Danas deda po prvi put nije znao da upali tv
Samo je sedeo i zurio u ekran,kad sam ga pitala to ne upalis tv,zaboravio sam,upalila sam mu tv,malo smo sedeli i pricali,pitam ga kako se oseca,poceo je besno da odgovara,smirila sam ga,i onda mi je mirno rekao da ga boli glava i stomak,verovatno ovo vreme,utice i na nas zdrave.
samo ću se draga moja nasmejati na ovu tvoju konstataciju o strpljenju
Naravno da sam pitala koji su domovi.I obišla sam neke. Ja sam realna osoba dušo, ali to ne znači da sam i sebična i da neću sve pokušati što kao čovek smatram da treba.
joj, opet ćeš da me nateraš da budem negativna a ti pozitivna i obrnuto...
i ja sam realna, maksimalno
i nisam nikakva duša, ni draga ni mila, užasno sam realna i samim tim negativna -
inače, ja pogledala dva-tri doma i odmah se odlučila za onaj poslednji koji sam našla
nemoj samo da me pitaš gde
pa tvoj tatko bi sludeo sve negovateljice, plus babe koje umišljaju da su još mlade
Ne brigaj, ja te potpuno razumem i ne osuđujem nikoga ko je roditelja dao u dom, jer oni i jesu bolesnici za dom u nekim fazama koje su individualne. Ne zato što nisu dobri, već zato što ova bolest razara porodicu a oni nisu svesni toga.
Nije se deda uznemiro zbog tv,vec zbog toga sto sam ga pitala kako je.
Neke stvari kad uradi ignorisem,za nesto mu podviknem,za nesto ako vidim da ne moze da uradi jer je zaboravio,vadim se na Lelu,kao pokazujem detetu kako se to radi,mislim da me tu nije provalio,nesto mu direktno kazem kako se to radi ako vidim da nezna ili ne ume,i u tim situacija nisam primetila da besni,
Mozda nemas iskustva jer ti majka u domu,ali citas o tome i obavestena si i svaki savet dobro dodje,bez obzira na iskustvo ili ne.
..onda namerno pravi štetu, vređa, pogan jezik je oduvek imao, oće da ide da se leči...oće da ide da ostvari penziju ...vileni noću....nećemo moći još dugo, a i ne treba.
ne mogu da uživaju u tome, em radi u kancelariji puno radno vreme, pa po kući, vozi, razvozi, kuva...ma sve.....pade s nogu....umesto da uživa u toj svojoj trudnoći ja joj natovarim brigu o dementnom dedi koji joj nije 3 puta u životu kupio čokoladu za rođendan a živi sa njom u istoj kući.Sin isto.....trči s posla da bude tu, da obavi sve muške poslove jer mu otac nije tu. Raspasmo se načisto od obaveza, poslovi su nam takvi da nemamo radna vremena, a on čovek nezadovoljan tretmanom i posvećenoj mu pažnji i poštovanju Sve si lepo rekla.Podrzavam te u potpunosti.Na mladima ipak svet ostaje i za njih se zivi.Sama proceni, ali kada pocnu da trpe oni koji tek treba da zive zbog bake, deke kome se nazalost nikako ne moze pomoci ma koliko se trudili, izbor je jasan.A svakako da je to jedna od najtezih odluka u zivotu.PozdravMoj otac pravi probleme. Postaje zao i namerno maltretira sve oko sebe. Traži ( s nekakvim pravom) da budemo sa njim, da puši po vasceli dan, da sedimo sa njim, divanimo
Ovo naše žensko dete, em joj je muž morao da ode u pečalbu zarad porodice, pa ni u toj prvoj, prelepoj i zdravoj trudnoći
I sama D kaže da nećemo moći ovako dugo, da postaje sve gori, i nju potkači i namerno zaebava
Sav OHB 12 isprimao.
Tako da, spremam se lagano da ga odvedem u ustanovu gde će imati svu pažnju, poštovanje i brigu dok je još ovako komunikativan
Mama je lose.Sestra je u petak dovela iz doma, bila je vise kod nje manje kod nas, ali smo se svi uznemirili jer nije zatvarala usta svo vreme, ponavljala je neke nerazumljive reci. Retko uspe da poveze neku kracu recenicu.Hvala Miko. Znam da je teška odluka, posebno onima koji su emotivno vezani za roditelje. Ja nisam jer tata nije nikad preferirao vezivanje. Ipak, nije laka odluka. Sve je učinjeno što je bilo u našoj moći. Iskreno, svi koji nas znaju i koji znaju mog oca, čude se što se uopšte trudimo, ne shvatajući da se trudimo sebe radi i da pokazujemo deci kako treba biti čovek. Sestre u DZ su mi rekle da mora da sam tatina miljenica čim se svi trudimo toliko, jer čas dođe samnom, čas sa unukom, čas sa zetom....
Ono na čemu sam zahvalna su naša deca. Mi smo ih naučili da se tako ponašaju. Zato sam ponosna na njih. Ipak, lista prioriteta je jasna, i to sam rekla od prvog momenta kad sam došla na temu.
Pogledaćemo ćera i ja još neke domove, pa kad porodica bude na okupu donećemo odluku.
Kako je tvoja mama?
Samo na jedan danO bože....pa zar opet kući