Quantcast

Demencija

Beli ljiljan

Početnik
Poruka
7
Naravno jako vodim racuna o svom zdravlju. Redovne kontrole putem laboratorijskim nalazima, gin 3x godisnje, zubar na svaka 3mes.
Uvek kazem mi ne biramo bolesti koje bi da bolujemo, one se prosto desavaju. Oca sam uzgubila od karcinoma pre 4g i od tad sam posebno pazljiva prema svom mentalnom i fizickom zdravlju.
Na kraju krajeva u zivotu je najteze biti covek, ostalo je lako.
Postovani,nova sam na forumu,volela bih da podelim iskustva sa vama koji se duze vreme borite sa ovom opakom bolescu.Moja majka ima 72. godine i vaskularnu demenciju.Ja brinem o njoj vec godinu dana.Procitala sam vecinu postova na ovom forumu i mnogo ste mi pomogli.Volela bih da ova tema ostane aktuelna zbog mnogih koji prolaze kroz ovu muku.
 

Bjelopavlic

Početnik
Poruka
12
Postovani,nova sam na forumu,volela bih da podelim iskustva sa vama koji se duze vreme borite sa ovom opakom bolescu.Moja majka ima 72. godine i vaskularnu demenciju.Ja brinem o njoj vec godinu dana.Procitala sam vecinu postova na ovom forumu i mnogo ste mi pomogli.Volela bih da ova tema ostane aktuelna zbog mnogih koji prolaze kroz ovu muku.
Verujte da sam i sama pocetnik, svakim danom se trudim da naucim nesto da bih iskreno mogla prvenstveno sebe i decu da zastitim u odnosu na bolesnu svekrvu. Deca imaju 11 i 9 g pred njima je tek zivot, a majka im treba zdrava i prava. Nisam sebicna, vec realna i iskrena. Baba je pod terapijom koja joj po ponasanju zadnjih dana odgovara. Cista i sredjena ona, prostor u kome zivi takodje, toplo joj je i udobno, uvek je neko sa njom. Redovni pregledi i konsultacije sa doktorima. Redovni obroci,dezerti terapija. Mislim da je to sasvim ok. Jer sam svesna i znam da joj nece biti bolje. Isto i moze krenuti jos gore.
 

Beli ljiljan

Početnik
Poruka
7
Verujte da sam i sama pocetnik, svakim danom se trudim da naucim nesto da bih iskreno mogla prvenstveno sebe i decu da zastitim u odnosu na bolesnu svekrvu. Deca imaju 11 i 9 g pred njima je tek zivot, a majka im treba zdrava i prava. Nisam sebicna, vec realna i iskrena. Baba je pod terapijom koja joj po ponasanju zadnjih dana odgovara. Cista i sredjena ona, prostor u kome zivi takodje, toplo joj je i udobno, uvek je neko sa njom. Redovni pregledi i konsultacije sa doktorima. Redovni obroci,dezerti terapija. Mislim da je to sasvim ok. Jer sam svesna i znam da joj nece biti bolje. Isto i moze krenuti jos gore.
Hvala vam na odgovoru,znam kako se osećate ,jedino ja imam sreću da su mi deca starija pa mogu da shvate bakino stanje.I kod nas je trenutno mirno stanje a prošli smo svašta za ovih godinu dana.Znam da nema leka koji je idealan ali bar da se nekako izborimo.Meni je najgore od svega upravo to što uvek mora biti neko sa njom i što je jako vezana za mene i kad nisam u kući postaje uznemirena.Koje lekove pije vaša svekrva?Koja joj je dijagnoza ?
 

bezuslovna ljubav

Aktivan član
Poruka
1.078
Postovani,nova sam na forumu,volela bih da podelim iskustva sa vama koji se duze vreme borite sa ovom opakom bolescu.Moja majka ima 72. godine i vaskularnu demenciju.Ja brinem o njoj vec godinu dana.Procitala sam vecinu postova na ovom forumu i mnogo ste mi pomogli.Volela bih da ova tema ostane aktuelna zbog mnogih koji prolaze kroz ovu muku.
Draga, tu smo da te saslusamo I pomognemo iskustvima. Postoji vise tipova demencije. Zavisi I od opsteg stanja pacijenta I kako prihvata odredjene lekove, kao I od same licnosti... Tesko je, ali moramo se boriti. Pokusaj da smiris mamu tako sto joj kazes da ides da joj kupis nesto. Nesto sto ona bas voli. I uvek napomeni da se vracas za 5 minuta ili odmah. Objasnjavanje gde ides I zasto...nece je smiriti. Ne pokusavaj da se iskradas, jer ce je to jos vise uznemiriti. Ne znam da li je u fazi da gubi pojam o vremenu.
 

bezuslovna ljubav

Aktivan član
Poruka
1.078
Verujte da sam i sama pocetnik, svakim danom se trudim da naucim nesto da bih iskreno mogla prvenstveno sebe i decu da zastitim u odnosu na bolesnu svekrvu. Deca imaju 11 i 9 g pred njima je tek zivot, a majka im treba zdrava i prava. Nisam sebicna, vec realna i iskrena. Baba je pod terapijom koja joj po ponasanju zadnjih dana odgovara. Cista i sredjena ona, prostor u kome zivi takodje, toplo joj je i udobno, uvek je neko sa njom. Redovni pregledi i konsultacije sa doktorima. Redovni obroci,dezerti terapija. Mislim da je to sasvim ok. Jer sam svesna i znam da joj nece biti bolje. Isto i moze krenuti jos gore.
Kako tvoj suprug podnosi cinjenicu da mu je mama dementna?
 

bezuslovna ljubav

Aktivan član
Poruka
1.078
Pa mislim da svaka osoba koja boluje od demencije ispunjava sve uslove!Ostavite je samu pa vidite da li bi mogala da jede sama,da se obuče jedim rečiju da živi sam bez pomoći drugog lica. Naravno svi koji imate dementne osobe pored sebe znate da nije uvek tako i da postoje trenuci kada se ponadate da je dobro i da sve zna i onda opet sve iz početka. Tako da moje mišljenje da osoba obolela od demencije ne može da ŽIVI bez pomoći drugog lica.
Logika je jedno, a nasa realnost sasvim drugo. Nemoj odustajati, podnosi nove zahteve I dodaj sve sto mozes od med. dokumentacije (urolog, kardiolog, oftalmolog...naravno, psihijatar I neuropsiholog sa detaljnim opisom nestabilnosti I padova I dezorjentisanosti...)
 

Beli ljiljan

Početnik
Poruka
7
Draga, tu smo da te saslusamo I pomognemo iskustvima. Postoji vise tipova demencije. Zavisi I od opsteg stanja pacijenta I kako prihvata odredjene lekove, kao I od same licnosti... Tesko je, ali moramo se boriti. Pokusaj da smiris mamu tako sto joj kazes da ides da joj kupis nesto. Nesto sto ona bas voli. I uvek napomeni da se vracas za 5 minuta ili odmah. Objasnjavanje gde ides I zasto...nece je smiriti. Ne pokusavaj da se iskradas, jer ce je to jos vise uznemiriti. Ne znam da li je u fazi da gubi pojam o vremenu.
Da ona gubi pojam o vremenu,ne zna ni koji je dan,stalno ponavlja ista pitanja ,zna jos uvek sama da se obuce i da jede sama za sve ostalo moram joj pomoci.Nosi pelene i to je odlicno prihvatila jer sam bas iz vasih postova videla da postoje te pelene gace koje moze sama da skine jer jos uvek nekako ide u toalet mada dosta tesko jer vec 10 godina ima reumatoidni artritis i sporo se krece.Bas mi je drago da ste jos uvek aktivni na forumu jer je vase iskustvo neprocenjivo.Nisam stigla bas sve da procitam pa nisam ispratila da li vam je majka jos ziva i da li je jos u domu?
 

Bjelopavlic

Početnik
Poruka
12
Kako tvoj suprug podnosi cinjenicu da mu je mama dementna?
Kao i vecina muskaraca.. Sasvim dobro podnosi. Prvi simptomi kod nje su se javili pre nego sto sam dosla ja u kucu. Pretpostavljam da se godinama navikavao. Uzgred ona sama ne spada bas u inteligentne osobe. Nikada nije ulagala u sebe nikako. Njoj je bilo najvaznije da ode u komsiluk na kafu i abronose. Svojim sinovima je uskratila paznju i ljubav kroz zivot. Tako da ne mogu bas da ocenim njegov tacan osecaj, ako se sve uzme u obzir.
 

Bjelopavlic

Početnik
Poruka
12
Hvala vam na odgovoru,znam kako se osećate ,jedino ja imam sreću da su mi deca starija pa mogu da shvate bakino stanje.I kod nas je trenutno mirno stanje a prošli smo svašta za ovih godinu dana.Znam da nema leka koji je idealan ali bar da se nekako izborimo.Meni je najgore od svega upravo to što uvek mora biti neko sa njom i što je jako vezana za mene i kad nisam u kući postaje uznemirena.Koje lekove pije vaša svekrva?Koja joj je dijagnoza ?
Od terapije ima : memando, tregona, hlorzapam (nov u njenoj terapiji pa lomim jezik) tritico, lasix, skopril 20,skopril 10,alfagan, xsalatan i cosopt kapi za glaucom, ziglif za holesterol, cardiopirin. Dijag alchajmer, depresija, glaucom, hipertenzija
 

bezuslovna ljubav

Aktivan član
Poruka
1.078
:heart:
Da ona gubi pojam o vremenu,ne zna ni koji je dan,stalno ponavlja ista pitanja ,zna jos uvek sama da se obuce i da jede sama za sve ostalo moram joj pomoci.Nosi pelene i to je odlicno prihvatila jer sam bas iz vasih postova videla da postoje te pelene gace koje moze sama da skine jer jos uvek nekako ide u toalet mada dosta tesko jer vec 10 godina ima reumatoidni artritis i sporo se krece.Bas mi je drago da ste jos uvek aktivni na forumu jer je vase iskustvo neprocenjivo.Nisam stigla bas sve da procitam pa nisam ispratila da li vam je majka jos ziva i da li je jos u domu?
Sve to sto si opisala o maminom ponasanju treba da napise neuropsihijatar I neuropsiholog. A pogotovo za taj reumatoidni artritis da se naglasi da ne moze da se krece. Pretpostavljam da za demenciju ne uspeva iz prvog puta, ali budi uporna. Proslo je 9 godina kako je mojoj mami dijagnostikovana demencija. 7 godina je u domu. Sokantno je bilo suocavanje s tim, u pocretku je bila agresivna I sklona lutanju, cas me je prepoznavala cas ne... evo sada pevamo I tepamo ... doduse ne moze vise da se krece, ali je raspolozenje dobro. Desava se da ima perioda kada je ljuta I cutljiva I psuje I gruba je...borimo se. Na ovaj forum sam dosla dva meseca nakon smestanja mame u dom.Bila sam uplasena, gresila sam u postupcima, mamina rodbina me stavila na stub srama, niko nije mogao vise da me slusa a ni da mi kaze nesto na tu temu bez svog iskustva, niko me nije bolje razumeo kao ljudi sa ovog foruma, cak mi je mnogo znacilo kada bi mi ukazivali na greske Ili me kritikovali, strah I emocije prema mami su mi ponekad zatvarali oci... ovo je moja druga porodica.:zag:
 

Beli ljiljan

Početnik
Poruka
7
:heart:
Sve to sto si opisala o maminom ponasanju treba da napise neuropsihijatar I neuropsiholog. A pogotovo za taj reumatoidni artritis da se naglasi da ne moze da se krece. Pretpostavljam da za demenciju ne uspeva iz prvog puta, ali budi uporna. Proslo je 9 godina kako je mojoj mami dijagnostikovana demencija. 7 godina je u domu. Sokantno je bilo suocavanje s tim, u pocretku je bila agresivna I sklona lutanju, cas me je prepoznavala cas ne... evo sada pevamo I tepamo ... doduse ne moze vise da se krece, ali je raspolozenje dobro. Desava se da ima perioda kada je ljuta I cutljiva I psuje I gruba je...borimo se. Na ovaj forum sam dosla dva meseca nakon smestanja mame u dom.Bila sam uplasena, gresila sam u postupcima, mamina rodbina me stavila na stub srama, niko nije mogao vise da me slusa a ni da mi kaze nesto na tu temu bez svog iskustva, niko me nije bolje razumeo kao ljudi sa ovog foruma, cak mi je mnogo znacilo kada bi mi ukazivali na greske Ili me kritikovali, strah I emocije prema mami su mi ponekad zatvarali oci... ovo je moja druga porodica.:zag:
Imam ja sve potrebne nalaze i izvestaj lekara da je nesposobna za samostalan život,izvestaj je sa psihijatrije.Od kad su joj korigovali terapiju izbacili antidepresive i uveli antipsihotik i cavinton malo je lakse sa njom,bolje spava nocu a dan nekako preguramo.Ona nema bas nista da je zanima sve sam probala,ne gleda ni tv vec dugo jer je uznemirava .Probala sam da je ostavim u domu bila je mesec dana i vratila sam je kuci jer to sto sam placala 500 eura nije vredelo i nije bilo dostojno ljudskog bića.Ukljucila sam se na forum samo zbog podrske koju imaju clanovi ,zbog razmene iskustava,a ova borba je moja i moram naci snage u sebi da izguram do kraja.Hvala od srca i veliki pozdrav i za vas i za vasu mamu.
 

Bjelopavlic

Početnik
Poruka
12
Nesto kao moj suprug sa, sad vec pokojnom, svojom mamom a I sa ocem. Zato sam ja sve iznela na svojim ledjima. Imas decu, moras da se sacuvas koliko je moguce. Postajace sve zahtevnije, a gledace u tebe sa cudom ako u nekom trenutku kazes da ne mozes. Angazuj malo I druge, da se naviknu na vreme.
Naravno da gledam sebe da zastitim. Svekar je sa njom u kuci ceo dan. Ja tamo kod njih kuvam, nekad dva jela, nekad podelim. Sredim, ocistim. Ona jos uvek moze da postavi sto, zna gde se sta nalazi (ja sredjujem sudove kasnije) on joj sipa u tanjir (izgubila je meru koliko da jede). Posle rasciste sto. On je zaduzen da redovno pije terapiju, koju ja nedeljom uvece rasporedim u onaj dozer. Kad uspemo da je sprecimo da ide negde sama (ima i glaucom, tj gubitak vida oko 70%) kasnije je sin zaduzen da je odveze kod sestre, jer kod nje trazi da ide. Kad imam obaveze njih dvojica su kuci. Radim i pri eps-u od 1-5 u mesecu, nemam nameru da batalim tako da se njih dvojica tad sami organizuju. Kakva je kao zdrava bila prema meni, ovo sto radim oko nje nije mnogo, vec previse. Njih dvojica to znaju i ne prigovaraju. Da ona jos uvek sama moze na wc, kupanje takodje. Pokretna je veoma. Ovih dana sam joj pojacala malo terapiju u dogovoru sa neurologom da nebi imala izlive besa i zelju da ide negde (to je inace celog zivota radila, isla po komsiluku po par sati (4-5h) dnevno, cesto da niko nikad nije znao gde je.
 

Katarina222

Početnik
Poruka
9
Žao mi je što ranije nisam naišla na ovaj forum, ali.. ko zna... Možda se to dogodilo baš u pravom trenutku. Uglavnom, pročitala sam mnoge priče, i to mi je zaista pomoglo u nekim dilemama i preispitivanjima.
Moja majka je trenutno u fazi teške demencije, od polovine oktobra je u Domu. Ne bih sada opisivala sve kroz šta se prolazilo, a trenutno stanje je sledeće: jedva sastavlja rečenicu, muči se pri tome, "izmišlja" reči, hoće kući, a ne zna gde je kuća. Veoma je mršava, i pored zaista dobre i redovne hrane. Pre nekoliko dana mislila sam da je sve gotovo, ali nekako se povratila koliko-toliko. Ne znam šta ju je ipak malo povratilo, možda "save oil" ili vigantol koji sam počela da joj dajem 20 kapi tri puta nedeljno.
Ne može da hoda više. Sa hodanjem je bio problem i kod kuće, a onda je dalje išlo nizbrdo. Imam jednu dilemu - koliko to može da ima veze sa prazineom? Zapravo, od februara prošle godine je na malim dozama antipsihotika - prvo rispolept, pa kada je došlo do pogoršanja onzapin (to jedva dve nedelje), pa onda aktavel neko vreme (prepisala psihijatrica iz "Laze", posle hitnog odlaska tamo), pa prazine u kombinaciji sa malom dozom aktavela. Psihijatar koji sarađuje sa Domom predložio je ukidanja aktavela i pojačao prazine (25 mg ujutru, 25 uveče, po potrebi 1/2 u podne). Tek na ovoj terapiji smanjena je agresija i nespavanje. Nije spavala noćima, još kod kuće. Psihijatar se "kune" u prazine, bez obzira što je lek starije generacije. Pije i sanval 5 mg uveče. Toliko od mene u ovom "cugu". Puno vas pozdravljam, i kao da vas sve poznajem, pročitala sam skoro čitav forum.
 

Bjelopavlic

Početnik
Poruka
12
Dobar dan zelim svima... Imam pitanje za Vas iskusnije.. Sta preduzeti kad krene odbijanje lekova tj negodovanje pre uzimanje svake terapije, kao i negodovanje pri uzimanju obroka? Odbijanje hrane donekle?
 

bezuslovna ljubav

Aktivan član
Poruka
1.078
Žao mi je što ranije nisam naišla na ovaj forum, ali.. ko zna... Možda se to dogodilo baš u pravom trenutku. Uglavnom, pročitala sam mnoge priče, i to mi je zaista pomoglo u nekim dilemama i preispitivanjima.
Moja majka je trenutno u fazi teške demencije, od polovine oktobra je u Domu. Ne bih sada opisivala sve kroz šta se prolazilo, a trenutno stanje je sledeće: jedva sastavlja rečenicu, muči se pri tome, "izmišlja" reči, hoće kući, a ne zna gde je kuća. Veoma je mršava, i pored zaista dobre i redovne hrane. Pre nekoliko dana mislila sam da je sve gotovo, ali nekako se povratila koliko-toliko. Ne znam šta ju je ipak malo povratilo, možda "save oil" ili vigantol koji sam počela da joj dajem 20 kapi tri puta nedeljno.
Ne može da hoda više. Sa hodanjem je bio problem i kod kuće, a onda je dalje išlo nizbrdo. Imam jednu dilemu - koliko to može da ima veze sa prazineom? Zapravo, od februara prošle godine je na malim dozama antipsihotika - prvo rispolept, pa kada je došlo do pogoršanja onzapin (to jedva dve nedelje), pa onda aktavel neko vreme (prepisala psihijatrica iz "Laze", posle hitnog odlaska tamo), pa prazine u kombinaciji sa malom dozom aktavela. Psihijatar koji sarađuje sa Domom predložio je ukidanja aktavela i pojačao prazine (25 mg ujutru, 25 uveče, po potrebi 1/2 u podne). Tek na ovoj terapiji smanjena je agresija i nespavanje. Nije spavala noćima, još kod kuće. Psihijatar se "kune" u prazine, bez obzira što je lek starije generacije. Pije i sanval 5 mg uveče. Toliko od mene u ovom "cugu". Puno vas pozdravljam, i kao da vas sve poznajem, pročitala sam skoro čitav forum.
Razlicite su reakcije na lekove. Uvek me je plasila promena terapije. Ali treba poslusati psihijatra koji leci pacijente u Domu. Pretpostavlljam da ima iskustva bas sa dementnima. Oscilacije u stanju dementnog mogu biti drasticne i ne moraju da znace konnacno stanje. Bar je kod mojje mame tako. Od potpunog gubljenja i odbijanja hrane, preko povratka apetitia i razumnih recenica. Pretpostavljam da treba promeniti terapiju i pratiti. Moja mama je dobijjala OHB injekcijje u periodima kada je bila slaba. Tesko jje prihvatiti promene i gubitak sposobnosti. Moja mama ne hoda vec par godina. Kupujem joj Neurozn, koji joj vraca vitalnost. Da li tvoja mama pije nesto za demenciju? Dolazak u Dom je promena koja moze da je uzemirava. Da li u Domu imaju psihologa, sociologa ...? Kakvo je drustvo u sobi? Da li se cujes sa mamom preko telefona? Kakva je krvna slika, pritisak, secer? Pricaj joj da je dosla na lecenjje. Nemoj je ubedjivati da nema druge kuce. Povladjuj joj i kada prica nebuloze i usmeravaj pricu u drugo smeru. Obecavaj joj da ce sve to biti za sat-dva, dan ili dva. Radujjte se i onome sto je nemooguce. Trudi se da joj vise pricas i ocekujes kratke odgovore, a manje je zapitkuj. Da li si nervozna? Znam da je strasna odluka smestanje u dom. Treba vremena i truda da se prilagodite.
 

bezuslovna ljubav

Aktivan član
Poruka
1.078
Dobar dan zelim svima... Imam pitanje za Vas iskusnije.. Sta preduzeti kad krene odbijanje lekova tj negodovanje pre uzimanje svake terapije, kao i negodovanje pri uzimanju obroka? Odbijanje hrane donekle?
U jedno periodu kod moje mame je to bilo strasno. potpuno odbijanje hrane dovodilo me je do ludila. Onda sam primetila da joj smeta vestacka vilica, pa smo odustali od stavjjanja iste. A zatim su krenuli negovatelji da jje hrane, sto je za mene bilo zapanjujuce suocavanje. Nije umela sama da jede i to jje dovodilo do ljutnje i odbijanja. Onda je opet sama pocela da jede, sto me je obradovalo i iznenadilo. Korigovali smo terapiju za secer. Neke tabete su velike i tesko je da proguta, pa su medicinski tehicari, oni poosveceni poslu, lomili i mesali sa zalogajima hrane. Ostali i danas, kada mama odbijje, odmah odustanu. Nekad je stvarno neoguce da joj damo lekove. Ili sacekamo pa probamo ponovo. Izmisljam da su to bombonice koje jje samo ona dobila, jer je najbolja...Hvalim je da smo zajedno skuvale rucak i da smo najbolje kuvarice... Dajem joj bananu za uzinu. Pasirala sa joj sve, a vidim da je i u dou ugllavnom kasasta hrana.Onda je pocela da jede i ono sto nije pasirano. Jedno vreme je sizela cim oseti mrvicu vegete u supi.
 
Poslednja izmena:

Katarina222

Početnik
Poruka
9
Razlicite su reakcije na lekove. Uvek me je plasila promena terapije. Ali treba poslusati psihijatra koji leci pacijente u Domu. Pretpostavlljam da ima iskustva bas sa dementnima. Oscilacije u stanju dementnog mogu biti drasticne i ne moraju da znace konnacno stanje. Bar je kod mojje mame tako. Od potpunog gubljenja i odbijanja hrane, preko povratka apetitia i razumnih recenica. Pretpostavljam da treba promeniti terapiju i pratiti. Moja mama je dobijjala OHB injekcijje u periodima kada je bila slaba. Tesko jje prihvatiti promene i gubitak sposobnosti. Moja mama ne hoda vec par godina. Kupujem joj Neurozn, koji joj vraca vitalnost. Da li tvoja mama pije nesto za demenciju? Dolazak u Dom je promena koja moze da je uzemirava. Da li u Domu imaju psihologa, sociologa ...? Kakvo je drustvo u sobi? Da li se cujes sa mamom preko telefona? Kakva je krvna slika, pritisak, secer? Pricaj joj da je dosla na lecenjje. Nemoj je ubedjivati da nema druge kuce. Povladjuj joj i kada prica nebuloze i usmeravaj pricu u drugo smeru. Obecavaj joj da ce sve to biti za sat-dva, dan ili dva. Radujjte se i onome sto je nemooguce. Trudi se da joj vise pricas i ocekujes kratke odgovore, a manje je zapitkuj. Da li si nervozna? Znam da je strasna odluka smestanje u dom. Treba vremena i truda da se prilagodite.
Hvala najlepše, tvoje postove čitam sa nekim posebnim razumevanjem i saživljavanjem... Terapija je menjana više puta. Prvi put je mama ležala na Psihijatrijskog klinici KCS (preko "veze"), pa su joj natenane pronašli dobru kombinaciju - 1 mg rispolepta uveče i 2,5 mg lorazepama. To je "držalo" negde do septembra, a u međuvremenu sam se ja preselila kod nje, jer je demencija počela da "galopira". Da ne dužim, bilo je još promena, jer je bilo relapsa. Tek je prazine uspeo da je smiri, a nije "zombi", iako je sve slabija i slabija fizički.
Naime, kod moje majke je verovatno bio u pitanju i neki mentalni poremećaj još mnogo, mnogo pre demencije (deda po mami je, nažalost, završio u Kovinu, doduše, pod stare dane, ali je dugo pre toga bio paranoičan i agresivan, još u mladim danima, ali nije zaboravljao stvari, orijentisan u vremenu i prostoru...). Pa se sve to iskombinovalo.
O lekova za demenciju od jula je dobijala memando 20 mg, i neurolog iz KCS je rekla da bi to trebalo bar da spreči nagle padove. Nažalost, to se nije dogodlo. U dogovoru sa psihijatrom sa VMA koji sarađuje sa Domom, to je ukinuto. Mislim da je razlog što možda kod mame ipak preovlađuje vaskularna demencija, pa i ne čudi što joj lek za Alchajmer ne pomaže...
Šećer, krvna slika, sve je u redu. Pritisak je "galopirao" neko vreme letos, ali to je sada sređeno, uzima prevendivno biprez i prexanil combi (po pola tablete). Dobija prazine, kao što sam navela u prethodnom postu, sanval pred spavanje, a ja sam dodala "save oil", "centrum" i "vigantol" (mega doze). Kao da joj ti suplementi više čine od memanda.
Pre odlaska u dom došla je jedna rođaka iz Paraćina da bude sa mamom, jer sam ja zamalo ostala bez posla i bila potpuno iscrplljena. Ali bilo je sve gore i gore, možda zato što rođaka nije shvatala prirodu bolesti i govorila da se mama "prenemaže", i bila je nekako preglasna. Uglavnom, kulminiralo je posle mesec i po dana (ja sam išla uglavnom svaki dan kod njiih), i posle epizode sa hitnom pomoći i "Lazom", dom je bio jedino rešenje, što je i lekarka eksplicitno navela. Mama ne zna (ili neće da zna) da je u domu. Tog jutra kada sam otišla po nju vikala je "Vodi me odavde" (nije shvatala da je u svom stanu), pa sam je lako spakovala i odvela.
Prvih dana je bila koliko-toliko socijalizovana, a onda je počela da viče danju i noću, nastavilo se nespavanje, pretila je policijom i slično (ne zato što je u domu, nego neka njena interna paranoja). Onda više nije sedela danju sa ostalima u dnevnom boravku, jer, kažu mi dve sestre nezavisno jedna od druge, a i upravnica, pominjala je noževe i sečenje (što liči na njen rečnik), pa su se i drugi, koji nikada nisu bili agresivni, uzbunili.
Ja sam naučila u međuvremenu (instinktivno) kako da se ophodim prema mami, kao da sam čitala forum (a tada nisam). Kažem da je tu dok joj ne bude bolje, da je lekar rekao da sestre treba da su tu 24 sata i slično. Ponekad pita kada će kući (onoj staroj, srušenoj, na Čuburi), pa to nekako "zamažem": Ne čujemo se telefonom, pokušala sam par puta i nema smisla nikakvog. Mobilni više nije kod nje, bio je kod rođake, koja ga je pokupila sa sobom i odnela u Paraćin (sa sve postpejd brojem, pa sam morala da ga blokiram, luuuda kuća), jer više nije mogla da se snađe. Tako da sam zvala preko fiksnog u domu.
Najčešće se ne može ni pričati više sa mamom, jer je razumem možda svaku petu rečenicu, i to samo deo. Neke reče izmišlja, neke traži, pa se iznervira.... Tako da gledam da je grlim, držim za ruku, nešto neutralno pričam... Ali sve skreće na svoje umišljene probleme oko stanova i policije (toliko uspem da razumem). Onda je podsetim gde je njen stan i da je čeka (lažem, jer sam pre neki dan morala da ga izdam, ne mogu da se naplaćam računa)...U krajnjem slučaju, ako joj kojim čudom bude bolje, ugovor je samo na pola godine, a mogla bi i kod mene u međuvremenu... Mada.... čini mi se da se to čudo ipak neće desiti..
Da, imaju socijalnu radnicu i socijalnu radnicu pripravnicu. Popričaju tu i tamo, ali sve što se mami kaži ne ostaje dugo memorisano.
Moja majka je (bila) izuzetno inteligentna, načitana, dama... Najgora je bila možda faza kada je znala da joj se nešto dešava sa mozgom, i bila tužna zbog toga. Sada se "klacka"... Rezime: već je dva meseca u privatnom domu (stvarno su dobri), sedi u stolici vezana onim kao pojasom (da ne bi probala da ustane sama i padne, a ne može da hoda), u pelenama, i ćaska sa gospođom koja je u toj sobi, koja je u sličnom stanju: Zapravo, svaka priča svoje, ali se "slušaju" i kada se uđe spolja to izgleda kao da stvarno dve žene razgovaraju...
Nisam više nervozna zbog doma. Zapravo, ja sam to učinila kada je bio poslednji, baš poslednji čas... Kada je već obavljala nuždu po kući i po celu noć vrištala i pretila da će se ubiti i spala na 45 kg. Više sam tužna... to je preovlađujuća emocija. Idem koliko stignem, uglavnom tri puta nedeljno (posao me ograničava). Dugo sam sebi govorila da ne smem da dozvolim da mama završi u domu, niti na psihijatriji (kao deda), ali nije se dalo...
Eto.... toliko.... Izvinjavam se ako sam neke stvari ponavljala...
 

bezuslovna ljubav

Aktivan član
Poruka
1.078
Hvala najlepše, tvoje postove čitam sa nekim posebnim razumevanjem i saživljavanjem... Terapija je menjana više puta. Prvi put je mama ležala na Psihijatrijskog klinici KCS (preko "veze"), pa su joj natenane pronašli dobru kombinaciju - 1 mg rispolepta uveče i 2,5 mg lorazepama. To je "držalo" negde do septembra, a u međuvremenu sam se ja preselila kod nje, jer je demencija počela da "galopira". Da ne dužim, bilo je još promena, jer je bilo relapsa. Tek je prazine uspeo da je smiri, a nije "zombi", iako je sve slabija i slabija fizički.
Naime, kod moje majke je verovatno bio u pitanju i neki mentalni poremećaj još mnogo, mnogo pre demencije (deda po mami je, nažalost, završio u Kovinu, doduše, pod stare dane, ali je dugo pre toga bio paranoičan i agresivan, još u mladim danima, ali nije zaboravljao stvari, orijentisan u vremenu i prostoru...). Pa se sve to iskombinovalo.
O lekova za demenciju od jula je dobijala memando 20 mg, i neurolog iz KCS je rekla da bi to trebalo bar da spreči nagle padove. Nažalost, to se nije dogodlo. U dogovoru sa psihijatrom sa VMA koji sarađuje sa Domom, to je ukinuto. Mislim da je razlog što možda kod mame ipak preovlađuje vaskularna demencija, pa i ne čudi što joj lek za Alchajmer ne pomaže...
Šećer, krvna slika, sve je u redu. Pritisak je "galopirao" neko vreme letos, ali to je sada sređeno, uzima prevendivno biprez i prexanil combi (po pola tablete). Dobija prazine, kao što sam navela u prethodnom postu, sanval pred spavanje, a ja sam dodala "save oil", "centrum" i "vigantol" (mega doze). Kao da joj ti suplementi više čine od memanda.
Pre odlaska u dom došla je jedna rođaka iz Paraćina da bude sa mamom, jer sam ja zamalo ostala bez posla i bila potpuno iscrplljena. Ali bilo je sve gore i gore, možda zato što rođaka nije shvatala prirodu bolesti i govorila da se mama "prenemaže", i bila je nekako preglasna. Uglavnom, kulminiralo je posle mesec i po dana (ja sam išla uglavnom svaki dan kod njiih), i posle epizode sa hitnom pomoći i "Lazom", dom je bio jedino rešenje, što je i lekarka eksplicitno navela. Mama ne zna (ili neće da zna) da je u domu. Tog jutra kada sam otišla po nju vikala je "Vodi me odavde" (nije shvatala da je u svom stanu), pa sam je lako spakovala i odvela.
Prvih dana je bila koliko-toliko socijalizovana, a onda je počela da viče danju i noću, nastavilo se nespavanje, pretila je policijom i slično (ne zato što je u domu, nego neka njena interna paranoja). Onda više nije sedela danju sa ostalima u dnevnom boravku, jer, kažu mi dve sestre nezavisno jedna od druge, a i upravnica, pominjala je noževe i sečenje (što liči na njen rečnik), pa su se i drugi, koji nikada nisu bili agresivni, uzbunili.
Ja sam naučila u međuvremenu (instinktivno) kako da se ophodim prema mami, kao da sam čitala forum (a tada nisam). Kažem da je tu dok joj ne bude bolje, da je lekar rekao da sestre treba da su tu 24 sata i slično. Ponekad pita kada će kući (onoj staroj, srušenoj, na Čuburi), pa to nekako "zamažem": Ne čujemo se telefonom, pokušala sam par puta i nema smisla nikakvog. Mobilni više nije kod nje, bio je kod rođake, koja ga je pokupila sa sobom i odnela u Paraćin (sa sve postpejd brojem, pa sam morala da ga blokiram, luuuda kuća), jer više nije mogla da se snađe. Tako da sam zvala preko fiksnog u domu.
Najčešće se ne može ni pričati više sa mamom, jer je razumem možda svaku petu rečenicu, i to samo deo. Neke reče izmišlja, neke traži, pa se iznervira.... Tako da gledam da je grlim, držim za ruku, nešto neutralno pričam... Ali sve skreće na svoje umišljene probleme oko stanova i policije (toliko uspem da razumem). Onda je podsetim gde je njen stan i da je čeka (lažem, jer sam pre neki dan morala da ga izdam, ne mogu da se naplaćam računa)...U krajnjem slučaju, ako joj kojim čudom bude bolje, ugovor je samo na pola godine, a mogla bi i kod mene u međuvremenu... Mada.... čini mi se da se to čudo ipak neće desiti..
Da, imaju socijalnu radnicu i socijalnu radnicu pripravnicu. Popričaju tu i tamo, ali sve što se mami kaži ne ostaje dugo memorisano.
Moja majka je (bila) izuzetno inteligentna, načitana, dama... Najgora je bila možda faza kada je znala da joj se nešto dešava sa mozgom, i bila tužna zbog toga. Sada se "klacka"... Rezime: već je dva meseca u privatnom domu (stvarno su dobri), sedi u stolici vezana onim kao pojasom (da ne bi probala da ustane sama i padne, a ne može da hoda), u pelenama, i ćaska sa gospođom koja je u toj sobi, koja je u sličnom stanju: Zapravo, svaka priča svoje, ali se "slušaju" i kada se uđe spolja to izgleda kao da stvarno dve žene razgovaraju...
Nisam više nervozna zbog doma. Zapravo, ja sam to učinila kada je bio poslednji, baš poslednji čas... Kada je već obavljala nuždu po kući i po celu noć vrištala i pretila da će se ubiti i spala na 45 kg. Više sam tužna... to je preovlađujuća emocija. Idem koliko stignem, uglavnom tri puta nedeljno (posao me ograničava). Dugo sam sebi govorila da ne smem da dozvolim da mama završi u domu, niti na psihijatriji (kao deda), ali nije se dalo...
Eto.... toliko.... Izvinjavam se ako sam neke stvari ponavljala...
Kontakt
ADRESA

Klinika za neurologiju, Klinički Centar Srbije
Dr. Subotića Starijeg 6
11000 Beograd
Srbija

E-MAIL ADRESA
klinika.za.neurologiju@gmail.com
(mailove čita Jelena Tadić, načelnik nemedicinske službe i o sadržaju obaveštava nadležne)
KONTAKT TELEFON

+381-11-3064200
Odsek za poremećaje pamćenja i demencije
Osnovna ideja postojanja centra za poremećaje pamćenja je rana dijagnostika prema najsavremenijim svestkim kriterijumima i rano započinjanje terapije pacijenata sa poremećajem pamćenja i drugih kognitivno bihejvioralnih izmena, kao i rana dijagnostika i lečenje demencija. Organizacija centra u prvoj fazi biće bazirana na osnovu ambulantnog rada ili poliklinike, a pregledi se organizuju preko sistema denven bolnice, što podrazumeva preglede zakazane u određeno vreme po pozivu od strane našeg osoblja.
 

bezuslovna ljubav

Aktivan član
Poruka
1.078
Hvala najlepše, tvoje postove čitam sa nekim posebnim razumevanjem i saživljavanjem... Terapija je menjana više puta. Prvi put je mama ležala na Psihijatrijskog klinici KCS (preko "veze"), pa su joj natenane pronašli dobru kombinaciju - 1 mg rispolepta uveče i 2,5 mg lorazepama. To je "držalo" negde do septembra, a u međuvremenu sam se ja preselila kod nje, jer je demencija počela da "galopira". Da ne dužim, bilo je još promena, jer je bilo relapsa. Tek je prazine uspeo da je smiri, a nije "zombi", iako je sve slabija i slabija fizički.
Naime, kod moje majke je verovatno bio u pitanju i neki mentalni poremećaj još mnogo, mnogo pre demencije (deda po mami je, nažalost, završio u Kovinu, doduše, pod stare dane, ali je dugo pre toga bio paranoičan i agresivan, još u mladim danima, ali nije zaboravljao stvari, orijentisan u vremenu i prostoru...). Pa se sve to iskombinovalo.
O lekova za demenciju od jula je dobijala memando 20 mg, i neurolog iz KCS je rekla da bi to trebalo bar da spreči nagle padove. Nažalost, to se nije dogodlo. U dogovoru sa psihijatrom sa VMA koji sarađuje sa Domom, to je ukinuto. Mislim da je razlog što možda kod mame ipak preovlađuje vaskularna demencija, pa i ne čudi što joj lek za Alchajmer ne pomaže...
Šećer, krvna slika, sve je u redu. Pritisak je "galopirao" neko vreme letos, ali to je sada sređeno, uzima prevendivno biprez i prexanil combi (po pola tablete). Dobija prazine, kao što sam navela u prethodnom postu, sanval pred spavanje, a ja sam dodala "save oil", "centrum" i "vigantol" (mega doze). Kao da joj ti suplementi više čine od memanda.
Pre odlaska u dom došla je jedna rođaka iz Paraćina da bude sa mamom, jer sam ja zamalo ostala bez posla i bila potpuno iscrplljena. Ali bilo je sve gore i gore, možda zato što rođaka nije shvatala prirodu bolesti i govorila da se mama "prenemaže", i bila je nekako preglasna. Uglavnom, kulminiralo je posle mesec i po dana (ja sam išla uglavnom svaki dan kod njiih), i posle epizode sa hitnom pomoći i "Lazom", dom je bio jedino rešenje, što je i lekarka eksplicitno navela. Mama ne zna (ili neće da zna) da je u domu. Tog jutra kada sam otišla po nju vikala je "Vodi me odavde" (nije shvatala da je u svom stanu), pa sam je lako spakovala i odvela.
Prvih dana je bila koliko-toliko socijalizovana, a onda je počela da viče danju i noću, nastavilo se nespavanje, pretila je policijom i slično (ne zato što je u domu, nego neka njena interna paranoja). Onda više nije sedela danju sa ostalima u dnevnom boravku, jer, kažu mi dve sestre nezavisno jedna od druge, a i upravnica, pominjala je noževe i sečenje (što liči na njen rečnik), pa su se i drugi, koji nikada nisu bili agresivni, uzbunili.
Ja sam naučila u međuvremenu (instinktivno) kako da se ophodim prema mami, kao da sam čitala forum (a tada nisam). Kažem da je tu dok joj ne bude bolje, da je lekar rekao da sestre treba da su tu 24 sata i slično. Ponekad pita kada će kući (onoj staroj, srušenoj, na Čuburi), pa to nekako "zamažem": Ne čujemo se telefonom, pokušala sam par puta i nema smisla nikakvog. Mobilni više nije kod nje, bio je kod rođake, koja ga je pokupila sa sobom i odnela u Paraćin (sa sve postpejd brojem, pa sam morala da ga blokiram, luuuda kuća), jer više nije mogla da se snađe. Tako da sam zvala preko fiksnog u domu.
Najčešće se ne može ni pričati više sa mamom, jer je razumem možda svaku petu rečenicu, i to samo deo. Neke reče izmišlja, neke traži, pa se iznervira.... Tako da gledam da je grlim, držim za ruku, nešto neutralno pričam... Ali sve skreće na svoje umišljene probleme oko stanova i policije (toliko uspem da razumem). Onda je podsetim gde je njen stan i da je čeka (lažem, jer sam pre neki dan morala da ga izdam, ne mogu da se naplaćam računa)...U krajnjem slučaju, ako joj kojim čudom bude bolje, ugovor je samo na pola godine, a mogla bi i kod mene u međuvremenu... Mada.... čini mi se da se to čudo ipak neće desiti..
Da, imaju socijalnu radnicu i socijalnu radnicu pripravnicu. Popričaju tu i tamo, ali sve što se mami kaži ne ostaje dugo memorisano.
Moja majka je (bila) izuzetno inteligentna, načitana, dama... Najgora je bila možda faza kada je znala da joj se nešto dešava sa mozgom, i bila tužna zbog toga. Sada se "klacka"... Rezime: već je dva meseca u privatnom domu (stvarno su dobri), sedi u stolici vezana onim kao pojasom (da ne bi probala da ustane sama i padne, a ne može da hoda), u pelenama, i ćaska sa gospođom koja je u toj sobi, koja je u sličnom stanju: Zapravo, svaka priča svoje, ali se "slušaju" i kada se uđe spolja to izgleda kao da stvarno dve žene razgovaraju...
Nisam više nervozna zbog doma. Zapravo, ja sam to učinila kada je bio poslednji, baš poslednji čas... Kada je već obavljala nuždu po kući i po celu noć vrištala i pretila da će se ubiti i spala na 45 kg. Više sam tužna... to je preovlađujuća emocija. Idem koliko stignem, uglavnom tri puta nedeljno (posao me ograničava). Dugo sam sebi govorila da ne smem da dozvolim da mama završi u domu, niti na psihijatriji (kao deda), ali nije se dalo...
Eto.... toliko.... Izvinjavam se ako sam neke stvari ponavljala...
Mozda bi trebalo da odvedes mamu na tu adresu. Da li su joj radili CT glave?
I moja mama je imala napade paranoje. Lorazepam joj nikako nije prijao. Bromazepam se pokazao dobrim izborom. Mozda ce se polako smiriti u domu, Ali svakako ti treba dobar specijalista koji ce joj nacii odgovarajucu terapiju. Moja mama pije Donacept, a onda je dodat i Nemdatine. To je bas usporilo tok demencije.Treba pratiti kako se ponasa u koje doba dana, pa sugerisati specijalisti. Promene vremena isto uticu na dementne. Mozda joj nesto od tih lekova pravi kofuziju i ubrzava misli. Nije dobro ni kada su jake doze.
 
Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.