Dete u nama...

" Odrasti do deteta, možda je jedno od najtežih " odrastanja " u čitavom ciklusu odrastanja ..."

7af0193b8351bd1eb04c09dfe5731fa3_XL.jpg
 
Pre nekog vremena, jedne od sličnih besanih noći, izlistala sam ovu temu, onako natenane, slovo po slovo. I naravno, razmišljala.
Često upotrebim ono "ništa nije slučajno" ali nikad do kraja da pojasnim da vrlo retko mislim pri tom na slučajnost kao reč ili da s namerom nešto nije slučajno.
Ne bih možda ni sad, ali ovo dete u meni se nešto uzjogunilo, piše mu se.
Slučajnost koja je izbacila ovu zaboravljenu temu kao što talas izbaci školjku, imala je svoje razloge. Pri tom mislim na širu sliku i dublju misao onog - ništa nije slučajno.
Ova tema je imala svoj zadatak i onomad davno i sada. Kad je ispunila prvi, negde se zaturila. Kad je bio potreban drugi, pojavila se.
Samim time, zaslužuje da odživi svoj forumski život dok joj bude suđeno.
Razmišljajući, shvatila sam da me mnogo šta ova tema nučila. Naučila me da izbrojim do deset, pa i do sto ako treba pre nego reagujem, ma koliko šokirana nečim bila. Ne mogu reći da to nisam umela, ali nisam umela kod onoga što je najbitnije. Ne mogu se zareći da ću u buduće ostati mirna na baš sve, ali da su šanse velike, jesu.
Naučila me da ni forum ni ja nismo ostali isti, kao što me naučila da još uvek previše verujem svetu i u dobro.
Osim toga, ova tema mi je pokazala koliko sam se promenila za ovo godina, a šta je ostalo nepromenjeno.
Forumaš koji je pre xx godina napisao svoj prvi post ovde, on se mnogo promenio. Malo je tehnološki pismeniji, malo budniji i svakako upućeniji u svet matrixa.
Da li bi ovaj forumaš danas drugačije ? Bi. Ali nema ispočetka.
Forumaš ima isti nadimak od prvog dana, i imao je svega dva avatara i treći na blogu ( tad je to bio poseban deo, sećam se i koji avatar je bio - oko ). Sećam se i avatara pre ovog, nemam pojma da li postoji negde sačuvan. Forumaš ima i jedno zatraženo brisanje naloga pa otud i gosta s brojem kao podsetnik.
Dakle, forumaš se mnogo promenio. Na gore ili na bolje, to nije moje da procenim.
Koliko se pustinjakinja promenila ? Hm, ne mnogo, ali se promenila. Potpuno je budna, a dana kada to nije ili izostavi forumsko vreme ili piše tamo gde ne mora da bude budna. To što je starija xx godina, zanemarićemo :cool:, dete nije ostarilo.
A koliko se promenilo ovo dete ? Nimalo. Ostalo je isto ljubopitljivo, isto ozbiljno ( i isto nasmejano kad mu odrasla ja to dozvoli ), isto osetljivo na mnogo šta i isto osamljeno u većini slučajeva. Isto prilazi ljudima, isto posmatra svet širom otvorenih očiju. I to dete se često ljuti na mene. Često ga razočaram i još češće rastužim. .
I onda me gleda onim velikim očima, vuče za skute i cima dok ga ne pogledam i dozvolim mu da se izjasni.
To dete ima iste nepogrešive instinkte ali ih nerado sluša i još uvek odbacuje i često dozvoli da je "ubede" da su pogrešni.
I kako onda da se ne ljutim na to dete koje baš neće da prihvati da svet i ljudi nisu uvek dobri.
Moram da se ljutim i da ga naučim da prihvata neprihvatljivo. Valjda će naučiti do kraja našeg zajedničkog putovanja...

thumbnail.php
 

Uhapšen u svojoj magli,
zakopčan u svojem mraku,
svako svojoj zvijezdi nagli,
svojoj ruži, svojem maku.

I svak žudi svetkovine
djetinjastih blagostanja,
sretne mrene i dubine
nevinosti i neznanja.

I na oblak koji tišti,
i na munju koja prijeti,
naša blaga Nada vrišti;
biti čisti. Biti sveti.

I kad nema Našeg Duha
među nama jednog sveca,
treba i bez bijela ruha
biti djeca, biti djeca.

Tin
 
*pustinjakinja:
Koliko smo ostali djeca?Da li su godine ubile dijete u nama?Da li ponavljamo ono "u nase vrijeme...: ;-) itd...
Kliknite za proširenje...
Ne ubijaju godine dete u nama već loše stvari koje su nam se desile.
Da li sam ostala dete ?Delom da ,delom sam neuspela metamorfoza u nešto bezimeno.I tako se te dve krajnosti sudaraju u večitom suprotstavljanju i onemogućavanju onom drugom da predahne.Ili izdahne .
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top