Srbija pred bankrotom!?
Država nema novca, pa štampa pare - siguran je Prokopijević, koji smatra da bi NBS mogla da potroši još najviše 1,5 milijardi evra na odbranu dinara, posle čega bi bila ugrožena finansijska stabilnost
BEOGRAD - Bord direktora Međunarodnog monetarnog fonda odobrio je stendbaj aranžman Srbiji u iznosu od 402,5 miliona evra, kao podršku programu srpske vlade da održi makroekonomsku i finansijsku stabilnost države.
Tim povodom, sa lica mesta, iz sedišta MMF-a, srpska ministarka finansija Diana Dragutinović, brže-bolje, puna optimizma, rekla je:
- Vlada je preduzela snažne fiskalne mere kako bi ostvarila svoj cilj vezan za restriktivniji budžet za 2009. godinu koji predviđa manji deficit. Promišljena fiskalna politika u prošlosti sada se isplaćuje. Takva politika pokazala se uspešnom u izgradnji velike likvidnosti i zaštitnog kapitala bankarskog sistema - naglasio je Portugal.
Međutim, da li je baš sve tako...
Zaludan posao
Tokom prošle godine, devizne rezerve Narodne banke Srbije smanjene su za milijardu i 492,7 miliona evra, pri čemu je veliki deo tog novca upotrebljen za odbranu dinara, koji je, i pored toga, u 2008. godini izgubio 10,6 odsto svoje nominalne vrednosti u odnosu na evro.
Narodna banka je krajem prošle godine skoro svakog drugog dana prodavala po nekoliko desetina miliona evra kako dinar ne bi potonuo, ali to nije mnogo pomoglo domaćoj valuti, koja u prvim danima 2009. beleži rekordno niske vrednosti kursa.
Zbog toga se postavlja pitanje ekonomske isplativosti takve monetarne strategije, koja s jedne strane pomaže da dinar sporije klizi i da cene ne skoče odjednom, što bi se desilo ako bi dinar naglo pao, dok s druge strane centralna banka ne uspeva da zaustavi jačanje evra, pa u konačnom zbiru samo odlaže neizbežno.
Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta smatra da bi bilo dobro kada bi NBS zaista intervenisala samo radi sprečavanja velikih dnevnih promena kursa, ali kada ne bi pokušavala da promeni silazni trend dinara. On naglašava da pad dinara diktira zastoj u prilivu stranog kapitala u Srbiju i velike inostrane obaveze države, tako da je „pokušaj NBS da spreči snažnu depresijaciju nemoguć i neefikasan“.
- Ovakvim tempom NBS će vrlo brzo iscrpsti devizne rezerve i već ćemo sredinom godine biti u velikim problemima. Druge zemlje sa slobodnim deviznim kursom su od oktobra imale veći pad svojih valuta od nas, ali nisu trošile devizne rezerve. Politika NBS će biti uspešna samo ako pritisak na kurs bude kratkotrajan, a ako se nastavi, dalja prodaja deviza iz rezervi će biti besmislena - upozorava Nikolić.
NBS štampa pare
Direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević tvrdi da je prodaja deviza loš potez, jer će kurs, i pored odbrane, „pasti gde treba“, samo sporije. On smatra da NBS interveniše samo kako bi pojedinim privrednicima koji raspolažu dinarima dala vremena da se prilagode i da kupe evre, a da je „sve ostalo besmislica“. Prokopijević čak tvrdi da je NBS štampala pare krajem 2008, o čemu nikoga nije obavestila.
- Ne znam koliko su novca odštampali, ali je posle toga dinar počeo naglo da pada. Oni to ne mogu da sakriju, jer su se čitavi štosovi novih novčanica pojavili. Država nema novca, pa štampa pare - siguran je Prokopijević, koji smatra da bi NBS mogla da potroši još najviše 1,5 milijardi evra na odbranu dinara, posle čega bi bila ugrožena finansijska stabilnost.
S druge strane, ekonomista Danijel Cvjetićanin smatra da je „moguće da NBS sada preko tobožnje odbrane kursa stvara dimnu zavesu, jer je možda našim deviznim rezervama pala vrednost“ ako se drže u nesigurnim bankama. Prema njegovom mišljenju, to što je dinar branjen nije bilo pametno, jer nije bitno da li će dinar pasti za nedelju ili za mesec dana, iako se slaže da je kurs bio jedino sredstvo protiv inflacije. „Realan kurs je sigurno iznad 100 dinara za evro“, zaključuje Cvjetićanin.
Centralna banka je saopštila da su na kraju 2008. devizne rezerve iznosile osam milijardi i 148 miliona evra. Iz deviznih rezervi prošle godine je isplaćeno 268,6 miliona evra inokreditorima, a još 221,6 miliona je potrošeno za isplatu stare devizne štednje. NBS je u decembru prodala 288,1 milion evra da bi odbranila dinar, dok je u četiri navrata kupovala evre u ukupnom iznosu od 19,4 miliona evra.
REAGOVANJA
Opomena “razularenoj trošadžijskoj„ državi
BEOGRAD - Funkcioner Liberalno-demokratske partije Zoran Ostojić izjavio je da ta partija već tri godine insistira na sporazumu za Međunarodnim monetarnim fondom jer je to za nas jedini način da se pod pritiskom međunarodnih institucija smanji javna potrošnja u Srbiji, na čemu, takođe, LDP neprekidno insistira.
- Dakle, pozdravljamo odluku MMF-a da potpiše sporazum sa Srbijom i usput upozoravamo vladu da sada mora strogo da poštuje pravila i obaveze koje je preuzela - rekao je Ostojić Tanjugu.
On je dodao da LDP iz onoga što vlada radi vidi moguće probleme u realizaciji sporazuma, jer kriza u Srbiji ima i drugačije korene nego kriza u drugim zemljama.
Prema Ostojićevim rečima, specifičnosti u Srbiji su velika javna potrošnja, mnogo ministarstva, „razularena trošadžijska država“.
Potvrda ekonomske stabilnosti države
BEOGRAD - Šef poslaničke grupe „Za evropsku Srbiju“ Nada Kolundžija ocenila je danas da je odluka MMF-a da odobri stendbaj aranžman Srbiji potvrda da je srpski budžet za 2009. godinu restriktivan i da garantuje makroekonomsku i finansijsku stabilnost.
- Istovremeno, to je nedvosmisleno jasan signal svim potencijalnim stranim investitorima da je Srbija ekonomski stabilna zemlja, odnosno da je njena ekonomska politika garancija za sigurnost eventualnih investicija - rekla je Kolundžija Tanjugu.
Ona je podsetila da Srbija može, a ne mora, da povuče ta sredstva, dakle, naglasila je Kolundžija, to samo garantuje stabilnost u slučaju da svetska ekonomska kriza i posledice po Srbiju budu takve da to bude potrebno kako bi se obezbedila stabilnost.
Ružić: Priznanje vladi i budžetskoj politici
BEOGRAD - Šef poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija Branko Ružić ocenio je da stendbaj aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) pokazuje da Vlada Srbije na ispravan način tretira mogućnost i potrebu upravljanja svetskom ekonomskom krizom i njenim posledicama.
- Ovo je, pre svega, priznanje srpskoj vladi i našoj budžetskoj politici, koja jeste u dogovoru sa Međunarodnim monetarnim fondom restriktivna, ali će se na ovaj način svakako sprečiti i neka moguća inflatorna dejstva - rekao je Ružić Tanjugu.
On je kazao da će sredstva od skoro pola milijarde evra koje je odobrio MMF „relaksirati na neki način negativne efekte finansijske krize ukoliko se na mudar i racionalno utemeljen način bude vodila domaća ekonomija, a vlada će pokazati u praksi da je kadra da tako nešto i učini“.
Bajec: Srbija trebalo da traži više sredstava od MMF-a
BEOGRAD - Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jurij Bajec ocenio je danas da je, s obzirom na težinu ekonomske situacije i uticaj svetske finansijske krize, Srbija trebalo da traži više sredstava od Međunarodnog monetarnog fonda od onih koja su joj odobrena stendbaj aranžmanom.
- Lično smatram da je, s obzirom na težinu situacije i uticaj svetske finansijske krize na Srbiju, trebalo od MMF-a tražiti veća sredstva, pošto nas čeka težak zadatak finansiranja deficita tekućeg platnog bilansa, koji iznosi oko pet milijardi evra, u uslovima kada je priliv inostranih sredstava smanjen - istakao je Bajec u izjavi Tanjugu.
On je dodao i da je dobro što je MMF odobrio aranžman Srbiji jer je time vlada pokazala da je budžetom za 2009. godinu ispunila zahteve te međunarodne finansijske institucije, a istovremeno, s obzirom na ekonomsku situaciju u zemlji, definisala restriktivan budžet, što je bio jedan od zahteva Fonda.
Bajec je istakao i da je dobro što deo odobrenih sredstava Srbija može da povuče odmah, s obzirom na slab priliv deviza u zemlju.
On je objasnio da se sredstva MMF-a odobravaju za jačanje devizne likvidnosti zemlje, čime se Srbiji daje mogućnost da lakše servisira devizne obaveze prema inostranstvu.
„S obzirom na širinu i dubinu krize, verujem da će i sam MMF polako da prerasta u instituciju koja ne samo što će raspolagati većim sredstvima za finansijsku podršku zemljama članicama, već će biti i fleksibilnija u pogledu načina korišćenja tih kredita“, naglasio je Bajec.
SRS: Zaduživanje prezaduženog
BEOGRAD - Srpska radikalna stranka (SRS) ocenila je danas da će novi aranžman Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) dodatno opteretiti prezaduženu državu.
SRS je istakla da će taj aranžman, koji se uzima radi popune deviznih rezervi, predstavljati dodatno opterećenje za državu i da je besmisleno što vlast pokušava da takvu odluku MMF-a predstavi kao pozitivnu i kao „potvrdu ekonomske politike Srbije“.
„SRS poziva vlast Borisa Tadića da ne naseda na ovakvu ponudu MMF-a i da ne uzima novi nepovoljni kredit, koji će biti deo tereta ostavljen narednoj generaciji koja će trpeti zbog nesposobnosti ove vlasti“, ističe se u saopštenju.
Autor:
Ekipa Glasa javnosti
http://www.glas-javnosti.rs/clanak/politika/glas-javnosti-18-01-2009/srbija-pred-bankrotom
-----------
eto vam ga Boris Tadic narode. Da ste glasali za radikale do ovoga ne bi doslo.
Jaoj, bre, ti kad lupis, lupis...! Salim se - ja odavno pricam da hoce da nas se rese, ali sad stvarno ispada da cemo ici ulicom ko zombiji do 100-te godine, a ova vlast ima da se ujeda za da ne kazem sta zbog sopstvene odluke!
