Demencija

[Mirjanami]

Retko ko prepozna rane znake demencije. Tek kad gledamo unazad, posle postavljene dijagnoze, većina nas je zakljucila da je sve pocelo godinama pre. Kod starih ljudi to pocinje polako i podmuklo, pa se pripisuje karakteru, staračkoj ćudljivosti i zaboravnosti. Ako stari roditelj zivi sam, nema ko ni da vam javi za razne gafove i prodju neprimeceni. Kad ih obilazite, deluju kao da je sve u redu, do nekog trenutka kad vam se upali crvena lampica. Kad se demencija razvije kod nekog malo mladjeg, na primer, sezdesetak godina, znaci su odmah uocljivi, bolest se brze razvija i brze zavrsava. Nazalost, znam par takvih slučajeva. Affro, dobro su ti rekli ostali, ako i malo sumnjas, pravo kod doktora.

 

[LJILJA MMM]

Jelena izvini, ali ne mogu da zaustavim smeh Tvoj opis oca me je podsetio na mog tatka i svakakve dogodovštine sa njim. I posramljenu D. koja nam sagnute glave govori da je moj J. nju zaprosio ali da ona nije stvarno ništa učinila po tom pitanju .......i kako se udvarao svim ženama gde god da smo išli. Na kliničkom centru sam ga jedva stizala ( a išao je sa štapom) jer je svako žensko morao da ispita.....socijalnu radnicu, onu na šalteru, bolesnice, žene koje su čekale, psihijatra, psihologa, čistačice Hiperaktivan dekica

 

[j.e.l.e.n.a.]

Jelena izvini, ali ne mogu da zaustavim smeh Tvoj opis oca me je podsetio na mog tatka i svakakve dogodovštine sa njim. I posramljenu D. koja nam sagnute glave govori da je moj J. nju zaprosio ali da ona nije stvarno ništa učinila po tom pitanju .......i kako se udvarao svim ženama gde god da smo išli. Na kliničkom centru sam ga jedva stizala ( a išao je sa štapom) jer je svako žensko morao da ispita.....socijalnu radnicu, onu na šalteru, bolesnice, žene koje su čekale, psihijatra, psihologa, čistačice Hiperaktivan dekica

Ma ima tu prica i pricica s njim
pre nego sto smo skontali da je djavo odneo salu,pa ga smestili u dom gde ima 24h nadzor,vracali su ga taksisti sa razlicitih krajeva grada...zenu u kiosku gde se uplacuje Loto je do suza dovodio posto je po ceo dan isao da trazi da mu isplate 5 mil. Eura sto je dobio n a Loto-u.
inace je stvarno celog zivota igrao Loto i po malo dobijao,ali nikad neke znacajne iznose.
I onda jedan dan,mi dolazimo s posla kuci,a on namiguje mom muzu i kaze 5 milionaaaaa,sa sve osmehom od uva do uva.
kad smo ga pitali gde mu je listic,kaze...otvorio sam prozor da se izluftira soba,dunuo vetar i odneo ga
al sigurno ima duplikat zena u kiosku,sutra ce on opet do nje


O pokusajima da zapali mirisljavu svecu posle koje smo pola biblioteke morali da izbacimo,ne bih ovom prilikom

 

[LJILJA MMM]

sirota žena
znaš šta......ulepšala si mi veče ovim pričama
moj tatko je izluđivao prodavačice u radnji. Na kraju su se sporazumeli da kupuje badem kao lek...lešnik takođe lekovit i tone sardina

Moram da objasnim onima koji nemaju ovakve "slučajeve" ali imaju drugačije slučajeve demencije. Smejemo se jer shvatamo suštinu bolesti. Isprva sam se nervirala, a onda prestala. I moj tatko se smejao kad se ja smejem njegovim ujdurmama. I tada je bio sretan i svestan da je sretan. Neki bolesnici su ovakvi. I ko misli da je lako sa njima, grdno se vara. Njih sačuvati od povreda, padova, lomnjave, saobraćaja, zapaljene kuće, strujnog udara, strahova je nemoguća misija. Zato i jesu u domu. Zato i treba da budu u domu jer nisu mirni, jer traže 24 sata nadzor koji samo ljudi u smenama mogu da pruže.

 

[Afroo]

Eh drage divne zene, hvala vam puno za sve.
Moram reci sto se tice mame nema ni naznaka iako su i baka i jedan ujak bili dementni pred kraj zivotA, tatu na zalost nemsm evo 21 godinu .
Radi se o tome sto mi se javljaju neki strahovi (ne grdite me odmah, ja nista o toj bolesti ne znam) kod sebe licno. Zivim sama i bolje da se malo yzalud plasim nego da zaboravim ko sam. Naime, sve cesce mi se desi da ne mogu da se setim neceg sto sam znala u pola noci ne mogu da se setim ksko se zove recimo kolsc koji obozvam po tri dana, a ne smem da oitam, onda se setim i za minut ponovo zsboravim. Prevrnem kucu da nadjem ono na sigurno ostavljeno, i znam da je tu negde, nema
I onda danima sve normalno.
E sad, mozda ovo sto se sad desava i nema neke veze sa tom bolescu, mozda nikad ni nece imati, ali kako su i moji bliski rodjsmaci imali taj problem mislim da moze da mi se desi
Jako bih volela da se samo bzvz plasim, i to bi bilo super, ali...
Mozda da se posavetujem sa mojom dr opste prakse, ali je jako mlada i pitanje je koliko se sustetala sa tim.

 

[Afroo]

Eto tako, mozda sam postala samo jedan obican hipohonder, i to bi bilo super, s sta ako nisam?

 

[LJILJA MMM]

Eh drage divne zene, hvala vam puno za sve.
Moram reci sto se tice mame nema ni naznaka iako su i baka i jedan ujak bili dementni pred kraj zivotA, tatu na zalost nemsm evo 21 godinu .
Radi se o tome sto mi se javljaju neki strahovi (ne grdite me odmah, ja nista o toj bolesti ne znam) kod sebe licno. Zivim sama i bolje da se malo yzalud plasim nego da zaboravim ko sam. Naime, sve cesce mi se desi da ne mogu da se setim neceg sto sam znala u pola noci ne mogu da se setim ksko se zove recimo kolsc koji obozvam po tri dana, a ne smem da oitam, onda se setim i za minut ponovo zsboravim. Prevrnem kucu da nadjem ono na sigurno ostavljeno, i znam da je tu negde, nema
I onda danima sve normalno.
E sad, mozda ovo sto se sad desava i nema neke veze sa tom bolescu, mozda nikad ni nece imati, ali kako su i moji bliski rodjsmaci imali taj problem mislim da moze da mi se desi
Jako bih volela da se samo bzvz plasim, i to bi bilo super, ali...
Mozda da se posavetujem sa mojom dr opste prakse, ali je jako mlada i pitanje je koliko se sustetala sa tim.

A šta misliš da se nama ne dešavaju takve stvari? Redovno. Znaš ti da sam ja u pripremama za ćerinu svadbu kupila lep zeleni otirač za ispred ulaznih vrata u kuću. I znam gde sam ga ostavila. I kad je bila svadba nigde ga nema Ni dan danas ga nema bre Zaboravnost se svima dešava. I meni, i mužu, i deci. Pođeš u prodavnicu po tri stvari i tamo ne možeš da se setiš treće pa da te ubiju na licu mesta. To je preopterećenje. Posebno ako je čovek opterećen nečim, previše brine ili ga posao ili neki problem zaokupe ili je jednostavno letargičan, umoran od svega. To ti mozak govori da ulaganiš. Iskreno, svi smo u takvom spidu, jer je užasno teško, po svim osnovama, postalo živeti u ovoj zemlji, da zaboravljamo na granice koje naš mozak i naše telo imaju.
S druge strane, svi se mi pitamo, da li smo nasledili baš taj od tih roditeljskih gena. Mozak je čudna naprava, a podsvest još čudnija.
Ja sam zamolila muža da mi obeća, da ako se ispostavi da sam dementna, da će me staviti u dom, a ne da me čuva kući. Zatečen pitanjem, jer sam ga pitala iz nebuha dok nas je vozio kod malog svica, našeg unuka, rekao je "pa ja sam i sad dementan" , pokušavajući da da notu zezanja mom zahtevu, a aludirajući upravo na ovo što si ti opisala, zaboravnost, želju za mirom, nemoranjem itd, na šta odgovorih "svi smo ali znaš da ne govorim o tome"...."znam, u redu, obećavam"

Idi kod lekara opšte prakse i traži uput za specijalistu. Eto, mada, kada bi svako od nas uradio testove i preglede, garant da bi 90% nas doššlo sa nekakvom dijagnozom

 

[j.e.l.e.n.a.]

sirota žena
znaš šta......ulepšala si mi veče ovim pričama
moj tatko je izluđivao prodavačice u radnji. Na kraju su se sporazumeli da kupuje badem kao lek...lešnik takođe lekovit i tone sardina

Moram da objasnim onima koji nemaju ovakve "slučajeve" ali imaju drugačije slučajeve demencije. Smejemo se jer shvatamo suštinu bolesti. Isprva sam se nervirala, a onda prestala. I moj tatko se smejao kad se ja smejem njegovim ujdurmama. I tada je bio sretan i svestan da je sretan. Neki bolesnici su ovakvi. I ko misli da je lako sa njima, grdno se vara. Njih sačuvati od povreda, padova, lomnjave, saobraćaja, zapaljene kuće, strujnog udara, strahova je nemoguća misija. Zato i jesu u domu. Zato i treba da budu u domu jer nisu mirni, jer traže 24 sata nadzor koji samo ljudi u smenama mogu da pruže.

Ma da...mene je on znao da budi u 2 ujutro,tako sto lupa kao mahnit u cevi od radijatora.
Ja onda onako bunovna strcim sa sprata,samo sto vrat ne slomim,a onda tu bude raznoraznih prica...od toga da ga drzim gladnog i zakljucanog...preko toga da odmah moramo u porodiliste jer celu noc ne moze da nahrani musku bebu,do toga da ga svi potkradaju i da hoce da ga ubiju na spavanju.
Onda,kad smo ga odveli u dom,nocima sam se trzala na svaki sum i dugo sam ujutro skakala da prvo njemu spremim dorucak,i proverim da li je popio lekove. Ni sama ne znam kako bi izdrzala da ga nismo smestili. Sve bi trpelo...i posao,i muz i deca.
A njemu nista bolje ne bi bilo nego sto je sad.
Samo gore

 

[LJILJA MMM]

Ja te razumem potpuno.
Moj otvori prozor noću i dere se da mu otvorimo, zapomaže, zove u pomoć jer ga držimo zaključanog, i cela ulica se ori. Onda strčim sa sprata, psi zamnom pa ga sklonim nekako i smirim. A izlaske noću u dvorište, gde on stoji skoro go pored kapije i nema pojma gde se nalazi, muž je sprečio stavljanjem rajbera sa spoljne strane vrata, iz hodnika, pa kad pođemo na spavanje zaključam. Ali je onda otvarao prozor Umeo je i da sređuje po prizemlju noću pa ujutru kad ustanem ne znamo gde je šta. I ujutru prvo on, da se obuče, da mu dam doručak, lekove. Kasnije je to D radila ali svejedno, ja moram sve spremiti.
O prodaji i kupovini nekretnina, aviona, kamiona i ostalom da ne pričam. I o tome da ga na ulici čekaju oni iz fudbalskog kluba da idu na turneju. Bebe doduše nije hranio. Pretpostavljam da ta informacija nije postojala nikada u njegovom mozgu, ali su zato tu bile 4 žene, sakate. Svaka je sedela na vrhu noge od njegovog kreveta i unakrst pričale po svu noć iznad njega, te se on sa njima svađao, takođe po svu noć, psovao ih, vikao. I stalno ga je neko potkradao. A u slobodno vreme je krojio, seckao, kratio, ušivao, krpio majice, ćebad, košulje, pantalone, trenerke, krpe za sudove.....4-5 kompletnih presvlaka sam mu kupila a sve ono pobacala i naravno oduzela makaze, 2 komada, jedne manje a druge veće Vidim da nestaje toalet papir nenormalnom brzinom. Kad imam šta da vidim. Moj je tatko seckao krugove od toalet papira i taj krug stavi u pikslu pa onda gasi cigaru na papir. Kaže, da se piksla ne isprlja I svaki put kad mu dođe ta ideja, on je uzimao ceo kotur toalet papira koji je stajao u kupatilu. I to da se zubi peru iznad sudopere jer je zaboravio gde je kupatilo, pa se pokušava mokriti u mašinu za sudove, pa silni ljudi koji prolaze kroz dvorište a to su zapravo grmovi ruža...pa kad se komplet spremio za izlazak i popeo se usred noći na sprat kod nas. Taman po pošao rukom da otvori vrata spavaće sobe trudne nam čerke kad ga je moj muž video. Ajde polako niz stepenice i vrati ga u sobu, smiri i stavi u krevet.....ma milion stvari 24 sata svakog dana. To te razbije kao dete zvečku i niko u porodici ne može da se sastavi.
Umro je od nekog čuda u stomaku. Sumnjala sam odavno da čir koji je imao nije više tako bezazlen, ali njega, onako silnog, niko nije mogao naterati da ode kod lekara. Demencija je strašnom brzinom napredovala. Prvi udar je bio kada mu je kući pukao čir. U bolnoici je bio lud totalno, go i vezan za krevet. Svima sam gurala pod nos nalaze i mišljenja o Alchajmeru, ali...čim su mogli da ga otpuste, posle nekoliko dana, vratila sam ga kući da ga oporavimo. Mislim da je tada, u bolnici, demencija uništila njegov centar za bol jer se nikada više nije žalio da ga nešto boli (osim jednom u domu kada je rekao sestri da ga malo boli stomak) a do tada je bio jako osetljiv i na najmanji bol. Brzo ga taj rak pojeo. Umro je u bolnici, pod negom, ali odmah mi je rečeno da ništa ne mogu učiniti. Potpuno dementan, praznog mozga, samo se ugasio. Umro je onako kako je želeo, brzo i bez bola, isto kao što je i živeo
Od demencije se ne umire brzo, ali od drugih boljki da.

 

[j.e.l.e.n.a.]

Ja te razumem potpuno.
Moj otvori prozor noću i dere se da mu otvorimo, zapomaže, zove u pomoć jer ga držimo zaključanog, i cela ulica se ori. Onda strčim sa sprata, psi zamnom pa ga sklonim nekako i smirim. A izlaske noću u dvorište, gde on stoji skoro go pored kapije i nema pojma gde se nalazi, muž je sprečio stavljanjem rajbera sa spoljne strane vrata, iz hodnika, pa kad pođemo na spavanje zaključam. Ali je onda otvarao prozor Umeo je i da sređuje po prizemlju noću pa ujutru kad ustanem ne znamo gde je šta. I ujutru prvo on, da se obuče, da mu dam doručak, lekove. Kasnije je to D radila ali svejedno, ja moram sve spremiti.
O prodaji i kupovini nekretnina, aviona, kamiona i ostalom da ne pričam. I o tome da ga na ulici čekaju oni iz fudbalskog kluba da idu na turneju. Bebe doduše nije hranio. Pretpostavljam da ta informacija nije postojala nikada u njegovom mozgu, ali su zato tu bile 4 žene, sakate. Svaka je sedela na vrhu noge od njegovog kreveta i unakrst pričale po svu noć iznad njega, te se on sa njima svađao, takođe po svu noć, psovao ih, vikao. I stalno ga je neko potkradao. A u slobodno vreme je krojio, seckao, kratio, ušivao, krpio majice, ćebad, košulje, pantalone, trenerke, krpe za sudove.....4-5 kompletnih presvlaka sam mu kupila a sve ono pobacala i naravno oduzela makaze, 2 komada, jedne manje a druge veće Vidim da nestaje toalet papir nenormalnom brzinom. Kad imam šta da vidim. Moj je tatko seckao krugove od toalet papira i taj krug stavi u pikslu pa onda gasi cigaru na papir. Kaže, da se piksla ne isprlja I svaki put kad mu dođe ta ideja, on je uzimao ceo kotur toalet papira koji je stajao u kupatilu. I to da se zubi peru iznad sudopere jer je zaboravio gde je kupatilo, pa se pokušava mokriti u mašinu za sudove, pa silni ljudi koji prolaze kroz dvorište a to su zapravo grmovi ruža...pa kad se komplet spremio za izlazak i popeo se usred noći na sprat kod nas. Taman po pošao rukom da otvori vrata spavaće sobe trudne nam čerke kad ga je moj muž video. Ajde polako niz stepenice i vrati ga u sobu, smiri i stavi u krevet.....ma milion stvari 24 sata svakog dana. To te razbije kao dete zvečku i niko u porodici ne može da se sastavi.
Umro je od nekog čuda u stomaku. Sumnjala sam odavno da čir koji je imao nije više tako bezazlen, ali njega, onako silnog, niko nije mogao naterati da ode kod lekara. Demencija je strašnom brzinom napredovala. Prvi udar je bio kada mu je kući pukao čir. U bolnoici je bio lud totalno, go i vezan za krevet. Svima sam gurala pod nos nalaze i mišljenja o Alchajmeru, ali...čim su mogli da ga otpuste, posle nekoliko dana, vratila sam ga kući da ga oporavimo. Mislim da je tada, u bolnici, demencija uništila njegov centar za bol jer se nikada više nije žalio da ga nešto boli (osim jednom u domu kada je rekao sestri da ga malo boli stomak) a do tada je bio jako osetljiv i na najmanji bol. Brzo ga taj rak pojeo. Umro je u bolnici, pod negom, ali odmah mi je rečeno da ništa ne mogu učiniti. Potpuno dementan, praznog mozga, samo se ugasio. Umro je onako kako je želeo, brzo i bez bola, isto kao što je i živeo
Od demencije se ne umire brzo, ali od drugih boljki da.

Pa da,svi imaju slicne fazone...kod nas je pranje i susenje upotrebljenih pelena- onih za jednokratnu upotrebu jedno vreme bio hit
kao sto je hit bilo setanje po kuci bez odece,sa sve izlazenjem na terasu koja gleda na parkic gde je uvek brdo decurlije

Da,demencija ubija polako...al nikad nije sama...kod nas je tu i dijabetes,kao i ostecenje srca koje radi sa 30%
U svoj toj njegovoj muci,njemu je dom definitivno produzio zivot...ja sam apsolutno sigurna da je to zbog non-stop nege koju tamo ima.
Kod kuce to ne bi mogli,pa taman da se na teme postavimo svi koliko nas ima

 

[beket]

Radi se o tome sto mi se javljaju neki strahovi (ne grdite me odmah, ja nista o toj bolesti ne znam) kod sebe licno. Zivim sama i bolje da se malo yzalud plasim nego da zaboravim ko sam. Naime, sve cesce mi se desi da ne mogu da se setim neceg sto sam znala u pola noci ne mogu da se setim ksko se zove recimo kolsc koji obozvam po tri dana, a ne smem da oitam, onda se setim i za minut ponovo zsboravim. Prevrnem kucu da nadjem ono na sigurno ostavljeno, i znam da je tu negde, nema
I onda danima sve normalno.
E sad, mozda ovo sto se sad desava i nema neke veze sa tom bolescu, mozda nikad ni nece imati, ali kako su i moji bliski rodjsmaci imali taj problem mislim da moze da mi se desi

Da, mnogi misle da je genetski kod ono što je ključno kod nekih bolesti, pa i kod demencije. Ali ni tu nema nekih određenih pravila. Veća je verovatnoća da imaš predispozicije za bolesti koje je imao tvoj pokojni otac (i uopšte rođaci po očevoj liniji). Mislim da kod tebe još nema naznaka demencije, barem na osnovu ovog što si napisala, a zaboravljanje nekih reči (koje su nam "na vrh jezika") i zaturanje stvari koje su ostavljene "na sigurno mesto" - to je klasika, to stvarno nema veze sa demencijom. Ali ima veze sa psihom, verovatno si pod stresom ili tako nešto. Psiholog bi mogao da ti pomogne oko takvih stvari, još više oko hipohondrije ako je to uzelo maha.

U prethodnim postovima sam već pokušala da objasnim da demencija nije - kao što se obično smatra - samo poremećaj pamćenja.

 

[Afroo]

Hvala puno svima mnogo mi znaci svako vase misljenje i komentar jer verujem da ste vise o toj bolesti naucile (na zalost) od bilo kog lekara. I nadam se da ce me to zaobici, a videcemo.

 

[Ona Marge]

Hvala puno svima mnogo mi znaci svako vase misljenje i komentar jer verujem da ste vise o toj bolesti naucile (na zalost) od bilo kog lekara. I nadam se da ce me to zaobici, a videcemo.

A to sto ti brineš može se pripisati i klimaksu. U tim nekim godinama si, zar ne ?

 

[allice]

Zasto ne moze link da se otvori

- - - - - - - - - -

Eh drage divne zene, hvala vam puno za sve.
Moram reci sto se tice mame nema ni naznaka iako su i baka i jedan ujak bili dementni pred kraj zivotA, tatu na zalost nemsm evo 21 godinu .
Radi se o tome sto mi se javljaju neki strahovi (ne grdite me odmah, ja nista o toj bolesti ne znam) kod sebe licno. Zivim sama i bolje da se malo yzalud plasim nego da zaboravim ko sam. Naime, sve cesce mi se desi da ne mogu da se setim neceg sto sam znala u pola noci ne mogu da se setim ksko se zove recimo kolsc koji obozvam po tri dana, a ne smem da oitam, onda se setim i za minut ponovo zsboravim. Prevrnem kucu da nadjem ono na sigurno ostavljeno, i znam da je tu negde, nema
I onda danima sve normalno.
E sad, mozda ovo sto se sad desava i nema neke veze sa tom bolescu, mozda nikad ni nece imati, ali kako su i moji bliski rodjsmaci imali taj problem mislim da moze da mi se desi
Jako bih volela da se samo bzvz plasim, i to bi bilo super, ali...
Mozda da se posavetujem sa mojom dr opste prakse, ali je jako mlada i pitanje je koliko se sustetala sa tim.

Moze biti i iskljucivo manjak koncentracije. Na primer da li kada ostavis negde nesto u kuci u glavi simultano razmishljas na vise stvari istovremeno pa onda mahinalno ostavis nesto i da ne razmishljas o tome?

 

[Afroo]

A to sto ti brineš može se pripisati i klimaksu. U tim nekim godinama si, zar ne ?

Ja sam u klimaxu poprilicno dugo, ali se ovo tek sad desava. Da sad jos malo, 56

 

[bezuslovna ljubav]

Ja sam u klimaxu poprilicno dugo, ali se ovo tek sad desava. Da sad jos malo, 56

U svakom lsucaju nece ti biti veliki problem da odes kod psihologa i psihijatra. Popricate malo, dobijes neki lekic-ako treba...i bices mirnija. Prosle zime sam otisla bez brushaltera na posao. A desavalo mi se da proveravam krisom ispod kaputa da li sam obukla suknju. Kada pijem lekove desava se da pomislim da li sam vec popila. Ali ja sam pod konstantnim stresom vec 7-8 godina. Krenulo je kada je moj otac dobio kancer i preminuo, pa se mama razbolela, pa se svekrva razbolela i preminula, pa napredak bolesti moje mame, pa finansijski problemi...

 

[Afroo]

U svakom lsucaju nece ti biti veliki problem da odes kod psihologa i psihijatra. Popricate malo, dobijes neki lekic-ako treba...i bices mirnija. Prosle zime sam otisla bez brushaltera na posao. A desavalo mi se da proveravam krisom ispod kaputa da li sam obukla suknju. Kada pijem lekove desava se da pomislim da li sam vec popila. Ali ja sam pod konstantnim stresom vec 7-8 godina. Krenulo je kada je moj otac dobio kancer i preminuo, pa se mama razbolela, pa se svekrva razbolela i preminula, pa napredak bolesti moje mame, pa finansijski problemi...

...pa da slicno mi se desava, da krenem van kuce u kucnim papucama, a shvatim ispred zgrade da se nisam obula kako treba, da ne znam jesam li ili nisam popila lek za stitnu koji pijem svako
jutro....onda sam to sa leko resila tako sto ga stavim uvece na tacnicu, pa ako ga nema popila sam kupila sam ruz posle sto godina neki koji sam zelela, retko to kupijem i posto je bila
velika vrucina stavila sam ga u frizider, od tad mu se gubi svaki trag....nema ga i nema...kao da je u zemlju propao....i tako ima tu svega necega, moracu da podjem kod lekara pa da vidim
moguce je da je od stresa, svasta nesto mi se desava zadnjih godina, pa jos problem oko nemogucnosti zaposlenja i eto muke...nije ni cudo sto blokiram....

 

[beket]

kupila sam ruz posle sto godina neki koji sam zelela, retko to kupijem i posto je bila velika vrucina stavila sam ga u frizider, od tad mu se gubi svaki trag....nema ga i nema...kao da je u zemlju propao....

eeeeeee, taj karmin ti stvarno nije trebao ali nisi dementna dok god ga pamtiš da je bio, biće gadno kad ga nađeš i pitaš se šta će to u frižideru

od stresa žene oblače dve različite cipele, duple gaće, ma svašta se nama ženama dešava... ja se ne plašim da ću izaći u papučama napolje, cipele nosim i po kući, ali ne bi valjalo da odem na posao bez veštačkih vilica... srećom, pa ne moram svaki dan -

btw, imam deset godina manje, klimaks mi je tek u najavi

a kako sam ja danas ljosnula na sred pešačkog, dobro sam prošla, samo jedna modrica na kolenu i ogrebotina na laktu... ali i to je upozorenje, treba usporiti -

 

[Afroo]

eeeeeee, taj karmin ti stvarno nije trebao ali nisi dementna dok god ga pamtiš da je bio, biće gadno kad ga nađeš i pitaš se šta će to u frižideru

od stresa žene oblače dve različite cipele, duple gaće, ma svašta se nama ženama dešava... ja se ne plašim da ću izaći u papučama napolje, cipele nosim i po kući, ali ne bi valjalo da odem na posao bez veštačkih vilica... srećom, pa ne moram svaki dan -

btw, imam deset godina manje, klimaks mi je tek u najavi

a kako sam ja danas ljosnula na sred pešačkog, dobro sam prošla, samo jedna modrica na kolenu i ogrebotina na laktu... ali i to je upozorenje, treba usporiti -

...kako nijeeee...trebao je samo nikad da stigne i za njega
..onda da se ne sikiram puno, jos sam "dobra"...stres me ubi, od njega mi je i Hasimoto i svasta nesto, a nikako da se unormalimm i prihvatim neke stvari i situacije bez nerviranja
ne umem, a ni priroda mi nije takva, vec sve prezivim trista jedan put, dobro sam i ziva...

...uspori, ja sam se napadala i svasta mi je bilo, polako se javljaju posledice toga svega, sto stalno negde zurimo i kad nije bas najnuznije....ali navike su cudo, sad se ucim da
usporim koliko god mogi, pa ide mi nije da mi ne ide...svakako svud stignem ako sam isplanirala...

 

[blizance]

Dobar dan!
Evo i mene posle godisnjeg odmora od sedam dana...ejjjj citajte pazljivo sedam dana!!!!
Uspela sam da ostavim mamu sa zetom i pobegnem sa detetom u planinu.Moj suprug je doduse bio u stanu do maminog ali je redovno obilazio.Napakovala sam im dva frizidera suve i kuvane hrane,ocistila i oprala sve i dala se u hajduke.
Mama je imala pored sebe tri zene za opsluzivanje.Jedna redovna med.sestra koja dolazi svako jutro i brine o higijeni,pritisku i ne bas vise od toga,druga koja joj je radila fizikalnu trapiju zbog polomljne ruke i treca da se nadje po kuci,da usisa,oprete toalet i t d.
Lekove sam joj upakovala u papirnate kesice rasporedjene po danima,datumima i obrocima i gle cuda!Sasvim se dobro snasla u konzumaciji.To znam jer joj je pritisak bio u normali svih tih dana a da nije uzimala terapiju kako treba otisao bi u opasne visine.To je bio znak da je dobro pila terapiju.Nadam se.
Naravno mama je dzangrizala sve te dane i imala primedbe na svakog od njih s kojim sam je ostavila.Najvise se zalila na zenu koja posprema,te nije nista uradila,nije oprala toalet,gde je ostavila briska itd.Zet nije dobro podgrejao rucak,nije kupio hleb koji voli itd.Nebitno,nisam se mnogo uzbudjivala oko toga.

Najvise od svega me je iznenadilo sto je po mom povratku pocela da se ponasa kao da sam ja dementna!!!
Stalno me proverava,ide zamnom i prati sta radim.pridikuje mi oko rasporeda lekova,cima me jos vise oko nekih nebitnih stvari.Stalno me nesto podseca,ponavlja isto po deset puta,ignorise moja obecanja da je sve ok i stalno je zabrinuta.

Mozda je to samo faza opustanja posle vremena provedenog bez mene kada je verovatno bila u grcu da sve uradi kako treba jer joj je deo mozga govorio da nisam tu i da mora sama.

 

[blizance]

eeeeeee, taj karmin ti stvarno nije trebao ali nisi dementna dok god ga pamtiš da je bio, biće gadno kad ga nađeš i pitaš se šta će to u frižideru

od stresa žene oblače dve različite cipele, duple gaće, ma svašta se nama ženama dešava... ja se ne plašim da ću izaći u papučama napolje, cipele nosim i po kući, ali ne bi valjalo da odem na posao bez veštačkih vilica... srećom, pa ne moram svaki dan -

btw, imam deset godina manje, klimaks mi je tek u najavi

a kako sam ja danas ljosnula na sred pešačkog, dobro sam prošla, samo jedna modrica na kolenu i ogrebotina na laktu... ali i to je upozorenje, treba usporiti -

Cuvaj se padova,od njih obicno uvek dodje do pomeranja kicme iako mi toga nismo svesni.Boli nas ruka ili noga i to ako nije bilo jakog udarca nije opasno,uglavnom brzo prodje.Ostane poneka modrica i to je to ali zaboravljamo na potrese kicme.Ona ovek strada,mic po mic,svaki pad je prodrma a to kasnije ume da bude veeeliki problem i da se odrazi na sve ostale delove tela.

U slicnim nacinima zivota koji mi ovde vodimo pored nasih obolelih meni je stres najgori neprijatelju.Ubi me na poslu jer radim je stresan,ubi me u kuci zbog mame,ubi me zbog detetovog deformiteta nastalog zbog naglog rasta,ubi me zbog ukucana koji nisu svesni da mi ponekad treba pola sata tisine i mira da se resetujem.E,ovo poslednje me bas nervira!

 

[beket]

Blizance, dobro da si izvukla tih nedelju dana odmora, a tvoja majka očigledno može da brine o sebi, koliko toliko, ali eto navikla si je da se oslanja na tebe... Nije kod nje primarna demencija, ali svejedno ne bi škodilo da je ponekad za nešto pohvališ (malo više nego što je to normalno), samim tim bi se ona osetila sigurnijom, tako bi je podsticala da više brine o sebi... a i da ti ne kuka mnogo -

Nisam znala ovo za kičmu, a već drugi put mi se desilo da padnem na pešačkom prelazu, pre dve godine sam se okliznula na neko prosuto lož-ulje, ali ovo sad sam sama kriva, saplela sam se na ivičnjak, tako je to kad se žuri i ne gleda pred sebe... Uvek sam bila smotana, sad moram više da pazim. Stres inače uspešno izbegavam, jer zaobilazim sve nepotrebne životne komplikacije, ali klimaks me već ozbiljno drma.

 

[blizance]

Blizance, dobro da si izvukla tih nedelju dana odmora, a tvoja majka očigledno može da brine o sebi, koliko toliko, ali eto navikla si je da se oslanja na tebe... Nije kod nje primarna demencija, ali svejedno ne bi škodilo da je ponekad za nešto pohvališ (malo više nego što je to normalno), samim tim bi se ona osetila sigurnijom, tako bi je podsticala da više brine o sebi... a i da ti ne kuka mnogo -

Nisam znala ovo za kičmu, a već drugi put mi se desilo da padnem na pešačkom prelazu, pre dve godine sam se okliznula na neko prosuto lož-ulje, ali ovo sad sam sama kriva, saplela sam se na ivičnjak, tako je to kad se žuri i ne gleda pred sebe... Uvek sam bila smotana, sad moram više da pazim. Stres inače uspešno izbegavam, jer zaobilazim sve nepotrebne životne komplikacije, ali klimaks me već ozbiljno drma.

Odkako je pod kontrolom Dr.Pavlovica(prihijatra),mama je stvarno mnogo bolje.U kombinaciji njegove terapije i ostalih lekova sve propratne bolesti su pod kontrolom.Uzrocno,posledicna veza izmedju kardioloskih,psihickih i ostalih zdravstvenih problema koji su rezultirali dijagnozom demencije je trenutno dovedena u relativni balans.Prava terapija u pravom momentu je cudo!!
Malo sam se opustila od proslogodisnjeg haosa koji je mama svojom tvrdoglavosti i zadrtosti dovela celu porodicu na ivicu ludila.Nadam se da ce ovo stanje potrajati.

Nisi ti kriva sto te tempo zivota tera na jurnjavu.Tako nam je svima koji smo navikli da najveci deo zivotnih obaveza obavljamo sami cak i kad ima ko da nam pomognePokusaj samo da se u toku dana prisetis kako je gadno pasti pa ce i tvoje noge nadam se usporiti hod ili trcanje.Veruj mi da kicma sve pamti.Mnogo o tome ucim poslednjih godinu dana od kako vodim dete na terapije zbog skolioze i kifoze kod terapeuta.
Klimaks je neminovan i moze da bude dosadan kod nekih zena.Pokusaj da ga ignorises kao cinjenicu ali da se posvetis svom zdravlju kao da ti je dvadesetak godinica manjekako bi sebi duze potrajala zdrava a i svima onima koji te vole.

 

[LJILJA MMM]

Baš sam htela da pitam di je blizanče, kad ona bila na odmoru
Svaka čast za sve

Za klimaks....pa kažu ljudi a i knjige da to svaka žena mora proći. Ne znam kad sam ga ja prošla, nisam imala kad da primetim. Imam i dalje standardne moje probleme, krsta, leđa i u poslednje vreme, kako sam smanjila sedenje u kancelariji, mnogo više spavam.....ili sam pre spavala mnogo manje nego što treba.Pa mi se sad mota pitanje, majkumu, možda i nisam

 

[blizance]

Baš sam htela da pitam di je blizanče, kad ona bila na odmoru
Svaka čast za sve

Za klimaks....pa kažu ljudi a i knjige da to svaka žena mora proći. Ne znam kad sam ga ja prošla, nisam imala kad da primetim. Imam i dalje standardne moje probleme, krsta, leđa i u poslednje vreme, kako sam smanjila sedenje u kancelariji, mnogo više spavam.....ili sam pre spavala mnogo manje nego što treba.Pa mi se sad mota pitanje, majkumu, možda i nisam

Siii,videla Ljiljka kako ja klisnem kad se svi a najmanje ja nadaju?;Jooopet bih ja da se pitam!!!

A,to sto kazes za klimaks...tja...sta ce to tebi...:bataljuj ga ako nece on tebe!pa da idemo negde dasss provedemo