Demotivacija u nasem skolstvu

[Meklaud]

Da li je to nemar,bahatost ili teorija zavere,drzavni projekat? Od najranijih koraka,nizi razredi osnovne sam se susreo s time- u trecem-cetvrtom osnovne sam pisao pesmice,mozda i lepse nego za nivo tog uzrasta,ali me je uciteljica uporno ignorisala.Predao sam joj jednom prilikom svoje radove zeleci da neki od njih izadje u skolske novine,jer su tu izlazile svakakve gluposti i zvrljotine budzovanske dece i njenih seljaka.Prihvatila je i rekla da ce predati urednistvu i ja sam se radovao kao klinac,sav srecan,konacno tvoje ime ce pisati u novinama.Izasao je jedan broj-nista.Ja je pitao,kaze ona ma kao kasno smo predali oni su vec imali sve za izdanje broja.Dodje i taj drugi mesec,opet izadjose novine opet nema mojih radova.Bio veliki odmor,ja bio nesto prehladjen i pocnem da otvaram ormarice i fioke od dosade,i u jednoj fioci videh zavrljacene svoje radove.Tesko razocarenje.Da bude tolika dzukela,a mozda i lencuga da ni ne preda i da mi odgovara neke gluposti samo da bi me otkacila.Digao sam ruke.Te pesmice su eto zavrsile samo u mom dnevniku i nikad nisu videle javnost.Sad da ne mislite ha kao tebi bitno samo da se eksponiras,ne ali kao detetu kad vidis kakve sve gluposti dobijaju svoje mesto i svojih pet minuta,zelis ih i ti,mozda nekog zainteresuje,pa da prodiskutujete.Sta da Vasko Popa samo pisao pesme i drzao ih u svesci u fioci svoga stola,nikad niko ne bi cuo za njega,a covek je velikan knjizevnosti.
Nakon toga kao skola pravila plan rekonstrukcije,izgradnje nekih mini terena za decu,igralista,igraonica,ma na mapama ko da je Dubai.I sad dosli kod nas i kao da damo nas predlog koje bi igraliste zeleli i gde da se nalazi.I mi klinci srecni ushiceni pokazujemo na onoj mapi,ovaj kaze za basket,jedo za fudbal,cak i posebno igraliste za klikere.I naravno nikad nista nije uradjeno.Skola je kakva je i bila '72.Zatim nova prevara za ekskurziju,da cemo stalno ici napolje da ima igralista u hotelu,bazen unutra,bazen van i od toga opet nista,kisa padala a nismo smeli da izadjemo iz sobe.U srednjoj nista bolje.Kao neko takmicenje u okviru same skole,radovi iz svih oblasti.Ulozis vreme trud i na kraju apsolutno nista kao odustalo se od takmicenja,pare su otisle u drugu svrhu.Kraj skole za maturu,trebalo je generacija da pokaze najbolje sta zna,npr. da neki spreme glumacku tacku,neki da pevaju,neki da se dokazuju u fizickim vestinama i naravno i od toga se odustalo.I kako posle svega ovoga + gomile stvari iz obicnog zivota da ne budes pesimista,skeptican po pitanju raznoraznih obecanja i da ne budes apatican.J.ebem ti drzavu

 

[forum romanum]

Da li je to nemar,bahatost ili teorija zavere,drzavni projekat? Od najranijih koraka,nizi razredi osnovne sam se susreo s time- u trecem-cetvrtom osnovne sam pisao pesmice,mozda i lepse nego za nivo tog uzrasta,ali me je uciteljica uporno ignorisala.Predao sam joj jednom prilikom svoje radove zeleci da neki od njih izadje u skolske novine,jer su tu izlazile svakakve gluposti i zvrljotine budzovanske dece i njenih seljaka.Prihvatila je i rekla da ce predati urednistvu i ja sam se radovao kao klinac,sav srecan,konacno tvoje ime ce pisati u novinama.Izasao je jedan broj-nista.Ja je pitao,kaze ona ma kao kasno smo predali oni su vec imali sve za izdanje broja.Dodje i taj drugi mesec,opet izadjose novine opet nema mojih radova.Bio veliki odmor,ja bio nesto prehladjen i pocnem da otvaram ormarice i fioke od dosade,i u jednoj fioci videh zavrljacene svoje radove.Tesko razocarenje.Da bude tolika dzukela,a mozda i lencuga da ni ne preda i da mi odgovara neke gluposti samo da bi me otkacila.Digao sam ruke.Te pesmice su eto zavrsile samo u mom dnevniku i nikad nisu videle javnost.Sad da ne mislite ha kao tebi bitno samo da se eksponiras,ne ali kao detetu kad vidis kakve sve gluposti dobijaju svoje mesto i svojih pet minuta,zelis ih i ti,mozda nekog zainteresuje,pa da prodiskutujete.Sta da Vasko Popa samo pisao pesme i drzao ih u svesci u fioci svoga stola,nikad niko ne bi cuo za njega,a covek je velikan knjizevnosti.
Nakon toga kao skola pravila plan rekonstrukcije,izgradnje nekih mini terena za decu,igralista,igraonica,ma na mapama ko da je Dubai.I sad dosli kod nas i kao da damo nas predlog koje bi igraliste zeleli i gde da se nalazi.I mi klinci srecni ushiceni pokazujemo na onoj mapi,ovaj kaze za basket,jedo za fudbal,cak i posebno igraliste za klikere.I naravno nikad nista nije uradjeno.Skola je kakva je i bila '72.Zatim nova prevara za ekskurziju,da cemo stalno ici napolje da ima igralista u hotelu,bazen unutra,bazen van i od toga opet nista,kisa padala a nismo smeli da izadjemo iz sobe.U srednjoj nista bolje.Kao neko takmicenje u okviru same skole,radovi iz svih oblasti.Ulozis vreme trud i na kraju apsolutno nista kao odustalo se od takmicenja,pare su otisle u drugu svrhu.Kraj skole za maturu,trebalo je generacija da pokaze najbolje sta zna,npr. da neki spreme glumacku tacku,neki da pevaju,neki da se dokazuju u fizickim vestinama i naravno i od toga se odustalo.I kako posle svega ovoga + gomile stvari iz obicnog zivota da ne budes pesimista,skeptican po pitanju raznoraznih obecanja i da ne budes apatican.J.ebem ti drzavu

ta uciteljica ti je bila zesci imbecil .

ignoracija je sredstvo koje se koristi u manipulativne svrhe kada se radi o pojedincu i o grupi, svejedno. ali nije ona manipulator, ona je preglupa za to. cak i za to.
iskreno se nadam da si ignoraciju imao samo u toj sugavoj skoli a da je u porodici i okruzenju bilo bolje. (ne trazim odgovor, nebitno za mene)
radeci jedno vreme projekte sa razlicitom decom, pa i sa decom sa narocitim potrebama, nisam se ustrucavala da izadjemo na internacionalna takmicenja u ravnopravnoj konkurenciji, ne ocekujuci "milostinju" vec pre racunajuci na resurse koje oni uistinu poseduju.
vodila sam ih na prijem u italijansku ambasadu, ucestvovali su na izlozbi 100 najboljih djackih radova ...to deci mnogo znaci, pogotovo ako u to vreme resavaju neke od svojih akutnih problema.

ti ljudi koji te/vas nisu akceptirali, podrzali i afirmisali nisu ni za cega a najmanje su za taj posao za koji su se odlucili.
i to je sramota.

 

[strano telo]

Dobrodošao u Srbiju. Ne znam šta da ti kažem. Svi smo mi bili živi primer nekog vida diskriminacije. Škola je posebna priča. Što od učenika, što od profesora koji svoje nezadovoljstvo iskaljuju na učenicima tako što se iživljavaju na njima. A kasnije je tek štos. Ljudi završe po dva fakulteta, pa nemaju posla, ali zato onaj ko ima zavrešnih osam razreda osnovne škole imaju gospodska mesta. Da bi se zaposlio moraš da imaš debelu vezu. Ma, sad i da bi otišao kod lekara moraš da imaš vezu...
Da bi bio uspešan na takmičenjima u školi ili u nekom sportu nije potreban talenat, nego je potrebno da imaš nekog ko će da ti bude sponzor za dodatne pojedinačne pripreme kako bi ti oni uzeli pare i da bi dobio potreno znanje i veštine koje treba na redovnim treninzima, ili šta već, da dobiješ. Itd...
Da ne pričamo o tome da je država obezbedila da ljudi koji žele da promene pol mogu to da urade besplatno(da se ogradim, nemam ništa protiv toga, ne zanimam se nešto mnogo tuđim opredeljenjima - ako me niko ne dira, ni ja neću nikog dirati), ali zato onima kojima je potrebna hitna transplatacija nekog organa neće da obezbedi, već mogu da crknu.
Ima tu još dosta toga, ali za sad je dosta od mene.

 

[snowtrooper]

Da li je to nemar,bahatost ili teorija zavere,drzavni projekat? Od najranijih koraka,nizi razredi osnovne sam se susreo s time- u trecem-cetvrtom osnovne sam pisao pesmice,mozda i lepse nego za nivo tog uzrasta,ali me je uciteljica uporno ignorisala.Predao sam joj jednom prilikom svoje radove zeleci da neki od njih izadje u skolske novine,jer su tu izlazile svakakve gluposti i zvrljotine budzovanske dece i njenih seljaka.Prihvatila je i rekla da ce predati urednistvu i ja sam se radovao kao klinac,sav srecan,konacno tvoje ime ce pisati u novinama.Izasao je jedan broj-nista.Ja je pitao,kaze ona ma kao kasno smo predali oni su vec imali sve za izdanje broja.Dodje i taj drugi mesec,opet izadjose novine opet nema mojih radova.Bio veliki odmor,ja bio nesto prehladjen i pocnem da otvaram ormarice i fioke od dosade,i u jednoj fioci videh zavrljacene svoje radove.Tesko razocarenje.Da bude tolika dzukela,a mozda i lencuga da ni ne preda i da mi odgovara neke gluposti samo da bi me otkacila.Digao sam ruke.Te pesmice su eto zavrsile samo u mom dnevniku i nikad nisu videle javnost.Sad da ne mislite ha kao tebi bitno samo da se eksponiras,ne ali kao detetu kad vidis kakve sve gluposti dobijaju svoje mesto i svojih pet minuta,zelis ih i ti,mozda nekog zainteresuje,pa da prodiskutujete.Sta da Vasko Popa samo pisao pesme i drzao ih u svesci u fioci svoga stola,nikad niko ne bi cuo za njega,a covek je velikan knjizevnosti.
Nakon toga kao skola pravila plan rekonstrukcije,izgradnje nekih mini terena za decu,igralista,igraonica,ma na mapama ko da je Dubai.I sad dosli kod nas i kao da damo nas predlog koje bi igraliste zeleli i gde da se nalazi.I mi klinci srecni ushiceni pokazujemo na onoj mapi,ovaj kaze za basket,jedo za fudbal,cak i posebno igraliste za klikere.I naravno nikad nista nije uradjeno.Skola je kakva je i bila '72.Zatim nova prevara za ekskurziju,da cemo stalno ici napolje da ima igralista u hotelu,bazen unutra,bazen van i od toga opet nista,kisa padala a nismo smeli da izadjemo iz sobe.U srednjoj nista bolje.Kao neko takmicenje u okviru same skole,radovi iz svih oblasti.Ulozis vreme trud i na kraju apsolutno nista kao odustalo se od takmicenja,pare su otisle u drugu svrhu.Kraj skole za maturu,trebalo je generacija da pokaze najbolje sta zna,npr. da neki spreme glumacku tacku,neki da pevaju,neki da se dokazuju u fizickim vestinama i naravno i od toga se odustalo.I kako posle svega ovoga + gomile stvari iz obicnog zivota da ne budes pesimista,skeptican po pitanju raznoraznih obecanja i da ne budes apatican.J.ebem ti drzavu

Nemar i bahatost. Pred svako polugodje strajkuju trazeci vece plate a djaci iz skola izlaze sve gori i gori i sa sve manje znanja.
Imao sam srece pa sam imao dobru uciteljicu koja je dobrim delom napravila ljude od moje generacije. Zena je i volela i zna sta radi, pohvale pred svima a kritika u cetiri oka.
U srednjoj skoli sam video raspad sistema a kao student i njegovu propast.

 

[Kosminica]

Na zalost, situacija u nasem skolstvu nije najsjajnija i svako danas moze da obavlja jedan od najodgovornijih poslova ikad - da nam uci decu. Pored redovnog plana i programa (koji je uzasan) deca uce i mnogo vaznije stvari od svojih ucitelja/ljica, nastavnika, profesora, a to je stav o mnogim stvarima, nacin na koji gledaju svet, a deca i vrlo dobro citaju poruke i iz njihovih postupaka, ne samo govorancija i propovedi.
Nema tu teorije zavere niti drzavnog projekta, samo si imao nesrecu da ti predaje neka nedostojna svog zvanja.
Ovo nije na odmet pogledati, bilo da planirate da se selite, radite u obrazovanju ili SAMO imate dete koje mozete i kod kuce uciti i vaspitati, uprkos nasem obrazovnom sistemu.

 

[hirajgoagain]

pa biti profesor je danas prilicno rizicno, mislite i o tome

 

[hirajgoagain]

ta uciteljica ti je bila zesci imbecil .

ignoracija je sredstvo koje se koristi u manipulativne svrhe kada se radi o pojedincu i o grupi, svejedno. ali nije ona manipulator, ona je preglupa za to. cak i za to.
iskreno se nadam da si ignoraciju imao samo u toj sugavoj skoli a da je u porodici i okruzenju bilo bolje. (ne trazim odgovor, nebitno za mene)
radeci jedno vreme projekte sa razlicitom decom, pa i sa decom sa narocitim potrebama, nisam se ustrucavala da izadjemo na internacionalna takmicenja u ravnopravnoj konkurenciji, ne ocekujuci "milostinju" vec pre racunajuci na resurse koje oni uistinu poseduju.
vodila sam ih na prijem u italijansku ambasadu, ucestvovali su na izlozbi 100 najboljih djackih radova ...to deci mnogo znaci, pogotovo ako u to vreme resavaju neke od svojih akutnih problema.

ti ljudi koji te/vas nisu akceptirali, podrzali i afirmisali nisu ni za cega a najmanje su za taj posao za koji su se odlucili.
i to je sramota.

ko se bre odlucio da predaje nekakvim klipanima, verovatno moraju nesto da rade da ne bi uginuli i uglavnom su manje vise OK a neke skole su kaubojske

 

[Kosminica]

Slazem se da je posao u prosveti danas veoma zahtevan, zato sto je drustvo postalo veoma zahtevno i potrebno je uciti decu i stvarima koje su ih trebali nauciti roditelji. Potrebno je mnogo ljubavi za decu, volje i truda da se nadje pravi nacin na koji ce se razgovarati sa decom, motivisati ih i podstaknuti da poveruju da imaju vise sustine od klasicnih stereotipa u koje se posto poto uklapaju jer ne znaju kako drugacije i da postoji bolje. "Najgorima" je potrebno najvise paznje i ljubavi.

 

[hirajgoagain]

pa cesto je potrebno i da podviknes i da lupis neku kaznu, treba i to da naucis. mislim da ne treba da se insistira od profesora da budu nesto idealni, niko nije pa ni oni. bude neki profa koji se smatra izuzetnim. treba i djaci malo da se potrude, i profesori mrze skolu koliko i oni ali na kraju kad sve prodje ostane ponesto ne samo od gradiva

 

[strano telo]

pa biti profesor je danas prilicno rizicno, mislite i o tome

Slažem se da je rizično i da su deca postala nemoguća, ali opet bi i oni mogli da budu malo obazriviji i da rade svoj posao sa malo više posvećenosti i ljubavi. Pojedini se zaista bahato ponašaju i iživljavaju na učenicima. Znam samo dva profesora koji zaista uživaju u svom poslu i koji nikad nisu povisili glas na učenika i koji se prema njima ophode sa najvećim poštovanjem kao prema svakom čoveku, a ne kao da su stoka koju treba odvesti na ispašu.

 

[forum romanum]

ko se bre odlucio da predaje nekakvim klipanima, verovatno moraju nesto da rade da ne bi uginuli i uglavnom su manje vise OK a neke skole su kaubojske

NISU KLIPANI.
"klipan" je DRUSTVO koje ih je takvima napravilo, u prvom redu roditelji.


deca su sjajna i sve u njima sto je smetnja i poganluk nije njihovo.
ne govorim ovo da opravdam ni bahatost ni drskost u ophodjenju, niti nemar prema sebi, a ponajmanje lenjost, vec da kazem da nikad nije kasno da roditelj paznjom i ljubavlju vise, pomogne detetu da odraste u coveka koji ce umeti da vlada sobom i svojim potencijalima a ne da bude vreca koju ce da vukljaju slabosti i nagoni, strahovi i boli o zivotu.

 

[forum romanum]

pa biti profesor je danas prilicno rizicno, mislite i o tome

jeste, u pravu si.
zasto je rizicno?
zato sto ni roditelj ni profesor ne rade na prevazilazenju toga, svi jure "plan i program" i "uspeh" a slabo ko vidi djaka, u kakvom je stanju dosao tog dana u skolu, kako mu je ... sve je postalo samo dril, samo kljukanje...

prijemni ispit za studij prosvetnih smerova je los, prijemni treba da podrazumeva koliko odredjenu intelektualnu zrelost, jos vise(!!!) EMOCIONALNU zrelost ljudi koji rade sa decom.
i jos po nesto,da ne detaljisem.
skole su oskudno snabdevene potrebnim kompetentnim kadrom, sto nije slucaj samo u srbiji.

za jedno takvo skolstvo, porodica mora da je izuzetno stabilna i otporna na turbulencije unutar sistema, drustva, jer tu decu, ispustenu iz procesa nema cesto ko da prihvati. nema ko da ih podrzi.

danas u sveopstem haosu nikom nije lako, deci ponajmanje(
skole finansiraju kapitalisti preko drzave, ljudi koje za decu u pravom smislu reci i nije bas nesto briga.

 

[cvrle77]

Daj da procitamo mi pesmice, hebes uciteljicu...

 

[Borac za prava zivotinja]

Sabonis, nije to odlika novijeg doba.
Kao đak prvak sam (a tome ima sto godina ), već trećeg dana po polasku u školu dobila jedinicu u dnevnik zato što sam "pogrešno" uradila domaći zadatak. Bilo je potrebno popuniti prazna mesta u rečima slovom "a", a ja sam popunila sva polja. Praktično, kažnjena sam zato što sam umela da pišem, što je bilo u sukobu sa socijalističkom doktrinom o jednakosti, odnosno šablonom o svoj deci koja tek u školi mogu da se opismene.
U I razredu gimnazije profesorka srpskog dala mi je jedinicu na pismenom jer nije verovala da sam ga sama napisala, iako je zadatak rađen na času. Do kraja godine me je mrcvarila. Nije mogla da mi pronađe rupu u znanju, ali mi je ipak zaključila trojku. Stvari su se promenile kada sam prešla u drugu gimnaziju. Kada sam je, mnogo godina kasnije, srela, i rekla da sam završila Filološki, glupača mi je priznala kako je ocena imala drugu svrhu (nisam joj bila simpatična).
Na faksu sam imala šefa odseka koji je od studentkinja tražio da dolaze na konsultacije (ne i od studenata), i miljenice su prolazile i bez izlaska na ispit. Iste su kasnije dobile posao u prosveti.
U o.š. mog sina direktor je proneverio silan novac od donacije strane države, i bio suspendovan ... da bi, nepunih godinu dana kasnije, postao direktor u javnoj ustanovi.
U jednoj beogradskoj gimnaziji, u kojoj sam bila u školskom odboru, direktor uporno forsira sportska takmičenja; talenti iz, recimo, prirodnih nauka uopšte ga ne zanimaju. Na moju opasku da to nije fer, odovorio je: "Može mi se."
Devojica iz mog odeljenja, obolela od nekog blažeg oblika autizma, koja je piškila u gaće u VII razredu, postala je školski psiholog i povremeno se pojavljuje na TV kao specijalni konsultant neke NVO. Nisam čula da je išta pametno rekla, ali je u medijima ima već više od decenije.
O zapošljavanju preko veze i odabiru najlošijih kandidata za rad u prosveti mogla bih naširoko da pričam.

Dakle, "može im se." "Moglo im se" i pre 10, 20, 30 ... godina.
Deo odgovornosti za to snosimo i mi, biračko telo i roditelji, jer smo pali u apatiju.
Opšte srozavanje svih drutvenih vrednosti doprinosi opadanju kvaliteta prosvetnih radnika a samim tim i opadanju kvaliteta nastave i gubljenju interesa za učenje.

Ovo je trulo društvo.

 

[hirajgoagain]

da sam prof uopste ne bih volela da ih vaspitavam, samo da im prenesem sta treba a oni da odgovaraju u skladu sa svojim mocima. sta ima da brinem o njihovim psihama? ali ti si prinudjen i da se snalazis mada najverovatnije necu biti prof : )

 

[kanarinka]

I ja imam slican problem sa uciteljicom mje cere koja je prvak.Zena samo kritikuje i urla na decu.Odem ja i lepo je zamolim da ne vice na moje dete jer na nju,a predpostavljam i na vecinu dece,deluje destruktivno i da cak moja cera odbija odlazak u skolu.Predlozim joj da i kad nesto ne zna(pobogu dete tek krenulo u skolu,zar mora biti Ajnstajn) da joj kaze:dobro je ali mozes ti to jos bolje.Kad joj je prvi put to rekla cera se vratila sva srecna kuci puna elana dauci.Ali to je trajalo kratko.Drugo polugodiste se nastavlja dreka i kritika,dete se vraca uplakano iz skole bez volje za ucenjem,jer sta god da uradi uciteljica nezadovoljna.Tako jednog dana uciteljicu posetio moj muz,lepo joj je razlozio problem da na taj nacin nece izvuci maksimum od deteta.Posle cujem komentar od radnice skole da je uciteljica izjavila da su deca jos i dobra kakvi su roditelji.Moram da naglasim da ni ja ni suprug u razgovoru sa njom nismo bili vulgarni ni bezobrazni,vec je razgovor sa nase strane bio u zelji da se detetu pomogne,jer ako omrzne skolu teska posla da ce je ikad zavoleti.
Sa starijom cerom sam isto sa uciteljicom imala problem kad joj je zavalila samrcinu.Naravno da sam reagovala i saopstila uciteljici da ako se isto ponovi da se necu smiriti dok joj ne oduzmem dozvolu za rad.Nije je vise fizicki zlostavljala ali jeste je ignorisala.Sad je moja cera 7.razred i ima odlicnu razrednu,nastavnicu koja je izuzetan pedagog,stroga,zahtevna ali nikako osvetoljubljiva.Tako da je moja cera cak i osvojila 3.mesto na Opstinskom takmicenju iz hemije.Mislim,dobrih predavaca je jako malo,tako da kad vam se posreci da imate jednog dobrog,mi pucamo od srece!

 

[hirajgoagain]

pa dobro meni se ne svidja da citam forumase jedno 50% forumasa mi se ne svidja, i sta mogu tu da uradim??? da promenim forum eventualno

 

[kanarinka]

pa dobro meni se ne svidja da citam forumase jedno 50% forumasa mi se ne svidja, i sta mogu tu da uradim??? da promenim forum eventualno

Nema svako tu mogucnost,i uporedba je bez veze.I na kraju krajeva sta bi to resilo?Uciteljica takva nakaradna i dalje uci neciju decu,jer 99% roditelja ide linijom manjeg otpora i ostavili bi svoju decu kod takvog predavaca.

 

[hirajgoagain]

ma jedna uciteljica manje vise

 

[N3M0N]

Sabonis, nije to odlika novijeg doba.
Kao đak prvak sam (a tome ima sto godina ), već trećeg dana po polasku u školu dobila jedinicu u dnevnik zato što sam "pogrešno" uradila domaći zadatak. Bilo je potrebno popuniti prazna mesta u rečima slovom "a", a ja sam popunila sva polja. Praktično, kažnjena sam zato što sam umela da pišem, što je bilo u sukobu sa socijalističkom doktrinom o jednakosti, odnosno šablonom o svoj deci koja tek u školi mogu da se opismene.
U I razredu gimnazije profesorka srpskog dala mi je jedinicu na pismenom jer nije verovala da sam ga sama napisala, iako je zadatak rađen na času. Do kraja godine me je mrcvarila. Nije mogla da mi pronađe rupu u znanju, ali mi je ipak zaključila trojku. Stvari su se promenile kada sam prešla u drugu gimnaziju. Kada sam je, mnogo godina kasnije, srela, i rekla da sam završila Filološki, glupača mi je priznala kako je ocena imala drugu svrhu (nisam joj bila simpatična).
Na faksu sam imala šefa odseka koji je od studentkinja tražio da dolaze na konsultacije (ne i od studenata), i miljenice su prolazile i bez izlaska na ispit. Iste su kasnije dobile posao u prosveti.
U o.š. mog sina direktor je proneverio silan novac od donacije strane države, i bio suspendovan ... da bi, nepunih godinu dana kasnije, postao direktor u javnoj ustanovi.
U jednoj beogradskoj gimnaziji, u kojoj sam bila u školskom odboru, direktor uporno forsira sportska takmičenja; talenti iz, recimo, prirodnih nauka uopšte ga ne zanimaju. Na moju opasku da to nije fer, odovorio je: "Može mi se."
Devojica iz mog odeljenja, obolela od nekog blažeg oblika autizma, koja je piškila u gaće u VII razredu, postala je školski psiholog i povremeno se pojavljuje na TV kao specijalni konsultant neke NVO. Nisam čula da je išta pametno rekla, ali je u medijima ima već više od decenije.
O zapošljavanju preko veze i odabiru najlošijih kandidata za rad u prosveti mogla bih naširoko da pričam.

Dakle, "može im se." "Moglo im se" i pre 10, 20, 30 ... godina.
Deo odgovornosti za to snosimo i mi, biračko telo i roditelji, jer smo pali u apatiju.
Opšte srozavanje svih drutvenih vrednosti doprinosi opadanju kvaliteta prosvetnih radnika a samim tim i opadanju kvaliteta nastave i gubljenju interesa za učenje.

Ovo je trulo društvo.

Mah, danas svaka budala radi kao prosvetni radnik, da se tako izrazim. A i ni prije nije bilo ništa bolje, samo što eto sistem je bio takav da si morao da tolerišeš to jer druge nije bilo. Sjećam se kada mi je djed pričao svoje dogodovštine iz školskih dana i kakvi su bili profesori/nastavnici. I tad je bilo slučajeva da se profesor iživljava na učeniku zato što je loš ili zato što mu nije zapao za oko. Tako da to nije ništa novo u ovom vaskolikom svijetu. Taj tvoj slučaj znači samo jedno, ljubomora. Nerjetko se dešava da je profesor/nastavnik/učitelj ljubomoran na datog učenika jer posjeduje enormno veliki talenat u nekoj disciplini pa ga zbog tog namjerno sputava u svojim ciljevima. Moja bivša profesorka sociologije je voljela da kaže da oni koji ne vole djecu nemaju šta da rade u prosvjeti, i potpuno se slažem sa njom. Koji ćeš mi ***** kada dođeš nadrkan i iživljavaš se na nedužnom učeniku, idi hvataj se nečega drugog. Tako isto ima i psihopata ali toga je već u manjem broju.

Mogu reći samo jedno. Profesori se drže zajedno, tako ako se želiš uhvatiti u koštac sa jednim od njih na kraju ti dođe kao da se hvataš sa svima. Ta se bagra drži zajedno vrlo dobro. Peticije za izbačenje rijetko kada upale, neki su tu predugo da bi ih se samo tako izbacilo. Tako da se nerjetko nađe neki matori perveznjak koji ucjenjuje učenice za ocjenu preko sexa. Ma idi u ***** materinu perveznjaku matori, ako si po stare dane napaljen plati nekoj prostitutki i tako ćeš barem nekome pomoći.

Kroz osnovnu školu nisam nailazio na ovakve slučajeve, bilo je tu-i-tamo nekih nastavnika koji su bili kritični po pitanju nekih stvari. Radili su baš zato što im se moglo, znaš. Srednja ista priča mada je još nisam završio. Istina, nismo ni mi učenici cvjećke ali ni ona strana nije isto.

Prosvjeta je sjebana upotpunosti, ne samo kod nas već u čitavom svijetu...

 

[hirajgoagain]

pa cekaj ako su bas neki takvi da ucenjuju ucenice za seks itd, de su tu roditelji da se organizuju? pa nigde