Demencija

[Henriet]

ej, neverovatno, prepoznala me izdaleka... sedi u kolicima, za stolom su druge dementne babe, jedna nešto stalno mrmlja, ostale ćute... moja majka se kao malo osmehne, pogleda me dva-tri puta, pa sagne glavu, pa opet pogleda, pa opet odluta...
kažu da je bolje, da uspeva čak da napravi par koraka uz pomoć terapeuta, mada vidim da rapidno gubi na težini, sva se smanjila, iako kažu - lepo jede, još uvek može da guta i žvaće, pojede sve što joj daju, samo ne progovara ništa...
pri kraju našeg susreta izgovorila je jednu jedinu reč i to ne neku bez veze, nego kao reakciju na moje pitanje -
ne verujem da će ona dugo, ali eto, nikad se ne zna -

tuga...
tako bi bilo lepo kada bi postojao tracak nade da znamo za sta se borimo. al` nadam se da ti je taj osmeh bar malo ulepsao dan...

 

[Henriet]

naravno da znam da je teško svuda, zato i rekoh pogubno je za mlade ljude
ma nije problem kupovina lekova, nije novac u pitanju. Ja svakako moram do lekarke opšte prakse da bi ona upisala sve to u karton.
Želim da imam dijagnozu od nadležnog specijaliste i terapiju.....odmah a ne za godinu dana. Zvala sam Klinički centar. Ne postoji ni jedna državna ustanova koja bi ga primila, pregledala i dala terapiju bez čekanja od ko zna koliko meseci....ne postoji ni za jednu bolest i ni za jednu starost pacijenta. Ili da ga odvedem kao hitan slučaj u Urgentni jedne noći ili da idem kod privatnika po dijagnozu i terapiju.
pa ja i jesam poslušala blizanče

ako si draga. vazno je da oposlimo sta mozemo, svako izabere sta mu odgovara. obzirom da ti finansije nisu problem raspitaj se za nekog dobrog privatnika i gledaj da se sto pre ukljuci terapija.... u d.zdravlja je terapija uglavnom "po potrebi" (osim ebikse), mnogo puta sam se plasila da ga "po potrebi" ne overdoziram

 

[LJILJA MMM]

Spojler

Kreni prvo od dr.opste prakse u Domu zdravlja.Ako si iz Beograda preporucujem ti da trazis uput za Psihijatrisku kliniku u Pasterovoj br.2 u okviru Klinickog centra.Kad dobijes pismeno da je dementan onda mozes otici u Centar za socijalni rad na svojoj opstini.Oni ce ti reci sta i kako dalje do ukidanja radne sposobnosti.Za bilo koji dom taj papir o demenciji ti nije presudan ali za ovo oko radne sposobnosti nije lose da imas.Ako on nema drugih naslednika do tebe tu se moras i ti pravno osigurati.Mislim da svaki od tih papira u dom mozes naknadno dostaviti i da bar u privatnom to nije odmah neophodno.Vazno je zbog drugih stvari da on ima papir o demenciji kao i sve ostale dijagnoze ako ih ima.Polako s njim,tesko je sa tako bolesnim ljudima bilo sta ozbiljno i odgovorno planirati.

Rece da si iz Beograda,pa se setih jednog finog Doma koji sam nedavno obisla zbog majke.Nalazi se u Visnjickoj banji i necu mu pomenuti naziv zbog reklame.Kad ides autobusom 35 izadjes na trecoj stanici kad krene da se penje uz brdo prema groblju Lesce.Na lepom je mestu,pored prodavnice Idea i obliznjeg Maxija.Okolina fina,urbana,stambene zgrade.Pogled na Dunav.lepa velika kuca na cijem ulazu pise naziv Doma.Cena je 450e i to je najjeftinije u neposrednoj blizini centra grada.Ostali su skupi ili su van Beograda.Ovaj dom je lepo uredjen,namestaj je super,osoblje ok,imaju pojedine lekare koji navrate po potrebi 2-3 puta nedeljno,hrana se doprema iz takodje njihovog Doma u Lipovici.Deluje prijatno i cisto.Teski pacijenti su na drugom spratu a laksi na prvom.Sve odvojeno i nemaju medjusobom komunikaciju.Meni jedino nije odgovaralo sto nemaju dvoriste vec samo veeeeliku terasu na prvom spratu i mnoooogo stepenica do ulaza u kucu.Dakle onaj ko je star i nemocan tu kad se popne nema mu silaska dok ga neko ne spusti ili odnese.sto mozda za dementne i nije lose.Imaju kamere i prate stanare danonocno.Ovde bih smestila mamu ako bih morala.
Savetujem ti da sto pre dodjete do psihijatra npr prof.Dr.Pavlovica u privatnoj ordinaciji koju mozes naci na netu,pregled je 5000din.Odlican je za sve vrste demencija,napisao nekoliko knjiga na tu temu.Mojoj majci koja nikada do sada nije pila lekove za ovu vrstu bolesti je prepisana terapija vrlo brzo pocela da deluje.Ona je bila izuzetno agresivna,zapostavljala je licnu higijenu,higijenu zivotnog prostora,lunjala ulicama i imala potrebu da se sprijateljuje sa nepoznatim osobama,izmisljala,lagala,preuvelicavala lose dogadjaje...Sada je skoro pa normalna osim pojedinih fizickih promena koje joj se vide uglavnom na licu.Dobila je neki nazovimo blentavi izraz lica po kome se vidi da je mentalno bolesna.Dobro je da su lekovi brzo uradili svoje pa je sada prilicno dobro psihicki,cini mi se bolje nego ikad
Nece da gleda TV,citanje je batalila vec vise od 3meseca,sada je teram da ponekad napise par redova na papiru tek da vidim jeli zaboravila da pise.Kazem joj da prepise neki clanak iz novina.Nece.Kaze nema snage i da je pustm tih gluposti u njenim ostalim zdravstvenim mukama.Ne insistiram.Pokusam ponovo ponekad...ali nece.Uzme nekad da opere poneki sud iz sudopere posle jela.Rasporedila je lekove na mesta po kojima se seti sta je dorucak,sta rucak i vecera sto sam joj napisala na bocicama.Ostale lekove ja drzim pod kontrolom daleko od nje.

A da...zaboravih.Imas pravo da podneses zahtev u Gerontoloski centar za dolazak med.sestre u vas stan ako ti to treba.Ona dolazi svakodnevno po 15-20 minuta,vrsi dnevnu higijenu pacijenta a jednom nedeljno ga kupa.Donosi recepte po odobrenju Gerontoloskog centra na kucnu adresu,meri pritisak a njihov lekar opste prakse od njihovog preuzimanja od tada pocinje da ti dolazi kuci po potrebi.Nije lose da ne cimas tatu po lekarima za svaku sitnicu,a on bar donekle ima kontrolu u toku dana kad nisi tu.Ja sam se tako organizovala i malo mi je lakse.Jedino me brine sta sa mamom ako nekad pozelim da odem na godisnji odmor?Od familije sam digla ruke,samo otezavaju.Ima li neko iskustvo sa ostavljanjem dementnog na 10-15 dana?Gde ih smestiti i biti siguran?Znam da ima domova u koje se mogu smestiti za to vreme ali cena dnevnog boravka je 35e pa mi to dodje kao da sam joj uplatila Grcku u punoj sezoni

Još da odem na privatnu kliniku gde ovaj doktor radi (našla sam za 6000 pregled u drugoj), da mu daju dijagnozu napismeno i terapiju, da popričam o njegovoj bolesti i o ovoj našoj ideji za družbenicom, pa u centar za socijalni rad za starateljstvo....i idemo dalje

 

[Henriet]

Još da odem na privatnu kliniku gde ovaj doktor radi (našla sam za 6000 pregled u drugoj), da mu daju dijagnozu napismeno i terapiju, da popričam o njegovoj bolesti i o ovoj našoj ideji za družbenicom, pa u centar za socijalni rad za starateljstvo....i idemo dalje

odlicno, bas tim redom

 

[Gotika]

I na sud da se starsteljstvo overi.....između ostalog postoji i vaskularna demencija..kako je moguće da doktorka koja mu je pregledala, donje ekstremitete ne zna za tu... vrstu demencije...neurolozi dosta toga znaju..čak se vrše i testovi i odrećuje stepen demencije....mislim da ima 5 nivoa....srećno i njemu i vama...a socijalno vas je na elegantan način otkačilo....

 

[georga]

dugo me nije bilo
ne znam zašto, valjda nisam mogla da pišem

moja mama je umrla pre 10 dana

u izveštaju sudske medicine kao uzrok smrti stoji ''dementia vascularis''
i još nešto vezano za srce, nisam mogla da dešifrujem

nije patila, jela je do poslednjeg dana (a ipak došla do mršavosti kostura), doduše dosta smanjeno i u sasvim malim obrocima
agonija, ako je bilo (a to ne mogu da znam jer nisam bila prisutna svo to vreme) je trajala možda nekoliko sati i zahvalna sam (kome god) na tome

moja majka je znala ko sam i radovala mi se do poslednjeg dana
povremeno je htela kući ali to nije bilo često, nekako mislim da je razumela da je bolje da je tu gde jeste
imala je jako dobru negu, pored stravične mršavosti i potpune nepokretnosti, nije imala ni flekicu na telu, nije trpela nikakve bolove

kada skupim snagu, pisaću o svemu
mislim da postoji ogromna razlika između staračke senilnosti a koja se sada moderno zove vaskularna demencija i demencije tipa alchajmera
mada je na kraju ishod isti

 

[LJILJA MMM]

I na sud da se starsteljstvo overi.....između ostalog postoji i vaskularna demencija..kako je moguće da doktorka koja mu je pregledala, donje ekstremitete ne zna za tu... vrstu demencije...neurolozi dosta toga znaju..čak se vrše i testovi i odrećuje stepen demencije....mislim da ima 5 nivoa....srećno i njemu i vama...a socijalno vas je na elegantan način otkačilo....

Ma znam, tj. naučila sam sad. Pa vidite da je moguće dobiti i takve upute. Izgleda da ja treba da budem lekar sa više specijalizacija da bih otišla kod lekara za njega.
Nije me socijalno otkačili, tamo još nisam bila. Ići ću kad dobijem dijagnozu od privatnog neurologa. Onda imam psihijatra i neurologa. Hvala za savet za sud.

 

[LJILJA MMM]

Georga, žao mi je.

Da, postoji velika razlika između staračke senilnosti, koju svi zovu demencija i Alchajmera (gubitak jedne po jedne radne sposobnosti prvenstveno umne pa onda i fizičke). To utvrđuje neurolog. Psihijatar je tu da utvrdi psihičku stabilnost pacijenta, kompletno stanje svesti, snalaženje u vremenu i prostoru, porodici, okruženju i da proceni samostalnost u vršenju svakodnevnih radnji neophodnih za normalno funkcionisanje pacijenta.

 

[LJILJA MMM]

Ovako. Jutros sam bila kod lekara opšte prakse, ali kod druge doktorke jer je ova naša kasnila. Naravno, nisam joj rekla za pogrešne upute, već sam samo pričala sa njom. Šokirana je zakazivanjem neurologa za 2015. godinu. Kućna nega iz doma zdravlja ne može jer on živi sa porodicom a ne sam. Gerontološki centra će nas takođe odbiti za svakodnevni dolazak sestre i jednom nedeljno kupanje, recepti, njihov lekar (ono što je blizanče pisala) jer na to nemamo pravo obzirom da deda živi u porodici a ne sam. Rekla mi je da ipak nešro mogu, a to je da kad dobijem papire od neurologa ( a ja bih tome pridodala i overeno starateljstvo) idem u Nemanjinu i popunim neki obrazac tražeći da nam svakog meseca plate dolazak žene koju angažujemo da ga čuva. Očekujem da že i tu biti problema, tipa proseka, penzije i da li mora ili ne mora da ima stalni nadzor

 

[blizance]

Ovako. Jutros sam bila kod lekara opšte prakse, ali kod druge doktorke jer je ova naša kasnila. Naravno, nisam joj rekla za pogrešne upute, već sam samo pričala sa njom. Šokirana je zakazivanjem neurologa za 2015. godinu. Kućna nega iz doma zdravlja ne može jer on živi sa porodicom a ne sam. Gerontološki centra će nas takođe odbiti za svakodnevni dolazak sestre i jednom nedeljno kupanje, recepti, njihov lekar (ono što je blizanče pisala) jer na to nemamo pravo obzirom da deda živi u porodici a ne sam. Rekla mi je da ipak nešro mogu, a to je da kad dobijem papire od neurologa ( a ja bih tome pridodala i overeno starateljstvo) idem u Nemanjinu i popunim neki obrazac tražeći da nam svakog meseca plate dolazak žene koju angažujemo da ga čuva. Očekujem da že i tu biti problema, tipa proseka, penzije i da li mora ili ne mora da ima stalni nadzor

Proveri ti to u Centru za Gerontologiju i palijativno zbrinjavanje kako sam ti rekla.Moja majka takodje zivi sa nama u zajednici i uspeli smo da dobijemo stestru bez problema kada sam prilozila svu lekarsku dokumentaciju.Njoj je otezavajuca okolnost to sto nosi kateter jer je izgubila moc kontrole nad besikom.Mozda je u maloj prednosti zbog toga u odnosu na tvog tatu obzirom da smo ostvarili gore pomenuto stanje.Drago mi je sto si uspela bar delimicno da uradis nesto za svog oca jer je Leponex dobar lek.Pije ga i moja mamam i to samo polovinu jednom dnevno,uvece pred spavanje i on radi svoj posao.Mojoj majci je psihijatar konstatovao Parkinsonovu bolest i to je malo blaza varijanta sporije demencije i sporijeg gubljenja osecaja za prostor i vreme.Na sve ostale tegobe koje je imala Leponex je odlicno uticao i ona se mentalno preporodila.Primetno gubi na tezini i pomalo se postarala sto bi u narodu rekli obzirom da je izgledala vrlo mladoliko za svojih 65 godina.Dobro jede i kljukam je vitaminima Q enzimom i Save oil...po savetu psihijatra koji dobro uticu na prokrvljenost u mozgu.Generalno je bolje ali vidim da polako kopni.Nadam se da ce pogorsavanje ici polako.
Pokusaj sve da uradis za tatu sto ti se cini korisnim i deluje na njegovo poboljsanje zdravlja ili kvaliteta zivota.Opet,nemoj da ocekujes velike rezultate obzirom da bolest ide svojim tokom i da su pogorsanja ono sto mu sledi.Imaj u vidu njegove godine i budi srecna s malim pomacima.Srecno!

 

[blizance]

dugo me nije bilo
ne znam zašto, valjda nisam mogla da pišem

moja mama je umrla pre 10 dana

u izveštaju sudske medicine kao uzrok smrti stoji ''dementia vascularis''
i još nešto vezano za srce, nisam mogla da dešifrujem

nije patila, jela je do poslednjeg dana (a ipak došla do mršavosti kostura), doduše dosta smanjeno i u sasvim malim obrocima
agonija, ako je bilo (a to ne mogu da znam jer nisam bila prisutna svo to vreme) je trajala možda nekoliko sati i zahvalna sam (kome god) na tome

moja majka je znala ko sam i radovala mi se do poslednjeg dana
povremeno je htela kući ali to nije bilo često, nekako mislim da je razumela da je bolje da je tu gde jeste
imala je jako dobru negu, pored stravične mršavosti i potpune nepokretnosti, nije imala ni flekicu na telu, nije trpela nikakve bolove

kada skupim snagu, pisaću o svemu
mislim da postoji ogromna razlika između staračke senilnosti a koja se sada moderno zove vaskularna demencija i demencije tipa alchajmera
mada je na kraju ishod isti

Primi moje saucesce za mamuZao mi je...
Reci mi samo koliko je imala godina i kako su lekari dosl do saznanja o vaskularnoj demenciji,pre ili posle smrti?Vidim da imas izvestaj sa sudske medicine ali me zanima da li si za tu demenciju bila upoznata i ranije i koliko se dugo lecila?Moja majka ima 65 godina i njeno psihicko zdravlje se vezuje za dugogodisnje vaskularne tegobe i visok pritisak.

 

[blizance]

Ovako. Jutros sam bila kod lekara opšte prakse, ali kod druge doktorke jer je ova naša kasnila. Naravno, nisam joj rekla za pogrešne upute, već sam samo pričala sa njom. Šokirana je zakazivanjem neurologa za 2015. godinu. Kućna nega iz doma zdravlja ne može jer on živi sa porodicom a ne sam. Gerontološki centra će nas takođe odbiti za svakodnevni dolazak sestre i jednom nedeljno kupanje, recepti, njihov lekar (ono što je blizanče pisala) jer na to nemamo pravo obzirom da deda živi u porodici a ne sam. Rekla mi je da ipak nešro mogu, a to je da kad dobijem papire od neurologa ( a ja bih tome pridodala i overeno starateljstvo) idem u Nemanjinu i popunim neki obrazac tražeći da nam svakog meseca plate dolazak žene koju angažujemo da ga čuva. Očekujem da že i tu biti problema, tipa proseka, penzije i da li mora ili ne mora da ima stalni nadzor

...I da zaboravih,nemoj se mnogo uzdati u lekara opste prakse o svim savetima jer ti je on samo propratna delatnost tipa papirologije.Ja sam kopala i rukama i nogama,non stop po internetu trazeci razna resenja.Sve sam iscackala sama a dr opste prakse iz Doma zdravlja me uvek gleda belo i u pogledu mu citam zaprepascenje o mojoj obavestenosti i informacijama koje ja njemu dajem.Odem tamo samo po recepte i zavrsim za 5 min.To je sve sto zna da mi pomogne i da sa dva prsta ukuca u kompijuter sve dijagnoze koje mu ja serviram donoseci papire od specijalista.Veci deo pregleda smo obavili kod privatnika i odrali se od para kao i za 10 lekova od petnest koje pije koji se placaju bez recepta.Sada vise ni po recepte ne idem u D.z.donosi mi ih sestra kuci iz onog centra o kom sam ti pricala.

 

[georga]

Primi moje saucesce za mamuZao mi je...
Reci mi samo koliko je imala godina i kako su lekari dosl do saznanja o vaskularnoj demenciji,pre ili posle smrti?Vidim da imas izvestaj sa sudske medicine ali me zanima da li si za tu demenciju bila upoznata i ranije i koliko se dugo lecila?Moja majka ima 65 godina i njeno psihicko zdravlje se vezuje za dugogodisnje vaskularne tegobe i visok pritisak.

hvala blizance i ljiljo mmm

moja mama je imala 86 godina

demencija joj je dijagnostifikovana pre ne tako davno, maltene par dana pre tog fatalnog pada (lom kuka) nakon koga je poživela još cca 6 meseci

mama je primala injekcije botoxa zbog blefarospazma, to znači da smo se viđale sa neurolozima na svakih 3-4 meseca
tada je jedna doktorka, koja ju je poznavala već godinama rekla da bi ona trebalo da ode na pregled u centar za demenciju (tako je ona procenila, a mama jeste imala već problema sa pamćenjem, ali ništa više od toga)
i onda je ta doktorka (dakle iz iste kuće) zakazala pregled, i bez obzira na to, pregled je bio zakazan za cca 9 meseci u budućnost, ja sam bila šokirana, ali nije bilo druge nego da čekam

i tih 9 meseci je bilo isto stanje, onda smo otišle na taj pregled i tu su joj dijagnostifikovali vaskularnu demenciju i prepisali ebixu (za šta su mi neki drugi iskusniji lekari rekli da je u tim godinama to čisto bacanje para)
mama je pre toga imala dva velika moždana udara, jedan ishemični, drugi hemoragični i tešku operaciju kuka
sve je ona to preživela i lepo se oporavila i hodala, ali je sve kasnije došlo na naplatu

tj. posle tog poslednjeg pada i loma drugog kuka, ta demencija se pogoršala baš drastično, nije mogla da prohoda (neurološki je bila jako loša zbog tih ranijih moždanih udara, tako mi rekli neurolozi)
i eto, od toga više nije mogla da se oporavi

pila je ebixu, risar, tritico + internističke lekove

 

[arabeska11]

Dugo već čitam ovu temu, jer se bojim da moja majka pokazuje početne simptome demencije ili, volela bih da je tako, senilnosti. Ima 80 godina, ne živi sa mnom, ali se viđamo svakodnevno. Ona bi volela da ja stalno budem pored nje, što nije moguće jer radim, imam porodicu, obaveze, a i navikla sam na samostalnost još za vreme studija, pa se i opirem da me stalno vezuje za sebe. Ovih dana opet tražimo ženu koja bi trebalo da bude nekoliko puta nedeljno sa njom, da joj pomogne oko svega što fizički, ali i organizaciono ne može da savlada. Strašno se opire, odn. optužuje da hoćemo da je odbacimo, da će ta žena da se useli kod nje (što za sada nije potrebno), priča svoju priču bez obzira na dogovore i činjenice. Što se njenog ponašanja tiče, koje smatram sumnjivim u pogledu moguće demencije, tu ima sve više zabrinjavajućih pojava. Gubi orijentaciju u vremenu, učestalo pita koji je dan, kada je nešto bilo ili će da bude, nekada se ta pitanja ponavljaju iz minuta u minut. Vrlo se lako uznemiri i prosto se upinje da nekog od nas izvede iz takta, i zaista je vrlo teško ostati sabran i staložen, bez obzira što znamo da povišen ton nije rešenje i još više pogoršava stvari. Ona ima nekoliko ozbiljnih hroničnih oboljenja, od povrede kičme trpi bolove kojima ne mogu da odredim pravi intenzitet, ne pije redovno lekove protiv bolova jer ne shvata da treba da spreči nastanak jakog bola, a ne da lek pije tek kada postane neizdrživo. Kada pokušam to da joj objasnim, da lek mora da pije preventivno, ona gubi strpljenje i počne da se nervira, što i inače čini kada nije u pravu ili kada joj nešto ne odgovara. U nekim delovima, njeno je ponašanje prilično detinjasto. Na mobilnom telefonu je nekada umela da piše poruke, a sada samo još može da primi poziv i da mene pozove tako što pritisne broj i pritisne zelenu slušalicu. Nekada je bila odlična kuvarica, a sada tu i tamo napravi neko jednostavno jelo (koje obično ja završim ili doradim), a za neka jela tvrdi da ih nikada nije jela ili skuvala.Godinama priča kako će da sredi ormane i fijoke... Mogla bih tako da nastavim još dugo i da ređam epizode, ali mi je trenutno najvažnije pitanje kako i kada da je odvedem kod neurologa ili neuropsihijatra da potvrdi ili demantuje moje sumnje. Ona je sklona depresiji, stalno se bavi svojim bolestima, pa se bojim da bi dijagnoza početne demencije to samo još više pogoršala. Tu i tamo izgovara suicidalne pretnje, koje sve manje shvatamo ozbiljno, a izvesnost ovako opake bolesti samo bi potvrdila njene najgore slutnje i uverila da je život u starosti i samoći (kako je ona doživljava, mada sam ja svakodnevno satima kod nje) besmislen i nepravedan. Da li lekovi koji se daju zaista deluju tako dobro, da vredi suočiti se sa bolešću u tako ranoj fazi? Ona, za sada, funkcioniše samostalno, vodi računa o ličnoj higijeni i kući (za to nam dolazi pomoć godinama, još kada je bila mnogo zdravija). Ili je možda bolje da sačekam još neko vreme, a da te preglede obavimo kada baš bude bilo neophodno. Ne bih volela da mi ona ili neko iz porodice ili sa strane (ili sama sebi) prebaci da sam je zapostavila, da nismo reagovali na vreme, da smo mogli nešto da sprečimo ili ublažimo.
Hvala na svakom odgovoru i mišljenju, pratim sve što se dešava oko mene, ali i vaša iskustva, koja mi pomažu da razumem u kojoj se situaciji mogu naći jednog dana.

 

[beket]

georga, moje saučešće -
sećam se kako si mnogo imala problema sa majkom...

 

[georga]

georga, moje saučešće -
sećam se kako si mnogo imala problema sa majkom...

hvala

eh, u njenom životu se iskomplikovalo sve što je moglo da se iskomplikuje

na kraju, umrla je u subotu, a sa sahranom smo morali da čekamo do petka, jer se do tog sela (bosna je u pitanju) u kome je sahranjen i moj otac, nije moglo doći osim helikopterom
zbog poplava, naravno

 

[mikanikolic]

hvala

eh, u njenom životu se iskomplikovalo sve što je moglo da se iskomplikuje

na kraju, umrla je u subotu, a sa sahranom smo morali da čekamo do petka, jer se do tog sela (bosna je u pitanju) u kome je sahranjen i moj otac, nije moglo doći osim helikopterom
zbog poplava, naravno

I moje saucesce

 

[bezuslovna ljubav]

pa sad da ne kopam po arhivi, javiće se njih dve već...

nego da vam ispričam utiske iz moje današnje posete:
to je jedan privatni dom na periferiji grada, meni nije daleko, klackam se busom nekih pola sata ili više... dođem na kapiju i zateknem je zaključanu, kroz rešetke vidim da unutra sede ljudi, neko prilazi da mi otvori, a ja od onolikih sedih glava i šarenog cveća ne vidim ništa... neka baba viče "tražite...nju?" (pa kaže ime moje majke) - ja klimam glavom, uto mi prilazi neka mlada žena, vidim nema uniformu, znači nije negovateljica, pita me koga tražim, upoznamo se (neka nova socijalna radnica) i tad ugledam ovu moju - gleda me! ej, neverovatno, prepoznala me izdaleka... sedi u kolicima, za stolom su druge dementne babe, jedna nešto stalno mrmlja, ostale ćute... moja majka se kao malo osmehne, pogleda me dva-tri puta, pa sagne glavu, pa opet pogleda, pa opet odluta...

kažu da je bolje, da uspeva čak da napravi par koraka uz pomoć terapeuta, mada vidim da rapidno gubi na težini, sva se smanjila, iako kažu - lepo jede, još uvek može da guta i žvaće, pojede sve što joj daju, samo ne progovara ništa...

pri kraju našeg susreta izgovorila je jednu jedinu reč i to ne neku bez veze, nego kao reakciju na moje pitanje -

ne verujem da će ona dugo, ali eto, nikad se ne zna -

Drzi se, Beket. Sta drugo da ti kazem. To je jako tuzno. Znam da me smara moja mama i isteruje iz takta... ali ovo odsustvo komuinikacije kod tvoje mame... uh... Dobro je sto je pocela da reaguje. Da li si razgovarala sa doktorima da li ima smisla da dolazis povremeno i da je podstices na razgovor? Da li oni to cine? Da li ima smisla?

 

[bezuslovna ljubav]

hvala blizance i ljiljo mmm

moja mama je imala 86 godina

demencija joj je dijagnostifikovana pre ne tako davno, maltene par dana pre tog fatalnog pada (lom kuka) nakon koga je poživela još cca 6 meseci

mama je primala injekcije botoxa zbog blefarospazma, to znači da smo se viđale sa neurolozima na svakih 3-4 meseca
tada je jedna doktorka, koja ju je poznavala već godinama rekla da bi ona trebalo da ode na pregled u centar za demenciju (tako je ona procenila, a mama jeste imala već problema sa pamćenjem, ali ništa više od toga)
i onda je ta doktorka (dakle iz iste kuće) zakazala pregled, i bez obzira na to, pregled je bio zakazan za cca 9 meseci u budućnost, ja sam bila šokirana, ali nije bilo druge nego da čekam

i tih 9 meseci je bilo isto stanje, onda smo otišle na taj pregled i tu su joj dijagnostifikovali vaskularnu demenciju i prepisali ebixu (za šta su mi neki drugi iskusniji lekari rekli da je u tim godinama to čisto bacanje para)
mama je pre toga imala dva velika moždana udara, jedan ishemični, drugi hemoragični i tešku operaciju kuka
sve je ona to preživela i lepo se oporavila i hodala, ali je sve kasnije došlo na naplatu

tj. posle tog poslednjeg pada i loma drugog kuka, ta demencija se pogoršala baš drastično, nije mogla da prohoda (neurološki je bila jako loša zbog tih ranijih moždanih udara, tako mi rekli neurolozi)
i eto, od toga više nije mogla da se oporavi

pila je ebixu, risar, tritico + internističke lekove

Moje saucesce. I moja mama ima vaskularnu demenciju. Znam da si se mnogo namucila.

 

[arabeska11]

georga, primi saučešće i od mene.

 

[beket]

Što se njenog ponašanja tiče, koje smatram sumnjivim u pogledu moguće demencije, tu ima sve više zabrinjavajućih pojava. Gubi orijentaciju u vremenu, učestalo pita koji je dan, kada je nešto bilo ili će da bude, nekada se ta pitanja ponavljaju iz minuta u minut. Vrlo se lako uznemiri i prosto se upinje da nekog od nas izvede iz takta, i zaista je vrlo teško ostati sabran i staložen, bez obzira što znamo da povišen ton nije rešenje i još više pogoršava stvari.

Ovo sve jesu neki blagi simptomi demencije, ali sve ostalo što si napisala - to su tipično staračke džangrizavosti. Ipak ona ima dosta godina i mnogo drugih boljki, tako da je eventualna staračka demencija samo nuspojava. S obzirom na njeno opšte stanje, lekar specijalista bi mogao da prepiše neki antidepresiv ili sedativ i to bi verovatno malo stabilizovalo njenu psihu na neko vreme. A što se tiče lekova za usporavanje demencije - to se daje uglavnom mlađima, kad se na snimku mozga vidi rapidno odumiranje moždane mase. Možda grešim, ipak nisam lekar, ali ni specijalisti ne bi bez detaljnih analiza napisali dijagnozu.

 

[georga]

I moje saucesce

Moje saucesce. I moja mama ima vaskularnu demenciju. Znam da si se mnogo namucila.

hvala vam

@beket
to gubljenje na težini, to je izgleda zajedničko za sve koji pate od demencije, nevezano o kojoj vrsti demencije se radi
sve koje sam videla su isto jako mršavi

moja mama je jako lepo jela, ja sam je posećivala svaki dan, donosila stalno nešto, ali nije vredelo, ona se samo topila

 

[beket]

@beket
to gubljenje na težini, to je izgleda zajedničko za sve koji pate od demencije, nevezano o kojoj vrsti demencije se radi
sve koje sam videla su isto jako mršavi

moja mama je jako lepo jela, ja sam je posećivala svaki dan, donosila stalno nešto, ali nije vredelo, ona se samo topila

znam, to je tako kad demencija prevlada... to je sve tipično za pooslednju fazu (onu poslednju od poslednjih)
i da nije alchajmera - moja majka bi odavno bila pokojna, bilo od infarkta kao njen brat, bilo od šloga kao njeni roditelji...
(ušla je u 70. godinu - niko od njenih nije doživeo tu starost)

uf!
ali tako je kako je - što kažu ovi iz doma "imala je masu" (bila je debela), sad se smanjuje, ali daleko je još od kostura: ne znam da li konstitucija ima uticaj na dalji tok bolesti -

žao mi je što sam sve ostale rastužila slikom iz moje poslednje posete, znam da malo ko ima snage da piše o takvim detaljima - ali eto, ja se s ovim borim znanjem i razumom:
bezuslovna me pita da li bi nešto još moglo, stvarno ne znam, ne želim da cimam za rukav lekare koji bi samo slegnuli ramenima, a posebno sam ubeđena da dementne u ovakvom stanju ne treba maltretirati i nešto posebno animirati, jer bi to moglo da dovede do novog moždanog udara, organizam je slab i svaka provokacija može da dovede do kraja...

ma nek je ova moja samo mirna i šta joj bude, to se sad više ne može sprečiti -

 

[georga]

upravo tako beket, treba im samo olakšati i ispunjavati želje, ako ih imaju

moja je u poslednje vreme želela samo da leži, i sedenje joj je bilo naporno jako
mada je doktorka insistirala, zbog pluća (bila je puna šlajma a nije imala snage da iskašlje) da sedi nekoliko sati dnevno
to je doduše bilo dosta zavaljeno sedenje, na trosedu, okružili bi je jastucima, ali džaba, i to joj je bilo naporno

jedan dan sam tako sedela na tom trosedu pored nje i ona se potpuno nekako ugnezdila i naslonila na mene kao dete (a prema gabaritima tako je nekako i bilo)
i kaže ona ''što je meni ovako lepo''
srce mi se cepa i sada kada se toga setim

 

[mali roker]

Georga,saucesce i od mene.Do sad si se borila sa majcinom bolescu,sad se treba izboriti sa tugom i prazninom koja dolazi kad ostanemo bez nasih najmilijih.U pocetku je tesko,vremenom bolom postaje manji,ali nikad ne prolazi...
Znam da je tesko,ali pokusaj da se secas onih lepih trenutaka koje si provela sa njom.