Demencija

Florena primi moje saucesce! kao sto je Goti rekla,dalo se naslutiti.Mada sam predpostavljala sta se kod tebe desava, svaki cas sam izlazila na temu,ocekujuci da se javis.Verujem da ti je jako tesko,ali budi zadovoljna sto si joj pruzila maksimum sebe i nemas zasto da te grize savest ili da razmisljas o tome da si nesto propustila u njenom negovanju.Hiljadu puta sam se divila na strpljenju koje imas prema tvojoj majci.Cak sam sebe preispitivala dal bih ja u situacijama u kojima si ti bila,bila takva.Posebno pred porodjaj tvoje cerke.Sada budi hrabra,zivot mora da tece dalje...posveti se svojoj cerki,unukama i uzivaj u njima.
Sto se tice pomoci, meni si pomogla puuuunoooo!!!! citala sam ovu temu od pocetka.... mnogim tvojim iskustvima i savetima,sto meni,sto drugima,pomogla si da sto bezbolnije podnosim ovu situaciju u kojoj se ja nalazim sa mojom majkom.
 
Primi i moje saucesce. Znam kako ti je sada, a nema nacina da te utesimo...Probaj stalno sebi da ponavljas da jesi uradila SVE sto si mogla, a izgleda i vise od toga. A kako tata podnosi?
 
Florena, primi i moje najiskrenije saučešće.
Znam da ti je teško i da se osećaš prazno, jer niko od nas nikada nije potpuno spreman na gubitak roditelja, čak i kada je svesan svega što se događa. Neka ti bude uteha da si sve vreme njene bolesti bila pored nje i činila sve što si umela i mogla. Olakšala si joj bolest najviše što je to moguće, nesebično se dajući i odričući se sebe i vremena koje bi poklonila svojim ćerkama. To je vrlo velika stvar, na koju mnogi nisu spremni i ja duboko verujem da je i tvoja mama u onom malom delu sačuvane svoje ličnosti to i te kako znala. To nije uteha, ali osećaj mirne savesti i ljubav je ono što nas sve drži u ovome u čemu jesmo. I što posle svega ostane u nama.
 
Poslednja izmena:
I ja se pridružujem izrazima saučešća.
Šta je bilo - bilo je.
I sama sam kroz to prošla i potpuno te razumem.
Bilo ti je strašno, bilo je teško, ponekad neizdržljivo, ali videćeš da se isplatilo.
Mene sad često pitaju: "da li je sanjaš, da li ti se učini da je vidiš, da li osećaš da dolazi..."
Odgovor je uvek NE.
Savest mi je mirna, sve sam za nju učinila više nego za sebe, šta god je poželela dala sam joj, čuvala je, hranila i kupala kao dete.
Priredila sam joj sahranu kakvu je želela, sad joj steđujem spomenik onako kako je rekla da hoće.
Obe smo pošteno i humano obavile svoju dužnost prema majkama i sada možemo biti spokojne.
 
Zao mi je Florena zbog tvoje mame i veruj mi da dobro znam kroz sta prolazis! I ja nemam svoju majku, samo duze od tebe, i ja sam se tako prazno osecala i stalno, iznova i iznova u mislima vracala trenutke sa njom i to one najlepse, najtuznije... I ti ces se dugo, dugo secati svega u vezi tvoje mame, preispitivaces se, ceznuti za njenim zagrljajem ...I neke dogadjaje NIKAD neces zaboraviti...No, imas i svoju porodicu Florena, oni te cekaju rasirenih ruku i moras da ides dalje...
 
Poslednja izmena:
Kanarinka,sta se desava kod tebe,jel ti tata jos u bolnici.? Moja mama je bila 2 dana u gostima kod njenog brata i veceras smo je doveli kuci.Brat joj je dosao iz Francuske na kratki odmor i pozvao je na par dana kod njega.Totalno je pogubljena....mada kazu da su joj redovno davali terapiju.Non stop nesto trazi po njenim stvarima,a kad je pitam sta joj treba,ona belo gleda u mene i ne zna.Krenula je u dvoriste i opet ne zna kuda ce kad sam je pitala.Pogled joj je opet onako zamucen.Mislila sam da iskoristim ovaj period dok nije bila tu da se malo psihicki odmorim i posvetim deci i muzu i bas mi je prijalo,ali me sad brine ovo njeno stanje.
 
Hvala svima na recima saucesca i podrske
Sada me brine tata koji je u veoma losem stanju...
Sve je stoicki izdrzao ali je danas pao u krevet i non stop povraca...
Ne zeli lekare kaze da mu je to samo od stomaka ..ali..
Mislim da ga je sve stiglo...
Ipak je majka njemu bila zvezda vodilja 50 godina...
I nije zeleo da veruje da je ona tako tesko bolesna...
A i ne moze sbi da oprosti sto je mesec dana pred smrt udario i ako nikada nije ruku digao na nju a ne kamo li sta drugo...
Kada budem imala snage i da prodjem kroz sve sta se izdesavalo pisacu...
Tj. moram nekome da se izjadam a ovde me jedino neko razume..
 
Florena moje najiskrenije saučešće.Nije lako,ali dala si sve od sebe i u svemu tome i svima nama si bila potpora i oslonac.
Mistika,mama ti je sad verovatno u tom stanju jer dva dana nije bila u svom okruženju,a to je za njih jako uznemirujuće.Meni je mama posle dva dana boravka u bolnici bila isto tako izgubljena i tek možda posle nedelju-dve u svom okruženju se malo primirila.
Shvatila sam da kad imaju svakodnevnu rutinu,od ustajanja,umivanja i rasporeda celog dana,mnogo bolje funkcionišu.Tako mi je i doktor rekao.
 
Ali kako si TI sada, Florena?
Da li si se malo povratila od šoka, gužve, sahrane?
Sad te čeka onaj period otrežnjenja kad shvataš da nje više nema a život ide dalje.
Ja sam se još par meseci trzala na svaki zvuk u kući, u mislima prebirala njen život pre i posle bolesti, preispitivala da li sam se nešto o nju ogrešila...
Sve mi je bilo nekako čudno i nisam mogla da se saberem.
 
mistika:
Kanarinka,sta se desava kod tebe,jel ti tata jos u bolnici.? Moja mama je bila 2 dana u gostima kod njenog brata i veceras smo je doveli kuci.Brat joj je dosao iz Francuske na kratki odmor i pozvao je na par dana kod njega.Totalno je pogubljena....mada kazu da su joj redovno davali terapiju.Non stop nesto trazi po njenim stvarima,a kad je pitam sta joj treba,ona belo gleda u mene i ne zna.Krenula je u dvoriste i opet ne zna kuda ce kad sam je pitala.Pogled joj je opet onako zamucen.Mislila sam da iskoristim ovaj period dok nije bila tu da se malo psihicki odmorim i posvetim deci i muzu i bas mi je prijalo,ali me sad brine ovo njeno stanje.
Kliknite za proširenje...

Otac mi je jos uvek u bolnici i najverovatnije ce ga pustiti u sredu.Jos nije stao na noge,iako ljudi nakon takve operacije vec treci cetvrti dan stanu na noge.,a on je pre 12 dana operisan.On snage nema,a ni oni se bas ni ne trude mnogo.Kada dobije otpusnu listu,predajem zahtev za banju,pa se nadam da ce ga tamo bar na noge postaviti.A pogubljen je nacisto,svaki dan kad dodjem u posetu,pita me gde se nalazi,i zasto me nema danima!A ja svaki dan tamo,ja ga brijam,obrisem ga vlaznim maramicama,presvucem i dam mu nesto da jede,jer ostave mu na stocicu hranu,a on lezi i lezeci ne moze jesti.Pre neki dan je prosuo supu u fiku koja je bila otvorena,sve po lekovima.Naravno sve sam ja to obrisala,jer nikog ne zanima!Ona spremacica samo pomlati krpom po podu,a stocic kraj kreveta je iz doba 1.Svetskog rata,i od tad nikad nije obrisan!
A sto se tice tvoje mame,sve je to za njihovu bolest normalno.Tesko podnose promenu,pogubljeni su,stalno nesto kriju ili traze.
 
Jos ne mogu da prihvatim da je nema...
Kajo tako si u pravu za sve...Nekako je sada tiho i pusto u kuci...
Moja majka je pored Alchajmera bila tezak dijabeticar i srcani bolesnik sa prelezanim infarktom...
Tog 1 maja kada je pocela da povraca u kupatilu imala je posetu cerke starih kumova...
Nisam mnogo obracala paznju jer sam znala da ona to sama izaziva sebi povracanje kad god nije bila u centru paznje...Kada sam otisla do nje da je sprecim da to ne radi dozivela sam sok...Kupatilo je bilo celo ispovracano ali i sa sadrzajem koji nije tog jutra jela...I nije imalo onaj specifican miris na povracanje nego nesto sto nisam mogla da definisem...Grdila sam je jer su joj prsti bili svi od tog sadrzaja...sto znaci da je sama sebi nabila prste u usta:eek:Presvukla sam je i istusirala tu na vc.solji kako je sedela i poslala je u krevet samu a ja ostala da sve to operem...Medjutim ona je nastavila da povraca i u sobi gde sam potpuno siznula....Dok sam dosla sa lavorom sve je bilo po krevetu i tepih stazama...a prsti opet balavi...
Ali mi nesto nije dalo mira jer je sadrzaj bio vrlo cudan a njena boja lica sivo bela...
Ona nema zuc vec 15 god tako da ni to nisam mogla da nadjem kao opravdanje...
Hitna pomoc je brzo stigla a i moja sestra koja je bila na nekom rucku...
U bolnici smo cekali 2 h.dok se neko nije smilovao da sidje i da je pregleda...Poslali su je na snimanje izvadili krv i td....
A dan pre toga je mojoj unuki bio rodjendan i ja nisam bila kuci nego je pazila moja sestra...gde je posle vecernje doze insulina siznula i izasla na ulicu i nije htela u kucu...Ceo dan se moja sestra bacila na neko ciscenje i raspremanj ali za nju nije nasla vreme da prica niti da joj posveti paznju...sto je nju iritiralo...legla je bez vecere...bratanac joj je dao dve kasicice torte ali nije htela nista drugo ..Tako da mi je oko ponoci upala u hipo glikemiju :eek:Secer joj je bio 2.9dok sam joj povratila secer i nahranila...Do 7 ujutru smo se bakcali ...a onda nov insulin i dorucak...
Zakucale smo se tog dana do 11h i spavale...
Nista mi nije bilo jasno...Dan ranije se setala i divljala i odjednom bolnica..
Primljena je gastro odelenje...
U jednom momentu je dosao lekar i pitao sta ste joj vi...Cerke - rekosmo sestra i ja
Neka jedna podje sa mnom...i ode moja sestra a ja ostala sa majkom...Koja je bila uporna da ustane da ide u wc i ako je imala pelenu...
Znoj me je oblio vracajuci je u krevet jer je popodnevnu terapiju povratila i bila je van sebe...
Kada se sestra vratila htela je da ode i popusi cigaru na sta sam ja reagovala burno ...A ona koja nikada ne place kaze mi - "Mazi je..nece jos dugo"i ode suznih ociju
A ja ostadoh u soku da se sa njom preganjam oko ustajanja...Da bi mi u jednom trenu rekla_"Da Bog da bila na mojim mukama"Na sta sam ja siznula i ljutito sam joj odbrusila i ti na mojim...I pocnem da placem .U tom trenutku je sestra usla i ostala sa njom dok sam ja izasla ...Toliko mi je bilo krivo sto mi je to rekla da sam ridala...Kada sam posla da se vratim sestra i njen sin izlaze...I kazu da je dobila inekciju i da su je najzad preuzeli...To nisam prihvatila i odem da je vidim jos jednom kad oni je vezuju za krevet .i besni mi kazu da izdjem ...Nisam ih poslusala nego sam prisla mami i poljubila je...
Sutra dan 2.5 otisle smo u posetu...
Vise nije imala snage, jedva da je mogla da prica...Prikacena na obe ruke infuzija,kateter pun krvave mokrace...:eek::sad2:
Pridjem i pocnem da je ljubim a ona svesna kao nikada do tada i kaze ..
"Umrecu ti "Ja joj odgovorim - znam...ne boj se ....I pitam je treba li ti nesto a ona ce "SIN"na sta sam joj odgovorila da cu mu reci da dodje I njene poslednje reci upucene meni su bile "MNOGO TE VOLIM"
Onda je sestra ostala sa njom a ja izasla napolje:sad2:
Sutra dan 3.5 zove me sestra i kaze idemo do bolnice mami je lose u sok sobi je..
Da ne duzim...kada smo dosli radili su mami reanimaciju ...U 12h su je iskljucili sa aparata i proglasili zvanicnu smrt...
Saopstenje lekara je bilo da je imala gangrenu creva .Sto je bila posledica dugogodisnjeg dijabeta o kome mama nije vodila racuna..Pa je doslo do unutrasnjeg krvarenja i gangrene...A sadrzaj koji je povracala je bio fekalni...
A kada dodje do toga onda nikome vise nema pomoci...
Pobunila sam se zbog izjave da nije vodila racuna o dijabetu..kako kada sam ja bila pored nje:eek:Na sta mi je doktorka rekla a ko je ranije vodio racuna...I koliko se dnevno setala :rumenko:Kako kada nije htela da ustane a nekada nije reagovala danima...E to je vec Alchajmer !!!
Tako da vi niste mogli da joj mnogo pomognete a i Bozija volja... njen dan je danas:sad2:
 
Poslednja izmena:
Joj,Florena,jezivo iskustvo si prozivela!:sad2: Meni je bilo strasno i procitati ovo sto si napisala,tako da mogu zamisliti kroz sta si prosla!Bol ce vremenom proci,ali secanje na sve te dogadjaje zauvek ostaje.Posveti se sebi i unucima,tako ces se osloboditi dalje patnje!Nemoj sebe opterecivati krivicom sta je ko kome rekao,jer majka ti je bila bolesna,a ti si bila iscrpljena od dugogodisnje posvecenosti njoj!Ljudi smo,nismo masina,planemo,kazemo i sta ne mislimo,ali majka zna da si je volela,kao sto i ti znas da si volela nju!To se oseca,sta god rekli!
Ne ljuti se na sestru,svi smo razliciti i razlicito samim tim i reagujemo na istu situaciju!Neko jednostavno ne ume da pokaze svoja osecanja i ne ume da se nose sa odredjenom sizuacijom!Ljubim te i puno pozdravljam!
 
Draga Florena !!!
Moje iskreno saučešće! Jednom je taj momenat morao doći.....nažalost.....Započela si ovu temu pre više od godinu dana. Jedna knjiga je ispisana...ali nikad završena. Knjiga je deo svih nas koje smo se suočile sa ovom teškom bolešću.... Polako,jedna po jedna, ispisujemo poslednje stranice ove knjige, opraštajući se od naših najdražih......Ali ona ostaje kao putokaz svima koje je ova nevolja snašla!
Pozdrav od Dace!
I znaj...učinila si sve što si mogla...ona je spokojna!
 
A kod mene pocelo ludilo!Juce su mi iz bolnice javili da budem kod kuce,jer ce sanitet dovesti mog oca kuci.Cekam celi dan,tri puta zovem i dobijam odgovor da se ceka sanitet,U 18h,nazovem cetvrti put,da bi mi tad rekla da je lekar odlozio otpust za sutr,tj.danas!Ali niko se nije udostoio da mi to i javi!Inace njegovog lekara sam videla u subotu poslednji put i tada mi je rekao da ce ga pustiti u sredu,i na moje pitanje sta ja dalje da radim,jer on nije stao na noge,rekao mi je da cemo se sve dogovoriti kada dodjem u utorak.Medjutim,kada sam dosla tog dana,sestra mi je saopstila da je Dr na godisnjem i da ona ne zna nista,da zovem ujutro u sredu,kada mu skinu konce i da cu znati kada ide kuci.Uglavnom,danas su ga dovezli,vozac i med.sestra,a ja sama kod kuce,u komsiluku imam samo babe,te sam morala trcati po komsiluku trazeci pomoc da mog oca iznesemo,jer je ta sestra trudna i ne dize nista tesko!!!!:dash:
Otac ne moze ni da sedne,ne kontrolise nuzdu,i sta cu ja sad sa njim,nemam pojma!Cekam muza da dodje da ga presvucemo i da mu stavimo pampers.U otpusnoj listi dat je predlog za banju,te sutra sa tim otpustom moram kod njegovog lekara da mi napise uput za banju,pa tek u ponedeljak da predam zahtev.A kako cemo ga i odvesti u banju,kada ne moze da sedne?
Psihicko stanje mu se pogorsaloNema pojma niocemu,ne zna ni da je operisan!
Ali ne mogu da shvatim kako su ga iskipovali kuci,pa ti sad sta znas sa njim!
Na rani ima zavoj,nista u otpustu ne pise sta sa njom da radim!A ja zivim na selu,ambulanta mi je udaljena kilometar ipo,sestra i lekar dolaze samo ako odes kolima po njih,a ja imam jedan auto,muz ode ujutro na posao,jedino sestru na bicikli da dovezem,ako treba ranu previti!
Najgore mi je za veliku nuzdu,sta i kako sa tim!:dash:
 
Kanarinka, nabavil lopatu, mušemu, može i ona domaćinska, ali vremenom postaje tvrda, pa možeš nabaviti onu što se koristi u kupatilima za kade, asepsol, rukavice, kofa, koje je poluelipsastog oblika, da se izbaci sadržaj iz lopate u trenutku, angažovati fizijatra u privatnoj režiji (oko 10 evra sat vremena tretmana)...ako ne može na lopatu da se isprazni, onda mora da mu daješ laksanse (npr. dulkolakas tablete) i pampers u kombinaciji....
Veruj mi da me je glava zabolela ovog momenta i da mi je muka dok ovo pišem....suvoparno ti dajem savete i znam da se pitaš kako i to da izvedeš....mirisi i kad sve očistiš ostaju u mozgu, a u nosu i da ne govorim....nema najboljeg rešenja, sve su ovo saveti da se problem reši na pola nikada do kraja i sasvim tačno...psiha je tek posebna priča, još u koliko ne bude sarađivao kako valja ....bože pomozi.....
Postoje i stolice sa rupom u sredini tu može da vrši nuždu i da ga malo bolje opereš....skoro sam u jednoj prodavnici pomagala videla jednu košta oko 12000 din...ja sam mojoj majci od jedne nove stolice napravila rupu i obložila sunđerima da joj bude mekše, jednom je sela na nju i ni da čuje sledeći put, a značilo bi mi da je koristi..hiljadu puta se ukakila u krevet i na lopatu i ponekad u pampers...bez obzira, i tada je sve umazano i prospe se pored, a ponekada i ona razmaže ( izmet) što nehotice što u ne znam i ja kom stanju...uglavnom da sve bude higijenski kao na WC šolji nema šanse....neka ti je bog u pomoći...

FLORENA....puno te pozdravljam i tako ti želim da se odmoriš i posvetiš sebi, ćerkama i unucima....kako si morala da se posvetiš majci, tako sa istom energijom si dužna da se posvetiš sebi i svojoj deci....majka počiva u miru, ja mislim da sam moju majku davno izgubila, strepela sam oduvek za nju i njen život, ume da se nametne....osećanja su zeznuta stvar, jedno poglavlje se završilo, mora se napred...preboli to što pre...kako si umela sebi da majku postaviš na prvo mesto, sada lepo postavi sebi prioritete i ŽIVI...

Ujedno pozdrav za Dacu, Vilus, Mistiku, Hajdy, Astriku, Mrvicu, Afroditu....nije mi radio kompjuter oko pet dana, bože dragi kao da sam bila bez ruku za to vreme, koja zavisnost:eek:
 
Hvala ti Gotika na recima podrske!Znam da moram kroz to proci(mada nije moralo,jer da mi se "pametni"stric nije mesao,moj otac bi bio u Domu i ovu operaciju ne bi ni imao):Ali,eto lakse mi je da vam se izjadam iako mi to ne resava problem!Velika vecina vac,na ovoj temi,prosli su kroz ovo i znaju o cemu govorim,te me i razumete! I nekako mi je lakse,iako mi ga to nece oprati oca.
Nadam se da ce u banji nekako uspeti da ga dignu na noge,jer ovi u bolnici su nezainteresovani za ovakvu vrstu pacijenata,mada sumnjam,jer moj otac NE SARADJUJE!
Kada ga je hitna dovezla,doterali su njihovo nosilo do njegovog kreveta,i nas troje da ga spustimo u krevet,a moj otac se cvrsto stegao za sipku i ne pusta!Koliko god mu svi u glas govorili da pusti,jer je tezak i ne mozemo ga drzati u vazduhu,on se pustao nije,sve dok mu med.sestra nije silom odvojila ruku sa sipke!
 
Kanarinka ti ces morati ocu da stavljas pelene! Za tebe ne vidim bolje resenje jer on ne moze da se krece. Ne znam kako ces to da izvedes sama, ali trebalo bi da ga prevrnes na jedan kuk, pa ispod njega stavis pelenu, otvoris je i onda ga vratis na pelenu i zalepis je. To i nije tako tesko, ali kad se uzme u obzir njegova tezina...boze pomozi! :worth: Sto se tice pranja, to je najtezi deo i bilo bi dobro da ti neko u tome pomogne. Ovde u Bg-u moze relativno lako da se pronadje zena za negovanje takvih osoba, ali ti rece da si u selu. Mozda, ako nisi predaleko od Beograda ili nekog drugog grada, ipak mozes da pronadjes nekoga. Strasno je tesko baviti se sam takvim bolesnikom! Moj muz je za svog oca pronasao zenu kojoj placa 10.000 din za 8 sati nege svaki drugi dan. Plus on i njegova majka i...trenutno sestra. Dakle , njih cetvoro!!! Toliko su mogli da placaju, a zena je voljna da radi i vise, ali nema para... Pokusaj preko interneta, ima raznoraznih agencija, pa probaj, a mozes i ti da stavis oglas! Ne znam da li sam ti pomogla, ali zelim ti da bar uspes da pronadjes pomoc jer bez pomoci neces opstati, a ti Kanarinka imas i svoju porodicu. Sve najbolje i srecno!
 
Kanarinka, zanam da ti je užasno teško, ali moraš da preguraš ovaj trenutak.
Mislim da bez pelena nećeš moći. Ti pominješ pampers, ja ne znam tačno kako se zovu pelene za odrasle muškarce, ali ima ih. Mi za mamu koristimo Tenu, možda je to isto. Koristi samo noćne, jer bolje upijaju. U apotekama se kupuju i mušemice, ali ne one plastične, nego papirne, koje ti uveliko spasavaju posteljinu. Neophodno ti je mnogo toalet papira, vata i vlažne maramice, ali nema potrebe da koristiš neke skupe (u Idei ima K plus plave, 4 pakovanja po 72 komada za 400 dinara). U onom jednom postu napisala sam stvarno kako se najlakše presvlače nepokretni bolesnici, koji pružaju otpor, ako ti je to verovatno izgledalo bezveze.
Zbog njegove opšte nege probaj da nađeš neku ženu, možda čak i mlađu snažnu penzinerku koja će ti pomagati sada, mada je najbolje da to bude negovateljica.
Želim ti mnogo sreće.
 
Ne znam da li je i ovo pisala Margareta u tom ranijem postu - za okretanje nepokretnog bolesnika je najbolje postaviti pored obicnog donjeg carsava jos jedan carsav, duzi peskir, musemu ili sta vec poprecno, tako da se taj carsav, ispod struka bolesnika, povuce za okretanje na suprotnu stranu od one na kojoj ste vi i bolesnik vam okrece ledja. Tako se onda postavlja i lopata, i pelena, tako se lakse menja posteljina...Pa onda sve isto, sa druge strane. Ovo sam naucila u bolnici od sestara, uvek rade po dve, svaka sa po jedne strane kreveta. Ali, moze i jedna osoba...

Kateter moze da se na kratko zatvori vrhom ampule, pa da se onda sadrzaj kese direktno izruci u toalet solju, a isto tako je najmanje neprijatnih mirisa ako se i lopata isprazni, uz tusiranje vrelom vodom, pravo u solju.

Ne smem da vam kazem koliko sam godina prolazila kroz sve ovo kroz sta vi sad prolazite. Naravno - sve bolnice uvek gledaju samo da se ratosiljaju pacijenta, naravno - hitna pomoc uvek ocekuje od vas da ste u stanju da nosite roditelje do vozila, ma koliko daleko ga parkirali... I ne vredi nadati se nekoj pomoci jer ljudi izbegavaju da dolaze -
,, da vam ne smetaju''... A, opet - nije ni cudo sto izbegavaju neprijatne scene...

Mislim da je vazno za sve nas da budemo svesne da nismo same, da to sto se desava nije neki usud koji nismo zasluzile, nego da je to deo zivljenja kroz koji moramo da prodjemo. Naravno, ne desava se bas svim ljudima, ali cesto se desava i to je tako. Strasno je vazno da u takvim situacijama uradimo najvise sto mozemo, a opet da same totalno ne odlepimo od uzasa.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Сребрена
Дигитална деменција, нова пошаст
Odgovora
3
Pregleda
338
Schrodinger
Schrodinger

Back
Top