Quantcast

Demencija

sumara

Iskusan
Poruka
6.367
Najudzem zbogom je dosao kraj...mama je otišla nadam se na mnogo lepše mesto.
Tokom njene bolesti, vise puta mi se činilo da nece docekati sledece jutro, i tako skoro 3 godine.
Njeni poslednji meseci, a narocito dani u potpunosti su verni recima Macke Natase , kada je opisivala agoniju svoje majke. Mislila sam da moja majčica mršavica koja je uvek bila gladna, ne može biti ni manja ni tanja.
Za nedelju dana od kako je pocela da odbija da jede, pije tecnost i lekove, postala je senka svoje senke. Nije nas raspoznavala, vilica joj je bila u nekom grcu, kao da ce da zarezi na nas nije vise ni pricala jedino je majku dozivala.
Kako sam je tih dana češće obilazila, a tata je inace nonstop bio pored nje, cinilo mi se da ce se i ovaj put izvuci. Taj dan kao da je cekala da ja odem, da tata za mnom izadje iz sobe i ode na rucak da bi u samoci izdahnula...sama, bez ikoga pored sebe.
Svi znate kako ova boleština vremenom toliko izmeni, onesposobi, izoblici nase voljene, ali kad god sam mislila o svojoj majci, uvek mi je u secanju bila slika jake, pamente, vredne, blage, a ponekad i stroge zene. Slika moje majke, kakva je bila celog svog zivota.
Cuvajte svoje, grlite ih i ljubite....
Sonjche, moje iskreno saučešće.
Bol i olakšanje sad se prepliću, ali sve je to normalno, proći će tuga jednog dana ali sećanje, lepo sećanje uvek će ostati.................
Nemoj da te opterećuje to što je majka umrla sama, smatraj to njenom željom, u većini slučajeva naši voljeni umiru kad ostanu sami, makar to bilo samo 5minuta, retki su oni koji umru a da je neko pored njih.
Čuvaj se i drži se. :zag::zag:
 

vanjusica

Primećen član
Poruka
884
Za sada, san je reguliran. Još uvijek poznaje nas sve, međutim brine me plač. Skoro svaki dan ima tu neku fazu kukanja / plača (sve ono što ju je kroz život sa svekrvom mučilo, kao da je ostala u toj fazi gdje ona sve radi i mora i sada misli isto da radi, a naravno da ne radi ništa). Živi sa svekrvom od 88 godina koju nikad nije volila (sa pravom) i to sada javno pokazuje i govori i čak joj prijeti da će je ubiti. Mislim da nije zdravo da žive skupa po nju jer evidentno je da unosi nemir u nju, ali drugog izbora za sad nema. Nadalje, žena nikad nikoga nije ogovarala niti komentirala, sad joj je to preokupacija. Priče koje se ne može sjetiti krene izmišljati (bude jako smiješnih situacija). Trenutno idemo dalje jer je doktor rekao da doza lijekova koju prima nije dovoljna. Ima problema sa održavanjem higijene, treba joj pomoć pri kupanju ili nakon osnovnih fizioloških potreba, jednostavno zaboravi. Jako se puno prlja dok jede pa ju je teško nagovoriti da se presvuče. Dosta primjetim nemirne ruke, konstantno češanje po glavi. Žali se na trnce u nogama. Motorika joj je dosta usporena iako hoda konstantno ali sporo, jako sporo. Što se komunikacije tiče ugl odgovara samo na pitanja. Koliko vidim dosta se udebljala, kao da nije svjesna koliko joj je dovoljno. Koliko ima, samo guta, a suprug joj kuha tako da hrana i nije toliko kvalitetna i raznovrsna kao prije pa me brinu ti vitamini i minerali.
Kod moje mame je suprotno kada je hrana u pitanju - jede kao miš. Uglavnom kada nudimo hranu, govori da je ona već jela. U principu, primetila sam da je nervira sedanje za sto i obrok. Radije bi prošetala kroz kuću, svratila do kuhinje, uzela zalogaj hleba i tako 100 puta na dan. I mami je san regularan (pupupu), ali joj treba pomoć pri kupanju (ona odbija, ali ja se ubacim kao "da ti pridržim tuš...) jako sporo hoda, mada da budem iskrena celog života je mene grdila jer ne hodam kao dama i učila me sitnim koracima. Njeni koraci su oduvek bili ti damski,sitni, ali sada su baš, baš sitni. Nama je lekar rekao da joj dajemo Neurozan i Magnezijum bilo koje tablete, mada sam čula da je Oligogal Se takođe jako koristan, pogotovu za žene.
 
Top