGl4s6ToOU2kgPC53a3-b

Japanska sonda uspešno sletela na Mesec, ali naglavačke​

Japanska sonda SLIM, najnovija u nizu letelica koje su postigle meko prizemljenje na Mesec, jeste ostvarila najpreciznije sletanje na površinu tog nebeskog tela do sada, ali se ispostavilo da je sletela naglavačke.


Prvi snimci japanske sonde „Slim“ (Smart Lander for Investigating Moon) pokazuju da je rotirana za 90 stepeni u odnosu na to kako je trebalo da se spusti. Ovo donekle objašnjava poteškoće koje je imao u proizvodnji električne energije potrebne za rad posle sletanja.
Kliknite za proširenje...


Nisi čuo za "joga" sletanje...? :cool:
 
Gimnazijalac:
Gledao sam i citao o letu na mesec pa me zanimaju vasa misljenja.
Ja licno smatram da je sve to samo jedan dobro montirani film koji je snimljen u eriji 51.
Postoji niz cinjenica koje ukazuju na to da je sve to samo jedna velika LAZ.
Evo nekih cinjenica zbog cega mislim tako:
1. Nema zvezda u pozadini na snimku koji je nacinjen.
2. Zastava SAD se viori a dobro znamo da na mesecu nema vazduha.
3. Nema kratera koji je morao da se napravi pri spustanju na mesec.
4. Bez ozonskog omotaca nemoguce je izdrzati suncevu radijaciju sa takvom zastitom.
5. Zasto niko posle 1969 nije otisao da ponovi misiju na mesec kada je tehnika dovedena skoro do savrsenstva?
Kliknite za proširenje...
Isto mislim.Ali ne samo zbog toga,nego sto su ljudi tada bili naivni i jos nisu znali sta je moc propagande i televizije.Vjerovali su u sve sto im se prikaze.
I da..zasto sad niko ne skokne do tamo?
Eno Elon Mask ne zna kud ce od para i dosade,lansira kojekakve starlinkove...zasto ne dobaci i do mjeseca,popije kafu tamo i proseta.
Sta ga kosta? 🙂
 
MasterYoda:
Uh, teško je diskutovati s nekim ko se nije nimalo potrudio da prvo prikupi činjenice o temi o kojoj želi diskutovati. Ova priča o lažiranju leta na mjesec tipičan je primjer teorije zavjere. Pronalaze se nekakvi takozvani dokazi da bi se dokazalo nešto što je apsolutno nemoguće. Ne postoji nikakva mogućnost da se lažira nešto ovakvo, nešto što se dešavalo pred očima cijelog svijeta uz nadziranje i špijuniranje cjelokupnom opremom koju je imala druga strana. I ne samo ona. Nije tada bilo mnogo zemalja koje su mogle poslati raketu u svemir, ali veliki broj njih imao je čime posmatrati to. Zar zaista mislite da bi rusi ili kinezi propustili priliku da izvrgnu ruglu amerikance ulovljene u jednoj takvoj prevari. A sigurno bi ih ulovili da se imalo šta uloviti. Ljudi jesu sletjeli na Mjesec, i to ne samo jednom nego šest puta. Do Mjesečeve orbite stiglo je čak 30 ljudi u deset misija, a na samu površinu spustilo ih se 12 iz šest misija.

Misije Apollo koje su se spustile na Mjesec:
Apollo 11 (AS-506) 16.jul-21.jul 1969.
Apollo 12 (AS-507) 14.novembar-24.novembar 1969.
Apollo 14 (AS-509) 31.januar-9.februar 1971.
Apollo 15 (AS-510) 26.juli-7.avgust 1971.
Apollo 16 (AS-511) 16.april-27.april 1972.
Apollo 17 (AS-512) 11.decembar-19.decembar 1972.

i to je to.
Kliknite za proširenje...
Ima li kakvih intervjua sa tih 12 ljudi?
 
Nema zvezda u pozadini na snimku koji je nacinjen?
Razlog zašto se zvezde ne vide na snimcima sa sletanja na Mesec (Apollo misije) je kombinacija nekoliko faktora:

1. Ekspozicija kamere

Kamere korišćene tokom Apollo misija bile su podešene da snime astronaute, mesečevu površinu i opremu u uslovima jakog osvetljenja od Sunca. Površina Meseca reflektuje mnogo svetla, a astronauti su nosili bela odela koja dodatno reflektuju sunčevu svetlost. Da bi se izbegla preeksponiranost, kamere su imale kratko vreme ekspozicije i malu otvorenost blende, što je onemogućilo da slabe zvezde budu zabeležene na snimcima.

2. Kontrast između svetlih i tamnih delova

Zvezde su mnogo slabijeg intenziteta svetlosti u poređenju sa osvetljenom površinom Meseca i astronautima. Na Zemlji, noćno nebo je tamno, pa možemo videti zvezde jer nema jakog osvetljenja koje bi ih nadmašilo. Na Mesecu, međutim, nema atmosfere koja bi raspršila svetlost, ali je kontrast između osvetljenih objekata i neba toliko velik da su zvezde postale nevidljive za kamere sa tadašnjim podešavanjima.

3. Odsustvo atmosfere

Na Zemlji, atmosfera raspršuje svetlost i može pomoći pri uočavanju slabijih izvora svetlosti na fotografijama s dužom ekspozicijom. Na Mesecu toga nema – zvezde su prisutne, ali su jednostavno premutne da bi bile uhvaćene podešavanjima korišćenih kamera.

Da li bi se zvezde mogle videti na drugim snimcima?

Da, kada bi kamere bile podešene za dugačku ekspoziciju i kada bi izbegle osvetljene objekte u kadru, zvezde bi bile vidljive. U stvari, astronauti su koristili zvezde za navigaciju i pozicioniranje, a neke od misija kasnije su uključivale kamere sa podešavanjima koja su mogla snimiti zvezde.

Dakle, zvezde nisu vidljive ne zato što ih nema, već zbog tehničkih ograničenja kamere i osvetljenja na površini Meseca.
 
Zastava SAD se viori a dobro znamo da na mesecu nema vazduha?
Zastava Sjedinjenih Američkih Država na Mesecu izgleda kao da se vijori, ali to nije zbog vetra – na Mesecu nema atmosfere ni vazduha koji bi je pokrenuo.

Astronauti Apollo misija koristili su specijalno dizajniranu zastavu sa horizontalnom metalnom šipkom na vrhu koja ju je držala raširenom. Pošto je tkanina bila naborana od sklapanja, činilo se kao da se zastava talasa. Takođe, kada su astronauti postavljali jarbol u tlo i nameštali zastavu, ona se zbog niske gravitacije neko vreme pomerala i oscilirala, što je moglo doprineti iluziji da se vijori.

Dakle, zastava se ne vijori na vetru – ona stoji čvrsto zahvaljujući svojoj konstrukciji, a efekat lepršanja dolazi od njenog dizajna i fizičke interakcije tokom postavljanja.
 
Nema kratera koji je morao da se napravi pri spustanju na mesec?
Mnogi skeptici postavljaju pitanje zašto modul Eagle misije Apollo 11 nije ostavio veliki krater prilikom sletanja na Mesec. Međutim, postoji naučno objašnjenje za to:

  1. Slaba gravitacija Meseca – Mesec ima samo oko 1/6 Zemljine gravitacije, što znači da je modul spušten sa znatno manjom silom nego što bi bio na Zemlji.
  2. Niska sila potiska pri sletanju – Kada je lunarni modul sleteo, njegovi motori su radili na veoma niskoj snazi, samo dovoljno da ublaže brzinu spuštanja. Nije bilo velike eksplozivne sile koja bi stvorila krater.
  3. Čvrsta površina Meseca – Površinski sloj Meseca (regolit) je prašnjav, ali ispod je čvršći sloj koji nije lako izbaciti motorima letelice. Motori su razneli malo prašine u stranu, što se može videti na slikama sletanja.
  4. Pritisak izduvnih gasova se brzo raspršuje – Pošto na Mesecu nema atmosfere, izduvni gasovi iz motora nisu stvorili usmereni udar koji bi "iskopao" krater, već su se širili u svim pravcima.
Dakle, izostanak kratera je u skladu sa očekivanim fizičkim principima i ne predstavlja dokaz protiv sletanja na Mesec.
 
Bez ozonskog omotaca nemoguce je izdrzati suncevu radijaciju sa takvom zastitom?

Postoji naučno objašnjenje kako su astronauti Apollo misija mogli da prežive sunčevu radijaciju na Mesecu.

1. Nema ozonskog omotača, ali nema ni atmosfere da provodi toplotu​

Na Zemlji nas ozonski sloj štiti od UV zračenja, ali problem na Mesecu nije samo UV već i kosmičko zračenje i solarni vetar. Ipak, astronauti su bili zaštićeni zahvaljujući sledećim faktorima:

2. Skafanderi sa zaštitom od radijacije​

Astronauti su nosili A7L skafandere, koji su imali višeslojne zaštitne materijale, uključujući aluminijumske slojeve i specijalne reflektujuće premaze. Oni su odbijali veliki deo sunčevog i kosmičkog zračenja. Viziri na kacigama su takođe imali zlatni premaz koji je blokirao opasno UV i infracrveno zračenje.

3. Kratko vreme boravka na površini​

Astronauti Apollo misija proveli su relativno kratko vreme na Mesecu – od nekoliko sati do najviše tri dana (Apollo 17). Ukupna doza zračenja koju su primili bila je mala u poređenju sa dozama koje bi bile opasne po zdravlje. Na primer, prosečna doza radijacije koju su astronauti Apollo 11 primili bila je oko 0,18 rad, što je otprilike jednako rendgenskom snimanju.

4. Izbegavanje solarnih oluja​

NASA je pažljivo planirala misije kako bi astronauti izbegli solarne oluje – izuzetno snažne emisije zračenja sa Sunca. Da je neka takva oluja pogodila astronaute dok su bili na površini Meseca, to bi zaista bilo opasno. Međutim, tokom Apollo misija nije došlo do jakih solarnih erupcija.

Zaključak​

Iako Mesec nema ozonski omotač, astronauti su bili dovoljno zaštićeni pomoću posebnih skafandera, kratkog boravka i pažljivog planiranja misije. NASA je dobro znala za opasnost od radijacije i preduzela mere da minimizira rizik.
 
Zasto niko posle 1969 nije otisao da ponovi misiju na mesec kada je tehnika dovedena skoro do savrsenstva?

Postoji nekoliko ključnih razloga zašto ljudi nisu ponovo sleteli na Mesec od Apollo misija (1969–1972), uprkos tehnološkom napretku.

1. Ogroman trošak i gubitak interesa​

  • Program Apollo je koštao oko 25 milijardi dolara u tadašnjem novcu (~150 milijardi dolara danas).
  • Glavni razlog sletanja na Mesec bio je politički i propagandni – Hladni rat i trka sa SSSR-om. Kada su SAD pobedile u toj trci, interes za Mesec je opao.
  • Kongres je smanjio budžet NASA-e, a preostale misije Apollo (18, 19 i 20) su otkazane.

2. Fokus na druge svemirske projekte​

  • Umesto Meseca, NASA je preusmerila resurse na Skylab i kasnije na Space Shuttle program.
  • Fokus je bio na dugoročnim misijama u Zemljinoj orbiti i istraživanju Marsa pomoću sondi.
  • Sovjetski Savez, koji je planirao svoju lunarnu misiju, takođe je odustao kada su shvatili da su SAD pobedile u trci.

3. Tehnički izazovi i sigurnost​

  • Apollo misije su bile ekstremno rizične. Astronauti su se oslanjali na tehnologiju 60-ih, koja je bila napredna za to vreme, ali i dalje primitivna u poređenju sa današnjom.
  • Bilo je mnogo bliskih incidenata – Apollo 13 je skoro završio katastrofalno.
  • NASA nije želela da rizikuje živote astronauta bez jakog razloga (kao što je Hladni rat nekada bio).

4. Nova misija na Mesec​

Dobra vest je da se ljudske misije na Mesec sada planiraju! NASA-in Artemis program ima za cilj da do 2026. godine pošalje astronaute nazad na Mesec, ovog puta sa planom da uspostavi stalnu bazu.

  • Artemis I (2022) – uspešan test bez posade
  • Artemis II (2025) – let sa posadom oko Meseca
  • Artemis III (2026) – sletanje ljudi na Mesec
Takođe, Kina i Rusija planiraju misije sa ljudskom posadom u narednim decenijama.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top