Demencija

[mikanikolic]

Cula sam za Dragana Pavlovica,cak mi ga je i majkina doktorka iz Pasterove,dr Marjanovic pominjala.Ona je valjda i njegov ucenik,takodje odlicna.Kazem odlicna,mada moju majku kratko leci ali je iz prve provalila o cemu se radi i dala joj lek koji je odmah delovao.Ona mi je takodje sugerisala smestaj u Dom i neizvesnost toka bolesti i nije me hrabrila vec pokusavala da mi da realnu sliku.Kazu da jedna dementna osoba moze da unisti pet zdravih oko sebe.Srasno!Tuzno...a ja...se osecam nemocnom...i to mi je najteze.

Nisi ti jedina tako se svi osecamo. Ja sam izgleda jedan od retkih koji je izdrzao 10 godina sa dementnom majkom u kuci.Dok je majka bila u domu i ja i sestra smo hteli da crknemo od tuge, i kada je budu pozvali u drzavni dom znam da ce nam opet biti mnogo tesko ali moram da spasavam svoju porodicu na prvom mestu dete od 8 godina koje ne zasluzuje da gleda bolesnu baku koja halucinira i koja po ceo dan kuka. Tu nema zivota .A i supruga i ja smo se dosta izmucili i jednostavno ne mogu vise da zivim ovako morace da ide u dom a dalje kako je sudjeno tako ce biti

 

[blizance]

Nisi ti jedina tako se svi osecamo. Ja sam izgleda jedan od retkih koji je izdrzao 10 godina sa dementnom majkom u kuci.Dok je majka bila u domu i ja i sestra smo hteli da crknemo od tuge, i kada je budu pozvali u drzavni dom znam da ce nam opet biti mnogo tesko ali moram da spasavam svoju porodicu na prvom mestu dete od 8 godina koje ne zasluzuje da gleda bolesnu baku koja halucinira i koja po ceo dan kuka. Tu nema zivota .A i supruga i ja smo se dosta izmucili i jednostavno ne mogu vise da zivim ovako morace da ide u dom a dalje kako je sudjeno tako ce biti

Uh,verujem da je tako kao sto pricas.Moje dete je takodje prezivelo traume vezano za baku ali se ja trudim da joj objasnim da je baka bolesna i da mi moramo sve da uradimo da joj pomognemo.Moje date i moja majka su jako vezane,obzirom da je baka odgajila.Sad je strasno sto moramo da je vidimo takvu kava jeste.Jos neko vreme cemo moci da je drzimo kod kuce ali obzirom da ima edem pluca sa cestim napadima,srcane probleme,nosi kateter...i niz drugih oboljena stanje ce se sigurno komplikovati vremenom.Tuzno mi je da dete sve to gleda a moram priznati da ni ja nisam ista.Sve manje imam zivaca i strpljena oko deteta i muza a svu paznju i lepe reci upucujem majci.Ona mi je sada prioriteti.Plasim se za njen zivot i zelim da dam sve od sebe da joj olaksam muke.Smatram da ona to zasluzuje i plasim se ishoda svih njenih bolesti pa me nesto vuce da budem jos bolja prema njoj.Oduvek sam bila pazljiva i revnosna cerka a sada se to utrostrucilo.Dobro je da je tako.Opet,zao mi je i moje porodice i oni puno trpe ali racunam,mladji smo...imamo vremena...a ona...???

- - - - - - - - - -

Zna li neko gde je zaposlen Dr Dragan Pavlovic i gde da ga trazim?

 

[beket]

Zna li neko gde je zaposlen Dr Dragan Pavlovic i gde da ga trazim?

Radi on na dva fakulteta, a honorarno i u privatnoj klinici. Poslaću ti link na pp - kad nadjem.

 

[j.e.l.e.n.a.]

[/SIZE]

Ovo mi je poznato!

pa majke mi...u poslednje vreme retko i idem,sto zbog obaveza koje se u prolece udesetostruce sto zbog ruznog osecaja koji me posle danima drzi
znam ja da je on bolestan (mada to ne izgleda tako onome ko ga ne zna...jer je prilicno ubedljiv i uverljiv u svakoj recenici koju izgovori,toliko da se i sudski vestak zapitao dal je istina sve sto prica ),al je toliko neverovatno agresivan kad mene vidi...verbalno agresivan,srecom...da je meni neprijatno od ostalih korisnika doma,sta sve izgovori

 

[blizance]

Radi on na dva fakulteta, a honorarno i u privatnoj klinici. Poslaću ti link na pp - kad nadjem.

Hvala puno.Evo Googlam ali mi izbacuje samo fakultete a ja bih tu privatnu kliniku ako nadjes.Hvala jos jednom.

 

[kanarinka]

http://www.demencija.info/koraci_u_dijagnostici


Koraci u dijagnostici
Pronađite odgovarajućeg lekara

Prvi korak nakon pojave simptoma je pronalaženje lekara. Vaš lekar opšte medicine može Vas uputiti nekom od sledećih specijalista: Neurologu, specijalisti za oboljenja mozga i nervnog sistema; Psihijatru, specijalisti za oboljenja koja utiču na raspoloženje ili utiču na način funkcionisanja našeg uma; koji će Vam uraditi dijagnostiku i propisati odgovarajuću terapiju.
Razumevanje problema

Ne postoji jedinstven test koji može dokazati da osoba ima Alchajmerovu bolest. Cilj medicinskog pregleda je da se proceni opšte zdravstveno stanje, i otkriju bilo koja stanja koja mogu uticati na funkcionisanje mozga. Lekari gotovo uvek mogu da utvrde da osoba ima demenciju, ali ponekad može biti teško da se utvrdi njen pravi uzrok. Budite spremni da odgovorite na pitanja lekara:

Koje simptome ste primetili?
Kada su oni počeli da se javljaju?
Koliko često se javljaju?
Da li se pogoršavaju?

Skrining testovi za demenciju

Razvoj sve većeg broja testova i boljih mogunosti zdravstvene nege, učinili su da su testovi za ispitivanje demencije postali dostupni korisnicima. Postoje utvrđeni dijagnostički kriterijumi kojih se lekari pridržavaju kada procenjuju da li je osoba obolela od Alchajmerove bolesti. Ceo proces procene i dijagnoze bolesti treba da vodi odgovarajuć stručnjak iz ove oblasti uz saradnju sa Vama.
Podaci o oboljenjima ispitivane osobe i članova porodice

Lekar će tokom razgovora sa osobom koju ispituje, ili sa članovima njene porodice, pokušati da dobije informacije o sadašnjim bolestima ili bolestima koje je osoba imala ranije u životu. Lekar će takođe dobiti informacije o zdravstvenom stanju i eventualnim oboljenjima članova porodice, sa posebnom pažnjom na činjenicu da li su bolovali od Alchajmerove bolesti ili sličnih poremećaja. Od pomoći je da osoba donese spisak svih lekova koje koristi.
Testovi za ispitivanje mentalnog statusa

Ovi testovi daju lekaru opšti utisak o pacijentu:

Da li je osoba svesna da ima simptome ili se oseća kao da je sve u redu
Da li zna koji je današnji datum, vreme i gde se nalazi
Da li može da zapamti par reči, prati uputstva i izračuna jednostavne aritmetičke zadatke

Mini-mental-test (Mini-mental state examination, MMSE)

Mini mental test Mini mental test ( MMSE) je jedan od najčešće korišćenih testova za procenu mentalne funkcije. Napravljen je tako da lekar kroz seriju pitanja postavljenih pacijentu proceni njegove mentalne sposobnosti. Primeri nekih pitanja:

Upamtite i ponovite posle par minuta nazive tri pojma (npr. konj, cveće, dinar) Imenujte godinu, godišnje doba, dan u nedelji i datum
Brojite unazad od broja 100 umanjenog za broj 7 (npr. 100,93,86..) ili izgovarajte reč "svet" slovo po slovo unazad
Imenujte poznate predmete koji se nalaze u sobi kada ih ispitivač pokaže
Odredite lokaciju gde se sprovodi ispitivanje (država, grad, adresa, sprat)
Ponovite poznate fraze ili reči posle ispitivača
Sastavite ceo predmet od dva pojedinačna dela koja su Vam ponuđena
Pratite uputstvo koje se sastoji iz tri dela, kao npr.:uzimite komad papira u desnu ruku, presavijte ga na pola i stavite na pod.

Maksimalan broj podova na MMSE testu je 30. Rezultat od 20 do 24 boda ukazuje na blagu demenciju, od 13 do 20 ukazuje na umerenu demenciju, a rezultat manji od 12 ukazuje na tešku demenciju. U proseku, rezultat MMSE testa kod osoba sa Alchajmerovom bolešću, svake godine postaje lošiji za po 2-4 boda.
Mini – Cog test

Još jedan popularan test za ispitivanje mentalnog statusa sadrži dve vrste zadataka: (1) upamćivanje i posle nekoliko minuta ponavljanje naziva tri predmeta, i (2) crtanje sata koji pokazuje svih 12 brojeva na pravom mestu a tačno određeno vreme koje treba predstaviti zadaje ispitivač. Pored procene mentalnog statusa, lekar će procenjivati da li se osoba dobro oseća, u cilju otkrivanja depresije ili drugih poremećaja raspoloženja koji mogu biti uzrok problema sa pamćenjem, gubitka interesa za život i drugih simptoma koji mogu da se preklapaju sa demencijom.
Fizički pregled i dijagnostički testovi

Lekar će postavljati pitanja u vezi sa ishranom i korišćenjem alkoholnih pića. Lekar će saznati koje sve lekove uzimate. Korisno je da donesete spisak svih lekova koje uzimate, uključujući i lekove koji se kupuju bez recepta i dijetetska sredstva. Tokom pregleda lekar će Vam izmeriti krvni pritisak, telesnu temperaturu i puls i slušalicama će poslušati srce i pluća. Takođe, uzeće Vam uzorke krvi i urina za pregled. Rezultati ovih ispitivanja mogu otkriti postojanje drugih poremećaja koji mogu biti uzrok gubitka memorije, konfuznog mišljenja, otežane koncentracije, ili drugih simptoma sličnih demenciji. Takvi poremećaji su:

Anemija, pothranjenost ili nedostatak određenih vitamina
Prekomerni unos alkoholnih pića
Neželjena dejstva lekova
Određene infekcije
Šećerna bolest
Bolesti bubrega ili jetre
Poremećaj štitne žlezde
Problemi sa srcem, plućima ili krvnim sudovima

Neurološko ispitivanje

Neurološki pregled je važan deo fizičkog pregleda. Vrši se sa ciljem da se proceni funkcija mozga i nervnog sistema i otkriju simptomi drugih moždanih poremećaja. Tokom neurološkog pregleda lekar može da ispita:

Reflekse
Koordinaciju i ravnotežu
Tonus mišića i mišićnu snagu
Pokrete očiju
Govor
Osetljivost tela

Tehnike snimanje mozga (engl. Brain imaging)

snimanje mozgaNove tehnologije imaju revolucionarni značaj u razumevanju strukture i funkcije mozga.

Strukturno snimanje pruža informacije o obliku, položaju i veličini moždanog tkiva. Tehnike koje se primenjuju su magnetna rezonanca (MR) i kompjuterizovana tomografija (CT).

Funkcionalno snimanje otkriva rad ćelija u različitim delovima mozga pokazujući kako ćelije koriste šećer i kiseonik. U funkcionalne tehnike spadaju pozitronska emisiona tomografija (PET) i funkcionalna magnetna rezonanca.

Danas se u standardnoj medicinskoj proceni Alchajmerove bolesti često primenjuju strukturna snimanja pomoću MR, a manje često se koristi kompjuterizovana tomografija (CT). Pomenute tehnike snimanja se prvenstveno koriste za otkrivanje tumora, znakova manjeg ili većeg moždanog udara, oštećenja usled teže povrede glave ili nakupljanja tečnosti.

Snimanja mozga: oblasti u kojima se najviše očekuje

Istraživači ispituju da li korišćenje magnetne rezonance i drugih metoda snimanja može biti još korisnije za dijagnostiku Alchajmerove bolesti. Mnoga ispitivanja su pokazala da se mozak ljudi obolelih od Alchajmerove bolesti značajno smanjuje kako bolest napreduje. Ispitivanja su takođe pokazala da promene u specifičnim regionima mozga mogu biti rani znak Alchajmerove bolesti. Međutim, naučnici još uvek nisu standardizovali vrednosti na osnovu kojih će se utvrditi značaj nalaza određenih promena kod svake pojedinačne osobe u datom trenutku. Ispitivanja sa primenom PET i drugih metoda funkcionalnog snimanja, takođe ukazuju da kod osoba sa Alchajmerom postoji smanjena aktivnost moždanih ćelija u određenim delovima mozga. Međutim, kao što važi i za promene u vidu "skupljanja" mozga uočene tokom strukturnih snimanja, još uvek nema dovoljno informacija na osnovu kojih bi se primećena smanjena aktivnost moždanih ćelija iskoristila na pravi način u dijagnostici. U ovom trenutku, PET se prvenstveno koristi u istraživanjima, sa nadom da će sa sticanjem dodatnih znanja imati značajnije mesto u dijagnostici Alchajmerove bolesti, kao i u praćenju progresije bolesti i odgovora na terapiju. Danas se PET primenjuje kao pomoć u cilju razlikovanja Alchajmerove bolesti od frontotemporalne demencije, retkog oboljenja koje može dovesti do dramatičnog gubitka funkcije čeonog i bočnih delova mozga.

Sledeća oblast ispitivanja sa primenom funkcionalnih tehnika snimanja u koju se polažu nade fokusirana je na razvoj jedinjenja usmerenih protiv glavnih patoloških depozita u mozgu, uključenih u proces nastanka Alchajmerove bolesti. Na primer, preliminarni rezultati ukazuju da jedno takvo jedinjenje, nazvano Pitsburg jedinjenje B, može da se veže za beta amiloid, i da se detektuje tokom PET skeniranja.

 

[mikanikolic]

Uh,verujem da je tako kao sto pricas.Moje dete je takodje prezivelo traume vezano za baku ali se ja trudim da joj objasnim da je baka bolesna i da mi moramo sve da uradimo da joj pomognemo.Moje date i moja majka su jako vezane,obzirom da je baka odgajila.Sad je strasno sto moramo da je vidimo takvu kava jeste.Jos neko vreme cemo moci da je drzimo kod kuce ali obzirom da ima edem pluca sa cestim napadima,srcane probleme,nosi kateter...i niz drugih oboljena stanje ce se sigurno komplikovati vremenom.Tuzno mi je da dete sve to gleda a moram priznati da ni ja nisam ista.Sve manje imam zivaca i strpljena oko deteta i muza a svu paznju i lepe reci upucujem majci.Ona mi je sada prioriteti.Plasim se za njen zivot i zelim da dam sve od sebe da joj olaksam muke.Smatram da ona to zasluzuje i plasim se ishoda svih njenih bolesti pa me nesto vuce da budem jos bolja prema njoj.Oduvek sam bila pazljiva i revnosna cerka a sada se to utrostrucilo.Dobro je da je tako.Opet,zao mi je i moje porodice i oni puno trpe ali racunam,mladji smo...imamo vremena...a ona...???

- - - - - - - - - -

Zna li neko gde je zaposlen Dr Dragan Pavlovic i gde da ga trazim?

Sve manje imam zivaca i strpljena oko deteta i muza a svu paznju i lepe reci upucujem majci
To je velika greska.Tako se urusava porodica i zdravlje onih koji tek treba da zive, to sam ja radio i kajem se sada, a majci ma koliko se trudila neces mnogo pomoci, a kako bolest bude napredovala sve ce biti gore a i odnosi u porodici, a majci ce sve manje znaciti tvoja paznja i briga.Nego vidi ti to ako vredi da je cuvas u kuci neka bude tu, ali vec spominjes da zapostavljas muza i dete,a za njen zivot nemoj da se plasis sigurno je najveca kazna za bilo koga da dozivi zadnji stadijum demencije.Ovo isto mislim i za moju majku.

 

[blizance]

Sve manje imam zivaca i strpljena oko deteta i muza a svu paznju i lepe reci upucujem majci
To je velika greska.Tako se urusava porodica i zdravlje onih koji tek treba da zive, to sam ja radio i kajem se sada, a majci ma koliko se trudila neces mnogo pomoci, a kako bolest bude napredovala sve ce biti gore a i odnosi u porodici, a majci ce sve manje znaciti tvoja paznja i briga.Nego vidi ti to ako vredi da je cuvas u kuci neka bude tu, ali vec spominjes da zapostavljas muza i dete,a za njen zivot nemoj da se plasis sigurno je najveca kazna za bilo koga da dozivi zadnji stadijum demencije.Ovo isto mislim i za moju majku.

Hvala ti na savetu,znam da je tako kao sto kazes.Nadam se da cu vremenom uspeti da izbalansiram majku,sebe i porodicu.Problem sada imam i ja,emotivni naravno,osecam se rastrgnuto.Vremenom cu valja uspeti da shvatim gde su granice preko kojih necu ici.Relativno sam nova u ovoj borbi pa mi trebaju saveti vas koji imate vise iskustva.Pokusacu da naucim da neke emocije moraju ponekad da se stave u drugi plan zarad kvalitetnijih emocija koje idu u prvi plan.

 

[kanarinka]

Hvala ti na savetu,znam da je tako kao sto kazes.Nadam se da cu vremenom uspeti da izbalansiram majku,sebe i porodicu.Problem sada imam i ja,emotivni naravno,osecam se rastrgnuto.Vremenom cu valja uspeti da shvatim gde su granice preko kojih necu ici.Relativno sam nova u ovoj borbi pa mi trebaju saveti vas koji imate vise iskustva.Pokusacu da naucim da neke emocije moraju ponekad da se stave u drugi plan zarad kvalitetnijih emocija koje idu u prvi plan.

Uh,kad se setim kako sam se jadno osecala na pocetku tatine bolesti kad me oplevi uzduz i popreko.A tek kada sam ga smestila u dom,noc pre posete ne spavam a kad se vratim,depresivna sam barem dva dana.A tek kad se moj muz vrati iz posete,jer smo se podelili tako da idemo pojedinacno,da bi cesce imao posetu,a on mi krene sa pricom kako ga je zao,pa da razmislim da ga vratimo kuci,ja da me pojede griza savest.E,onda sam rascistila sama sa sobom,da sam oca smestila u ustanovu u kojoj profesionalno brinu o njemu,a da sam ja potrebnija svojoj primarnoj porodici.Za prvih godinu dana koliko je tata bio na mojoj brizi,psiha mi je popustila,bila sam nervozna i svadljiva,ledja sa kojima sam inace u problemu su mi stradala toliko da me sad na neki glupi pokret strefi usinuce,jer sam ga par puta sama podizala kad se saplete i padne.Nikuda nismo mogli ici jer ga samog nisam smela ostaviti a familija se razbezi kad treba pomoc,tu su samo da me prekorevaju.Uglavnom,i smestili smo ga u dom onog trenutka kad ja vise nisam mogla izdrzati i tu obavezu pored troje dece,kuce i posla.

 

[bezuslovna ljubav]

Hvala ti puno na komentaru.Upravu si sto se tice procene pocetka demencije.Meni se ustvari to cini kao pocetak a ko zna kad je pocelu ustvari.Kad bolje razmislim nista nije pocelo odjednom samo je meni trebalo dosta vremena da skapiram da je i mentalno bolesna pored ostalih zdravstvenih problema.Neke sam stvari tolerisala kao njen karakter i iscrpljenost ostalim boljkama.Tek kad je postalo ocigledno i kad je bila toliko agresivna da nisam mogla ni da joj pomenem psihijatra ona je ustvari bila vec poprilicno obolela.Sta je tu je.Zasad je podnosljiva i meni je zao da je dam u Dom.Opet,ponekad pomislim da je to bolje za nju jer ima 24h nadzor lekara,kakav takav jer znam da ni oni nisu svemoguci.Na meni je da prelomim a to mi je jako tesko.Svaki put kada sam otisla da pogledam neki Dom,vratim se bolesna od tuge.Bez obzira sto su domovi koje sam videla sasvim pristojni i "i lepi",kao i osoblje koje je delovalo ok.Mnogo mi je tesko da je smestim u Dom.Imam osecaj da bi patila i zavrsila sa zivotom pre vremena od tuge.Nekad pomislim da bi joj tamo bilo bolje...pa opet...placem...tesko mi je...a tesko je i u kucnim uslovima...pucam....pucam...najvise ja...a onda i moja porodica.Zivimo svi zajedno...gadno je...tesko...tuzno...uh...

Isto sam mislila pre odvodjenja mame u dom. Veruj mi da je ona u domu nakon mesec dana bila bolje i pricala je kao da se nalazi u banji. Bilo je leto i stalno su organizovali zabave u parku pored fontane. Imala je cimerku vrlo odlucnu i energicnu zenu (na zalost umrla je dva-tri meseca nakon toga), svuda je vodila po domu i u park.... bolnicari, med.tehnicari, doktori, sociolozi... svi cvrkucu.... a moja mama se topi od miline. Usput je stitim od agrsivnih rodjenih tetki, koje stalno dolaze i nadgledaju i truju i moju i njenu dusu. Onda dodje zima. Histerija, dosadno, u zatvoru sam, hocu kuci-uprtila veliku saksiju sa svojim fikusom i krenula nekud, jedva je vratili, svadja se , kuka... onda Sv. Petka- Slava u domu. Moja mama odusevljena. Onda svake nedelje dva dana histerije, nekad i tri, jer joj njene rodjene sestre govore kako je u zatvoru i kako ih truju losom hranom i kako ne dobija prave lekove... i nova cimerka je uljez i aljkava i psovanje... i sociolog je zadovoljan jer NIJE BILO FIZICKOG SUKOBA!... Naravno, ima tu padova i uspona. Bilo da je u domu ili u stanu. Ali uvek je neki drugi razlog u pozadini, a prikriven neadekvatnom reakcijom. Onda odgonetam sta je upitanju. Pre dva dana je kukala iz glasa preko telefona da je za nju to "krvav dan". Place i zapomaze. Pozovem je jednom, drugi put... ma, uzas Probam da podignem ton, ali ne vredi. Probam da joj tepam, jos gore... "ne umem da odem kuci, a moram da idem kuci"... Pozovem doktora i psihologa, oni se zale na promenu vremena koja se odrazila na sve pacijente. Usput mikaze da je avala najstarija tetka i da je pitala kada ce kuci da dodje. Posizim! Sacekam malo. Pozovem je i kazem da sam upravo razgovarala sa sociologom i da mi je pricao kako je bio kod nje u poseti. "Pa, da. Dao mi nesto da potpisem, objasnjavao a nista ga nisam razumela i sada sam ostala bez penzije. On me prevari da potpisem". Pozovem sociologa i on kaze da joj je objasnio da je to zahtev za izlazak na komisiju za tudju negu i da je po proceduri potreban i njen potpis. "A cimerka mi se sveti i ponavlja da sam ostala bez penzije"... Pozovem opet i kazem da je sociolog dosao da proveri higijenu u stanu (ona je opsednuta uvek bila time) i da je hvali kako je stan cist, kako ona lepo izgleda, kako joj cestita za diplomu... cuti, malo neverice... a onda hvalospevi o sebi. Tako da, dragi moji, antitela u mojoj stitnoj zlezdi vriste. Ajd' sto me majka rodjena ponekad ne prepoznaje, ali sad i moj organizam stitnu zlezdu dozivljava kao strano telo... Evo, sad sam je zvala. Ostavila pletivo i komentarise "nista ne valja ova vunica sto si ti kupila, kida se ". Utesim je da ostavi pletivo i da nasecka voce i "lepo sedi na terasu, grickaj vockice i gledaj odakle se vedri". "E,da znas da bi mi to bilo pametnije". I tako, dragi moji. Ja nemam dece, ali dozivljavam moju mamu kao jogunasto, hirovito, raspusteno deriste. Ako su uplaseni, iskaljivace bes na nama. Ako su radosni, reci ce nam da im nismo potrebni i da sve mogu sami. Ma i ne slusa me kada podje na zabavu. Ako je ljuta, dezurni krivac sam ja. To je tako, gde god da se nalazi.

 

[bezuslovna ljubav]

Hvala ti na savetu,znam da je tako kao sto kazes.Nadam se da cu vremenom uspeti da izbalansiram majku,sebe i porodicu.Problem sada imam i ja,emotivni naravno,osecam se rastrgnuto.Vremenom cu valja uspeti da shvatim gde su granice preko kojih necu ici.Relativno sam nova u ovoj borbi pa mi trebaju saveti vas koji imate vise iskustva.Pokusacu da naucim da neke emocije moraju ponekad da se stave u drugi plan zarad kvalitetnijih emocija koje idu u prvi plan.

Emotivno sam i dalje rastrgnuta, ali moj razum preovladava vise nego ranije. Radi na tome da je razum uvek prisutan, ma kakve emocije da se uplicu. Reci sebi da mora tako sa demencijom, a ne sa tvojom mamom. Jeste tesko, ali je jedino moguce. Okreni pricu malo na humor. I sa mamom i sa clanovima porodice. Razmisli sta je volela da radi pre nego sto je obolela i sta je cinilo srecnom i zadovoljnom sobom. Napravi strategiju. Naravno, mnogo puta me je potukla do kolena, bez obzira na strategiju, ali nastavljam borbu dalje. I uzivam u svakom ukradenom trenutku u kojem se smejemo i pricamo nesto lepo i planiramo i...jer ne znam dokle ce sve to biti moguce. I crpim snagu u svemu sto je sada moguce.

 

[blizance]

Eh,{bezuslovna ljubavi} i naziv mi govori sve...
Tesko nama!Ne bih da se jadam ali gadne su te bolesti,nit znas odakle dolaze,nit znas kuda idu,niti znas da ih prihvatis na pravi nacin.Nisam ni slutila da cu morati neke oblasti medicine da proucavam do tancina,jos cu i psihologiju studiratiPlasim se samo da u tom ucenju i sama nezastranim Boze me oposti.

 

[blizance]

Emotivno sam i dalje rastrgnuta, ali moj razum preovladava vise nego ranije. Radi na tome da je razum uvek prisutan, ma kakve emocije da se uplicu. Reci sebi da mora tako sa demencijom, a ne sa tvojom mamom. Jeste tesko, ali je jedino moguce. Okreni pricu malo na humor. I sa mamom i sa clanovima porodice. Razmisli sta je volela da radi pre nego sto je obolela i sta je cinilo srecnom i zadovoljnom sobom. Napravi strategiju. Naravno, mnogo puta me je potukla do kolena, bez obzira na strategiju, ali nastavljam borbu dalje. I uzivam u svakom ukradenom trenutku u kojem se smejemo i pricamo nesto lepo i planiramo i...jer ne znam dokle ce sve to biti moguce. I crpim snagu u svemu sto je sada moguce.

Hvala ti puno,pokusacu da radim kao sto kazes.Vec danas sam joj pomogla da udene konac u iglu,htela je nesto da usije.Onda me je zvala na posao da mi javi kako je slozila sav ves koji sam opeglala u ormare.Pohvalila sam je kako je dobra i vredna,kako sam oduvek zelela takvu mamu.Nisam joj videla lice ali osecam da joj je bila potrebna pohvala.Ponekad je dozivim kao svoje dete.Zamenimo uloge.Obicno kad smo same i kad je okupam,pa je smestim u cistu posteljinu jer veci deo dana drema,poljubim je i kazem joj da je moja beka,vidim da uziva u tome,bas kao dete.Uh...

 

[jecamusic]

Poštovani, imam veliku potrebu da o mom problemu prodiskutujem sa Vama koji imate ili ste imali slična iskustva. Mojoj majci je dijagnostifikovan Alchajmer prosle godine u septembru, tada je za mene i mog brata koji živi sa našom majkom uslijedio veliki šok. Na žalost demencija kod naše majke počela je par godina ranije ali mi nismo bili svjesni njenog stanja. Ona ima 66 godina, učiteljica u penziji, higijenske navike nije zaboravila, ali zaboravnost, ne prepoznavanje rođaka, reakcija na smrt rođene sestre dočekana je sa maminim nesvjesnim osmijehom, prestanak učešća u kuhinjskim aktivnostima, jedino sama zna napraviti kafu ili čaj, strašne halucinacije, strah od tv, konstantne fobije od nepostojećih stvari. Na sve preglede od samog početka vodila sam je ja, prisustvovala sam svim ispitivanjima, testovima, snimanjima. Konačno, na našu žalost potvrđen je Alchajmer!
Prije nekoliko dana nije znala kako se ja zovem a za mene je najviše vezana, zatim kada se moj brat vratio nakon 3 dana sa puta iako sam ja bila uz nju nije ga prepoznala, bilo je strašno. Pošto sam profesor klavira radim sa njom i muzikoterapije samo da bi je održala u dobrom raspoloženju jer osmih moje majke nama zlata vrijedi, pa taman i ovaj nesvjesan. Na žalost, mi živimo u Bijeljini, malom gradu u Republici Srpskoj i nemamo ni jednu odgovarajuću ustanovu u koju bi kada dođe vrijeme smjestili našu mamu. A da planiramo privatne domove u našoj blizini to je za nas finansijski neizdržljivo jer i sada dok nabavljamo sve potrebne lijekove i potrebštine za mamu teško izdržavamo uporedo sa svojim svakodnevnim aktivnostima. Ne znam koliko brzo će bolest da progresivno napreduje, zato Vas molim da mi date savjete za ono ŠTA DALJE, jer razum shvata ali emocije ne!
Unaprijed hvala.

 

[bezuslovna ljubav]

Poštovani, imam veliku potrebu da o mom problemu prodiskutujem sa Vama koji imate ili ste imali slična iskustva. Mojoj majci je dijagnostifikovan Alchajmer prosle godine u septembru, tada je za mene i mog brata koji živi sa našom majkom uslijedio veliki šok. Na žalost demencija kod naše majke počela je par godina ranije ali mi nismo bili svjesni njenog stanja. Ona ima 66 godina, učiteljica u penziji, higijenske navike nije zaboravila, ali zaboravnost, ne prepoznavanje rođaka, reakcija na smrt rođene sestre dočekana je sa maminim nesvjesnim osmijehom, prestanak učešća u kuhinjskim aktivnostima, jedino sama zna napraviti kafu ili čaj, strašne halucinacije, strah od tv, konstantne fobije od nepostojećih stvari. Na sve preglede od samog početka vodila sam je ja, prisustvovala sam svim ispitivanjima, testovima, snimanjima. Konačno, na našu žalost potvrđen je Alchajmer!
Prije nekoliko dana nije znala kako se ja zovem a za mene je najviše vezana, zatim kada se moj brat vratio nakon 3 dana sa puta iako sam ja bila uz nju nije ga prepoznala, bilo je strašno. Pošto sam profesor klavira radim sa njom i muzikoterapije samo da bi je održala u dobrom raspoloženju jer osmih moje majke nama zlata vrijedi, pa taman i ovaj nesvjesan. Na žalost, mi živimo u Bijeljini, malom gradu u Republici Srpskoj i nemamo ni jednu odgovarajuću ustanovu u koju bi kada dođe vrijeme smjestili našu mamu. A da planiramo privatne domove u našoj blizini to je za nas finansijski neizdržljivo jer i sada dok nabavljamo sve potrebne lijekove i potrebštine za mamu teško izdržavamo uporedo sa svojim svakodnevnim aktivnostima. Ne znam koliko brzo će bolest da progresivno napreduje, zato Vas molim da mi date savjete za ono ŠTA DALJE, jer razum shvata ali emocije ne!


Unaprijed hvala.

Kako reaguje na terapiju, da li primecujete promene? Ako niste zadovoljni terapijom, vodite je ponovo kod doktora i razgovarajte o pojedinostima u ponasanju. U toku lecenja ce sigurno biti potrebne vise puta korekcije lekova. Kakvo je njeno fizicko stanje? Gledajte da drzite pod kontrolom pritisak, secer... ostale tegobe. Svaki bol, vrtoglavica, mucnina... dovodi do njihovog uznemirenja, a ne umeju da objasne sta im je. Prvo pravilo:ZAKLJUCAVAJTE SPOLJNA VRATA I DANJU I NOCU I DRZITE KLJUC KOD SEBE A NE U VRATIMA. Podsticite je da cesce kuva kafu i caj. Neka to bude vas mali ritual. Mozda nije trebalo da joj spominjete smrt njene sestre, jer dementni kao i deca to dozivljavaju suvise apstraktno i zaboravljaju da se to desilo, pa se nemojte cuditi ako pita za sestru ponovo. Nemojte se opterecivati razmisljanjem o brzini napretka bolesti, jer to niko ne moze predvideti. Uzivajte u svakom trenutku, koji mozete da ukradete od demencije. Sugerisite joj da je sve pod vasom kontrolom, odnosno tvojom, posto je vise vezana za tebe. Nemojte ukljucivati TV, ako joj to ne prija. Dementni ne mogu ponekad da povezu kadrove u pricu i ne razlikuju TV od realnosti i to ih plasi.
Pratite njeno ponasanje i tamo gde vidite strah, gledajte da izbegnete u tom trenutku. Skrecite joj paznju na nesto drugo u tom momentu i gledajte da utvrdite dnevni ritual. Svakog dana u isto vreme iste radnje. I to joj naglasavajte i usmeno pre nego sto cete nesto uraditi a blizi se vreme tome. Ne pokusavajte da joj se suprotstavljate i ubedjujete u nesto u sta veruje u nekom trenutku. Menjajte odmah temu i radnju. I ne dozvolite sebi da padate u patetiku. Znam da je emotivno uzasno tesko, ali recite sebi da morate da se uhvatite u kostac sa groznom bolescu, a tu vam treba snage i izdrzljivosti. Kada imate vremena, procitajte ranije postove. Tu cete naici na mnoga iskustva, koja ce vam pomoci. Svakako nam pisite o konkretnim problemima. Tu smo da pomognemo jedni drugima.

 

[bezuslovna ljubav]

Hvala ti puno,pokusacu da radim kao sto kazes.Vec danas sam joj pomogla da udene konac u iglu,htela je nesto da usije.Onda me je zvala na posao da mi javi kako je slozila sav ves koji sam opeglala u ormare.Pohvalila sam je kako je dobra i vredna,kako sam oduvek zelela takvu mamu.Nisam joj videla lice ali osecam da joj je bila potrebna pohvala.Ponekad je dozivim kao svoje dete.Zamenimo uloge.Obicno kad smo same i kad je okupam,pa je smestim u cistu posteljinu jer veci deo dana drema,poljubim je i kazem joj da je moja beka,vidim da uziva u tome,bas kao dete.Uh...

Sjajno, blizance! Bas mi je drago da se nesto pokrece u tvojoj mami. Ako voli da sije, daj joj iglu i konac i motivisi je. Izvadi stvari iz ormana, pa je zamoli da ti pomogne da sredite, ako joj to prija u tom trenutku. Ako se pobuni, reci da to nije bitno, napravi salu kako mozete i vi da sednete i popijete kafu ili caj ili pojedete nesto.... a ne da stalno radite. Znaci samo onoliko koliko njoj prija. Zamen uloga mi je odavno poznata. Moja mama je jedno vreme pricala svojim sestrama kako je njena majka (to sam zapravo ja) zvala i bila je nervozna i da je podviknula na nju. Posle je to proslo. Dobro je sto tvoja mama ume da telefonira. Moja je to odavno zaboravila. Ume da se javi na mobilni, a nema pojma da rukuje sa fiksnim. Jedva vrati slusalicu na aparat. Ali dobro... borimo se za one funkcije koje su preostale.

 

[beket]

JecaMusic, slažem sa Bezuslovnom da - u vašem slučaju - ne treba mnogo razmišljati u pravcu "šta dalje", nego - "kako sad"... treba se fokusirati na trenutak, pratiti reakcije, itd. Ne treba se plašiti ni tog neprepoznavanja, to je deo bolesti, a nije ni najgori simptom. Naravno, može se svašta očekivati i na sve to treba biti spreman. Zato je važno pročitati tuđa iskustva, tuđe greške - jer smo toga svesni tek kad ih napravimo. Najvažnije je ostati smiren - u svakoj situaciji - i ne gubiti iz vida prirodu bolesti. Sve što vas šokira - odgovorite sa osmehom!

Zanimljiva mi je posebno ta "muzikoterapija", to bi trebalo da bude dosta smirujuće... Nažalost, niko od nas na forumu (koliko je meni poznato) ne bavi se time. Ali u principu, mislim da i s tim treba biti oprezan. Svakako bi bila bolja neka jednostavna zajednička aktivnost (makar obično pevanje bez klavirske pratnje), nego pasivno slušanje muzike. Čišćenje pasulja, pirinča, oraha, razvrstavanje kockica, to su sve dobre radne terapije, jer ih podstiču na aktivnost, odvlače im pažnju i blago zamaraju. A muzika je mač sa dve oštrice (ako ima jakog emotivnog naboja kod slušalaca), jer čak i da je melodija dementnoj osobi nekad bila omiljena - u jednom trenutku može da izazove pogrešne/loše asocijacije i veoma negativne reakcije, koje onda utiču na čitav sistem. Naravno, sve zavisi od stepena demencije i koji deo mozga je zahvaćen.

 

[blizance]

Sjajno, blizance! Bas mi je drago da se nesto pokrece u tvojoj mami. Ako voli da sije, daj joj iglu i konac i motivisi je. Izvadi stvari iz ormana, pa je zamoli da ti pomogne da sredite, ako joj to prija u tom trenutku. Ako se pobuni, reci da to nije bitno, napravi salu kako mozete i vi da sednete i popijete kafu ili caj ili pojedete nesto.... a ne da stalno radite. Znaci samo onoliko koliko njoj prija. Zamen uloga mi je odavno poznata. Moja mama je jedno vreme pricala svojim sestrama kako je njena majka (to sam zapravo ja) zvala i bila je nervozna i da je podviknula na nju. Posle je to proslo. Dobro je sto tvoja mama ume da telefonira. Moja je to odavno zaboravila. Ume da se javi na mobilni, a nema pojma da rukuje sa fiksnim. Jedva vrati slusalicu na aparat. Ali dobro... borimo se za one funkcije koje su preostale.

Hvala na lepim recimaMoja je sreca donekle sto mama jos nema faze zaboravnosti tj.bilo je nekih sitnih oko novca ili gubljenja stvari ali to se uz lekove stabilizovalo.Jos uvek relativno dobro komuniciramo ali se plasim ako postane imuna na trenutne lekove,pakla koji je bio pre toga zbog njene agresivnosti.

 

[beket]

komunikacija: odani pas i dementni starac...

 

[Malenano1]

JecaMusic, slažem sa Bezuslovnom da - u vašem slučaju - ne treba mnogo razmišljati u pravcu "šta dalje", nego - "kako sad"... treba se fokusirati na trenutak, pratiti reakcije, itd. Ne treba se plašiti ni tog neprepoznavanja, to je deo bolesti, a nije ni najgori simptom. Naravno, može se svašta očekivati i na sve to treba biti spreman. Zato je važno pročitati tuđa iskustva, tuđe greške - jer smo toga svesni tek kad ih napravimo. Najvažnije je ostati smiren - u svakoj situaciji - i ne gubiti iz vida prirodu bolesti. Sve što vas šokira - odgovorite sa osmehom!

Zanimljiva mi je posebno ta "muzikoterapija", to bi trebalo da bude dosta smirujuće... Nažalost, niko od nas na forumu (koliko je meni poznato) ne bavi se time. Ali u principu, mislim da i s tim treba biti oprezan. Svakako bi bila bolja neka jednostavna zajednička aktivnost (makar obično pevanje bez klavirske pratnje), nego pasivno slušanje muzike. Čišćenje pasulja, pirinča, oraha, razvrstavanje kockica, to su sve dobre radne terapije, jer ih podstiču na aktivnost, odvlače im pažnju i blago zamaraju. A muzika je mač sa dve oštrice (ako ima jakog emotivnog naboja kod slušalaca), jer čak i da je melodija dementnoj osobi nekad bila omiljena - u jednom trenutku može da izazove pogrešne/loše asocijacije i veoma negativne reakcije, koje onda utiču na čitav sistem. Naravno, sve zavisi od stepena demencije i koji deo mozga je zahvaćen.

Pasivno slusanje muzike je odlicna stvar za mozak znam provereno.

- - - - - - - - - -

Kako reaguje na terapiju, da li primecujete promene? Ako niste zadovoljni terapijom, vodite je ponovo kod doktora i razgovarajte o pojedinostima u ponasanju. U toku lecenja ce sigurno biti potrebne vise puta korekcije lekova. Kakvo je njeno fizicko stanje? Gledajte da drzite pod kontrolom pritisak, secer... ostale tegobe. Svaki bol, vrtoglavica, mucnina... dovodi do njihovog uznemirenja, a ne umeju da objasne sta im je. Prvo pravilo:ZAKLJUCAVAJTE SPOLJNA VRATA I DANJU I NOCU I DRZITE KLJUC KOD SEBE A NE U VRATIMA. Podsticite je da cesce kuva kafu i caj. Neka to bude vas mali ritual. Mozda nije trebalo da joj spominjete smrt njene sestre, jer dementni kao i deca to dozivljavaju suvise apstraktno i zaboravljaju da se to desilo, pa se nemojte cuditi ako pita za sestru ponovo. Nemojte se opterecivati razmisljanjem o brzini napretka bolesti, jer to niko ne moze predvideti. Uzivajte u svakom trenutku, koji mozete da ukradete od demencije. Sugerisite joj da je sve pod vasom kontrolom, odnosno tvojom, posto je vise vezana za tebe. Nemojte ukljucivati TV, ako joj to ne prija. Dementni ne mogu ponekad da povezu kadrove u pricu i ne razlikuju TV od realnosti i to ih plasi.
Pratite njeno ponasanje i tamo gde vidite strah, gledajte da izbegnete u tom trenutku. Skrecite joj paznju na nesto drugo u tom momentu i gledajte da utvrdite dnevni ritual. Svakog dana u isto vreme iste radnje. I to joj naglasavajte i usmeno pre nego sto cete nesto uraditi a blizi se vreme tome. Ne pokusavajte da joj se suprotstavljate i ubedjujete u nesto u sta veruje u nekom trenutku. Menjajte odmah temu i radnju. I ne dozvolite sebi da padate u patetiku. Znam da je emotivno uzasno tesko, ali recite sebi da morate da se uhvatite u kostac sa groznom bolescu, a tu vam treba snage i izdrzljivosti. Kada imate vremena, procitajte ranije postove. Tu cete naici na mnoga iskustva, koja ce vam pomoci. Svakako nam pisite o konkretnim problemima. Tu smo da pomognemo jedni drugima.

Majke ti jesi provela nekad 24 sata sa dementnom osobom?Aj iskrena budi.

 

[mikanikolic]

Pasivno slusanje muzike je odlicna stvar za mozak znam provereno.

- - - - - - - - - -


Majke ti jesi provela nekad 24 sata sa dementnom osobom?Aj iskrena budi.

Ko si sad pa ti, sta je nema nista zanimljivo na drugim temama pa ajd malo da zajebavam ove koji ne znaju gde im je glava.

 

[beket]

Pasivno slusanje muzike je odlicna stvar za mozak znam provereno.

- - - - - - - - - -


Majke ti jesi provela nekad 24 sata sa dementnom osobom?Aj iskrena budi.

Pasivno slušanje muzike je dobro za sve nas živčane, a kod dementnih - kao i u svemu treba biti oprezan.

Ovaj drugi komentar nije navodno upućen meni, ali autorka komentara očigledno ne prati temu i ne zna ko je ko ovde...

Elem, JA - a ne ona ("bezuslovna ljubav") - JA nikad nisam provela ni ceo dan, a kamoli 24 sata sa svojom dementnom majkom! I ne žalim zbog toga: na vreme sam prepoznala bolest, na vreme sam je smestila gde treba i tačka.

Mislila sam da treba uglavnom ignorisati ovakve trolove (koji inače vise po raznim temama, provociraju, iživljavaju se) - ali eto...

MORAM da naglasim da je ovo izuzetno osetljiva tema i da se o takvim stvarima priča/piše drugačije: izneti svoje mišljenje (plus iskustvo) - to je veliki doprinos u borbi protiv ove neizlečive bolesti!

a sva nedorečena laprdanja spadaju u sferu nepristojnog ponašanja -

 

[Malenano1]

Ma daj ne daj boze nikome da dozivi to,kad procitam "dobronamerne" savete kao sto je ovaj ne znam sta bi rekla.

 

[beket]

Ako se rano prepozna bolest, demencija se može usporiti ne samo lekovima, nego i suptilnim ophođenjem sa bolesnikom. Najgora je konfrontacija, tad pakao ide svojim tokom...

Svako ko se iole prethodno obavesti do kakvih situacija u ovoj bolesti može da dođe - može da predupredi sve ovo što kivni ljudi ne žele ni da pomenu -

Na kraju krajeva, to je valjda i svrha ove teme, gde su nagomilana iskustva, ispisane stranice strahova i očaja (ne bih da budem patetična, ali neke situacije prevazilaze kratak opis) - bolest je čudna i neshvatljiva, pogađa sve oko njih -

ko ne zna šta je demencija - nek čita ovu temu od početka... počelo je s naivnim pitanjem, neki na to još uvek odgovaraju, ali leka - nema...

 

[Henriet]

citam redovno, ali ne stizem da pisem. kod nas je sve po starom, osim sto sam prihvatila da pomognem drugarici u selidbi. naravno, ne zato sto joj je pomoc neophodna, nego da malo izadjem iz mog filma.... zanr je i dalje vrlo promenljiv od horora do burleske, ali svi kroz to prolazimo...
svratih samo da vas pozdravim