Iceman i Maverik
Buduća legenda
- Poruka
- 47.070
Tokom Prvog svetskog rata, doktor Kosta bio je prebačen u centralnu vojnu laboratoriju koja se nalazila u Solunu, a koja je bila pod rukovodstvom slavnog poljskog imunologa i serologa - dr Hirszfelda. Veliki lekar je, pogođen stradanjem srpskih junaka koje je kosio tifus i dizenterija, pohitao u pomoć našem narodu i prijavio se kao dobrovoljac. Čim je do njega došla informacija da se na frontu nalazi mladi, obrazovani i entuzijastični epidemiolog, koji se svim srcem bori da obuzda razne zaraze koje su odnosile živote srpskih vojnika studirajući epidemiološke udžbenike dok je u rovu, dr Hirszfeld poslao je po doktora Todorovića.
U improvizovanoj laboratoriji dva lekara radila su na razvijanju vakcine protiv tifusa i paratifusa. Pritisnuti nedostatkom vremena, ljudstva, stalnim stresom zbog sve većeg broja žrtava, velikani su ipak uspeli da razviju vakcinu. Ograničen i vremenom i prostorom, hrabri doktor Hirsfeld odlučio je da prvo na sebi ispita ovu vakcinu.
Možda nekome ovo i ne zvuči toliko strašno… Međutim, ako vakcina nije dobra velike su šanse da se doktor zarazi bolešću koju pokušava da izleči. Usled oboljevanja, umesto da spreči razboljevanje, doktor je mogao i da umre. Sa druge strane moglo je doći i do reakcija imunog sistema čoveka na vakcinu što je, opet, moglo da vodi ka teškim i fatalnim posledicama. Veliki poljski lekar stisnuo je zube i sebi dao prvu vakcinu. Saradnici su sledeći dobrovoljno zavrnuli rukav. Prvi među njima bio je doktor Todorović. Vojnici su bili poslednji, kako bi se osiguralo da je vakcina apsolutno bezbedna i delotvorna. Nešto više od 10.000 srpskih ratnika bilo je cepljeno. Dovoljno je reći da se niko od vakcinisanih vojnika nije razboleo od tifusa ili paratifusa. Pre toga, samo tokom zime 1914. i proleća 1915. između 500.000 i 600.000 ljudi umrlo je od ovih teških zaraznih bolesti.
U improvizovanoj laboratoriji dva lekara radila su na razvijanju vakcine protiv tifusa i paratifusa. Pritisnuti nedostatkom vremena, ljudstva, stalnim stresom zbog sve većeg broja žrtava, velikani su ipak uspeli da razviju vakcinu. Ograničen i vremenom i prostorom, hrabri doktor Hirsfeld odlučio je da prvo na sebi ispita ovu vakcinu.
Možda nekome ovo i ne zvuči toliko strašno… Međutim, ako vakcina nije dobra velike su šanse da se doktor zarazi bolešću koju pokušava da izleči. Usled oboljevanja, umesto da spreči razboljevanje, doktor je mogao i da umre. Sa druge strane moglo je doći i do reakcija imunog sistema čoveka na vakcinu što je, opet, moglo da vodi ka teškim i fatalnim posledicama. Veliki poljski lekar stisnuo je zube i sebi dao prvu vakcinu. Saradnici su sledeći dobrovoljno zavrnuli rukav. Prvi među njima bio je doktor Todorović. Vojnici su bili poslednji, kako bi se osiguralo da je vakcina apsolutno bezbedna i delotvorna. Nešto više od 10.000 srpskih ratnika bilo je cepljeno. Dovoljno je reći da se niko od vakcinisanih vojnika nije razboleo od tifusa ili paratifusa. Pre toga, samo tokom zime 1914. i proleća 1915. između 500.000 i 600.000 ljudi umrlo je od ovih teških zaraznih bolesti.
