Nekoliko stvari me uvek zacudi kao profesionalca koji se svakodnevno srece sa ovakvim slucajevima (na moju duboku zalost): reakcija ljudi i van i u skoli, koji kazu "kakve to vez eimam sa skolom, i sta se sad od skole ocekuje - nije se dogodilo u skoli!" Znate, ovo je vec treci-cetvrti slucaj vrsnjackog sadizma i seksualnog zlostavljanja (no prvi koji je od njih izasao u medijima) za koji personal skole ne reaguje nakon prijave deteta da se zlostavljanje desilo. e pa evo reci cu vam zasto i za sta je odgovorna skola, tj njen personal: i personal skole, i zdravstvenih ustanova, i slucajni prolaznik na ulici, milicija, komsiluk - SVAKI POJEDINACNI GRADJANIN ima GRADJANSKU i ZAKONSKU odgovornost i duznost (po protokolu zakona o zastiti dece od zlostavljanja) da prijavi postojanje zlostavljanja i na njega reaguje kada se radi o maloletnom licu. Dakle, nije se zlostavljanje moralo desiti u skoli da bi razredni staresina kome je zlostavljanje prijavljeno a zatim i citav hijerarhijski niz zaposlenih u ustanovi u kojoj je zlostavljanje prijavljeno (a dete je moglo otici i u samoposlugu i ispricati to prodavacici i procedura bi morala zakonski biti ISTA!) izvrsio svoju zakonsku OBAVEZU i duznost, odnosno izvrsio prijavu, u usmenoj a zatim i pismenoj formu: ministarstvu unutrasnjih poslova i Centru za socijalni rad ISTOG MOMENTA po obelodanjivanju ovakve price, pozivajuci pri tome momentalno roditelje zrtve. POsebno obzirom na dokazni materijal, MUP je duzan da privede na razgovor osumnjicene i podnese prijavu javnom tuzilastvu koje pokrece postupak, sto je isto duzno u saradnji sa MUPom d aucini i CEntar za socijalni rad. Sto se tice same skole: postoji cela knjiga koja se upravo i zove "Protokol o zastiti dece od zlostavljanja" ili priblizno tako, moze se nabaviti lako i u nadleznosti je skole i njihove pravne sluzbe da budu obavestenio zakonskim aktima koji se odnose na ponasanje skole u situacijama koje podlezu po zakonskim normama odredjenim delovanjima. Postoji citav deo knjige, jedna njena trecina, koja s eodnosi na procedure i korage, alogoritamski skoro, koje je duzna da preduzme skola u slucaju SUMNJE a da o samom dokazanom cinu zlsotavljanja i ne govorim. Isto vazi i za korake koje preduzima zdravstvena ustanova, i Centar za socijalni rad. Prvi deo knjige objasnjava do detalja sta sve spada u zlostavljanje i objasnjava kako ga prepoznati. Dakle, opravdanja za zakasnelo reagovanje (da ne kazem nereagovanje) i izvlacenje na 'neke minorne propuste' (?!?!?!?!) prosto ne stoje i ne postoje. I recenica direktora da "nije tacno da je zlostavljanje trajalo 8 sati, vec samo od 8 do 13h..." je toliko debilna da bi ga samo na osnovu nje trebalo zauvek iskljuciti iz skolskog sistema. Vec samo po njoj jasan je i njegov odnos prema celom incidentu, i sramota je za skolstvo da se ne samo ne drze zakonskih procedura nego ih ni ne poznaju, zlostavljanje se prikriva i opravdava, tako retraumatizuje zrtva a podsticaj daje novim buducim zlostavljacima. "Ostri ukor nastavnickog veca" se dobije kad deca ispisuju prostacke grafite po zbornici ili razbiju skolski inventar - pa deca nam se spspenduju ili im se preti izbacivanjem iz skole za 24 neopravdana (za to je sasvim logicno i u redu da se dete iskljuci iz sistema skolovanja u dodticnoj skoli, ali vrsnjacko zlostavljanje kao kaznu povlaci najostriju - ukor?!?!?!). Mislim - svasta! Muka mi je vise do povracanja od kontakta sa skolama koje peru ruke od zlostavljanja dece i pokusavaju da ga zataskaju time krseci zakon a onda peruci ruke time kako se zlostavljanje nije desilo u skoli pa sta onda skola ima sa tim?! Gde god se desilo, skola ima sa tim taman onoliko kolko joj zakon nalaze, a sta je to - neka gospoda direktori skola nabave po jedan protokol o zastoti dece od zlostavljanja - nece se otrositi vise nego za nedeljno sledovanje cigareta - pa neka nauce i neka se obaveste. Bozja je sramota i tuga da nismo u stanju da zastitimo ovo malo dece koje imamo - a govorim o i zrtvama i o nasilnicima jer i oni su zrtve. Najlakse je sada razapeti na krst te devojcice koje su zlostavljanje pocinile: neko je od njih (i ne govorim samo o roditeljima, sta vise) 13 godina stvarao i negovao sadistu i sociopatu, neko drugi (a ne govorim o roditeljima jer ta su deca bila u SKOLI 7 godina, u kojoj postoji i ucitelj, i razredni, i psiholog i pedagog) nije video 7 godina da im deca rastu u sadiste i sociopate, i sad kada smo ih svi zajedno lepo odnegovali u to sto jesu (i roditelji, i drustvo, i mediji, i skola) sad bi svi da operemo ruke i njih prikujemo na krst - kao, oni su se od jednom stvorili tu, pali juce sa Marsa i zlostavljali drugo dete?! tesko to ide, dragi moji! Tesko, u zemlji u kojoj im je ponudjena parada pornografije na svim javnim medijima, parada sadizma i brutalnosti u okruzenju oko njih, parada frikova u dzipovima sa zlatnim lancima u svojim 18tima, parada sponzorusa promovisanih na TVu u estradne zvezde, parada najgoreg kica, sunda, nevaspitanja (od ministara pa do profesora, i svih sa kojima se srecu izmedju), sa idolima koje smo im MI ponudili ni ne mogu na zalost biti drugaciji. I sad ce neko kao i u ordinaciji da mi kaze "Pa kako nisu svi takvi, ima onih koji su takodje u tome odrasli pa idu u muzicke skole, na strane jezike ili sport!" Tacno je, ima i takvih. Ali nisu sva deca ista: ako pred nalet uragana stavite staklenu, drvenu i gvozdenu lutku, od staklene nece ostati nista, drvena ce otici u delove a gvozdena ce ostati nepromenjena. Losi uslovi ce biti pogubni za decu koja su slabije strukture licnosti, senzibilnija, burnije prozivljavaju svoju adolescenciju: nije na nama da odbacimo sve osim gvozdenih lutaka i pustamo uragane! Na nama je kao na drustvu (na svakom ponaosob!) da obezbedimo SVOJ nasoj deci, bila ona senzibilna i preosteljiva, jaka, slaba - da ih ne pregaze uragani vec da svoje detinjstvo i promene koje pubertet i adolescencija nose prozive u SIGURNOM okruzenju. POsto im to kao drustvo nismo pruzili (i ne samo da im nismo pruzili vec smo ih okruzili uzasima u kojima neki od njih nemaju drugu mogucnost nego da postanu deo tih uzasa da bi mogli da prezive) onda nije ni cudo sto se desavaju stvari koje se desavaju. A nama, punoletnima, onima koji je trebalo da o tome razmisljamo, i snosimo dogovornost, sada ostaje da se zamislimo zasto se ovakve stvari desavaju, a ne da prikujemo tu decu na stub srama (premda ovo sto se desilo jeste sramno, i starsno, i uzasno i za osudu, i za kaznu - poricati sosptevnu odgovornost i prebaciti svu krivicu na decu od 13 godina cini mi se i smesnije i sramnije od onoga sto se dogodilo a sto je samo po sebi uzasno!).
Na zalost kao i u zdravstvu tako je i u skolstvu odabir kadra postao najgori moguci, negativna selekcija ishoduje time da postoje retki koji u skolstvo odlaze zato sto decu vole i zato sto vole posao, takvi ostaju malobrojni, trpe pritiske, pregorevaju; oni drugi pak, koji odlucuju o zivotima (mozda ne fizickim uvek ali o psihickim, intelektualnim i emotivnim zivotima svakako!) vaspitavaju generacije mladih iz kojih jaki izlaze ali on slabiji postaju ono sto je u njih i ulozeno - nista.
I to je tragedija i naseg skolstva i naseg drustva, i srtamota je uospte postaviti pitanje "Pa kakve sve to veze ima sa skolom!?" jer to jasno ukazuje na totalnu neosvescenost o realnosti onih koji to pitanje uopste postavljaju. Skola je vitalni deo zivota nase dece, ne samo u intelektualnom smislu vec i u duboko psiholoskom i emotivnom smislu, vitalna za njiohv normalan razvoj, i duzna je - ne samo moralno vec i zakonski - da ih zastiti i da im obezbedi uslove za taj psiholoski i emotivan razvoj pored toga sto im obezbedjuje (ili po meni ne obezbedjuje) uslove za intelektualni razvoj. Umesto jednacina sa dve nepoznate u I razredu, bolje bi bilo da neko tu decu uci bontonu, toleranciji, postojanju razlicitosti. Onda mozda ne bismo imali 13ogodisnjake koji snimaju pornografiju i zlostavljaju se medjusobno.....
).
...
...
!!!
