Demencija

bezuslovna ljubav:
Mozda bi trebalo da odvedes mamu na tu adresu. Da li su joj radili CT glave?
I moja mama je imala napade paranoje. Lorazepam joj nikako nije prijao. Bromazepam se pokazao dobrim izborom. Mozda ce se polako smiriti u domu, Ali svakako ti treba dobar specijalista koji ce joj nacii odgovarajucu terapiju. Moja mama pije Donacept, a onda je dodat i Nemdatine. To je bas usporilo tok demencije.Treba pratiti kako se ponasa u koje doba dana, pa sugerisati specijalisti. Promene vremena isto uticu na dementne. Mozda joj nesto od tih lekova pravi kofuziju i ubrzava misli. Nije dobro ni kada su jake doze.
Kliknite za proširenje...

Moja svekrva od pocetka pije (2g znaci) nemdantin tj memando zavisi od proizvodjaca, ali kod nje izgleda nije bas usporio proces bolesti. Izgleda da nema pravila
 
Pozdrav, već sam tu pisala...
Shema terapije je sljedeća:
Tarka 27180 mg 1x1 ujutro
Exelon 1,5 mg 2x1
Memantine 5mg 1x 1/2 uvečer
Riset (Risperidone) 2mg ujutro i 1mg 1x1 uvečer

Cnesten kremat radi gljivične infekcije u kožnim naborima dojki.

Zanima me jeste li koristili ovu shemu, kako je kod vaših najmilijih djelovala? U nas je zadnja 2 mjeseca jako loše, ne znam zaista šta bi bilo da se nikako ne koristi... Raspoloženje varira od "utučenosti" do plača, kuknjave, žali se na bolove u glavi, otežano kretanje...
 
Katarina222:
Žao mi je što ranije nisam naišla na ovaj forum, ali.. ko zna... Možda se to dogodilo baš u pravom trenutku. Uglavnom, pročitala sam mnoge priče, i to mi je zaista pomoglo u nekim dilemama i preispitivanjima.
Moja majka je trenutno u fazi teške demencije, od polovine oktobra je u Domu. Ne bih sada opisivala sve kroz šta se prolazilo, a trenutno stanje je sledeće: jedva sastavlja rečenicu, muči se pri tome, "izmišlja" reči, hoće kući, a ne zna gde je kuća. Veoma je mršava, i pored zaista dobre i redovne hrane. Pre nekoliko dana mislila sam da je sve gotovo, ali nekako se povratila koliko-toliko. Ne znam šta ju je ipak malo povratilo, možda "save oil" ili vigantol koji sam počela da joj dajem 20 kapi tri puta nedeljno.
Ne može da hoda više. Sa hodanjem je bio problem i kod kuće, a onda je dalje išlo nizbrdo. Imam jednu dilemu - koliko to može da ima veze sa prazineom? Zapravo, od februara prošle godine je na malim dozama antipsihotika - prvo rispolept, pa kada je došlo do pogoršanja onzapin (to jedva dve nedelje), pa onda aktavel neko vreme (prepisala psihijatrica iz "Laze", posle hitnog odlaska tamo), pa prazine u kombinaciji sa malom dozom aktavela. Psihijatar koji sarađuje sa Domom predložio je ukidanja aktavela i pojačao prazine (25 mg ujutru, 25 uveče, po potrebi 1/2 u podne). Tek na ovoj terapiji smanjena je agresija i nespavanje. Nije spavala noćima, još kod kuće. Psihijatar se "kune" u prazine, bez obzira što je lek starije generacije. Pije i sanval 5 mg uveče. Toliko od mene u ovom "cugu". Puno vas pozdravljam, i kao da vas sve poznajem, pročitala sam skoro čitav forum.
Kliknite za proširenje...
Draga Katarina,vidim da prolazis kroz istu muku kao i svi mi na ovom forumu.Znam koliko ti je tesko jer i ja sa svojom majkom prolazim kroz slicne situacije.I ja sam nju bila ostavila u domu ali nisam bila zadovoljna negom pa sam je vratila kuci.Ja ne radim pa brinem o njoj mada to je mač sa dve oštrice jer teško je balansirati između primarne porodice muza i dece i brige o njoj.Ipak jos uvek imam snage i volje i tako ce biti dok god moze da hoda i jede sama.To sto tvoja mama ne hoda nije od prazine i moja pije isti lek ali u manjoj dozi tu tabletu od 25 mg delim na pola ujutro i pola uvece,uz taj leke ona pije mendilex koji sprecava negativna dejstva antipsihotika.Obavezno budi prisutna kad dolazi psihijatar jer ti poznajes majku bolje od njega.Ja sa doktorkom moje mame imam super iskustva i za sad ova terapija radi.Vazni su i vitamini i ja mojoj mami dajem beviplex,vitamin d,osteo k2,i za sad jos uvek hoda.Ona vec tri godine ima vaskularnu demenciju.Pisi ako ti mogu pomoci nekim savetom.Veliki pozdrav.
 
Beli ljiljan:
Draga Katarina,vidim da prolazis kroz istu muku kao i svi mi na ovom forumu.Znam koliko ti je tesko jer i ja sa svojom majkom prolazim kroz slicne situacije.I ja sam nju bila ostavila u domu ali nisam bila zadovoljna negom pa sam je vratila kuci.Ja ne radim pa brinem o njoj mada to je mač sa dve oštrice jer teško je balansirati između primarne porodice muza i dece i brige o njoj.Ipak jos uvek imam snage i volje i tako ce biti dok god moze da hoda i jede sama.To sto tvoja mama ne hoda nije od prazine i moja pije isti lek ali u manjoj dozi tu tabletu od 25 mg delim na pola ujutro i pola uvece,uz taj leke ona pije mendilex koji sprecava negativna dejstva antipsihotika.Obavezno budi prisutna kad dolazi psihijatar jer ti poznajes majku bolje od njega.Ja sa doktorkom moje mame imam super iskustva i za sad ova terapija radi.Vazni su i vitamini i ja mojoj mami dajem beviplex,vitamin d,osteo k2,i za sad jos uvek hoda.Ona vec tri godine ima vaskularnu demenciju.Pisi ako ti mogu pomoci nekim savetom.Veliki pozdrav.
Kliknite za proširenje...
Hvala najlepše! I ja sam došla do zaključka u međuvremenu da nije do prazinea... Pije i mendileks ujutru i uveče, kompleks vitamina (centrum), save oil i dodatno D3 (vigantol)... Povezanije govori i fizički je jača, ali i dalje ne može da hoda. Radile smo analize krvi pre neki dan (po preporuci prijatelja lekara, koji je radio na intenzivnoj nezi) i sve je u redu što se toga tiče. Koračić napred... A sa domom sam zadovoljna, bez obzira što se sve dodatno plaća, gura se nekako. Veliki pozdrav! I puno sreće sa tvojom mamom nadalje..
 
crossbeam:
Kod moje svekrve (Memantin- predp da je to vaš Memando) također, više ne znam jel promjena vremena utječe, doba dana...nema više nikakvih pravila.
Kliknite za proširenje...
Treba popricati sa psihijatrom o dozi leka, dobu dana kada je najjboljje da uzima lek...na osnovu ponasanja u toku dana i noci. Povremeno smo menjali raspored i dozu. To cinimo i sada u zavisnosti od ponasanja maminog. Uvek treba da prodje neko vreme da se koncentracija leka akumulira da bi se vidello dejstvo. Mene plase te promene terapija. Uvek strahujem da moze biti i gore od toga. Ali sam uvek spremna da ukazem psihijatru na probleme tekuce. Mozda kombinacija sa lekovima za secer i pritisak stvara probleme. Pa treba pokusati uskladiti. A naidje jednostavno period pogorsanja, pa se onda vratii u predjjasnje stanje...tako je sa demencijom, na zalost. Stalna napetost.
 
Katarina222:
Hvala najlepše! I ja sam došla do zaključka u međuvremenu da nije do prazinea... Pije i mendileks ujutru i uveče, kompleks vitamina (centrum), save oil i dodatno D3 (vigantol)... Povezanije govori i fizički je jača, ali i dalje ne može da hoda. Radile smo analize krvi pre neki dan (po preporuci prijatelja lekara, koji je radio na intenzivnoj nezi) i sve je u redu što se toga tiče. Koračić napred... A sa domom sam zadovoljna, bez obzira što se sve dodatno plaća, gura se nekako. Veliki pozdrav! I puno sreće sa tvojom mamom nadalje..
Kliknite za proširenje...
Moja mama je vec u pocetku bolesti govorila da joj se cini kao da upada u neke rupe kada hoda. Valjda se poremeti pecepcija. Pored toga je umela da odseta po hodnicima doma, da je jedva nadju. I kad sam se pomirila da vise ne moze da hoda, zateknem je kako je odsetala 3 metra od svog kreveta i gura tudji nocni ormaric, koji sa jedva ja vratila na mesto. Da li je padala? Poonekad se uplase nakon pada. Da li pokusavaju da je setaju? Oticu joj noge? Kakav joj je vid?
 
bezuslovna ljubav:
Moja mama je vec u pocetku bolesti govorila da joj se cini kao da upada u neke rupe kada hoda. Valjda se poremeti pecepcija. Pored toga je umela da odseta po hodnicima doma, da je jedva nadju. I kad sam se pomirila da vise ne moze da hoda, zateknem je kako je odsetala 3 metra od svog kreveta i gura tudji nocni ormaric, koji sa jedva ja vratila na mesto. Da li je padala? Poonekad se uplase nakon pada. Da li pokusavaju da je setaju? Oticu joj noge? Kakav joj je vid?
Kliknite za proširenje...
Moja mama je slaba fizički, jako je mršava... Ne može da stoji bez pomoći, ali se situacija pomalo popravlja. Nije padala, oprezna je. Šetali su je dokle god je mogla da ikako stane na noge. Poslednjih dana ponovo uspevaju, ali moraju dve sestre da je vode. Noge joj ne otiču. Danas je prvi put bio fizioterapeut, dogovorii smo se da proba, pa ako bude bilo pomaka posle nekoliko puta, da nastavi. Mama, na sreću, dobro razume uputstva (stanje joj je popravilo u glavi, ne znam da li spontano ili zbog suplemenata). Uglavnom, on će dolaziti dva puta nedeljno, ja tri puta (pokazao mi je osnovne vežbe)...
Mama ima malu dioptriju, ali ima kataraktu. Zakazili su joj preko Fonda za zdravstveno operaciju kod privatnika početkom novembra, ali tada nije mogla nikako, bila je najgore do sada. Tako da ne znam šta dalje, ostala je na spisku za državnu bolnicu, ili ću probati ponovo da prebacim na privatnika preko Fonda, ako joj bude dovoljno dobro (problem je što ova klinika nije radila sa dementnima u tom stanju). Ne verujem da je vid problem što se tiče hoda, već slabost. Očuvano je 60 - 70 posto vida... Eto... Hvala na pomoći... Srećna Nova godina svima!
 
Provela sam 7 dana sa mamom. Svakog dana sam je obilazila, posto ne zivim u isto gradu gde je smestena u dom. Treceg dana je mama dobila stomacni virus, a ja petog dana. Traje jedan dan do dva ali je vrlo mucno. Mama se brze oporavila od mene. Clometol i loperamid i probiotik. Pola doma ima virus. Inace mama je vesela i pri apetitu. Ne moze na noge. Kada sam joj mazala stopala kremom, vidim da bolno reaguje na ptedeo ispod prstiju. Pucketaju prsti dok ih pomeram. Kazu reuma. Ali se od letos i popravila pa treba da menjamo vrstu gacica. Do sada je koristila Flufsan i odlicne su. Veca velicina od M je L. A to je mami suvise veliko. Do sada nije imala ojeda i infekcija. Pa ne bih menjala proizvodjaca. Ali ako ima kvaltetnih sa celulozom i bez najlona, probala bih. Mera M velicine je 80- 100 , valjda obim. Vece su 100-150 sto je preveliko. Kakva su vasa iskustva i koje su mere pampers gacica za odrasle? Od obicnih pelena i onih u cijem je sastavu oko pojasa najlon, dobijala je osip i crcene fleke. Sta predlazete?
 
Vec duze vreme vas citam i mnogo korisnih saveta sam ovde saznala pa sam resila da napisem i našu borbu sa demencijom.Moja mama i ja negujemo baku koja ima 84 god.Pre dve godine je počela da pije lekove za demenciju,ali tada je bila pokretna,ostajala je neko vreme i sama,išla je i do prodavnice,hranila se sama.... Pre 6 meseci je imala rapidno pogoršanje,puno halucinacija,nedostatak sna,uznemirenost,agresivnost,gubljenje,dezorijentisanost......Lekove koje je do tada pila Lorazepam,Prazine i jos neke,više nisu delovali na nju....Da vam ne pričam šta nam je sve radila....Neuropsihijatar menja tada terapiju i ona sada pije Rivotril,Risperidon,Nemdatine,Belbien.Od tada postaje mnogo mirnija,ne beži više od kuće,bolje spava...Vremenom ,kretanje postaje otežano,ponekad se desavalo da ne stigne na vreme do kupatila,povremeno inkontinentna.Onda smo primetili da je postala dosta nestabilna prilikom kretanja,često je padala,a posle nije znala da ustane.Poslednji put je pala u dvoristu,na travi i iako to nije bio veliki udarac ,ona je polomila kuk.Tri nedelje je provela zbog operacije u bolnici i njoj se tamo drastično pogoršala demencija,toliko da vise nikoga nije poznavala,jedva je mogla nešto da izgovori .
 
Da nastavim.....Operaciju je dobro podnela jer joj je srce ok,pritisak takodje,ali je zato u bolnici dobila sećer 17 i poceli su da joj daju insulin.Pošto fizijatar nije mogao da je stavi na noge,pregleda je neurolog i konstatuje paraplegiju,oduzetost nogu dok je ruke mogla samostalno ,minimalno da pomera,ali ne i da ih koristi.Sve vreme dok je bila u bolnici smo je obilazili ali ona više nije bila svesna ni ko smo mi,ni gde je ona,to je bio verujem veliki šok za nju ali i za sve nas.Mislim da za to ne moze niko da nas pripremi...jako je tužno i bolno gledati to.
 
Kod kuće smo sve pripremili za njen dolazak,kupili smo antidekubitni dušek,pozajmili bolnički krevet, kupili pelene....Kod kuće još jedan šok,ona ima dekubitne rane na ledjima i na nozi.Mesec dana je primala antibiotike jer je ta rana na ledjima skoro do koske otišla.Već mesec i ppo dana je kod kuće ,dekubit na nozi smo uspele da zadržimo ali se još uvek borimo sa ranom na ledjima.Baka je mirna,slabo progovara,izgubila je moć žvakanja pa sve mora da se miksuje i hranjenje dugo traje,puno spava....Pošto ja imam malu decu od 3 i 5 godina,ujutru kad ih odvedem u vrtić odlazim da pomognem majci oko bake jer imam tu sreću da mogu da radim od kuće.Pre nego što su doveli baku iz bolnice ,razmisljali smo i o domu,ali sada kada vidimo kolika je nega njoj potrebna,nismo sigurne da bi je u tolikoj meri dobijala u domu.Okretanja na svakih sat vremena,menjanje pelena na 3-4 sata,hranjenja po 30 min,masiranja,mazanja celog tela raznim uljima ,pa čišcenja i previjanja rana,pa neko treba da je drži bar pola sata da malo sedi ,jer ona pada.......Ja se psihički držim,moram da budem realna,imam i malu decu ali moju majku ponekad uhvate neki krizni trenuci ....trudim se maksimalno da joj pomognem,često ujutru ponesem laptop kod nje i ostanem do 15 h kada uzimam decu iz vrtića ...na moj nagovor je uzela i jednu zenu da joj u vecernjim satima pomogne oko kupanja i sredjivanja.Nije lako,trudimo se svi ,ali mislim da je negde drugde,pitanje je da li bi jos bila živa.Neka smo joj život produzile i za mesec dana,srećne smo.
 
Dobro bi mi dosao svaki savet u vezi nege dekubitnih rana,koje preparate, kreme,meleme ,gaze ste koristili.... Baka mi pije Neurozan i dodatno pije cink zbog rana,posto je u bolnici nosila kateter ,pije puno čajeva zbog urinarne,dodatno pije kalcijum jer joj je potreban zbog kuka....proradio joj je i reumatoidni artritis pa ponekad diklofen uzima....zbog lezanja i slabe cirkulacije ,zadrzava joj se voda pa i za to uzima lasiks....Insulin joj dajemo jednom dnevno jer mora šećer da joj bude ispod 8 da bi mogle rane da zarastaju.
 
Mir.Mir:
Dobro bi mi dosao svaki savet u vezi nege dekubitnih rana,koje preparate, kreme,meleme ,gaze ste koristili.... Baka mi pije Neurozan i dodatno pije cink zbog rana,posto je u bolnici nosila kateter ,pije puno čajeva zbog urinarne,dodatno pije kalcijum jer joj je potreban zbog kuka....proradio joj je i reumatoidni artritis pa ponekad diklofen uzima....zbog lezanja i slabe cirkulacije ,zadrzava joj se voda pa i za to uzima lasiks....Insulin joj dajemo jednom dnevno jer mora šećer da joj bude ispod 8 da bi mogle rane da zarastaju.
Kliknite za proširenje...
Divne ste!:heart: Da li ste koristile antidekubitne flastere? https://stoma-medical.hr/aquacel-ag-proizvod-54/ Ima ih I u nasim apotekama. Flogocid je dobar za brzo zarastanje. Osim antidekubitne podloge za krevet, postoje I duseci http://www.rudo.rs/product/antidekubitalni-dusek-sa-kompresorom/, kao I manje podloge koje smanjuju pritisak I trenje. Da li ste radili antibiogram (analizu brisa na bakterije), da biste znali koji lek ili mast je najbolja. Ima laboratorija koje dolaze kuci da bi uzeli uzorak. Dobro je sto pomazes mami,, jer je jako naporno I stresno negovati nepokretnog bolesnika. Mozda da angazujete zenu I preko dana na sat dva, da se tvoja mama malo odmori, proseta...Da li vam dolazi kucna nega iz doma zdravlja?
 
Imam sestru u inostranstvu pa nam je ona donela i srebrne i hidrokoloidne i medne gaze za dekubituse i sprejeve,kreme i strašno je reći da je kod njih sve to više nego duplo jeftinije nego kod nas.Da nije nje,stvarno bi bilo jako teško sve to finansijski izgurati.Dušek sa kompresorom imamo i odličan je,bitno je da joj se ne stvaraju novi jer prevencija je ključna.Ona je dekubite zaradila u bolnici,kao i većina.Da,prebačen joj je karton na patronažu ,kućnu negu ali doktorka dodjejednom u nedelju dana čisto da pogleda,a sestri je dala nalog da na svaka 3 dana dolazi da previja ranu.U početku je sestra bila jako neljubazna,ostaje samo 5 min,sve u nekoj brzini ispriča mojoj mami sta da radi i odlazi.Kasnije je postala ljubaznija jer je videla koliko se trudimo,pa se pravdala kako ona ima previše ležećih pacijenata koje svakog dana treba da obidje i da zato nema vremena svakome da se u potpunosti posveti.Umesto da zaposle još neku med.sestru za kucnu negu,bitno je da na šalterima uvek" radi "po 5 sestara .Strašno je.Za sve što smo htele morale smo da se natežemo sa doktorkom.Dala nam je uput za hirurga i nalog za sanitetski prevoz,pogledao je hirurg 2 min. rekao da se uradi bris rane,da se piju antibiotici i kod njega kontrola za 10 dana.Jeste joj izolovana bakterija u rani,ali to je normalni stanovnik u našim crevima ,ali kada dospe u ranu ,pravi problem...Ispila je baka sve antibiotike,ali nam je onda sestra pomogla i kod kuće makazama skroz opkrojila ranu,skinula gnoj i izumrelo tkivo i sad je rana konačno čišta.Dezinfikujemo sve,naprskamo,stavimo melem u ranu,stavimo nekz od gaza .Molimo se Bogu da krene sa zarastanjem da se ne širi više rana.Flogocid je samo za povrsinske rane,kad se zacrveni koža,mada bolja je za to sudokrema i mi mackamo sve ....Mislim da ova drzava ozbiljno treba da se pozabavi da se sto pre poboljsa kucna nega,da se zaposli veci broj sestara ,da svaki čovek dobija odgovarajući tretman.
 
Za ovih mesec ipo dana koliko negujemo bakz,znači sve smo naučile ...mesec dana sam joj ja davala u stomak injekciju za trombozu,svaki dan injekcija insulina,svaki dan smo mi čistili i previjali ranu......da smo čekale njih i njihovo previjanje na svaka 3 dana,ništa ne bi uradili.
 
Jedan od "onih" dana...
U pola šest ustala i po zaleđenom putu otišla kod nje u dom. Obukla je a ona gleda kroz mene...jasno mi je sve. Pitam je da li je gladna, ona gleda i ćuti, reko "hoćeš li da jedeš", kaže da hoće. Kažem da imam kiflice i sendvič, pa šta želi, a ona pita "a ko nosi štiklice"...jooooj Bogo...jela je pa smo krenuli u bolnicu na skidanje konaca od operacije katarakte. Presvlačim je u bolnici a ona me pita što ja stalno vičem na nju, a glas nisam podigla... Nekako je i to prošlo. Odem po nju oko 12, a ona raspoložena, potpuno pribrana, normalno komunicira, site se ispričasmo.
Jednom rečju demencija...
Kao da sam sa dve osobe bila taj dan.
 
Pozdrav svima. Pitanje- da li se neko susretao sa pretjeranom pricom kod dementnih. Moja mama ujutru kako se probudi pocinje s pricom i ne prestaje sve do veceri dok ne zaspe. S pocetka je to bilo simpaticno i interesantno , ali sad je stvarno postalo naporno. Ta prica je ne povezana, ponavljajuca i iscrpljujuca. Neki dan su joj dopunili terapiju ,ali nista to ne pomaze. Hvala
 
Milly78:
Pozdrav svima. Pitanje- da li se neko susretao sa pretjeranom pricom kod dementnih. Moja mama ujutru kako se probudi pocinje s pricom i ne prestaje sve do veceri dok ne zaspe. S pocetka je to bilo simpaticno i interesantno , ali sad je stvarno postalo naporno. Ta prica je ne povezana, ponavljajuca i iscrpljujuca. Neki dan su joj dopunili terapiju ,ali nista to ne pomaze. Hvala
Kliknite za proširenje...
Mozda bi trebalo smanjiti terapiju za cirkulaciju ili korigovati. Kod moje mame ide iz krajnosti da potpuno cuti I narogusena je, do potrebe da prica o svemu I svacemu. Ako pokusam da usmerim pricu,nekad prihvati a nekad nastavi po svome. Obicno se vezuje za jednu stvar. Antipsihotikom smo u jednom
period smirivali situaciju, kao I pomeranjem terapije za demenciju -jedna vrsta ujutra a druga uvece... Nesto svakako treba da preduzme specijalista. Da li ste joj kontrolisali secer? Da li ste skoro radili analizu urina?
 
Pozdrav svima!

Ovu temu sam pročitala od početka, registrovala sam se samo zbog toga, zaista sam našla korisnih stvari... Otac mi boluje od vaskularne demencije, ima 68 godina. Sve je postalo jako izraženo prije godinu dana, kada su počele psihotične epizode, delirijum, do tada nismo ni bili svjesni šta se dešava. On i moja majka žive sami van grada, obilazim ih bar dvaput sedmično koliko stižem uz posao i malo dijete...
 
Posljednjih godinu dana on je na kveluxu (antipsihotik), 3 puta dnevno, s tim da je večernja doza najviša, citalea (antidepresiv) jednom dnevno te klonazem ujutro i naveče. To mu manje-više drži simptome pod kontrolom, zapravo se najteže nosimo sa tim promjenama u ponašanju, maničnosti, agitaciji, uznemirenosti, stanju delirijuma kad počne. U početku je pio lorazepam za smirenje ali to nije dugoročno djelovalo pa je doktor psihijatar propisala klonazepam, to pije već pola godine... Promijenili smo neurologa, prvi je propisivao tregonu uporno, no to nije podnosio, nije spavao, što je djelovalo još gore na psihičke simptome.
 
Novi neurolog mu je dala cavinton, počeli smo jako postepeno, jer teško podnosi nove lijekove, tako je savjetovala doktorica, došli smo do jedne ujutro i jedne popodne, još uvijek smo oprezni da uvedemo i treću tabletu uveče kako je savjetovala.

Moje pitanje je zapravo koliko su vaša iskustva negativna sa cavintonom? Posljednjih sedmica primijeti se nešto veća uznemirenost, ne mogu da procijenim da li je uzrokovano cavintonom i da li da smanjimo ipak dozu? Lakše se uznemiri, plane, naročito na mamu koja je stalno s njim... Doktorica psihijatar kao i neurolog su nam savjetovale da mi najbolje moramo znati kakav je tokom dana i po potrebi korigovati terapiju.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Сребрена
Дигитална деменција, нова пошаст
Odgovora
3
Pregleda
336
Schrodinger
Schrodinger

Back
Top