Demencija

[blizance]

drage moje, prvo da napisem da je kod mene sve ok. pisala sam blizance, da sam pokusala da se odmorim sa cerkom na adi (ali bas i nije ispalo najbolje, kola su mi se pokavarila... i bla-bla) onda doslo dete zeljno majke posle nekoliko meseci svojoj kuci. za njom dosao i "zetonja" da nam pravi drustvo. a majka, ko majka (mislim ja) ajd` malo deci da napravim ovo, da umesim ono i nikako da stignem da se oglasim. zeljna sam ih mesecima. dodju oni jednom-dva puta nedeljno, al` bas se dugo nismo druzili. uglavnom su oni na netu, evo sad sam stigla da vas procitam, Hvala Bogu, nista se ruzno nije desilo u medjuvremenu. volim sto sam vas zatekla u dobrom raspolozenju. sutra ce deca jos (valjda) biti na rucku, pa cu posle biti cesce na netu.
dopala mi se ova igra sa zamisljenim opisima. ajd` da se i ja otvorim (crnka "zift" do pre par meseci) visoka 168, poteska 60 - 62 kg, u zavisnosti od kucnih okolnosti. ovo sa kilazom bih lagala da nisam zadovoljna, ali samo iz jednog razloga. prosle godine sam prestala da pusim i na srecu stagniram. nema povecanja kilaze... ali dok ne dodjem na mojih 58 smatracu se "punackom" !
poljubac i citamo se ovih dana vise

S tobom mi je bilo lakse u opisu...Ali i zamisljala sam te tamne kose.
Nisi breee...debela...cuvaj kilograme,trebaceti.Uvek kazemd a je bolje kad covek ima neko kilo viska tipa 3-4kg ne vise jer kad ga stisnu zivotne muke obicno smrsa.Ja sam imala jedno 4-5kg viska vec godinama jos od porodjaja.Od 60 kg da kazem idealnih na 175cm otisla na 65kg koji stoje godinama.EEe,da stvar bude zanimljiva desilo se ovo sa mamom i ja sam za manje od nedelju dana skinula i tih pet i jos mozda 2kg.Da sam bila na idealnoj kilazi sad bih bila ko motka za ves iz praistorije.Ovako mu sad dodjem jos i zgodnjikavaDakle,koje kilo nije na odmet,cak naprotiv.Simpaticna crnko nemoj da brines o kilazi jer si taman kako treba.Posebne cestitke za bacanje cigareta!!!!
Pozdrav i ostatku porodice i zelje za mirne predstojece dane.

 

[blizance]

Drago mi je,Henriet da je sve u redu kod tebe,super sto si nasla malo vremena da provedes sa decom
Eh,sta ti je majka,tako i ja kad odem kod mame,stalno zeli da ugodi,da napravi sve sto volim,nesto ovih dana pregovaramo da malena i ja odemo da se nadisemo seoskog vazduha i vec znam sta ce mama da pravi,sos od visanja i omiljeni mi kolac,oblatne,njam,njam,njam....

Javi kad krenes da dodjemo i mi!!!Volim i ja taj sos od visanja i kolace koje pominjes!!!Obecavm da vam necu smetati samo cu udisati vazduh i ....i opet,povremenokad mi dosadi da zvacem.
Eh,sta bih dala za ovakav odmor!!!

- - - - - - - - - -

Uzivam dok citam vase postove o lepim planovima. Moj plan je da za vikend odem u posetu mami i da provedemo 7 dana s njom. Mama se sekira gde cemo da spavamo, jer ne kapira da idemo u njen stan. Prostor u domu cas dozivljava kao svoj stan a cas kao mesto gde su je doveli neki ljudi, a cas kao divno mesto za lecenje i oporavak i jedva ceka da poseti svoj stan... A brine i da treba da ode u prodavnicu i iskupuje namirnice potrebne za rucak, da nas doceka. Ali, necu da budem pateticna. Radujem se svakom njenom osmehu, a mi cemo se valjda vec nekako snaci.

Zelim ti dragocene- lepe trenutke sa majkom!

 

[mali roker]

Moj plan je da za vikend odem u posetu mami i da provedemo 7 dana s njom.

Zelim ti uspeh u planu i da provedete lepe trenutke zajedno.

Obecavm da vam necu smetati samo cu udisati vazduh

Javicu sigurno kad budemo krenule,a to kod mame nece proci,moraces malo i da plevis bastu,nije velika,ima sam par hektara kukuruza,salim se Od baste ima samo veliki travnjak i okolo gomilu cveca,uzivancija.
Danas smo bili na kontroli,deda je jedva rekao par reci,pitala ga je kako je odgovorio je da je bolje,nisam se s tim slozila,i rekla za manje promene koje sam primetila kod dede,nista zabrinjavajuce,za sad,ali opet primetne promene.
Terapiju nastavljamo dalje kao i dosad,i kontrola za 3meseca.
Takodje je rekla da je to sto je deda alkoholocar dosta uticalo na odumiranje mozdanih celija i da ce lekovi koje pije samo da ublaze ali ne i da zalece i da obratim paznju na svaku promenu i ako bude potrebno dodjemo i ranije.
Malo mu je skrenula paznju na setnje,rekla sam da deda ne oli da seta i da ne zeli da izlazi iz svoje sobe,samo mu je rekla da bi bilo lepo da ide u setnje sa unukom,a da li ce to sto mu je receno uticati da krene u setnje videcemo.
Tamo smo otisli busom,a vratili smo se peske,mislila sam da nece moci,ipak je uspeo,laganim koracima gurajuci kolica bezbedno smo stigli do pred kucu,namerno sam mu rekla da sedne na stepeniste pored komsija dok sam ja bila malo dalje i "sedela" sa jednom majkom.posle nekih 10ak minuta je krenuo da ustaje i da ide,prisla sam mu i pitala sto jos malo ne sedis,samo je slegao ramenima i skoro besno krenuo prema stanu,pustila sam ga i pitala komsije da li nesto pricao sa njima,samo je sedeo i cutao,iako su ga pitali kako je,pokusacu sutra opet da ga izvedem,mada sam davno izgubila nadu da ce hteti setati,izgleda da je njemu i dva puta mesecno mnogo,a to je kad idemo kod berbera.

 

[beket]

Danas smo bili na kontroli,deda je jedva rekao par reci,pitala ga je kako je odgovorio je da je bolje,nisam se s tim slozila,i rekla za manje promene koje sam primetila kod dede,nista zabrinjavajuce,za sad,ali opet primetne promene.
Terapiju nastavljamo dalje kao i dosad,i kontrola za 3meseca.
Takodje je rekla da je to sto je deda alkoholocar dosta uticalo na odumiranje mozdanih celija i da ce lekovi koje pije samo da ublaze ali ne i da zalece i da obratim paznju na svaku promenu i ako bude potrebno dodjemo i ranije.
Malo mu je skrenula paznju na setnje,rekla sam da deda ne oli da seta i da ne zeli da izlazi iz svoje sobe,samo mu je rekla da bi bilo lepo da ide u setnje sa unukom,a da li ce to sto mu je receno uticati da krene u setnje videcemo.
Tamo smo otisli busom,a vratili smo se peske,mislila sam da nece moci,ipak je uspeo,laganim koracima gurajuci kolica bezbedno smo stigli do pred kucu

Sve je to naporno za njega, dobro da je izgovorio i to malo reči, a i one su bile - ipak - pozitivne. Naravno da je požurio kući, sva sreća da nije odlutao u nekom nepoznatom pravcu... Ja ga ne bih previše cimala, naročito ako više ne reaguje onako kao pre. Ne pominješ više da se mazi s malenom, niti da traži sam da ide negde?
A to što doktorka priča o odumiranju moždanih ćelija - to je tako u demenciji, bez obzira da li je od alkohola ili nečeg drugog, to se svejedno ne može vratiti u prvobitno stanje.

Moja majka se ceo život gadila alkohola, nije mogla ni pola čaše vina da popije, a opet je snašlo...

 

[mali roker]

Nije mogao da odluta jer sam bila u njegovoj blizini i nadgledala ga,htela sam da vidim da li jos zna da dodje kuci sam
Deda je pre voleo da seta,sad vise ne,samo te povremene setnje do berbera i nazad,a bilo je pokusaja,bezuspesnih i odustala sam,necu da ga prisiljavam ni na sta.
Sa malenom se ne mazi vise kao pre,ali vidim da mu je i dalje drago ako ga pomazi i poljubi i onako rucicama zagrli.
Doktorica je za njega rekla da je glavni razlog stanja u kojem je sada alkohol,mada ovo stanje bi se kod njega pojavilo mozda malo kasnije,alkohol je samo ubrzao stvari
Znam da ne moze biti bolje,to je takva bolest,imam utisak da je to nesto sto doktorica svima govori koji su suoceni sa ovom bolescu
Pregled kod nje je trajao mozda nekih pet minuta,ne duze,samo ga je pitala kako je,saslusala mene,otkucala izvestaj i to je to

 

[Jadranka74]

Sta cu...blokcic pisem sebi i za dnevne obaveze ponekad.Koristim i podsetnik na telefonu ali cesto nije dovoljan.Mozda malo preterujem ali sam od onih sto obaveze moraju da drze pod kontrolom i za ovu situaciju u kojoj sam mozda previse sebi tovarim obaveza i opterecujem se detaljima.Prosto,takva sam.Odgovorna i savesna u izvrsenju zadataka.Cesto puca po mom zdravlju i kad me stisnu muke malo oladim a cim mi je bolje opet u akciju do iznemoglosti.Ako tome pridodam visok stepen emotivnosti onda sam i sama svesna da osobe kao ja brzo zavrse karijeru na nekom brdascetu gde carlija vetric sa krstom iznad glave.Svesna ali tesko promenljiva u svoju korist.

uh blizance kao da sam ja ovo napisala. moj mali notes, mobitel i ja. Ali očito je da i ti i ja ne shvatamo da moramo staviti sebe, odnosno, svoje zdravlje, ispred svega Ovo mi moj muž non stop govori, ali džaba nikako da primjenim.

 

[Henriet]

vec znam sta ce mama da pravi,sos od visanja i omiljeni mi kolac,oblatne,njam,njam,njam....

mljac!
cera je jos kod mene, tako da sam retko za kompom. moji uglavnom po starom (jutros sam kod tate primetila malo sukrvice u prvoj mokraci) ako se ponovi i sutra.... vicem dr iz d.zdravlja. (mozda je ona bakterija od zimus "proradila"). tata kaze da ne oseca pecanje. videcu ujutru....

 

[beket]

Nemojte molim vas više da mljackate... To je nešto što boli sve nas čije su majke dementne: nemamo ih više, iako su žive. Nisam videla scene sa bacanjem šerpi na pod (kao Blizance), ali sam videla kako mi pokazuje sirovu boraniju u njenom omiljenom draj-kukeru (van šporeta se nije moglo skuvati, samo sam rekla "pa dobro, baci sad to")... I nije moja majka bila nikad sjajna kuvarica (kao kod Bezuslovne), ali se dobar deo života trudila da mi ugađa, da mi pravi sve što volim. Godinama pre nego što se ispostavilo da je bolesna - moja majka više nije bila u stanju ništa da radi kako treba. Ručkove kod nje sve teže sam podnosila. Ali to je išlo postepeno i što je slabije uspevala - to se više hvalila. Izbegavala sam je zbog silnih gluposti, nisam više imala živaca... Sve dok nisam ukapirala da je bolesna. Tad su mi živci postali kao konopci.

Jednom su u domu kao radnu terapiju pravili kolače (testo je već bilo napravljeno, babama su dali modlice i jednokratne rukavice): tog dana sam najavila svoju posetu. Na fotografijama sam naknadno videla da je moja majka tužna, verovatno baš zato što me iščekuje. Kad sam došla, ta njihova akcija je već bila završena i bilo je vreme ručku. Meni su dali tanjirić sa kolačićima, tek onako da se pohvale kako su bili vredni. Nosim ja taj tanjirić u sobu, a majku pratim do trpezarije. Kaže mi ona ispred lifta veselo "daj da probam"... a ja "e ne može, pa kad si ti meni dala da jedem kolače pre ručka?! dobićeš posle..." ona se smejala... a ja sam sedela u njenoj sobi i kao čekala da se vrati s ručka, pojela jedan komad i - pobegla... ostatak sam ostavila na stolu: ona nije ni primetila da sam obećala da ću je tamo čekati, a kolačiće je sve odmah smazala.

Inače, u literaturi o demenciji postoji jedan neverovatan podatak: čulo mirisa je ono što se prvo gubi. Malo ko to primećuje, nikom ne smeta što odjednom cveće više ne miriše, ali eto, to je makar mali test koji se može upotrebiti... (u početnoj fazi demencije komunikacija o takvim stvarima trebalo bi da funkcioniše)

 

[blizance]

Nemojte molim vas više da mljackate... To je nešto što boli sve nas čije su majke dementne: nemamo ih više, iako su žive. Nisam videla scene sa bacanjem šerpi na pod (kao Blizance), ali sam videla kako mi pokazuje sirovu boraniju u njenom omiljenom draj-kukeru (van šporeta se nije moglo skuvati, samo sam rekla "pa dobro, baci sad to")... I nije moja majka bila nikad sjajna kuvarica (kao kod Bezuslovne), ali se dobar deo života trudila da mi ugađa, da mi pravi sve što volim. Godinama pre nego što se ispostavilo da je bolesna - moja majka više nije bila u stanju ništa da radi kako treba. Ručkove kod nje sve teže sam podnosila. Ali to je išlo postepeno i što je slabije uspevala - to se više hvalila. Izbegavala sam je zbog silnih gluposti, nisam više imala živaca... Sve dok nisam ukapirala da je bolesna. Tad su mi živci postali kao konopci.

Jednom su u domu kao radnu terapiju pravili kolače (testo je već bilo napravljeno, babama su dali modlice i jednokratne rukavice): tog dana sam najavila svoju posetu. Na fotografijama sam naknadno videla da je moja majka tužna, verovatno baš zato što me iščekuje. Kad sam došla, ta njihova akcija je već bila završena i bilo je vreme ručku. Meni su dali tanjirić sa kolačićima, tek onako da se pohvale kako su bili vredni. Nosim ja taj tanjirić u sobu, a majku pratim do trpezarije. Kaže mi ona ispred lifta veselo "daj da probam"... a ja "e ne može, pa kad si ti meni dala da jedem kolače pre ručka?! dobićeš posle..." ona se smejala... a ja sam sedela u njenoj sobi i kao čekala da se vrati s ručka, pojela jedan komad i - pobegla... ostatak sam ostavila na stolu: ona nije ni primetila da sam obećala da ću je tamo čekati, a kolačiće je sve odmah smazala.

Inače, u literaturi o demenciji postoji jedan neverovatan podatak: čulo mirisa je ono što se prvo gubi. Malo ko to primećuje, nikom ne smeta što odjednom cveće više ne miriše, ali eto, to je makar mali test koji se može upotrebiti... (u početnoj fazi demencije komunikacija o takvim stvarima trebalo bi da funkcioniše)

Mljackali smo u prici o kolacima koje pravi Sumarina mama a ona nije bolesna koliko sam ja mogla da shvatim.Siguro se necemo radovati hrani koju bi pripremili dementni,Zao mi je kad citam o tvojoj mami jer mi zvuci kao bas tezak primer ove bolesti.Izvini ako smo u nekom konteksu dotakli tvoje emocije.

 

[blizance]

uh blizance kao da sam ja ovo napisala. moj mali notes, mobitel i ja. Ali očito je da i ti i ja ne shvatamo da moramo staviti sebe, odnosno, svoje zdravlje, ispred svega Ovo mi moj muž non stop govori, ali džaba nikako da primjenim.

Jeste,treba sebe na prvo mesto da bi mogle drugima koristiti ali nazalost tesko je to primeniti.Ucim poslednjih meseci i pokusavam drugima da dozvolim da me kritikujuju i da ih uopste cujem.Pocela sam od malih stvari da povremeno ugodim sebi.Odem kod frizera,zakasnim s posla jer prosetam pola sata za svoju dusu,sednem da pojedem sladoled u dnvnoj guzvi bar na pet minuta,prosetam sa drugaricom jednom u etnaest dana i tako...malo,pomalo.Ovo su bili potpuno zaboravljeni rituali u mom zivotu predhodnih godina.\sitnice koje zivot znace!

 

[blizance]

Juce sam mamu vodila na preglede o kojima sam pre govorila.Konacno skupih novac.
Transkranijalni doppler
kroz sve ispitivane krvne sudove karoditnog sliva protok je u fizioloskom smeru,granicno suficijentan,slabijih akustickih signala kardioloske geneze,bez spektralnih i akustickih parametara za hemodinamski znacajn stenoze i bez signifikantne asimetije strana.Krpoz AV V4bil,AB protok je u smeru,MFV na donjim ref.granicama,slabijih akustickih signala.Nalaz posredno ukazuje na oslabljenu kontraktilnu snagu srca.

Ehosonografija krvnih sudova vrata
obe ACI i ACE se registruju manji fibrokalcfikovani plakovi koji ne stvarajulumena. znacajne stenoze.Oe ACI distalnim delovima angulirane bez znacajnog uticaja na hemodinamiku.
U celini u svim krvnim sudovima se registruje redukovan protok.Savetuje se kontrola kardiologa.

Dakle,ovi rezultati su skoro pa sasvim uredu.Nema niceg zabrinjavajuceg.Idemo jos na magnetnu rez.narednih dana.Brine me kako ce izvditi krvne analize koje je prof.Pavlovic trazio jer su vene skoro nevidljive.Neuroloski gledano mama je ok bar po ovome sto smo uradili.Predpostavljam da je ipak problem psihosomatske prirode ali ce se uskoro razjasniti i to po kontroli psihijatra.

 

[Henriet]

Nemojte molim vas više da mljackate...

beket, kada si svakoga dana prinudjen da gledas bolesne roditelje i svaku njihovu sitnicu prozivis sa njima pokusavas i "mljackanjem" da "preteknes". verujem da ti nije lako, al` veruj i ti nama da je svaki osmeh i svaka sala, vise nego dobrodosla, posebno u istom okruzenju. vise se ne smejem cesto sa ljudima iz "rijalitija". vidim da je mnogima neprijatno i da me pitaju za roditelje. pitaju naravno, al` osecam neprijatnost, nozem se moze seci. sigurna sam da znas da smo ovde svi dobronamerni, naravno da mi je zao ako smo te necim povredili, ali - pokusaj i ti malo da spustis loptu.
no hard feelings

blizance, da lupim da nesto iz tog nalaza kapiram ne ide, ali se iskreno nadam da ces i i kod psihijatra dobiti jasnu sliku po kojoj ce dr pavlovic dati dijagnozu

hm... nego, DI nam je ljilja? sad` se ona izgubi`?

 

[bezuslovna ljubav]

Dragi moji, meni ne smeta kada veselo pricate, kao sto sam vec rekla. Koliko vidim i Beket je u nekim trenucima prihvatila salu, a retko je to cinila. Mislim da smo jos vise bliski u tom cavrljanju. Beket ranije nije spominjala te situacije sa kuvanjem njene mame, a ja sam to dozivela i pricala o tome. Tok ove price ide u smeru da smo i mi zivi ljudi sa svim svojim lepim osobinama i manama. Kao blizance pokusavam i ja da ukradem neki trenutak za sebe. Ali i dalje osecam umor i napetost. Da mi nije antidepresiva... Ljilja me podstice da se jos vise salim sa mojom mamom, ali s mojom mamom to teze ide. Drago mi je da je Henriet nasmejana. Mislim na vas i citam redovno, samo ne nalazim bas vremena da pisem, jer se spremam da otputujem kod mame.

 

[bezuslovna ljubav]

Nije mogao da odluta jer sam bila u njegovoj blizini i nadgledala ga,htela sam da vidim da li jos zna da dodje kuci sam
Deda je pre voleo da seta,sad vise ne,samo te povremene setnje do berbera i nazad,a bilo je pokusaja,bezuspesnih i odustala sam,necu da ga prisiljavam ni na sta.
Sa malenom se ne mazi vise kao pre,ali vidim da mu je i dalje drago ako ga pomazi i poljubi i onako rucicama zagrli.
Doktorica je za njega rekla da je glavni razlog stanja u kojem je sada alkohol,mada ovo stanje bi se kod njega pojavilo mozda malo kasnije,alkohol je samo ubrzao stvari
Znam da ne moze biti bolje,to je takva bolest,imam utisak da je to nesto sto doktorica svima govori koji su suoceni sa ovom bolescu
Pregled kod nje je trajao mozda nekih pet minuta,ne duze,samo ga je pitala kako je,saslusala mene,otkucala izvestaj i to je to

Sumara, dopada mi se kako uspevas da koliko toliko sve organizujes. Samo iz mog iskustva znam da se mami nije dopadalo da je pustam da pogresi. Doktori sugerisu da je pustim da radi nesto makar i naopako, ali posto je "naopake" naravi i cesto nije raspolozena da prizna da je pogresila... ne znam... razmisli o tome u vezi sa tvojim tatom u delu dolaska do kuce sa ulice. Mozda je zato bio ljut. Mozda nije bio ljut na tebe, nego na samog sebe. Mozda se uplasio pred komsijama i ta nervoza je dovela do ljutnje... Pricam ja mami kako je prija moje tetke tesko bolesna i da ne ustaje iz kreveta i retko se budi i treba da joj snime glavu... a moja mama pita: "a jel zaboravlja?"
Rekla sam joj da ne moze ni da prica, pa je mama odgovorila "e to nista ne valja". Uh...setila sam se Beket i njene mame

 

[Henriet]

Dragi moji, meni ne smeta kada veselo pricate, kao sto sam vec rekla. Koliko vidim i Beket je u nekim trenucima prihvatila salu, a retko je to cinila. Mislim da smo jos vise bliski u tom cavrljanju. Beket ranije nije spominjala te situacije sa kuvanjem njene mame, a ja sam to dozivela i pricala o tome. Tok ove price ide u smeru da smo i mi zivi ljudi sa svim svojim lepim osobinama i manama. Kao blizance pokusavam i ja da ukradem neki trenutak za sebe. Ali i dalje osecam umor i napetost. Da mi nije antidepresiva... Ljilja me podstice da se jos vise salim sa mojom mamom, ali s mojom mamom to teze ide. Drago mi je da je Henriet nasmejana. Mislim na vas i citam redovno, samo ne nalazim bas vremena da pisem, jer se spremam da otputujem kod mame.

joj dusice moja, daleko sam ti ja od "nasmejane", bolje reci tu nasmejanu ste trebali da vidite pre neki dan kada sam procitala u ordinaciji onaj uput za hospitalizaciju tate. srecom, da sam bila kod neuropsihijatra pa si dadoh oduska. na svakom drugom mestu bih razvukla moj "blesavi osmeh br.1198" u fazonu "nije meni nista". plakala sam iz "mozga" curilo mi iz usiju, zargonski receno. coveku je to profesija pa me nije bilo sramota. jednostavno znam da ce tocak stati, ako ja ne nastavim dalje i na isti nacin. i necu da me "dete" gleda zarozanu, da me komsiluk i prijatelji zale. moj otac jeste zasluzio sve sto uspevam da mu pruzim, mozda i vise, ali znam da dajem i radim sve sto mogu i da je to od srca. kako bezbroj puta rekoh bas sam od tebe i beket naucila da ga podsticem, hrabrim, MAZIM i beskrajno sam vam zahvalna, jer mi je svaka na svoj nacin pomogla da razumem ovu prokletinju od bolesti. da sam slusala dr (specijalistu) iz d.zdravlja.... ne smem ni da pomislim...

i da pokusam da zavrsim koliko-toliko post u mom stilu....
tati sam uglavnom "supruga", a mama je "komsinica" (jer spavaju zajedno). kad ga pitam "kako mozes da spavas sa komsinicom?", on mi odgovori: "nema to veze, to je samo drugarski!!!" ime mi ne zna od oktobra prosle godine. "udubi" se i pokusava da se seti, al` ne ide. onda mu kao pomazem i kazem "zovem se ta-...", a on srecno doda: "ta-ta!" tako da sam mu ja i supruga i tata, cesto sestra.... naucila sam ga da se nasmeje kada pogresi. u stvari se nasmeje kada vidi da se ja smejem, znam da ne zna cemu se smeje, al` mi je drag taj osmeh. desavalo se da zakasnim sa lekom, pa ga zateknem da place, e to je ono sto necu! idemo dalje drage moje.

 

[beket]

Ma šta vam je, ništa se ja ni na koga ne ljutim, ja samo pričam svoju priču. Evo kakav sam odgovor poslala isto veče na prvo izvinjenje (preko pp):

heh, sve je okej, nema potrebe da se izvinjavaš, bol postoji i bez provokacije, a valjda znaš da ja sve takve emocije koristim kao ventil za priču, kao nešto što dovodi do zaključka, do ispovesti, do nas samih na kraju krajeva... nisam ja to napisala da bih vama kontrirala, nego da se javno pokaže i ta strana priče

Dragi moji, meni ne smeta kada veselo pricate, kao sto sam vec rekla. Koliko vidim i Beket je u nekim trenucima prihvatila salu, a retko je to cinila.

Ne smetaju ni meni šale, daleko bilo, samo bih volela da se držimo teme i da se ne rasplinjavamo...

 

[beket]

Izvinjavam se svima za onu početnu rečenicu o mljackanju, ali ako preskočite taj deo - sve ostalo što sam napisala nije ništa tako strašno - barem se meni čini... (ma znam da nemate vremena, čitate na preskok, ali eto, omakne se nešto što "pretekne", kako bi Henriet rekla)

Blizance, kad završite sve preglede i kad odete na kontrolu, tek onda će moći da se stvori neka kompletna slika. Ali nemoj da se uplašiš ako se npr. dijagnoza promeni, terapija takođe. To je sve normalno, lekari nisu vidoviti. Mislim da ne treba zanemariti ni tu preporuku za kardiologa, to možeš redovnim putem.

Henriet, tebi je sad najteže, tvoj otac je u fazi kad još reaguje na tebe, ali vidim da se snalaziš. Ne treba preuveličavati ulogu ovog foruma, to je više podrška, a niko ovde nikom nije dao - niti iko može da da - neka konkretna uputstva kako se treba ponašati, to su sve neke uopštene formule, ili neka sugestija između redova...

Sumara i Ljilja imaju specifične očeve, ali obe su jake duhom, svaka čast obema.
Bezuslovna sve zna šta treba i može, ne moram više ništa da joj pričam...

Podrška svima: znam da je teško, neću da vas podsećam da će biti još teže, jer ne mora tako biti. Sve je moguće (osim potpunog izlečenja demencije), a stvarno je važno izvući iz sebe tu pozitivnu energiju, samo tako možete pomoći i sebi i svojim bolesnim roditeljima.

Razmenom mišljenja i iskustva možemo i drugima preneti informacije, ali i sopstvene emocije kanalisati. Zato pišite kad god možete.

 

[LJILJA MMM]

ja oću da se rasplinjavam......i tačka

zaboravih .....sve više ličim na tatka mi

 

[Henriet]

Izvinjavam se svima za onu početnu rečenicu o mljackanju, ali ako preskočite taj deo - sve ostalo što sam napisala nije ništa tako strašno - barem se meni čini... (ma znam da nemate vremena, čitate na preskok, ali eto, omakne se nešto što "pretekne", kako bi Henriet rekla)
Henriet, tebi je sad najteže, tvoj otac je u fazi kad još reaguje na tebe, ali vidim da se snalaziš. Ne treba preuveličavati ulogu ovog foruma, to je više podrška, a niko ovde nikom nije dao - niti iko može da da - neka konkretna uputstva kako se treba ponašati, to su sve neke uopštene formule, ili neka sugestija između redova...
Podrška svima: znam da je teško, neću da vas podsećam da će biti još teže, jer ne mora tako biti. Sve je moguće (osim potpunog izlečenja demencije), a stvarno je važno izvući iz sebe tu pozitivnu energiju, samo tako možete pomoći i sebi i svojim bolesnim roditeljima.
Razmenom mišljenja i iskustva možemo i drugima preneti informacije, ali i sopstvene emocije kanalisati. Zato pišite kad god možete.

beket, kada mi se "dogodila" oceva bolest, nisam imala pojma sa cime se "nosim" niti kako i dokle sve moze da ode. ova tema je pomogla i meni i ocu. necu danas vise da patetisem, ali cinjenica da sam bas ovde dobila osnovne "smernice" je neizbrisiva. tako da je uloga ove teme na forumu u "mom slucaju" neprocenjiva.

 

[Henriet]

ja oću da se rasplinjavam......i tačka
zaboravih .....sve više ličim na tatka mi

ljilja

 

[mali roker]

Mozda se uplasio pred komsijama i ta nervoza je dovela do ljutnje...

Moguce da je bio strah u pitanju,mozda se setio jednog dogadjaja od pre dve godine koji je bio stresan za njega,mozda nije jednostavno bio raspolozen za pricu,verovatno je i umor uticao,strah od doktorke kod koje je bio,sve to zajedno verovatno i jeste izazvalo ljutnju.Nije on tad meni nista rekao samo je besno sa kolicima krenuo kuci.Naravno kuci je mao slusao pesmice i smirio se brzo.Takav je uvek bio brzo plane i brzo se odljuti.

Ne treba preuveličavati ulogu ovog foruma, to je više podrška, a niko ovde nikom nije dao - niti iko može da da - neka konkretna uputstva kako se treba ponašati, to su sve neke uopštene formule, ili neka sugestija između redova...

Necu preuvelicavati ovu temu,ali meni je mnogo pomogla,citajuci iskustva drugih i nacin na koji su resavili odredjene situacije su mi pomogli da lakse nadjem resenje za neku situaciju u kojoj sam se sama nasla,opet svi smo razliciti i razlicito reagujemo,ali savet da se dementima ne treba protiviti u nekim situacija mi je puno pomogao,sto se tice humora,e tu sam losa,mogu da se nasmesim,pomilujem dedu,nasmejem necemu smesnom dok sa dedom gledam tv,ali ja sam previse ozbiljna.Za sad imam srecu da deda jos uvek zna ko sam ja,skoro uvek,ima momenata kad Lelu zove cerom,neke osobe iz svoje blizine zna ko su neke ne,nekih mislim da se namerno ne seca,mislim na nesvesnom nivou,to su uglavnom ljudi koji su mu ucinili neku nepravdu u proslosti,njima se,nijednom ,ne seca imena,a mozda ih nikad nije ni znao.Zna da pokaze gde stanuje i moze da dodje do stana sam,a da ga pitas gde zivi rekao bi staru adresu ili jednostavno besno odmahne rukom ako ga neko pita i brzo promeni temu.
Jednom mi bila drugarica na kafi i deda kad je video obradovao se pita je Zasto ceri ne dolazis cesce...ne mogu nemam vremena,znas kako je,deca,muz,posao...samo je klimnuo glavom,pozdravio se sa njom i otisao u svoju sobu.Drugarica mi rece nije me odavno nazvao ceri.Znam,onda ga je pitala a znas da ti ja nisam prava cerka,jesi,ovako mala si bila pokazuje na Lelu kad sam bio sa tvojoj mamom,cerka si mi.Na neki nacin i jeste upravu.

 

[bezuslovna ljubav]

Mnogo mi znaci sto pricam sa vama, sto mogu da ispoljim sva osecanja vezana za situaciju sa mamom...ma, bila sam izgubljen slucaj dok nisam dosla do ovog foruma. Toliko dobronamernih saveta, iskustava... Pricam ja sa mojim prijateljima i slusaju me i kazu svoje misljenje, ali nije to kao kada pricam sa vama. I gledacu uvek svakom da pomognem, jer znam kako je meni bilo kada je pocelo da se komplikuje.

 

[mali roker]

Slazem se sa tobom,Bezuslovna,ova tema mnogo moze da pomogne.Mozemo mi pricati sa nasim prijateljima i druziti se,ali oni ne mogu da pomognu savetima i podrskom kao oni koji su prosli i prolaze kroz svakodnevnu borbu sa demencijom.

 

[Henriet]

apsolutno se slazem! bezuslovna sumara svi

 

[beket]

ja oću da se rasplinjavam......i tačka

zaboravih .....sve više ličim na tatka mi

pa kako nam je junak? još uvek krade samo cigare ili je prešao na nešto konkretno