Duh Sekire
Iskusan
- Poruka
- 6.686
Када сам поставио своју скромну иницијативу за идејно рашчишћавање међу нама који имамо патриотскије позиције, добио сам одговоре о "позиционирању десног центра". Волео бих да попричамо о томе.
Постоји један непобедиви разлог да се нека нова патриотска опција, рецимо Томини напредњаци тако профилише. Једноставно, они су опозиција, а власт се већ позиционира као "леви центар". Онда је логично да њој насупрот буде десни... Осим тога, и "центристичка" позиција има смисла, од раскола међу бившим радикалима. Сада је СРС на позицијама радикалне (не самим тим екстремне) деснице. ДСС је такође тамо, макар њима тако не изгледало. Аутизам око Косова их је тамо довео.
И ова позиција је легитимна и треба да постоји. Шта!? Смета вам?!? Па кад могу разни свилановићи и лихтови да причају како је Чедина позиција легитимна и корисна, могу и ја за ове. Нека питања само десница (не-центристичка) може да отвори...
Има, међутим, много разлога да се на овој позицији не инсистира. Дакле, ако те неко пита, "десни центар", али без много идеологије.
Пре свега, занимао би ме положај "десног центра" према тајкунима. Наравно, занимао би ме положај било кога према сумњивом капиталу, а посебно ових с деснице зато што идеолошки деснији зазиру од мешања државе. Још ако су при центру, па не би да им неко прикаћи етикете "тоталитаризма" или "популизма"...
Приче како су баш наши тајкуни сумњиви, а за остале не важи оставити по страни. Јер нису се разни ротшилди и рокфелери обогатили поштено. Ако је већ овде нешто посебно - онда то треба решити једнократно и бојим се да је то и решено - порезом на екстрапрофит. Дакле, ко је платио чист је што се тиче "деведесетих", осим ако нема неких кривичних доказа. Све остало се решава државном регулативом - и исто према свима. А то баш није класична позиција "десног центра".
У свету је свеједно све више мешања државе. Видесмо како архи-ултра-либерали (економски, дакле десница) Бернанке и Полсон долазе на позиције "социјализма". Шта онда рећи о Србији где је већина већ у позицији у коју просечан Амер тек улеће светлосном брзином - подстанари, незапослени, социјално угрожени... Па јасно је да овде свака политика мора бити више или мање социјална.
Разлога за идеолошку уздржаност има споља можда још и више. У већини европскијх земаља је на власти "десни центар". "Одлично, можемо с њима да решимо..." можда би неко наиван ускликнуо с љубављу. Треба ли да подсетим да тај "десни центар" није баш добар према нама, и то уопште не из идеолошких разлога. Не бих рекао да неко озбиљан у Европи види у Тадићу комунисту, па мисли да зато Србија нема право на Косово...
И не само то. Од пет земаља ЕУ, познатих по томе што су рекли НЕ кршењу међународног права (барем у овом случају), у три је на власти "леви центар". Чак би могли слободно рећи левица, јер имају доста занимљиве власти, појединачно гледано.
До чега би онда довело неко инсистирање на идеологији. ДСС је то радио са "народњаштвом", постојала је чак нека сарадња. Радикали нису то имали, колико знам, јер су до сада били углавном изопштени. Та сарадња је довела до тога да из супротног блока стижу провокације типа "Што се стидите Ангеле Меркел". Понеко би и ХДЗ поменуо. На те провокације није било одговора. Није згодно у политици када се нема одговора на провокације.
Уосталом, ствар је проста. Проверите да ли је код патиотскије опредељених у Србији симпатичнији Саркози од Чавеза. Одговор ће много шта разјаснити.
Постоји један непобедиви разлог да се нека нова патриотска опција, рецимо Томини напредњаци тако профилише. Једноставно, они су опозиција, а власт се већ позиционира као "леви центар". Онда је логично да њој насупрот буде десни... Осим тога, и "центристичка" позиција има смисла, од раскола међу бившим радикалима. Сада је СРС на позицијама радикалне (не самим тим екстремне) деснице. ДСС је такође тамо, макар њима тако не изгледало. Аутизам око Косова их је тамо довео.
И ова позиција је легитимна и треба да постоји. Шта!? Смета вам?!? Па кад могу разни свилановићи и лихтови да причају како је Чедина позиција легитимна и корисна, могу и ја за ове. Нека питања само десница (не-центристичка) може да отвори...
Има, међутим, много разлога да се на овој позицији не инсистира. Дакле, ако те неко пита, "десни центар", али без много идеологије.
Пре свега, занимао би ме положај "десног центра" према тајкунима. Наравно, занимао би ме положај било кога према сумњивом капиталу, а посебно ових с деснице зато што идеолошки деснији зазиру од мешања државе. Још ако су при центру, па не би да им неко прикаћи етикете "тоталитаризма" или "популизма"...
Приче како су баш наши тајкуни сумњиви, а за остале не важи оставити по страни. Јер нису се разни ротшилди и рокфелери обогатили поштено. Ако је већ овде нешто посебно - онда то треба решити једнократно и бојим се да је то и решено - порезом на екстрапрофит. Дакле, ко је платио чист је што се тиче "деведесетих", осим ако нема неких кривичних доказа. Све остало се решава државном регулативом - и исто према свима. А то баш није класична позиција "десног центра".
У свету је свеједно све више мешања државе. Видесмо како архи-ултра-либерали (економски, дакле десница) Бернанке и Полсон долазе на позиције "социјализма". Шта онда рећи о Србији где је већина већ у позицији у коју просечан Амер тек улеће светлосном брзином - подстанари, незапослени, социјално угрожени... Па јасно је да овде свака политика мора бити више или мање социјална.
Разлога за идеолошку уздржаност има споља можда још и више. У већини европскијх земаља је на власти "десни центар". "Одлично, можемо с њима да решимо..." можда би неко наиван ускликнуо с љубављу. Треба ли да подсетим да тај "десни центар" није баш добар према нама, и то уопште не из идеолошких разлога. Не бих рекао да неко озбиљан у Европи види у Тадићу комунисту, па мисли да зато Србија нема право на Косово...
И не само то. Од пет земаља ЕУ, познатих по томе што су рекли НЕ кршењу међународног права (барем у овом случају), у три је на власти "леви центар". Чак би могли слободно рећи левица, јер имају доста занимљиве власти, појединачно гледано.
До чега би онда довело неко инсистирање на идеологији. ДСС је то радио са "народњаштвом", постојала је чак нека сарадња. Радикали нису то имали, колико знам, јер су до сада били углавном изопштени. Та сарадња је довела до тога да из супротног блока стижу провокације типа "Што се стидите Ангеле Меркел". Понеко би и ХДЗ поменуо. На те провокације није било одговора. Није згодно у политици када се нема одговора на провокације.
Уосталом, ствар је проста. Проверите да ли је код патиотскије опредељених у Србији симпатичнији Саркози од Чавеза. Одговор ће много шта разјаснити.