Demencija

[centarns]

Duže vreme pratim ovu temu. Sve učesnike pozdravljam i nadan se da ću uspeti da budem hrabra i uspešna kao Vi. Uskoro sam sa Vama.

 

[haydi]

E moja Mirjana njima je najlakše da im daju lekove od kojih će samo da vegetiraju i da njih ne uznemiravaju previše.Sigurno da im je lakše da joj stave pelene nego da po noći idu za njom i vode je u wc,što ja radim sa mojom mammom dva-tri puta noću,samo da bi joj što duže održala tu sposobnost da sama ide u toalet.
I mojoj mami su prvi put prepisali taj lorazepam i ona je od njega samo spavala i bila totalno izgubljena.Kad smo bili na sledećoj kontroli bio je drugi doktor i odmah joj je izbacio taj lek.Šta da ti kažem,progledala je,postala komunikativnija i življa.Sad joj dajem bromazepan od 1,5 ujutro i jedan uveče i nekako tako funkcionišemo.Samo ne znam da li je to od vrućine ili šta li je ,ali prethodnih dana mi je nešto loša,plačljiva,uplašena,stalno me zove na posao,gde sam kad ću da dođem,da više ne znam šta da radim.Počele su opet i halucinacije i od njih se najviše uplaši.Ona jedino za to pije leponex (1/2 tablete uveče),ali izgleda da joj to nije dovoljno,ne znam šta da radim.Što bi ti rekla duša me boli za njom,a ja ne mogu da joj pomognem,osim da joj olakšavam trenutnu situaciju.

 

[Lexa]

Pročitala sam šta je demencija i znam tačno razliku između nje i alchajmera. Ako je demencija posledica izliva krvi u mozak i komplikovanih operacija, a osoba je relativno okej i hoda i priča i u ranim je pedesetim, ne znam da li se tumači poput alchajmera i da li je u pitanju PROCES a ne STANJE. Jer, po definiciji, ona jeste proces, a oporavak od te vrste šloga teoretski traje oko dve godine (što bi trebalo da znači poboljšanje stanja) dok je prvih 6 meseci ključno; ne mogu da odredim da li će joj se stranje poboljšavati (prošlo je skoro godinu dana i bolje je) ili nepovratno pogoršavati. Hirurg koji je operisao ne voli preterano da detaljiše.
Gledala sam na zrdavlju, nema ništa korisno... da li ima nekog ko razume situaciju i može nešto da mi kaže?

 

[mistika]

Haydi i moja mama je posebo ovih par dana u nazad strasno uzemirena,stalno hoda po kuci,ne moze sebi da nadje mesto.Imam utisak kao da je pala u neku depresiju.Ne smem nigde da mrdnem kao i ti,odmah me trazi i ako su mi deca,muz i svekrva tu.U nedelju sam sa decom i suprugom bila u crkvi na sluzbi,a nju sam bila ostavila sa mojom svekrvom.Zena se jedva izborila sa njom jer je mama pocela da pretura po celoj kuci,trazeci lekove jer je navodno boli glava.Kad smo mi dosli kuci,glavobolja je "prosla" bez ikakvih tableta.Inace je pocela non stop da se presvlaci i sad vise ne znam sta sa njom da radim.Vise ne znam sta je cisto,a sta prljavo u njenom ormanu.Danas se u roku od pola sata 3x presvukla.Razumela bih da je obukla nesto sto je adekvatno za ovo vreme,ali je bila obukla debelu zimsku suknju. Razmisljala sam da joj sklonim stvari iz ormana iz njene sobe,ali se bojim da je to ne povredi i ovako je posebno osetljiva.

 

[mistika]

Sto se tice lekova,mojoj mami su kad je u maju izlazila iz bolnice prepisali 1/2 Lorazepama ujutru i 1 uvece,mada mi je doktor rekao da joj ukinem tu jutarnju dozu,ukoliko primetim da joj nije potrebna.Bas sam pisala o tome tad na forumu jer sam bila strasno besna na doktora sto mi je to rekao jer je ona u tom periodu bila strasno agresivna i smatrala sam da bi trebalo da joj jos povecam dozu,a ne da joj izbacim...Ne secam se ko mi je tad rekao,mislim da je Goti (Kad smo vec kod nje, sta li sa njom,ne javlja se???) da je mozda bolje da joj ne dajem tu 1/2 ujutru i nekad to moze da ima vise efekta.Poslusala sam je i izbacila tu jutarnju dozu i stvarno joj je posle bilo bolje.Do sad je spavala uglavnom,a u pauzama dok je budna, ona se svadjala.Kad sam izbacila Lorazepam ujutru,ona fino ustane i obavi sve jutarnje radnje sama u kupatilu bez icije pomoci,doruckuje i tek tad legne,odspava jedno pola sata i bude budna do rucka.

 

[birdie]

Moj tata je juče izašao iz bolnice. Ležao je na internom odjeljenju zbog vode koja se nakupila u organizmu. Na jednoj nozi koja je bila jako otečena je spao otok. Inače, u bolnici je bio nemiran, tražio da ide kući, dovodili mu psihijatra, odbijao da uzima terapiju, pokušavali da mu daju injekciju da ga umire...Međutim, kad sam vidjela ophođenje jedne od sestara s njim nije mi ni čudo da je toliko bio uznemiren. Kad sam rekla jednoj od sestara da ne može da se sjeti šta mu je rekla dan prije jer je dementan, ona počela da ga ispituje koliko ima novaca pod jastukom. On mučemik uplašeno odgovara i pri tom se krije iza mene i jednom rukom drži moju ruku. Na sve to sestra teatralno govori:"ma kome ti dementan?! kako zna koliko para ima???!" Ja sam šokirana zaista. Doktorka mi je rekla da oni njega moraju otpustiti jer oni nemaju dovoljno medicinskih sestara da se brinu o njemu, jer njemu treba 24 h da neko vodi računa o njemu.I da nije životno ugrožen da su oni uspjeli malo sanirati taj problem sa vodom u organizmu. Rekla sam joj da sve razumijem, ali da je početkom jula dobio uputu za pregled kardiologa zbog te vode koja se skuplja, ali da nam je rečeno kad smo htjeli taj pregled zakazati, da nazovemo početkom oktobra pa će nam reći kad će moći biti primljen, što vjerovatno znači negdje u novembru. Inače, vodili smo ga privatno kod kardiologa, ali kad se pojavimo sa tim nalazom kod porodičnog ljekara i kad treba da nam prepišu recepte za lijekove koje propiše kardiolog, porodični ljekar ne želi ni da pogleda nalaze od privatnog ljekara.
Uglavnom, bilo kako bilo, juče je došao kući i dan proveo dobro. Pitom kao mače. Ukinuli su mu lorazepam a uveli bensedin i prazine uz haloperidol koji pije. Nije imao halucinacije, pričao nam je kako su ga terorisali u bolnici. Iskreno, više ne znam ni u šta da vjerujem u vezi sa tim u bolnici, jer kad sam vidjela onu sestru kako se ophodi s njim i kako viče na njega u mom prisustvu i to odjednom iz čista mira, nisam baš sigurna da tata baš mnogo fantazira.

 

[margareta lepo cveta]

Pročitala sam šta je demencija i znam tačno razliku između nje i alchajmera. Ako je demencija posledica izliva krvi u mozak i komplikovanih operacija, a osoba je relativno okej i hoda i priča i u ranim je pedesetim, ne znam da li se tumači poput alchajmera i da li je u pitanju PROCES a ne STANJE. Jer, po definiciji, ona jeste proces, a oporavak od te vrste šloga teoretski traje oko dve godine (što bi trebalo da znači poboljšanje stanja) dok je prvih 6 meseci ključno; ne mogu da odredim da li će joj se stranje poboljšavati (prošlo je skoro godinu dana i bolje je) ili nepovratno pogoršavati. Hirurg koji je operisao ne voli preterano da detaljiše.
Gledala sam na zrdavlju, nema ništa korisno... da li ima nekog ko razume situaciju i može nešto da mi kaže?

Ne znam da li se posledica moždanog udara uopšte može svrstavati u bilo koji oblik demencije. Ono što znam je iskustvo vrlo bliskih ljudi i razgovori sa našim prijateljima lekarima posle tog dogašaja, ali ko zna da li je opšte primenjivo.
Udar je ostavio je posledicu na određenom centru. To je stanje, ali koje može da bude reverzibilno u određenom dužem periodu, što zavisi i od masovnosti oštećenja, ali i od same osobe. Zbog toga niko unapred ne može da ima tačnu procenu da li i u kojoj meri će se taj organizam oporaviti. Međutim, tu nema daljeg nazadovanja, kao što je kod demencije. To je to. Ukoliko je oštećenje veće, utoliko je oporavak funkcije teži, neizvesniji i nepotpuniji.
Kod amnezije, uglavnom delimične, ali ne demencije, posle hirurških intervencija, koje nastaju kao posledica anestezije, kašu da dolazi do potpunog oporavka.
E sad, ako je posle udara bila i operacija, kako sam shvatila, o tome nisam čula ništa.
Pozdrav i srećno.

 

[kanarinka]

Meni su ocevi lekari objasnili da je jedan od uzroka njegove demencije,visok secer.Tj.moj otac sobzirom da nije znao dobro nemacki,lekove je pio po svom nahodjenju,a i pride je kupovao sam lekove,a i kad je dolazio u Srbiju i tu je posecivao lekare i tu terapiju je pio zajedno sa vec postojecom!Tri puta je u Nemackoj hospitalizovan sa 23 jedinice secera,i tada je doslo do trajnog ostecenja njegovog mozga.Kod mene je godinu ipo i za taj period mu secer nije presao 9 i to sa lekovima,jer ih redovno dajem.Uz sve to,poslednjih deset god od kad se penzionisao,fizicka aktivnost mu je bila ispod minimalne,ulenjio se,samo je sedeo sam i gledao TV.Kolko god da si zdrav,ako toliki period provedes bez psihofizicke aktivnosti,sta drugo i ocekivati do izumiranja mozdanih celija i atrofiju misica!

 

[Lexa]

Ne znam da li se posledica moždanog udara uopšte može svrstavati u bilo koji oblik demencije. Ono što znam je iskustvo vrlo bliskih ljudi i razgovori sa našim prijateljima lekarima posle tog dogašaja, ali ko zna da li je opšte primenjivo.
Udar je ostavio je posledicu na određenom centru. To je stanje, ali koje može da bude reverzibilno u određenom dužem periodu, što zavisi i od masovnosti oštećenja, ali i od same osobe. Zbog toga niko unapred ne može da ima tačnu procenu da li i u kojoj meri će se taj organizam oporaviti. Međutim, tu nema daljeg nazadovanja, kao što je kod demencije. To je to. Ukoliko je oštećenje veće, utoliko je oporavak funkcije teži, neizvesniji i nepotpuniji.
Kod amnezije, uglavnom delimične, ali ne demencije, posle hirurških intervencija, koje nastaju kao posledica anestezije, kašu da dolazi do potpunog oporavka.
E sad, ako je posle udara bila i operacija, kako sam shvatila, o tome nisam čula ništa.
Pozdrav i srećno.

Hvala ti na mišljenju, tako sam nekako i ja tumačila, možda je napisao demencija iz nekih drugih razloga (ne bi dobila invalidsku iako nije više za rad i sl.)
Na netu piše da se demencija može javiti kao posledica moždanog udara ali mi nije jasan eventualni razlog daljeg propadanja mozga kada nikakve demencije pre fizičkog oštećenja nije bilo. Malo je zbunjujuće.

 

[torima]

Na netu piše da se demencija može javiti kao posledica moždanog udara ali mi nije jasan eventualni razlog daljeg propadanja mozga kada nikakve demencije pre fizičkog oštećenja nije bilo. Malo je zbunjujuće.
Vaskularna demencija upravo i nastaje kao posledica mozdanog udara jer pojedini delovi mozga ostaju trajno unisteni i ne obnavljaju se,ne znam sta je tu zbunjujuce.Ne nastaje prvo vaskularna demencija pa mozdani udar, nego obrnuto.Zamisli da vozis auto i probusi se guma a ti nastavis da ga vozis jos par stotina kilometara.Vise nece biti problem samo guma i tocak vec mnoge druge stvari.

 

[Lexa]

Pa dobro, kapiram oštećenje, nema tu ništa nejasno. Samo mi demencija, kao proces propadanja mozga, nije jasna. Da li udar izaziva dalje propadanje? I da li se takva dijagnoza može izvesti samo na osnovu činjenice da osoba posle udara nije baš sasvim kao pre, što je i za očekivati. Zbunjujuće je što je demencija proces, a oštećenje mozga je stanje.

 

[beket]

još na prvom razgovoru neuropsihijatar mi je skrenuo pažnju da je demencija moje majke najverovatnije posledica nekih sitnih moždanih udara i zato nas uputio na CT endokranijuma;
& tek danas smo obavili taj skener: izveštaj radiologa je štur i pun stručnih izraza, ali razumela sam makar toliko da nije dobro, baš nije dobro...
/posle sam pročitala zaključak tog nalaza glavnoj sestri u domu i ona je samo ponavljala "uh, da..."/

u ponedeljak idemo na kontrolu kod neuropsihijatra, ali izgleda da se potvrđuju sve moje najgore pretpostavke -
/inače, moja majka još nema neke ekstremne reakcije, ponekad priča gluposti, ali to je sve u skladu sa njenim starim opsesijama/

 

[centarns]

Dobro vece i lepu noc svima. Majku od 84 godine negujem dve godine a dijagnoza je vaskularna demencija. Jedino sto mi pomaze da odrzim dobre odnose sa majkom je moj smiren odnos prema njoj. Sloboda kretanja koju sam izgubila u ove dve godine mi strahovito nedostaje i tanji nerve. Imam podrsku supruga i pomoc kada treba ali ona ne prihvata da ostaje sa njim te sam mnogo u zatvorenom prostoru (stanu).
Majka mi je pokretna. Sa nama do pre dve godine nije zivela. Veoma cesto je bila kod nas i po tri-cetiri meseca i zahvaljujuci tome uspostavljen je kakav takav odnos. Njena zelja je da se vrati svojoj kuci (to nije moguce) te preti da ce pobeci. Ostalo je sve kao preslikano iz Vasih iskustava.
Posebno zelim da pozdravim -Margareta lepo cveta.

 

[margareta lepo cveta]

Dobro vece i lepu noc svima. Majku od 84 godine negujem dve godine a dijagnoza je vaskularna demencija. Jedino sto mi pomaze da odrzim dobre odnose sa majkom je moj smiren odnos prema njoj. Sloboda kretanja koju sam izgubila u ove dve godine mi strahovito nedostaje i tanji nerve. Imam podrsku supruga i pomoc kada treba ali ona ne prihvata da ostaje sa njim te sam mnogo u zatvorenom prostoru (stanu).
Majka mi je pokretna. Sa nama do pre dve godine nije zivela. Veoma cesto je bila kod nas i po tri-cetiri meseca i zahvaljujuci tome uspostavljen je kakav takav odnos. Njena zelja je da se vrati svojoj kuci (to nije moguce) te preti da ce pobeci. Ostalo je sve kao preslikano iz Vasih iskustava.
Posebno zelim da pozdravim -Margareta lepo cveta.

Dobrodošla! Verujem da smo češće tu nego što izgleda i uvek se oglasimo kad je neko u problemu. Naravno, svako na osnovu svog iskustva i onoga kako on vidi stvari.
Ono što si napisala o vama je isto kao kod nas u početku, mislim da si to već videla, samo što je tada moja majka bila bila mlađa. Da sve patimo zbog gubitka slobode kretanja i zatvorenosti u prostor. Ja se trudim, koliko god mogu, da izađem makar na 15 minuta i da održim kontakte sa prijateljima. Srećna sam što sam to u najvećem broju i uspela, osim dva bliska prijateljstva kojima je potpuno neshvatljivo kako sam mogla da se toliko duboko uvučem u sve ovo i na neki način profesionalno, intelektualno, pa i emocionalno umrem na toliko godina. Sa njima se viđam na kratko, dosta retko i u gradu, kad mogu i nikada ne pričam o ovom što mi se događa. Ipak smo sačuvale nekakav kontakt, koji će se možda ponovo jednog dana obnoviti na pravi način. Ostale drugarice vreme našeg viđanja prilagođavaju mon, dolaze kod mene. Istina, i tada se trudim da ne pričam samo o ovome.
Inače, nije me bilo nekoliko dana jer su se događale krajnje dramatične stvari. Ne znam koliko je puta dolazila hitna pomoć i koliko je puta sve izgledalo kao da je zauvek izgubljeno. Bilo je stvarno užasno. Sada sve izgleda kao da se pomalo smiruje, ali daleko je, vrlo daleko od noga što je bilo pre desetak dana.

 

[mistika]

Da tacno Margateta da svi patimo zbog gubitka slobode.I mene to strasno pogadja i uzasno utice na moje raspolozenje.Imam utisak da i ja polako padam u neku letargiju i deprsiju.To su primetli i moji ukucani i prijatelji sa kojima sam u poslednje vreme slabo u kontaktu i uglavnom se sve svodi na razgovor telefonom.Pocela sam da izbegavam prijatelje onog trenutka kad sam shvatila da ja ne mogu da uzvratim posetu,ne mogu da odem sa prijateljicama na kafu ili u setnju a kada dodju kod mene ja se vise nisam smejala od srca kao pre i nisam bila dobar i zabavan sagovornik jer me je poceo "gusiti" ovaj zatvoren prostor.Ove godine nismo otisli na godisnji odmor,a mi smo porodica koja je isla svake godine,puno smo putovali,suprug i ja smo leti skoro svako vece setali,odlazili na sladoled,pice,a ovo leto smo presedeli u kuci.Primecujem da i supruga i ako je divan i velika mi je podrska u svemu,sve vise pritiska ova situacija u kuci.Sto je najgore,pre par nedelja mi je bio brat od ujaka.On se odselio u Pariz i pozvao nas da u decembru dodjemo kod njega.Deca su se odusevila jer im je odavno zelja da vide Pariz,posebno za bozic kad bude okicen,a ja nisam smela nista da im obecam jer ne znam sta da radim sa mamom,kome da je ostavim???? Veceras smo otisli ne znam posle kog vremena kod suprugove sestre,jer je suprug hteo neku utakmicu da odgleda sa njegovim zetom.Mamu smo ostavili kod tetke (njene sestre).Nismo stigli ni kafu da ispijemo,tetka me je zvala da dodjemo po nju jer tamo pravi scene i hoce kuci.Nije nam preostalo nista drugo nego da odmah krenemo po nju.Jos uvek sam pod stresom iako je od tad proslo 5h.Hvata me polako panika i pitam se dokle cemo mi izdrzati pod ovakvim pritiskom????

 

[mistika]

Inace da odgovorim Haydi da smo bile na na komisiji za tudju pomoc i negu.Kad smo usli unutra sela je i odmah su je pitali kako se zove,ko sam joj ja,dali imam dece i kako mi se zovu deca.To je znala da odgovori.Zatim su je pitali koji je danas dan i koja je godina.To nije znala.Sto me je posebno iznenadilo pitali su je koliko je 100-3 i ona je iz cuga odgovorila 97.Pokusala sam da im objasnim da mi je doktor rekao dok je lezala u bolnici, da su radili neki test sa njom i da sa brojkama odlicno stoji i salili su se da je to zbog toga sto je bila trgovac,ali su me prekinuli u pola recenice i rekli da je razgovor sa njom zavrsen.Sve u svemu nismo bile unutra vise od 5 minuta i ne verujem ce biti nesto od toga.

 

[margareta lepo cveta]

Drage devojke, ono na sta kod ove bolesti niko, baš niko ne sme da ručuna je da će sve trajati kratko. Istina, ovakvi slučajevi, koji se protegnu na više od deceniju, nisu toliko česti, ali i njih ima. Moja mama je bila zdrava, nikada nije ranije bolovala, ali znam i za one koji su imali nekoliko pridruženih bolesti, koje su se sa demencijom povukle na iznenađenje i lekara, pa je trajalo ovoliko. Kad je organizam istrošen bolestima, onda to bude godinu-dve, pet. Razmislite da li ćete moći da izdržite sve godine koje su pred vama ili ne. I na osnovu toga donesite odluku šta dalje. Nekada je lakše naći dopunski posao, ili čak dva, da bi se platio dom ili žena koja će živeti sa njima. Ja nisam ni slutila koliko to traje, ali u nekoliko navrata sam preispitivala sebe da li da odustanem. Ovo je naša porodična odluka i zato možda to lakše podnosimo, osim što smo se vremenom i navikli. S godinama i ti bolesnici postaju lakši i iako ima više fizičkog posla s njima, nema onoliko natezanja oko nespavanja, nejedenja ili prejedanja, nema scena. Ali nema i načina da ih ostavite same, ni na kratko.
Meni nije imao tada, na početku to da kaže. Mi smo u sve to ušli instiktivno, kao u mračnu šumu. Nekako u to vreme srela sam još tri žene koje se staraju o svojim bližnjima, ali svi smo bili na početku bolesti. Jedna od tih starica je, kao i moja mama, još uvek živa.

 

[beket]

Moguće da duže požive u prijatnijoj, porodičnoj atmosferi. Zavisi valjda i od drugih bolesti... Verovatno ne bih ni ja odmah tražila dom za majku da imam nekog da mi pomogne. A da nemam nešto malo ušteđenih para, ne bih ni pomišljala da je smestim bilo gde. Nigde nije savršeno, ali u principu sam zadovoljna uslovima onog preskupog doma. Ali ako potraje, moraću da lupam glavu kako da izađem na kraj sa svim ovim. Za početak, dobra je ideja naći dodatni posao.

Ispostavilo se da je uzrok demencije kod moje majke prost: povišeni trigliceridi i baš zbog toga neuropsihijatar pretpostavlja da je u pitanju vaskularna demencija. Nisam imala vremena ni volje da se raspravljam, pošto je napisala ipak drugu šifru, kaže da su lekovi svejedno isti, kao i da se ništa od toga ne može zaustaviti, a da usporavanje zavisi i od kontrolisanja hipertenzije, holesterola i triglicerida.

Ali koliko sam ja uspela da shvatim iz raznih izvora - vaskularna demencija se ispoljava naglo, a sve drugo ide postepeno. Ovi trigliceridi su bili opsesivna tema moje majke pre nekih desetak godina, stalno je išla na kontrole, znala je koliko je to opasno, ali evo ima već par godina kako tvrdi da to više nema i da se sve sredilo. /Čak je pobacala kompletnu svoju zdravstvenu dokumentaciju!/ A ja - glupača - nisam posumnjala... Ne može ništa od tih bolesti da nestane i pravo je čudo da do sad nije već imala neki veći šlog. A zašto je ona i "pre" demencije prestala da ide kod lekara? Da li samo zato što je teško doći na red kod lekara opšte prakse i što je one lekove za srce i pritisak mogla da kupi jeftino u prvoj privatnoj apoteci? Ili je i to već bio neki znak da nešto s njom nije u redu? Zaista ne znam.

 

[haydi]

Misti,hvala ti na informacijama.
Ja još uvek nisam dobila poziv za komisiju i ko zna kad ću.Inače ni moja mama nema pojma o datumu,danu, godini,a to oduzimanje sa 7 nije znala od samog početka.To oduzimanje je specifično da ne znaju i to ih prvo pitaju kod uspostavljanja dijagnoze,kao i gledanje na sat.
Margareta potpuno si u pravu što se tiče ove bolesti i njenog trajanja.Ja sam u početku padala u stres kod svake njene pogrešene rečenice,neprepoznavanja mene ili sestre,a onda sam polako shvatila da će to da traje i traje i da moram sve to drugačije da prihvatam.
Kao i vama i meni najteže pada ta vezanost za kuću i ne mogućnost raspolaganja svojim slobodnim vremenom.Često me hvataju krize i želja da pobegnem od kuće,ne što mi je ona toliko teška ,nego prosto sam željna drugih priča,razgovora i smeha.Sa prijateljima koliko toliko održavam odnos,ali to su više telefonski razgovori i tek po neki put izlazak na kafu (kad sestra dođe da me zameni).Zato me je odlazak na more,iako samo na nedelju dana, vratio u život makar na kratko.
Kad smo kod mora,gde nam je Florena????Iskreno se nadam da uživa pa se zato ne javlja,a ne zbog problema sa ocem.

 

[Mrvcica]

Pozdrav svima! Dugo se nisam javljala, ali pratila sam sta se ovde desava. Vidim, ima dosta novih posetilaca ovog dela foruma! Danas je moj svekar dobio naknadu za tudju negu i pomoc (on je vojni osiguranik) i bice sve isplaceno retroaktivno 4 meseca unazad. On nije mogao da ide licno na komisiju (nepokretan je), pa je isao moj muz sa svim nalazima od lekara. Clanovi komisije su ga ispitivali kao na saslusanju i on je rekao sve onako kako jeste: da ne moze da se krece, da ne jede samostalno, da obavlja nuzdu u pelene, da ne prepoznaje nikoga. Pomisljali smo da mozda nece ni dobiti nadoknadu jer moj muz nije imao svez nalaz od neuropsihijatra (nije bilo nacina da ga odvede na pregled), pa je zvao lekare iz kucnog lecenja i oni su nakon posete i pregleda napisali da pacijent nije u stanju da ide na komisiju. Uprkos nasim strahovanjima, komisija je donela pozitivno resenje! Sada je moj svekar u jos losijem stanju. Mnogo spava, cak i kad je budan kao da je u nekoj vrsti delirijuma, nikoga ne prepoznaje, slabo govori i vise ni ne pokusava da ustane. Posle 5 i po meseci pretvorio se u bebu: igra se sa krpom, jede bebi kasice... Mnogo je smrsao i tesko ga je gledati. Kao sto vidite ima i ovakvih slucajeva, za 5 meseci covek koji je relativno dobro funkcionisao neverovatno brzo propada.

 

[Frenchie]

Pozdrav,

Slučajno sam nabasala na ovaj forum i ovu temu. I neopisivo mi je drago zbog toga.
Ono sa čime se mi borimo je demencija uzrokovana zloupotrebom etila. Deda je izlečeni alkoholičar, ali je "spržio" sebi mozak, kako je rekao njegov doktor pri dijagnostikovanju. On je bio dobro, pio lekove, bio smislen ali usporen do ovog proleća. Onda je rapidno počeo da propada.Živi sam u stanu do nas i ne dozvoljava nikakvu pomoć. ne pije lekove i neće da ih pije. Mi ne možemo da ga ubedimo da popije bilo šta od lekova. Kupljene lekove baca. Stan mu je u totalnom neredu. Povremeno mu taj lom sredi žena koju plati ali posle par sati je opet isto. imao je akcije da ode za Novi Sad pa sedne u taksi u pola noći da bi se vratio kući. šeta po ulici u ponoć i svađa se i psuje nekoga, dok na ulici nema ni žive duše. budući da se stan vodi na njega, malo malo pa hoće da nas izbaci. I slično. Naravno, poriče da sa njim nešto nije u redu. Priznaje samo da ima neuropatiju zbog koje teško hoda.
Volela bih ako bi neko od vas mogao da mi pomogne savetom. Prva stvar je kako da mu oduzmemo vozačku dozvolu? Registrovao je auto pre mesec dana... Neverovatno da su mu to dozvolili.... Bojim se, ubiće nekoga na ulici.
Znam da bi trebalo da pokrenemo postupak o oduzimanju pravne i poslovne sposobnosti, ali se bojim kakve će to posledice imati po nas. Pošto nas trenutno jako mrzi, i da znam da je to bolest, a ne on.
Poslednji put u bolnici su mu dali "otvoren prijem" ali ga nisu zadržali jer on to nije hteo. Rečeno nam je da po novom zakonu moramo imati njegov pristanak da bismo ga smestili.
Vidim da vi imate puno iskustva (nažalost) pa bih jako cenila bilo kakav savet.

 

[birdie]

Možda će nekome značiti, pa da spomenem. Danas sam saznala da je Pliva počela da proizvodi lijek memantin, koji je po sastavu kao i ebixa. 1 tableta sadrži 10 mg memantinhlorida, a 1 tableta ebixe 10 mg mematin hidrohlorida. Ne znam koliko je tableta u pakovanju ebixe, ali ovde u kutiji je 30 tableta. U Srpskoj je cijena ovih tableta oko 35 evra.
Moj otac ne pije ebixu, ne znam ni da li je propisuju kod vaskularne demencije, koliko sam shvatila ona bi trebala da uspori dalje napredovanje bolesti.

 

[j.e.l.e.n.a.]

Drage dame..
pre otprilike godinu dana,napisala sam ovde da moj 73 godisnji otac ima problem sa demencijom
Evo sta nam se izdogadjalo u ovih poslednih godinu dana,pa mozda nekome bude od koristi...
Prosle godine avgustu,primetila sam da nepovezano prica i da se nekih stvari ne seca
Inace dugo je vec razvedden i zivi sam u svom delu nase zajednicke kuce...
Onda sam ga u toku jednog dana nekoliko puta nasla na podu kako ne moze da ustane...Primili su ga u bolnicu i konstatovali jako visok secer...
sledilo je 15 dana lcenja u bolnici Sveti Sava gde su mu secer sveli na "normalu" lekovima i odradili sve druge analize ukljucujuc i skener i CT i sve ostalo
konstatovano je da je imao vise destina sitnih mozdanih udara koji su doveli do pocetne faze demencije...prepisali neke lekove i posel 15 dana poslali ga kuci
E tu nastaje haos...on koji je celog zivota brinuo sam o sebi,sad ne ustaje iz kreveta..koristi pelene,jede kad mu padne napamet i naravno secer opet raste li raste..
Ja se izlomih ziva i oko svoje prodice (a deca su mi jos skolarci) i oko privatnog posla kojim se bavim i oko njega..skuvaj,nabavi,operi (o tome kako je "mirisala" kuca neke od vas vec sve znaju ) a pri tom nikakve povratne reakcije nema...kod njega u glavi status qvo...stanje se ne pogorsava ,ali se i ne poboljsava,bez obzira na brdo lekova koje su mu doktori prepisali...
U junu mesecu sam prelomila,i na uslovno receno, prevaru, ga smestila u dom.(nesto smo renovirali u kuci pa je dogovor bio da bude tamo dok majstori ne zavrse i dok ne prodju godisnji odmori )..privatni dom ovde u Beogradu,nedaleko od moje kancelarije...po preporuci jedne prijateljice...
Za ova tri meseca,u domu su mu secer doveli u red...skinuli pelene skoro potpuno...dali mu neka sitna zaduzenja oko baste i dvorista..on se oseca dobro,prija mu drustvo i sad vise ne zeli da dodje kuci.(mada je tri meseca kukao svaki dan,sve dok jednog dana nije jednu korisnicu doma koja takodje boluje od dijabetesa video kako pada u komu jer joj je secer bio prenizak...sad shvata da on o svojoj bolesti ne moze da brine sam,a osoblje ga tamo zaista neguje kako treba )...a ja konacno spavam celu noc bez trzanja

 

[beket]

Rečeno nam je da po novom zakonu moramo imati njegov pristanak da bismo ga smestili.
Vidim da vi imate puno iskustva (nažalost) pa bih jako cenila bilo kakav savet.

nemam neki dobar savet, ali izvlačim citat da ostali vide, pošto će se zaturiti nov post novog forumaša (od prošlog dana) -

& Frenchie, odavno je nešto trebalo da preduzmete!
makar da mu sakrijete ključeve od kola...

/čim sam ukapirala o čemu se radi, ja sam svojoj majci oduzela kreditne kartice i sve takve stvari/

 

[Frenchie]

Beket,
kada smo mu uzeli ključeve od auta, prvi i poslednji put, završili smo u policiji i hitnoj... On je tvrdoglav i svojeglav čovek koji ne priznaje da je bolestan jer mu je toliko loše. Ali dobro. Sad je slupao auto pa ga ne vozi...
E sad, što se tiče ranije reakcije, ne možemo mi da mu oduzmemo ništa jer on živi sam i do pre par meseci je funkcionisao...