Quantcast

Demencija

bezuslovna ljubav

Aktivan član
Poruka
1.017
Pozdrav svima, nisam nova na forumu ali sam nova na ovoj temi. Mami su pre 6 meseci dijagnostikovali Alchajmerovu bolest (II faza). Nepotrebno je da spominjem da smo godinama unazad okapali po kojekakvim stručnjacima (neurolozima, psihijatrima, psiholozima, defektolozima..) jer smo primetili da počinje da ima problema sa pamćenjem i orijentacijom. Svi odlasci su završavali sa dijagnozom "blagi kognitivni poremećaj koji je u skladu sa njenim godinama..." Mama ima sada 81 godinu, a simptome demencije pokazuje poslednjih 5 sigurno. Odjednom dobijamo dijagnozu (II faza) i to posle kolapsa koji je imala na pregledu kod ortopeda. Elem, verovali ili ne, moj problem nije mama, jer sam ja vrlo spremna da se nosim sa svim što nas čeka zbog njene bolesti, već članovi porodice (moj brat koji sa svojom porodicom i živi u njenom stanu sa njom) koji žele da je se reše.Moja mama je još uvek funkcionalna (sama se oblači, odlazi u toalet, jede, šeta do lokalnog parka sama...). S obzirom da je priroda mog posla takva da radim dosta od kuće, ja svoje poslovne obaveze mogu obavljati i kod nje što i radim tako da sam ja sa njom svakog radnog dana minimum po 8 sati. Svako veče joj pomažem sa kupanjem (može ona i sama, ali će zaboraviti tako da sam ja tu više podsetnik i pomagač. Uveli smo i pelene, mada ih mi zovemo "papirnate gaćice" kako bismo mogli lakše održavati higijenu i izbeći mogućnost neke infekcije. U svakom slučaju, mene mnogo više mori to što porodica mog brata odbija da se iseli iz njenog stana (nudila sam da se prebace u moj, a ja da dodjem kod mame), već hoće nju da izbace (probala sam da je dovedem kod sebe, ali nju uznemirava boravak van njenog stana koji je duži od 2 sata). Jednostavno ne znam šta mi je činiti jer oni svakodnevno vrše torturu nada mnom govoreći da ja ne priznajem da je mama bolesna i da joj treba pomoć, da ja nisam u toku... Ima li neko slično iskustvo li predlog šta da radim? Ovaj maltretman kroz koji prolazim zbog bratovog bezobrzluka je nepodnošljiv.
Da li su mami uradili ct mozga? Kod demencije se ne moze predvideti tok I u tom smislu razumem razmisljanje tvog brata da se adekvatno smesti na vreme. E sad...doktori kazu da je najbolje da bude sto duze u svom stanu, jer svaka promena moze da pogorsa stanje. Moja mama je funkcionisala u svom stanu godinu dana nakon dobijene dijagnoze uz pomoc gerontodomacice I moju podrsku, ali onda je naglo pocela konfuzija. Do te mere da nije prepoznavla svoj stan I pokusavala je I nocu da se iskrade da ode. Ponekad nije prepoznavla ni mene. Ne zelim da te plasim. Moja mama vec 9 godina boluje od demencije I borimo se svakodnevno. Kod svake osobe je indvidualno kojoj brzinom ce se pogorsavati. Uz vasu brigu I dobrog neuropsihijatra koji je posvecen dementnima, moze da se uspori. Ali ce biti uspona i padova. Bitno je da pratite opste stanje (krvna slika, pritisak, secer...)Vazna je adekvatna terapija.Ne znam gde zivite, ali u svakom slucaju je to bolest koja trazi 24 paznju I negu.Kako vremenom bude gubila sposobnost osnovnih potreba, sve vise cete morati da se angazujete. U domovima se ceka na mesto I moze se desiti da ne mozete u nekom trenutku da je smestite a necete moci da se nosite sa problemom. Ti mozes samostalno da odlucujes o svojoj mami jedino ako joj oduzmes poslovnu sposobnost a tebe stave kao staratelja. Proceduru oko toga ne znam, jer nisam to radila. Tu smo za razgovor. Javi sta se desava.
 

vanjusica

Primećen član
Poruka
885
@bezuslovna ljubav
Hvala puno na podršci. Zaista znači mnogo ova tema i mogu se pronaći različita iskustva što pomaže u ovim situacijama kada razmišljamo da li smo u pravu ili ne. Mami je rađen skener glave nedavno zbog kolapsa koji sam spomenula i tada je registrovane pucanje krvnih sudova u glavi kao i pirmćeno da je u pitanju vaskularni uzrok demencije. Pretužno mi je sve to što joj se dešava, posebno što se radi o visokom intelektualcu (nekada) koji sada postepeno postaje maltene prazan papir. Teško mi je njeno stanje a s druge strane me izuzetno razočarava ponašanje mog brata i to dodatno otežava situaciju i njoj na njen način, a meni jer me to njegovo ponašanje razara dodatno. Moja mama je jako mirnog temperamenta i ona ne pravi nikakve ispade, ali je prosto potrebno da neko bude uz nju za sada za svaki slučaj. Mnogo sam čitala o samoj bolesti, ali koliko mogu da zaključim neispitana je dovoljno, i iskustva su različita ali je definitivno tuga u porodici zajednička za sve. Pokretanje starateljstva je mukotrpan proces koji bi verovatno dodatno pogoršao porodične odnose, a rešenje za trenutnu situaciju ne vidim. Nisam ja nerazumna i nisam protiv doma, ali sam kategorički protiv doma sada u ovoj fazi kada je ona ipak još uvek samostalna i funkcionalna. Ako dodjemo do faze neprepoznavanja doma i članova porodice, ne vidim svrhu zadržavanja mame u porodici, ali do tada, svakako sam izričito protiv. Obilazila sam domove, čak i one tzv dnevne boravke ali mi sve to jezivo izgleda i apsolutno nisam spremna za takav korak u ovom trenutku. Mislim da bih uvenula od tuge.
 

bezuslovna ljubav

Aktivan član
Poruka
1.017
@bezuslovna ljubav
Hvala puno na podršci. Zaista znači mnogo ova tema i mogu se pronaći različita iskustva što pomaže u ovim situacijama kada razmišljamo da li smo u pravu ili ne. Mami je rađen skener glave nedavno zbog kolapsa koji sam spomenula i tada je registrovane pucanje krvnih sudova u glavi kao i pirmćeno da je u pitanju vaskularni uzrok demencije. Pretužno mi je sve to što joj se dešava, posebno što se radi o visokom intelektualcu (nekada) koji sada postepeno postaje maltene prazan papir. Teško mi je njeno stanje a s druge strane me izuzetno razočarava ponašanje mog brata i to dodatno otežava situaciju i njoj na njen način, a meni jer me to njegovo ponašanje razara dodatno. Moja mama je jako mirnog temperamenta i ona ne pravi nikakve ispade, ali je prosto potrebno da neko bude uz nju za sada za svaki slučaj. Mnogo sam čitala o samoj bolesti, ali koliko mogu da zaključim neispitana je dovoljno, i iskustva su različita ali je definitivno tuga u porodici zajednička za sve. Pokretanje starateljstva je mukotrpan proces koji bi verovatno dodatno pogoršao porodične odnose, a rešenje za trenutnu situaciju ne vidim. Nisam ja nerazumna i nisam protiv doma, ali sam kategorički protiv doma sada u ovoj fazi kada je ona ipak još uvek samostalna i funkcionalna. Ako dodjemo do faze neprepoznavanja doma i članova porodice, ne vidim svrhu zadržavanja mame u porodici, ali do tada, svakako sam izričito protiv. Obilazila sam domove, čak i one tzv dnevne boravke ali mi sve to jezivo izgleda i apsolutno nisam spremna za takav korak u ovom trenutku. Mislim da bih uvenula od tuge.
Prosli smo kroz te dileme I grizu savesti...mi koji imamo roditelje u domu. I dan danas me uhvati kriza kada je posetim. Ali kada vidim da mama tamo ima 24h nadzor I da je tu medicinsko osoblje I negovatelji...pa kako bih je ja presvlacila ili kupala kada je jedva dva negovatelji podignu sa stolice I kreveta. Da ne pricam o oscilacijama u ponasanju...a pogotovo potrebi da radim I obezbedim sve. Dobro je sto je tvoja mama sada mirna. Demencija moze da donese promenu u licnosti a moze I da naglasi neko ponasanje. Da li si nekada provela sa njom 24h? Onda mozes da upratis sve sto se desava I kako se snalazi. Meni je rodbina dodatno zagorcala zivot, jer se mama na dva tri sata u njihovom prisustvu ponasala uobicajeno. A onda krene zurka. Probaj da ostanes s njom u njenom stanu dan dva da vidis kako sve to funkcionise. Dok su me upozoravali na opasnosti koje nosi demencija, uporna sam bila da sto duze ostane u stanu. Sad kad vratim film, zahvaljujem Bogu sto je sve proslo bez vecih posledica. Zamisli da moja mama sedi pored televizora koji je poceo da se dimi a ja dotrcavam iz druge sobe I zaticem mamu kako mirno sedi. Jela je tri cetiri dana mleko I hleb jer nije umela da ukljuci sporet. Stalno je tvrdila da se sve pokvarilo. a bila je vrsna domacica. Razvalila je civiluk misleci da su to vrata koja ne moze da otkljuca. Sve to moja rodbia nije videla I mislila je da izmisljam. Polako, nemojte da panicite. Dogovori sa bratom da uvek neko bude sa mamom. Angazujte gerontodamacicu bar na sat dva dnevno. Nemojte pred njom pricati o njenoj bolesti. Oni sve cuju I to ih plasi I uznemirava.
 

Piano020

Poznat
Poruka
7.681
Citajuci vasa iskustva ovdje, pitam se: koji je to momenat kada ste zakljucili da vas roditelj, ako se o njima radi, nije vise ona licnost koju ste poznavali cijeli zivot?
I, ne zamjerite na pitanju, nakon vasih iskustava: da li bi se opredijelili za eutanaziju u trenutku kada ova bolest oduzme od vas vase Ja, ( ukoliko obolite od iste)?
Ja sam obavijestila svoje najblize, oni se smjeskaju, ne vjeruju, da zelim eutanaziju u tom slucaju.
Bice ne umire samo tjelom nego i duhom.
 

Marge Simpson

Iskusan
Poruka
6.591
Ti ne znaš da si dementan ili psihički bolestan ako to jesi... To što su halucinacije su, za obolelu osobu, realnost i to bez trunke sumnje. Da tebi sad neko kaže da si dementna osoba i da će sprovesti eutanaziju, da li bi se složila, sada, ovog momenta ?
Da li mislim da bi eutanazija bila dobra opcija...pa ne...nekako verujem da smo svi mi na ovom svetu sa određenim zadatkom datim od Boga ili nečeg u čega već verujete.
I vrlo mi je teško sa dementnom majkom, i danas me je zvala u cik zore kako bi u panici ispričala da su je posipali belim metalnim prahom i da je tako zrače, i otišla sam do nje što pre...pokazivala mi je rane i kako joj curi krv iz ruke (koja je bila nepovređena i neoštećena jer su to samo halucinacije). I da, često poželim da joj dođe kraj, da i njoj bude lakše (ako je to način). Ali...to ne ide tako...
 

beket

Primećen član
Poruka
969
Da li bi se opredijelili za eutanaziju u trenutku kada ova bolest oduzme od vas vase Ja, ( ukoliko obolite od iste)?
Ja sam obavijestila svoje najblize, oni se smjeskaju, ne vjeruju, da zelim eutanaziju u tom slucaju.
Kad bude izmišljen vremeplov i takvo putovanje u budućnost, možda ćemo moći da programiramo sopstveno samoubistvo. Ali do tada su sve ovo samo gluposti. Čak i u zemljama u kojima je dozvoljena eutanazija NEOPHODNO je da bolesnik bude u tom trenutku pri zdravoj pameti. A demencija im upravo tu mogućnost oduzima...
 

bezuslovna ljubav

Aktivan član
Poruka
1.017
Citajuci vasa iskustva ovdje, pitam se: koji je to momenat kada ste zakljucili da vas roditelj, ako se o njima radi, nije vise ona licnost koju ste poznavali cijeli zivot?
I, ne zamjerite na pitanju, nakon vasih iskustava: da li bi se opredijelili za eutanaziju u trenutku kada ova bolest oduzme od vas vase Ja, ( ukoliko obolite od iste)?
Ja sam obavijestila svoje najblize, oni se smjeskaju, ne vjeruju, da zelim eutanaziju u tom slucaju.
Bice ne umire samo tjelom nego i duhom.
Bilo je trenutaka kada sam pomisljala da je smrt pomilovanje. Moja mama je poslednjih godina jedna vesela devojcica koja obozava da peva I da se smeje. Simpaticna je i kada se naduri. Brblja nelogicnosti I izmislja i izrazava sumanute ideje. Ume i da bude gruba kada se naljuti I uznemiri I nekada to potraje... a nekada se brzo vrati u bolje raspolozenje. Uvek je volela salu, ali nikada nije pevala I toliko se smejala. A uz nju sam naucila sta je bezuslovna ljubav. Nije me grlila I ljubakala kada sam bila mala, niti smo mnogo izgovarali osecanja. Sada smo ispoljile sve emocije. Sada sam naucila da ima mnogo dobrih ljudi oko nas. I usamljenih I napacenih I siromasnih. I da je nekome dovoljan osmeh I pruzena ruka. I da su neki zli iz neznanja I nesvesnosti. A ima I svesno bezobraznih iz losih ubedjenja I predrasuda...I iz hira...Njih ignorisemo ili im damo do znjanja. I tesko je. I mnogo je tesko. Ali ima I predivnih trenutaka. Drugacije sam se postavila u odnosu na prve godine mamine bolesti. Sada ne podizem ton kada sam zatecena maminim nerazumnim postupkom. Nasmejem se I gledam da nju umirim ili da se nasalim. Pratim njena osecanja. Tako je stitim od strahova. Osvescujem moja osecanja. Kada sam rekla maminoj doktorici da mi je mnogo tesko u prvim godinama mamine bolesti, dobila sam odgovor *Pa to je zivot. Sta bi ti htela.* To je I dalje moja mama, a sve sto nas muci I plasi je demencija. Objavila sam rat demenciji cim je stigla dijagnoza. Izgubila sam mnoge bitke. Zadala mi je teske rane. Ali, borba se nastavlja. I zivim za primirja. I to je zivot.
 

bezuslovna ljubav

Aktivan član
Poruka
1.017
Ti ne znaš da si dementan ili psihički bolestan ako to jesi... To što su halucinacije su, za obolelu osobu, realnost i to bez trunke sumnje. Da tebi sad neko kaže da si dementna osoba i da će sprovesti eutanaziju, da li bi se složila, sada, ovog momenta ?
Da li mislim da bi eutanazija bila dobra opcija...pa ne...nekako verujem da smo svi mi na ovom svetu sa određenim zadatkom datim od Boga ili nečeg u čega već verujete.
I vrlo mi je teško sa dementnom majkom, i danas me je zvala u cik zore kako bi u panici ispričala da su je posipali belim metalnim prahom i da je tako zrače, i otišla sam do nje što pre...pokazivala mi je rane i kako joj curi krv iz ruke (koja je bila nepovređena i neoštećena jer su to samo halucinacije). I da, često poželim da joj dođe kraj, da i njoj bude lakše (ako je to način). Ali...to ne ide tako...
Mozda je beli prah puder, koji ona dozivljava kao nesto strano sto moze da joj naskodi. Mozda su negovatelji malo grublji dok to rade, pa je uznemire. U svakom slucaju je to dozivljaj dementnog. Reci joj da ces sve preduzeti da se to vise ne ponavlja. Mojoj mami kazem da su isterani oni koji to rade. I da sada stavljaju fini prah koji je neguje. Ako nastavi, pokusaj da prebacis pricu na nesto drugo. Uobicajeno skrenem paznju glavnoj sestri da negovatelji obrate paznju na ponasanje. Pitam ko je radio u toj smeni. Popricam I sa negovateljima kada sam tamo. Pokazem da ih razumem, ali im objasnim mamine strahove. Gledam da se nasmejemo.
 

vanjusica

Primećen član
Poruka
885
Prethodni mesec dana sam provela sa svima njima, čak i spavala sa njom. Svojoj kući nisam išla uopšte. Inače provodim svakog dana sa njom celo svoje radno vreme od 9h do 17h (priroda posla mi to dozvoljava na sreću). Govorili su mi da ustaje noću, da tokom dana 100 puta ide u toalet.... Niti je ustajala noću, niti je 100 puta išla u toalet.. U principu, kada sam ja sa njom izuzetno je mirna, čak i previše. Činjenica je da se mora podsećati da uzme lekove, da joj se postavi da jede, ali kada sam ja tu, ona je spremna da mi pomogne u kuhinji (zamolim je da napravi salatu, postavi sto, posle ručka voli da podigne sto...). Kada dodjem ujutru, odmah pita čime da me posluži, da li da mi skuva kafu.. Trudim se da joj dozvolim maksimalno angažovanje u njenim mogućnostima. Donesem čarape iz svoje kuće (a mnogo ih imam) rasparene i zamolim je da ih upari, da ušije nešto.. Ukratko, ja imam više energije i volje da joj pomognem od porodice mog brata. Prirodno je da svi imamo obaveze, i nije lako brinuti o dementnoj osobi. Ne da nije lako, nego je zahtevnije od deteta jer dete vremenom raste i osamostaljuje se, a dementna osoba sve više zavisi od drugih i pri tome postaje opasna i po sebe i po ukućane. Na moju veliku žalost ona ne želi da predje kod mene a bilo bi nam svima lakše da hoće. Jasno mi je da će se njeno stanje pogoršati, nisam nerazumna, samo bih želela da joj omogućim da što duže boravi u svom stanu.
Da li neko zna kako se pokreće procedura za dobijanje mesta u domu?
@Marge Simpson - slažem se sa @bezuslovna ljubav sigurno je puder uznemirio mamu. Bože, koliko je tužno gledati ih nemoćne, a isprepadane. Tužno, jako tužno, a najgore od svega je što smo i mi sa njima isto tako i nemoćni i isprepadani ako ne i više.
 

Marge Simpson

Iskusan
Poruka
6.591
Ne nije puder, pisala sam i ranije, ona ima i paranoidnu shizofreniju, imala je jake halucinacije, bojala se nepostojećih kamera, brisala je krpom ruke i ubeđivala me da je krpa crna. Pocepala je većinu garderobe koja joj je bila u ormaniću ubeđivajući me da joj to neko radi. Odmah su odreagovali u domu jer imaju lekara, a i psihijatar dolazi dva puta nedeljno. Dobila je terapiju, i dalje ima halucinacije ali se ne boji tako jako. Ubeđena je da zna ko je "prodao" u dom i da je krajnji cilj da je muče do smrti. U pitanju je potisnuta mržnja prema mom bratu kome je i brak rasturila i koga nije videla više od 15 godina, ali joj se stalno priviđa. Često je "krivac" i moj muž a ne tako često i ja.
A sad druga priča...Danas sam imala poziv iz suda jer moraju da rade reviziju oduzimanja poslovne sposobnosti koja joj je oduzeta pre 4 godine. Izaći će sudski veštaci u dom a ja idem da dajem izjavu u sud. Jel neko prolazio kroz to ?
 

sonjche

Obećava
Poruka
65
Citajuci vasa iskustva ovdje, pitam se: koji je to momenat kada ste zakljucili da vas roditelj, ako se o njima radi, nije vise ona licnost koju ste poznavali cijeli zivot?
I, ne zamjerite na pitanju, nakon vasih iskustava: da li bi se opredijelili za eutanaziju u trenutku kada ova bolest oduzme od vas vase Ja, ( ukoliko obolite od iste)?
Ja sam obavijestila svoje najblize, oni se smjeskaju, ne vjeruju, da zelim eutanaziju u tom slucaju.
Bice ne umire samo tjelom nego i duhom.
Francuski film "Poslednja lekcija" govori o tome. Bio je pre nekoliko meseci na TV, tuzno...
 

Piano020

Poznat
Poruka
7.681
Francuski film "Poslednja lekcija" govori o tome. Bio je pre nekoliko meseci na TV, tuzno...
Pokusacu da ga nadjem na netu, Netflix-u...negdje...
Postavih pitanje zbog nas, koji jos znamo koji je dan kada se probudimo i cije lice nam se nasmije uz dorucak...da li ta vasa iskustva vas poticu na drugacija razmisljanja o Prestanku...
Tjesim se da sam mojoj bebici ostavila u sjecanju majku koja voli muziku, politiku, istoriju, otkrivanje svijeta, slobodu razmisljanja i pravljenja gresaka...hoce li to potamniti i ishlapiti ako, ikada, odem nesvjesna sebe?
 

crossbeam

Početnik
Poruka
10
Pozdrav, psihologijsko testiranje obavljeno jučer, nalaz je u prilogu. Znam da je loše, međutim molim vas da mi pojasnite što to znači u stvarnom životu, što očekivati, želim da se ja i obitelj pripremimo što je moguće više, da ostavrimo rema njoj bolji pristup, da je mi ne uznemiravamo dodatno. U sredini gdje živimo savjetovališta za obitelji nema. Imate li neki savjet za ishranu, minerale i vitamine? Također, ukoliko je kome potrebna radna bilježnica za vježbanje osobama sa raznim oblicima demencije, rado ću je proslijediti na e mail. Napominjem da smo dijagnozu dobili u 10.mj 2018.g. Toliko im je trebalo. 565854
 

crossbeam

Početnik
Poruka
10
Nešto smo došli na temu sa prijateljem koji je doktor (doduše opće prakse), kako bi bilo da joj damo joint (možda pola) ili kapnuti ulje kanabisa na cigaretu da je opusti? Jel ima tko kakva iskustva?
 

bezuslovna ljubav

Aktivan član
Poruka
1.017
Pokusacu da ga nadjem na netu, Netflix-u...negdje...
Postavih pitanje zbog nas, koji jos znamo koji je dan kada se probudimo i cije lice nam se nasmije uz dorucak...da li ta vasa iskustva vas poticu na drugacija razmisljanja o Prestanku...
Tjesim se da sam mojoj bebici ostavila u sjecanju majku koja voli muziku, politiku, istoriju, otkrivanje svijeta, slobodu razmisljanja i pravljenja gresaka...hoce li to potamniti i ishlapiti ako, ikada, odem nesvjesna sebe?
Naravno da nece. I ne treba se opterecivati. U jednom trenutku sam rekla doktorici da sam srecna sto je moja mama ziva, bez obzira na njenu pogubljenost. A onda sam u jednom razgovoru o stanju moje mame uzviknula *Ali to nije moja mama*. Mislila sam na sve sposobnosti I emocije I ponasanje... Naravno da ne zaboravljam na sve sto je bila. To se ne zaboravlja. Smatram da je to nemoguce kod svakog. Pokusavam sve vise poslednje 3-4 godine da razmenim sto vise emocija I da odrzim dobro raspolozenje u kontaktu s njom. I njoj to prija. Svakako je cesto pohvalim u sadasnjem vremenu da je uvek sve postizala i da joj to uspeva i sada, dobija nagrade I da je dobijala I da je svi cene kao I uvek I da je najbolja...I to njoj prija mada je u sadasnjosti drugacije. Bez obzira na to sto rasturi posteljinu, pohvalim je da je uvek pedantna I vredna. Ako je gurnula pantalone u dokolenice, kazem da je uvek vodila racuna da bude doterana I poljubim je I ona je srecna zbog toga. Pevamo I fiktivno spremamo rucak.Zurimo da zavrsimo posao u kancelariji pa da uzivamo zajedno. Planiramo...Pricamo bajke sa elementima filozofije, istorije, umetnosti...ali sjajnih dosetki, kao I viceva bez veze...borimo se ...
 

bezuslovna ljubav

Aktivan član
Poruka
1.017
Pozdrav, psihologijsko testiranje obavljeno jučer, nalaz je u prilogu. Znam da je loše, međutim molim vas da mi pojasnite što to znači u stvarnom životu, što očekivati, želim da se ja i obitelj pripremimo što je moguće više, da ostavrimo rema njoj bolji pristup, da je mi ne uznemiravamo dodatno. U sredini gdje živimo savjetovališta za obitelji nema. Imate li neki savjet za ishranu, minerale i vitamine? Također, ukoliko je kome potrebna radna bilježnica za vježbanje osobama sa raznim oblicima demencije, rado ću je proslijediti na e mail. Napominjem da smo dijagnozu dobili u 10.mj 2018.g. Toliko im je trebalo. Pogledajte prilog 565854
Svaki slucaj je prica za sebe. Postoje opsti simptomi I tokovi, ali nepredvidljivo je I zavisi od dosta faktora. Mozes u razgovoru sa nama dobiti neke smernice za konretne situacije. Kod moje mame je toliko osciliralo da sam mislila pre 8 godina da je gotova I da nema povratka, a onda uz pomoc lekova I snalazenja ...evo I danas je manje vise ili previse komunikativna, isto I za raspolozenje...vremenom gubi pojedinacne sposobnosti, pa se prestrojavamo...I dnevno oscilira a pogotovo kad se setim sta je sve bilo unazad. leti je stabilnija, pre podne je bolje raspolozena...a ima I obrnutih situacija...sto je moguce vise prilagoditi terapiju I kontrolisati opste stanje zdravlja. Tu smo da ti pomognemo
:heart:
 

crossbeam

Početnik
Poruka
10
Svaki slucaj je prica za sebe. Postoje opsti simptomi I tokovi, ali nepredvidljivo je I zavisi od dosta faktora. Mozes u razgovoru sa nama dobiti neke smernice za konretne situacije. Kod moje mame je toliko osciliralo da sam mislila pre 8 godina da je gotova I da nema povratka, a onda uz pomoc lekova I snalazenja ...evo I danas je manje vise ili previse komunikativna, isto I za raspolozenje...vremenom gubi pojedinacne sposobnosti, pa se prestrojavamo...I dnevno oscilira a pogotovo kad se setim sta je sve bilo unazad. leti je stabilnija, pre podne je bolje raspolozena...a ima I obrnutih situacija...sto je moguce vise prilagoditi terapiju I kontrolisati opste stanje zdravlja. Tu smo da ti pomognemo
:heart:
Za sada, san je reguliran. Još uvijek poznaje nas sve, međutim brine me plač. Skoro svaki dan ima tu neku fazu kukanja / plača (sve ono što ju je kroz život sa svekrvom mučilo, kao da je ostala u toj fazi gdje ona sve radi i mora i sada misli isto da radi, a naravno da ne radi ništa). Živi sa svekrvom od 88 godina koju nikad nije volila (sa pravom) i to sada javno pokazuje i govori i čak joj prijeti da će je ubiti. Mislim da nije zdravo da žive skupa po nju jer evidentno je da unosi nemir u nju, ali drugog izbora za sad nema. Nadalje, žena nikad nikoga nije ogovarala niti komentirala, sad joj je to preokupacija. Priče koje se ne može sjetiti krene izmišljati (bude jako smiješnih situacija). Trenutno idemo dalje jer je doktor rekao da doza lijekova koju prima nije dovoljna. Ima problema sa održavanjem higijene, treba joj pomoć pri kupanju ili nakon osnovnih fizioloških potreba, jednostavno zaboravi. Jako se puno prlja dok jede pa ju je teško nagovoriti da se presvuče. Dosta primjetim nemirne ruke, konstantno češanje po glavi. Žali se na trnce u nogama. Motorika joj je dosta usporena iako hoda konstantno ali sporo, jako sporo. Što se komunikacije tiče ugl odgovara samo na pitanja. Koliko vidim dosta se udebljala, kao da nije svjesna koliko joj je dovoljno. Koliko ima, samo guta, a suprug joj kuha tako da hrana i nije toliko kvalitetna i raznovrsna kao prije pa me brinu ti vitamini i minerali.
 

bezuslovna ljubav

Aktivan član
Poruka
1.017
Za sada, san je reguliran. Još uvijek poznaje nas sve, međutim brine me plač. Skoro svaki dan ima tu neku fazu kukanja / plača (sve ono što ju je kroz život sa svekrvom mučilo, kao da je ostala u toj fazi gdje ona sve radi i mora i sada misli isto da radi, a naravno da ne radi ništa). Živi sa svekrvom od 88 godina koju nikad nije volila (sa pravom) i to sada javno pokazuje i govori i čak joj prijeti da će je ubiti. Mislim da nije zdravo da žive skupa po nju jer evidentno je da unosi nemir u nju, ali drugog izbora za sad nema. Nadalje, žena nikad nikoga nije ogovarala niti komentirala, sad joj je to preokupacija. Priče koje se ne može sjetiti krene izmišljati (bude jako smiješnih situacija). Trenutno idemo dalje jer je doktor rekao da doza lijekova koju prima nije dovoljna. Ima problema sa održavanjem higijene, treba joj pomoć pri kupanju ili nakon osnovnih fizioloških potreba, jednostavno zaboravi. Jako se puno prlja dok jede pa ju je teško nagovoriti da se presvuče. Dosta primjetim nemirne ruke, konstantno češanje po glavi. Žali se na trnce u nogama. Motorika joj je dosta usporena iako hoda konstantno ali sporo, jako sporo. Što se komunikacije tiče ugl odgovara samo na pitanja. Koliko vidim dosta se udebljala, kao da nije svjesna koliko joj je dovoljno. Koliko ima, samo guta, a suprug joj kuha tako da hrana i nije toliko kvalitetna i raznovrsna kao prije pa me brinu ti vitamini i minerali.
Moja mama je pila oligogal sa selenom ili cinkom. A sada pije Neurozan, s tim da je pre uzimanja tog preparata morala da proveri stitnu zlezdu - hormone. Ne znam zasto. Centrum za zene mnogi hvale. Ogranicite joj kolicinu obroka. Nije dobro ni da mrsavi, ali ne valja ni da se jako udeblja. Moja mama pet minuta posle jela tvrdi da joj nista nismo dali da jede. Nemojte se pecati na to. Dementni se uvek ostrvi na nekoga. Najcesce na onoga ko ga najvise neguje I prisutan je. Tako I prazni napetost. Bar su mene tako smirivali kada se moja mama svadjala sa cimerkama ili komsijama.
 

rosel

Iskusan
Poruka
6.150
Hvala na savetu i podrsci.Sto se tice tecnosti boluje i od dijabeta pa je konzumira u neverovatnoj kolicini ali isto tako po celi dan i noc trazi sta ce da pojede.Kad joj secer skoci ne zivi vise u stvarnom svetu.Ili sta se vec desi u njenoj glavi??Ne poznaje ni najrodjenije.Retki su trenuci njene svesnosti ili realnosti.Uglavnom je uvek orna za svadju i svima preti.Dali su sposobni za tako nesto?Zanosi se i cesto pada.Zna li neko sta se dogadja jer lekari kazu da je to to a sta i dokle slezu ramenima.:(
Sto se tice secera, jede jer joj je secer povecan, znaci da terapija nije dobra,to treba resiti.
A sto se same demencije tice pislaa sma ranije, ad se mama razbolela sad ce skoro tri godine .
Jos uvek zna ko sam, mada kad je promena vremena uzasno reaguje.Bukvalno je osamucen ajedva izgovara reci, krene da mi kaze i ne moze i onda se jako nervira.
Ja joj tada pridjem i zagrlim i kazem ne boj se tu sam ja, hajde polako mi reci....uspem da dobijem odgovor.Moja mama ima jako velike strahove jer je svesna sta joj se desava i onda se boji da ostane sama, ali ja ako idem na posoa kazem joj ja sada idem da zaradim para za tvoje pelenice i lekioce a ti se nikog anemoj bojati, D ali verujete da me razume i da se smiri, muz ne radi ,pa je on uvek sa njom, sto mi mnogo olaksava brigu oko mame.
Ja svoju mamu nikada u dom necu dati .
Citala sam sta je pisala@bezuslovna ljubav
pisala da ima problem sa bratom...imam i ja sa sestrom ,koja se toliko uplasila demencije kao da je prelazna bolest ,tako da ni mene ne zeli da vidi a o mami da ne pricam, jako sramotno, ruzno.I svakoga treba da je sram da svog roditelja ostavi na cedilu , nisma za dom,vise sam za zenu koja ce paziti mamu dok ja ne dodjem s posla...
Iz mog iskustva sam shvatila da moram biti korak ispred , da je osluskujem, pratim, ophodim se prema njoj nezno i ugadjam joj kao sto je ona meni ugadjala kad sam bila dete, devojcica, dvojka, razumet,e navikla je da uvek bude lepo obucena, kreme i to...nije mi problem, cak i pravim ritual od toga, pa ona bukvlano uziva kao malo dete.
Kad prihvatite obavezu ,onda je maximalno i pruzite. :heart:
 

sonjche

Obećava
Poruka
65
Najudzem zbogom je dosao kraj...mama je otišla nadam se na mnogo lepše mesto.
Tokom njene bolesti, vise puta mi se činilo da nece docekati sledece jutro, i tako skoro 3 godine.
Njeni poslednji meseci, a narocito dani u potpunosti su verni recima Macke Natase , kada je opisivala agoniju svoje majke. Mislila sam da moja majčica mršavica koja je uvek bila gladna, ne može biti ni manja ni tanja.
Za nedelju dana od kako je pocela da odbija da jede, pije tecnost i lekove, postala je senka svoje senke. Nije nas raspoznavala, vilica joj je bila u nekom grcu, kao da ce da zarezi na nas nije vise ni pricala jedino je majku dozivala.
Kako sam je tih dana češće obilazila, a tata je inace nonstop bio pored nje, cinilo mi se da ce se i ovaj put izvuci. Taj dan kao da je cekala da ja odem, da tata za mnom izadje iz sobe i ode na rucak da bi u samoci izdahnula...sama, bez ikoga pored sebe.
Svi znate kako ova boleština vremenom toliko izmeni, onesposobi, izoblici nase voljene, ali kad god sam mislila o svojoj majci, uvek mi je u secanju bila slika jake, pamente, vredne, blage, a ponekad i stroge zene. Slika moje majke, kakva je bila celog svog zivota.
Cuvajte svoje, grlite ih i ljubite....
 

bezuslovna ljubav

Aktivan član
Poruka
1.017
Najudzem zbogom je dosao kraj...mama je otišla nadam se na mnogo lepše mesto.
Tokom njene bolesti, vise puta mi se činilo da nece docekati sledece jutro, i tako skoro 3 godine.
Njeni poslednji meseci, a narocito dani u potpunosti su verni recima Macke Natase , kada je opisivala agoniju svoje majke. Mislila sam da moja majčica mršavica koja je uvek bila gladna, ne može biti ni manja ni tanja.
Za nedelju dana od kako je pocela da odbija da jede, pije tecnost i lekove, postala je senka svoje senke. Nije nas raspoznavala, vilica joj je bila u nekom grcu, kao da ce da zarezi na nas nije vise ni pricala jedino je majku dozivala.
Kako sam je tih dana češće obilazila, a tata je inace nonstop bio pored nje, cinilo mi se da ce se i ovaj put izvuci. Taj dan kao da je cekala da ja odem, da tata za mnom izadje iz sobe i ode na rucak da bi u samoci izdahnula...sama, bez ikoga pored sebe.
Svi znate kako ova boleština vremenom toliko izmeni, onesposobi, izoblici nase voljene, ali kad god sam mislila o svojoj majci, uvek mi je u secanju bila slika jake, pamente, vredne, blage, a ponekad i stroge zene. Slika moje majke, kakva je bila celog svog zivota.
Cuvajte svoje, grlite ih i ljubite....
Moje saucesce, draga. Sa toliko ljubavi I paznje si se posvetila svojim roditeljima, brinuci o svim mogucim detaljima, gledajuci da obezbedis sve I mami I tati...Najcesce se tako desavaju odlasci, kao da cekaju da ostanu sami. Ljubim te
 

vanjusica

Primećen član
Poruka
885
Jaooo @sonjche jako mi je žao. Ne znam šta bih rekla... Sigurna sam da si u pravu i da je na boljem mestu od onog u kome je bila poslednjih godina. Nema više patnje, bolova, tuge, nemoći... Sa osmehom na licu, lagana kao pero, bdi nad vama.
Gledam svoju majku i pokušavam da ponovo vidim stamenu i plemenitu ženu. Plemenitost nije izgubila, stamenost odavno. Gledam kako izuzetno obrazovana žena, sada sriče dok čita, a celog života knjige nije ispuštala iz ruke. Muči se, novine prelistava, ukrštene reči još uvek pokušava da reši, ali ne uspeva ni trećinu pa se sekira, rastuži. Kvizove je obožavala, sada gledamo Slagalicu, složi poneku reč do 6 slova (nekada ispod 10 to nije bilo)... Ljubav prema životinjama je tu, ne nestaje, uživa u šetnjama sa mojim psom, baca mu lopticu, to je čini srećnom. Trudim se da maksimiziram sve ono što je čini srećnom. Živimo dane mrmota, ponavljamo iste rečenice svakog dana kao da ih prvi put doživljava... Teško je, ali sve dok joj viđam osmeh na licu, srećna sam i ja.
 
Top