Pozdrav svima,
nova sam na forumu, citam vase postove dugo i dosta ste mi pomogli, nadam se da ce tako biti i ovaj put. Sigurna sam da se neko od vas nasao u istoj ili bar slicnoj situaciji. Naime moj tata (koji ima 72 godine) boluje od Alchajmerove bolesti od 2008. godine. Do pre 2 godine njegovo stanje je bilo dosta dobro, a problemi su se svodili uglavnom na poteskoce u pronalazenju stvari, zaboravljanje sta je rekao/uradio i sl. Medjutim, vremenom su poceli da se javljaju mnogo ozbiljniji problemi - poceo je da bezi od kuce (na kraju smo dosli u fazu da su vrata non - stop bila zakljucana), da bezi kroz prozor, po ceo dan je setao i hteo da ide negde, ponekad nije prepoznavao ukucane, postajao je sve agresivniji. Bio je u stanju da po ceo i noc seta po kuci, U potpunosti je zamenio dan za noc, tako da je po celu noc setao, premestao stvari sa jednog na drugo mesto, dosta stvari je polomio, razbio ili pokvario. Bilo je prosto nemoguce funkcionisati u takvim uslovima i mojoj majci je postajalo sve teze da se brine o njemu. Inace, ona je u penziji i po ceo dan, bukvalno 24 h dnevno se nije odvajala od njega. S obzirom da je postalo neizdrzivo, a postojala je i opasnost jer je postajao sve agresivniji i imali smo nekoliko neprijatnih situacija, bili smo prinudjeni da ga smestimo u dom pre 3 meseca. Od tada se njegovo stanje naglo menja. Upravo zbog njegove hiperaktivnosti smo bili prinudjeni da ga smestimo u dom, medjutim od kako je tamo njegovo stanje se drasticno promenilo na gore. U fizickom smislu, pre odlaska tamo on nije imao gotovo nikakvih fizickih poteskoca, normalno je hodao, pricao (nepovezano, ali bez problema u govoru), jeo... Samo nedelju dana nakon njegovog smestaja u dom, njegov govor postaje otezan, zamuckuje, ruke se tresu, ne moze sam da jede, jedva hoda... Zaista smo se trudili i odlazili u posete 2 puta dnevno, svaki dan jer nam je dom blizu - majka pre podne, ja kada se vratim sa posla popodne i trudili smo se da sto lakse podnese sve to. Bukvalno sam ga gledala iz dana u dan kako sve vise i vise propada... Pritom mu je svaki dan nesto falilo - ili je to infekcija uha, ili osip po kozi, ili novi udarac na glavi ili nova rasekotina, cak se i opekao na vrelu vodu.. Medjutim, pravi problem nastaje pre nekih nedelju dana - od tada moj tata ne moze vise da ustane iz kreveta, ne moze da izgovori ni jednu rec, ne moze da otvori oci. Do sad je pio 14 vrsta lekova, sada mu je uz konsultaciju sa neurologom smanjena doza bas zbog toga da ne bi bio tako komiran, ali ocigledno da ne reaguje Pre podne svaki dan prima infuziju, posle podne jede, sreca pa mu je apetit jos uvek odlican tako da jede dosta, otezano guta, ali vazno da jede. Prepun je slajma koji nikako da izbaci, neprestano salje i ima blazu temperaturu svaki dan, Po vasim postovima ovde bih rekla da sve ukazuje na upalu pluca... Pricali smo sa doktoricom u domu, ona kaze da s obzirom da vec pije antibiotike za upalu uha da je vec pokriven u tom smislu i da ne bukvalno nista vise ne moze da se ucini. Ja sam ocajna, ucinila bih sve da mu bude bolje... Ne znam da li je ovo njegovo stanje posledica upale pluca i da li postoji sansa da ce se vratiti na staro ili je ipak njegova primarna - Alchajmerova bolest toliko napredovala. Slozicete se da je ovo jedna od najgorih bolesti, da je vrlo emotivno gledati svoje najblize da se toliko pate, a ne mozete nista da uradite, zato vas molim ako je bilo ko ima slicno iskustvo, neka napise, svaka pomoc ili savet bi dobro dosao. Hvala unapred.
ovoga sam se i plašila,da to neće ići tako lako
