Demencija

[blaise]

Bezuslovna ljubav, juče sam spomenula tati dom, uz pomoć osoblja iz "Alchajmera", jer nisam smela prva da započnem priču. Juče je rekao da on ne vidi razlog zašto bi išao u dom, pa sam mu i danas malo natuknula ideju u razgovoru, kad sam mu objasnila da ja ne mogu da sedim uz njega i noću i danju (pre neku noć se tresao, kao da je imao groznicu, ali sam ga ušuškala u krevet, pa je zaspao i sve je prošlo kako treba) i da treba i posao da nađem i da bi i zbog toga bilo najbolje da bude negde (naravno, glavni razlog sam mu navela da je on najbitniji u celoj priči i njegovo zdravlje i prisustvo lekara), pa je on rekao: dobro, zvaću ja domove u Novom Sadu, pa ću da se raspitam koliko koštaju. Ja sam mu rekla da je ipak bolje da ne radi to sam, nego da ćemo zajedno, tj. nešto ću izrežirati kad budem znala gde će tačno ići. Sutra idem u CSR, u utorak sam predala papire i zvali su me na razgovor. U molbi sam objasnila ukratko kakva je situacija, pa pretpostavljam da će o tome biti reči. Ja sa jaaaako nadam da će sve proći kako treba i da će moći da bude primljen negde čim završi sa urologom, jer se osećam kao u kavezu

 

[laslo56]

šta da vam kažem večeras je kulminiralo i veoma smo zainteresovani za smeštaj u nekom domu ,ponovo je hteo da krene , ali nije hteo da uzme lek bensedin i posle duugotrajnog ubeđivanja da uzme lek nije hteo govoreći da hoćemo da ga otrujemo i ,sva sreća da smo zvali hitnakola jer se tu nalazi i snaja sa malim detetom i bili su dali mu halopiridon i injekciju bensedina ali on se i posle sat ipo bori da ne zaspi pakuje neke svoje kutije . tako da ga nisam pustio da ide u taj stan ,tražio sam da prvo popije bensedin i odbio je pa kada sam ga vratio u njegovu sobu je krenuo da otvara prozor i kada mu ni to nisam dao je nasrnuo na mene štapom za hodanje ali sam na vreme video u uhvatio štap ,molim pomoć za adrese staračkih domova ili gerontoloških domova oko Kikinde da ga što hitnije smestim,sada nas već plaši .

 

[blaise]

Laslo, idite u Centar za socijalni rad, tamo će Vam reći šta je potrebno od dokumentacije za smeštanje u dom. Ja sam danas bila na razgovoru, rekli su mi da će izaći na teren one tamo nedelje (17-21. juna) da vide tatu, ali mislim da nekoliko meseci neće moći nigde da se smesti. Svuda su gužve, a država jako malo radi da bi izašla u susret i obolelima i njihovim porodicama. Tuga

 

[beket]

... tako da ga nisam pustio da ide u taj stan ,tražio sam da prvo popije bensedin i odbio je pa kada sam ga vratio u njegovu sobu je krenuo da otvara prozor i kada mu ni to nisam dao je nasrnuo na mene štapom za hodanje ali sam na vreme video u uhvatio štap...

pa nemoj mu ništa zabranjivati, ako si već tu pored njega, pusti ga da ide i prati ga (ili još bolje nek ga neko drugi sačeka iza ugla sa nekom kao "normalnom" pričom, o gde si komšija, da me ispratiš, idemo u istom pravcu? ajmo kući) --- i valjda se od te kratke šetnje umori, pa pristane da ga vratite u krevet...

ali ne smete nikako da se raspravljate s njim!!

moraš na sve načine da izbegneš takve agresivne situacije, dok god je u takvoj fazi!
(ili mu prosto dajte nešto ranije taj lek za smirenje, to stvarno ne znam, pitajte lekara)

i da, taj prozor prosto zaheftajte nekako... da ne može da se otvori! (ventilaciju izvedite s neke druge strane, makar klima uređajem)

 

[beket]

...mislim da nekoliko meseci neće moći nigde da se smesti. Svuda su gužve...

a stvarno neverovatno da su - i pored tolikih naših predrasuda o staračkim domovima - svi oni prepuni!
koliko sam ja videla na netu, svaki vojvođanski grad ili gradić ima barem jedan ili više gerontoloških centara (samo državnih!), svaki sa kapacitetom od preko 200 korisnika (Novi Sad ima 3, Kikinda 2) -

doduše, nigde ne piše da li primaju dementne ili ne (nego samo koliko primaju te "nezavisne"), ali kakvi su po kvalitetu i u organizaciji - to se može saznati samo iz lokalnih priča, jer na slikama sve izgleda idealno...

 

[beket]

juče sam spomenula tati dom, uz pomoć osoblja iz "Alchajmera", jer nisam smela prva da započnem priču. Juče je rekao da on ne vidi razlog zašto bi išao u dom, pa sam mu i danas malo natuknula ideju u razgovoru...

ti si barem krenula na vreme, dok još nije došlo do pelena i agresije: ne zaboravi samo da uvek moraš da ga kao pitaš za mišljenje, da sve treba da bude "kako on kaže"... (znaš sve, samo strpljivo!)

i još nešto: taj osećaj zarobljenosti i blokiranosti, to što kažeš da si "u kavezu" - verovatno će ti ostati i kad tvoj otac već bude u domu, ostaje taj grč, ali moraš da se pokreneš, moraš već sad da razmišljaš o novom životu i o novom poslu, o drugim stvarima -

ja nisam provela ni celih 24 sata sa svojom dementnom majkom, brzo sam nanjušila o čemu se radi, svega tri meseca sam je vodala po lekarima, sve taksijem i u strahu da mi isti ne uneredi, ali kad sam je smestila u dom - znala sam da će joj tamo biti dobro i da se ništa drugo ne može... (tek posle sam se priključila ovde u ovoj temi)

 

[laslo56]

pa nije to tako jednostavno, u 23 sata da ga pratim i još da nađem komšiju koji se baš sada potrefio tamo na ćošku a sutra je radni dan , a znam da taj put nema cilja ni kraja , ma hajde to može neki ko ima vremena i ima celu noć na raspolaganju, bio sam strpljiv nekih 3 sata pokušavajući da mu skrenem misli o odlasku u taj drugi stan i dok nisam pozvao hitnu službu koja nije došla na moj poziv nego na poziv snaje koja ima moju unuku i došli su ,svaka im čast ; nisam očekivao , trenutno me zanimaju adrese i brojevi telefona staračkih domova jer i ja treba da živim a ne da se razbolim , ako se slažete , a ovo vodi samo ludilu i bolesti , kao da se sveti iz ko zna kojih razloga i već osećam da mi nije dobro ,znači ljudi ako vam je stalo do LIČNOG ZDRAVLJA ,imate svoj život , moj otac ima 84 godine i imam osećaj da želi da ja odem pre njega ,sinoć mi je tražio da mu podpišem da mu garantujem da će još da poživiiiii, e pa ne može to tako dosta sentimentalnosti , sinoć je on kod mene završio i od tog momenta ću biti gori od njega ,imam ja moj život , moju porodicu za koju živim , nema više sentimentalnosti , nažalos tako je a mir u kući nema cenu ,žao mi je što je tako ali to je to sve je to volja božija neka ide redom ako treba , možda ću neke povrediti da kažu da su ipak to naši roditelji ali moj je odgovor da to više nisu naši roditelji nego stranci koji su se samo uselili u tela naših nekadašnjih roditelja koji samo žele da nas upropaste i nanesu nam zlo u vidu bolesti , mislim da je ovaj komentar dovoljan zahvaliću se i adminu ako odobri ovaj pasus

 

[mali roker]

Mom ocu jos uvek nije utvrdjena demencija,tek smo poceli sa pregledima,ali citajuci iskustva drugih sa foruma,nalazim slicnosti.Desava se,nekad,da po ceo dan ne progovori ni jednu rec,onda sledecih dana deluje da je sve uredu,prica,igra se unukom,onda ugledam njegov zbunjen pogled,pocne da se povlaci u sebi i tako u krug.Kad smo bili kod lekara pitali su da li je agresivan rekla sam samo kad ga pokusavamo ubediti da se okupa,isece nokte,obrije,tad postaje agresivan.Onda sacekam,i kao malom detetu mu naredim u kupatilo,tad se pokrene ode u kupatilo cujem pusta vodu,izadje posle desetak minuta,ja se okupao,a ja vidim i osetim da nije nista uradio.Pokusam jos jednom da ga ubedim da se okupa,ali ne vredi.U takvim trenucima jedino sto mogu da uradim je da uzdahnem i da uzmem malecku i posvetim se njoj.Ranije sam procitala da je neko napisao uradis ono sto je u tvoj moci i nastavis da zivis zivot.On jeste moj roditelj,i ne bezim od toga i ucinucu sve sto je u mojoj moci da mu olaksam zivot ali isto tako ne mogu dozvoliti da moje dete ispasta zbog toga.Ovo sve zvuci konfuzno i jesam konfuzna,jer vec neko vreme primecujem promene kod oca,a sa druge strane imam malo dete koje je tek pocelo da zivi,i osecam u nekim momentima bes,umesto da uzivam vodeci brigu o malckoj ja moram da dobar deo vremena posvetim ocu.i placem jer neznam kako da rasporedim vreme,kako da odreagujem kad spremim kasicu za dete odem u radnju i vratim se a kasice nema jer je deda pojeo.Koliko puta mi se vec to desilo,koliko puta kupim mleko i sigurna sam kad malecka uvece zaplace da ima mleka,odem do frizidera a mleka nema,ona gladna,ja ocajna,besna,srecom blizu ima radnja koja radi 24sata,ali treba otici u radnju skuvati mleko.Pocela sam da krijem mleko samo da bi ona imala,dobije i deda.Neznam vise sta radim umorna sam a ovo sto se sa tatom(dedom)desava je tek pocetak.Sta me tek ceka?Hocu li imati dovoljno snage da to sve izdrzim?

 

[blaise]

Laslo, najpre se obratite Centru za socijalni rad, jer ako budete prvo zvali domove, oni će vas svakako uputiti na Centar. Tamo ćete dobiti sve potrebne informacije. To važi za državne domove. Ako je u pitanju privatni dom, procedura je mnogo jednostavnija. Ne znam da li da se radujem ili da plačem što sam za ovo kratko vreme postala informisana i sposobna da pomognem ljudima. U svakom slučaju, delimo istu muku i nije nam lako...

 

[blaise]

Sumara, posavetujte se sa lekarima i takođe idite u Centar za socijalni rad da se raspitate za neki smeštaj, nećete moći izdržati razbacani na sve strane. Pokrenite što pre proces za dom, ako imate uslove da oca smestite tamo. Kod kojeg lekara Vam se leči otac?

 

[laslo56]

ponedljak je dan D znači nema nazad trenutno ima drugu terapiju dodato je svemu novi lekovi RIVOTLIN 2mgf 2x 1/2 tab i FLORMIDAL oko 23 sata jedna tableta ,ova dva leka sam platio 850 dinara miran ko bubica ne može ni malu nuždu sam da odradi ja ga dižem na stolicu ,nije problem tu sam ja , a šta kada ja ne budem tu dali moja supruga i puno mlađa snaja bude trebala da usmerava alat da ne popiški pored , ma hajde ljudi , nikako nema smisla ,mislio sam da mogu ali ljudi ne mogu ,mišići bar 50% atrofilali (mislim da sam dobro napisao) jedva ga ja podižem da se uspravi jede uz našu pomoć dali se on sam predao ili je nešto drugo ne znam ali spavamo noću bez trzavica ,to je cilj ujutro se vidimo i rezult saopštavam,

 

[mikanikolic]

Pozdrav,
Moja majka jedva hoda u zadnjih nekoliko dana, i stalno negde hoce da ide.Zvao sam doktorku telefonom i ona kaze da joj iskljucim lekove za demenciju - aricept ebixa jer posle toliko godina ocigledno vise ne deluju, i nema svrhe da ih uzima.

 

[laslo56]

Bilo je lapo ali kratko je trajalo ,već danas pokušava da krene ali lekovi čine svoje ,kaže da nema noge ali ipak se uz TEŠKU muku prošeta svojom sobom traži neki pištolj da se ubije jer ga mi ,po njegovom ,mučimo traži da mu zovem taksi kad ga pitam zašto kaže da ide u taj stan ,ja mu kažem da majstori još nisu završili i da će biti gotovi za par nedelja i da onda definitivno ide ,ne vredi on ponovo traži ,ponovo pakuje neke sitnice da ima snage već bi bio na kapiji,samo da se ovo već jednom završi.

 

[bezuslovna ljubav]

Laslo, kontrolisi se, koliko je to moguce. Prosli smo kroz sve to. Grize me savest kada se setim kako sam u pocetku vikala na mamu i nisam se snalazila i samo sam doprinosila jos vecoj konfuziji. Znam da te nervira svaka sitnica, koja upucuje na to da bi tvoj otac mogao opet da krene u pricu o drugom stanu il sta vec... Pokusaj da shvatis da on zapravo hoce svojoj kuci iz detinjstva, a ne ume da objasni ni sebi gde je to. Ako pretura po stvarima, pusti ga, ne obracaj paznju. Strpi se da pocnu novi lekovi da deluju. KOnsultuj ponovo doktora, ako je doza prejaka. Ne valja ni kada ne moze da se pokrene uopste, a nije dobro kada imaju stalnu potrebu za kretanjem. Treba vremena za neke lekove za demenciju da pocnu da deluju. Ako cesto gubis zivce pred njim, bice jos gore. Okomice se na tebe. Gledaj da mu udovoljavas...pa, potpisi taj papir da ce ziveti jos duuugo, sta te kosta da to uradis. Ne ubedjuj se nikako s njim. Sve mu odobravaj, a usmeravaj na drugu stranu. Moraces da se dovijas na takve nacine, dok ne obezbedis smestaj, ako vec vidis da je Dom najbolje resenje. Ali imaj na umu da odlaskom u Dom, nece biti reseni svi problemi. Da li je tvom ocu oduzeta poslovan sposobnost? I da ne zaboravim da vodis racuna da su vrata 24 h zakljucana i da kljuc ne stoji nikako u bravi. Mom kolegi je tast bio nepokretan sa demencijom, pa je nocu ustao. Valjda je zaboravio da moze da hoda. Ili se odvazio odjednom bez sumanutih strahova o padovima.

Blaise, iz mog iskustva ti savetujem da pricu o smestanju oca u Dom vezes za njegovu bolest, a ne objasnjavanjem da moras da radis i da ne mozes da sedis pored njega. Naravno da ti moras da radis i da imas svoj zivot, ali ako mu se ne dopadne tamo ti ces biti krivac za to i nastace novi problemi u vasoj komunikaciji. Dementni nisu svesni da je potrebno da neko sedi pored njih.

Kanarinka, da li si razgovarala sa psihologom u Domu ili sociologom o mogucnosti poboljsanja komunikacije izmedju tebe i tvog tate? Sigurno te opterecuju posete, kada je on takav prema tebi.
Da li si pokusala i ti da se nasalis sa tatom kao tvoj suprug? Da li ste i pre odlaska u Dom imali nekih razmirica? Pokusaj da ga zagrlis i da mu pokazes sto vise emocija.

Mikanikolic, da li ste merili mami pritisak? Zadnjijh dana svi tesko hodamo od ove promene vremena. Cimerka moje mame je imala taj problem, dobila je infuziju i sada je dobro. Kakav joj je apetit? Da li je posetio lekar ili ste bez maminog prisustva razgovarali? Mozda da konsultujes jos nekog doktora ili pozoves patronazu?

Sumara, zao mi je sto ne mozes da uzivas u odrastanju svog deteta. Da li imas brata ili sestru? Da li tvoj tata ima rodbine blize osim tebe? Da li moze da se ubrza postavljanje dijagnoze i terapija? Moja mama je nakon psiholoskog testa odmah dobila cavinton i bromazepam. Sa tim je bila prilicno stabilna skoro dve godine i bez agresije (ali to je sve individualno, nema pravila o toku i brzini pogorsanja). Insistirajte kod psihijatra na receptima za lek koji ce ga koliko-toliko smirivati. To ti je kao da imas sada dva deteta, od kojih jedno lepo napreduje a drugo postaje sve gore i ide unazad. Razmotri sve mogucnosti.

Beket, kako se tvoja mama snalazi u novim okolnostima? Ja strepim od situacije da ce morati mamu da prebace na odeljenje gde su pod stalnim nadzorom. Jedva se slozila i sa jednom cimerkom. Da ne pricam o samom pristanku na odlazak u dom. A tek moja rodbina... Vec sada napominju recima : Ako je smeste na donji sprat, onda smo ugasili. Oni su ugasili!!!

 

[mikanikolic]

Mikanikolic, da li ste merili mami pritisak? Zadnjijh dana svi tesko hodamo od ove promene vremena. Cimerka moje mame je imala taj problem, dobila je infuziju i sada je dobro. Kakav joj je apetit? Da li je posetio lekar ili ste bez maminog prisustva razgovarali? Mozda da konsultujes jos nekog doktora ili pozoves patronazu?


Bezuslovna hvala na savetima,
Merimo pritisak redovno mislim da nije od toga.Jede odlicno, odvescu je lekaru ili cu pozvati nekoga da je pogleda

 

[beket]

Beket, kako se tvoja mama snalazi u novim okolnostima? Ja strepim od situacije da ce morati mamu da prebace na odeljenje gde su pod stalnim nadzorom. Jedva se slozila i sa jednom cimerkom. Da ne pricam o samom pristanku na odlazak u dom.

a ova moja je kao u bolnici, samo što to nije prava bolnica (nema specijalista), nego je sve lepo i čisto (njoj to ne znači mnogo, ali meni da), hrane je i obilaze često, njoj je to super: ma znaš i sama kako na dementne deluju "beli mantili", a tek sva ta pažnja... ih! još kad joj njen omiljeni doktor kaže kako joj lepo stoji nova boja kose - tad je ko nova... (ako se opet ne šlogira od takvih gluposti)

A tek moja rodbina... Vec sada napominju recima : Ako je smeste na donji sprat, onda smo ugasili. Oni su ugasili!!!

a šta se sad čudiš... pa sama si nedavno napisala kako se stariji identifikuju s bolesnikom - "Stariji se identifikuju sa bliskim bolesnikom i misle da ce biti poboljsanja, a mladji obicno izigravaju dusebriznike i ocekuju od uzih clanova porodice da se upuste u borbu do iscrpljenja i unistenja."

 

[Yula**]

Yula, da li je tvoja svekrva upucena u tok bolesti? Naravno, bice tu problema kao i sa mojom rodbinom. Stariji se identifikuju sa bliskim bolesnikom i misle da ce biti poboljsanja, a mladji obicno izigravaju dusebriznike i ocekuju od uzih clanova porodice da se upuste u borbu do iscrpljenja i unistenja. Pokusajte da razgovarate sa svekrvom o demenciji, predocite joj njene godine i zdravstveno stanje, vase obaveze oko bebe... sigurnost i koliko-toliko stabilnost svekra pod stalnim nadzorom medicinskog osoblja, potrebu svekrve da pomogne i vama oko bebe, zelju da vam ona pozivi... Ili je pustite da pokusa da se bori sama uz vasu povremenu pomoc, pa ce ubrzo uvideti da je to nemoguca misija. Da li je lekar upoznat sa novim momentima u ponasanju? Proverite svekru pritisak, jer ga mozda to vuce u krevet i nije mu prijatno da sedi za stolom (toliki gubitak tescnosti preko noci...). Ugodite mu nekom drugom stolicom ili foteljom za rucak. Dementni cesto ne umeju da objasne problem ili fikciju, pa morate da mu iznalazite razlog za neprimereno ponasanje (slomice se stolica, pasce mi kvaka sa druge strane vrata, pasce mi orman na glavu...-neke od recenica moje majke), idite zajedno s njim do stola (neki su nesigurni u pronalazenju puta po stanu, a pogotovo da nece umeti da se vrate do svoje sobe i kreveta). neki lekovi uticu na smanjenje apetita, savetujte se sa strucnim licem. Odlazak u toalet mi je poznata prica iz licnog iskustva. To je bio jedan prolazan period kod moje majke. Imala sam slican problem. Probajte sa nekim blagim laksativima, koje treba popiti pred spavanje, da bi ujutru bio normalan odlazak u WC. Ako vec svekrva stoji pored njega u toaletu, neka ga podseti. Ako bas zeli da sedi u toaletu... pa pustite ga, povremeno neka ga svekrva obidje, ali blagonaklono sa sugestijom da proba kasnije jer lek jos nije delova. Prijace mu vasa paznja i razumevanje, vole da su u centru paznje i da razumete koliko je "strasan" njihov problem. Dementni vremenom gube osecaj za nuzdu, to treba da imate na umu. A i stariji ljudi po 3-4 dana ne vrse nuzdu, a doktorica meni kaze da to nije nista strasno i da je uobicajeno, jer nemaju potrebe ni za ispijanjem vode i slabo se krecu. Smirite ga pricom o tome,najbolje svekrva ili sin. Dajte mu neki caj koji voli, pa ce se baviti ispijanjem i pricom o tome da ce se to desiti vec kolko sutra. Nije mi jasno ovo za obilno mokrenje, pitajte lekara. Dobro je sto mu bubrezi rade... a da mozda ne pije vodu krisom. Dementni cesto krisom rade stvari za koje ne bi ni pomislili da ce im pasti na pamet.

Hvala puno na opsirnom postu i savetima.

Svekar je dosta bolje od pre neki dn i to mu se stanje naglo poboljsalo kada mu je svekrva dala neki laksativ u vidu klistira ( to vece nam u poseti bio jedan stari bracni par i oni nam preporucili to sredstvo ), covek se ispraznio i preporodio! Sutradan je i dr potvrdio da kod dementnih hoce da se jave jake halucinacije ako imaju ozbiljnijih problema sa zatvorom. Od tada ga nista vise ne boli, ali ipak nije kao sto je bio i dalje mnogo vremena provodi u krevetu, sto smatram da je bolje nego sedenje, po malo halucinira, ali bolje jede.
Analize krvi su pokazale da mu je secer malo povisen. Videcemo kako ce se situacija odvijati.
Svekrva nije uopste upoznata sa tokom bolesti i prilicno izbegava uopste o tome da prica i razmislja, bar takav utisak odaje. Ja sam joj ranije govorila sta sam sve ovde na temi citala, ali ona me gleda bledo kao da zidu pricam. Jednostavno ona je odlucila da ce da se zrtvuje pa sta joj Bog da, smatra da mi treba da joj damo podrsku, a to sto i mi kidamo zivce sa njim i sto umesto da se posvetimo nama i decici moramo veliki deo vremena da se ganjamo i raspravljamo sa bolesnim covekom je po njoj nesto sto se podrazumeva. Ne znam sta da mislim.

 

[bezuslovna ljubav]

a ova moja je kao u bolnici, samo što to nije prava bolnica (nema specijalista), nego je sve lepo i čisto (njoj to ne znači mnogo, ali meni da), hrane je i obilaze često, njoj je to super: ma znaš i sama kako na dementne deluju "beli mantili", a tek sva ta pažnja... ih! još kad joj njen omiljeni doktor kaže kako joj lepo stoji nova boja kose - tad je ko nova... (ako se opet ne šlogira od takvih gluposti)



a šta se sad čudiš... pa sama si nedavno napisala kako se stariji identifikuju s bolesnikom - "Stariji se identifikuju sa bliskim bolesnikom i misle da ce biti poboljsanja, a mladji obicno izigravaju dusebriznike i ocekuju od uzih clanova porodice da se upuste u borbu do iscrpljenja i unistenja."

Ma znam, Beket, sve razumem a ne mogu ili ne umem da se izborim sa tim. To je moja muka. Znam da je tebi tesko sto si sama, ali veruj mi da je to nekad bolje, nego da imas za vratom gomilu familije koja sve posmatra i nista ne cini a stalno govore meni sta bi trebalo ... i hiljade zamerki na neke sitnice ili na krupne stvari koje su neminovne... i zovu i traze i zahtevaju i huskaju moju mamu...
A jos kada prepoznam da se iza toga krije neki od interesa... nekom treba prazan stan (vrati ti nju u stan, mi cemo da je gledamo-ozenio se sin, zena se porodila, on nema posla, pa nemaju gde), nekome novac (lose se hrani u Domu, bilo je bolje da je kod kuce a da joj donosimo... - moj pokojni deda je tako cekao da mu donesu, pa se gorko pokajao), nekome pokloni(imam ja svoje obaveze i decu, ona nema i ne zna koliko to kosta, a ja ostavim dete - od 16 godina -pa trcim da je posetim.Kad je ona obisla nas), nekome trebaju kauci i ormani (zao mi one masine za meso, nigde je nema u vikendici a mogla sam ja da je uzmem-usli su bez mog pitanja u vikendicu i uzeli sta im treba) ... kao kod Nusica... a mama i ja smo jos zive, a moja mama je tesko bolesna. Ili kazu "Stajale smo namerno iza zida i pratile da li ce one babe da je zovu na rucak. Ti im kupujes poklone, a njih bas briga". Kazem im da "babe" nisu u obavezi da vode moju mamu na rucak, vec moja mama ima problem da se setim da je vreme rucka i da potrefi menzu. "A sto im onda kupujes. Samo ih ti navadjaj". "One bolnicarke su bezobrazne. Jesu ti dale lek na vreme (obracaju se direktno mojoj mami pitanjem). Ko zna da li dobijas lekove. Zato i zaboravljas. " Ili kazu "Sta si imala za rucak? Pa, da lose vas hrane. Ko da niste celog veka radili za penziju. A sad nemate nista."
Identifikaciju starijih sam spomenula u kontekstu da Yula ne ocekuje da ce sa svekrvom biti lako u obrazlozenju sta je najbolje u toj situaciji. Bojim se da ce svekrva da krene u rat sa demencijom, a onda ce traziti od sina i snaje da ucestvuju i dobijaju bitke.
Mozda nece traziti, ali nece ni Yula i njen suprug moci da je gledaju kako se kida i propada. S obzirom na uspone i padove u ovoj bolesti... tesko je objasniti nekome ko ne prihvata (stare osobe u svojoj identifikaciji i mladji koji nisu osetili uzas dece obolelih od demencije) da je demencija neizleciva i da donosi nove momente propadanja.

 

[bezuslovna ljubav]

Hvala puno na opsirnom postu i savetima.

Svekar je dosta bolje od pre neki dn i to mu se stanje naglo poboljsalo kada mu je svekrva dala neki laksativ u vidu klistira ( to vece nam u poseti bio jedan stari bracni par i oni nam preporucili to sredstvo ), covek se ispraznio i preporodio! Sutradan je i dr potvrdio da kod dementnih hoce da se jave jake halucinacije ako imaju ozbiljnijih problema sa zatvorom. Od tada ga nista vise ne boli, ali ipak nije kao sto je bio i dalje mnogo vremena provodi u krevetu, sto smatram da je bolje nego sedenje, po malo halucinira, ali bolje jede.
Analize krvi su pokazale da mu je secer malo povisen. Videcemo kako ce se situacija odvijati.
Svekrva nije uopste upoznata sa tokom bolesti i prilicno izbegava uopste o tome da prica i razmislja, bar takav utisak odaje. Ja sam joj ranije govorila sta sam sve ovde na temi citala, ali ona me gleda bledo kao da zidu pricam. Jednostavno ona je odlucila da ce da se zrtvuje pa sta joj Bog da, smatra da mi treba da joj damo podrsku, a to sto i mi kidamo zivce sa njim i sto umesto da se posvetimo nama i decici moramo veliki deo vremena da se ganjamo i raspravljamo sa bolesnim covekom je po njoj nesto sto se podrazumeva. Ne znam sta da mislim.

Yula, ciini mi se da je prilicno bitno da je koliko-toliko stabilno zdravstveno stanje dementnog. Ali to je toliko sve diskutabilno... ako im pomenes da imaju problem, uhvatice se za to i samo ce o tome pricati i sve raditi vezano za to (recimo odlazak u WC). Ako je secer problem, a culi su za taj podatak, mogu se uzjoguniti i odbijati da jedu... Treba voditi racuna da je stabilno, ali ne opterecivati njih tom pricom.
Ne znam koliko si bliska sa svekrvom, ali mislim da treba da povedes racuna kako ces joj saopstavati cinjenice o demenciji. Mozda bi bilo bolje da se tvoj suprug vise angazuje oko objasnjavanja, a najbolje bi bilo dokotor da sve obrazlozi u vezi sa tokom bolesti i komplikacijama. Ili joj jednostavno dajte da cita.

 

[bezuslovna ljubav]

a ova moja je kao u bolnici, samo što to nije prava bolnica (nema specijalista), nego je sve lepo i čisto (njoj to ne znači mnogo, ali meni da), hrane je i obilaze često, njoj je to super: ma znaš i sama kako na dementne deluju "beli mantili", a tek sva ta pažnja... ih! još kad joj njen omiljeni doktor kaže kako joj lepo stoji nova boja kose - tad je ko nova... (ako se opet ne šlogira od takvih gluposti)



Beket, da li ce tvoja mama ostati trajno smestena na takvom odeljenju? U Domu gde je moja mama postoji takvo odeljenje, ali samo za one kojima je potrebna intenzivna nega. Inace ih vracaju na druga odeljenja, nakon oporavka od operacija, povreda, komplikacija... Ukoliko nisu vise u stanju da sami brinu o sebi, onda idu na odeljenje gde su skoro sasvim ili sasvim pogubljeni ili su u kollicima ili ne mogu sami da se krecu i brinu o sebi.

 

[mali roker]

Otac mi se leci kod dr Drazetin,tek smo poceli.Danas smo bili kod psihologa koji je utvrdio umerenu demencijui teze ostecenje vizuelnog pamcenja sa dominacijom gresaka koje su karakteristicne za organsko ostecenje.Za dom nemamo uslova,videcemo da li postoji mogucnost za pomoc u kuci,ili tako nesto.Ovo je odgovor za Blaise

 

[mali roker]

U odrastanju male princeze uzivam koliko god mogu,imam samo brata iz maminog drugog braka,koji nisu u mojoj blizini,imam kolko tolko psiholosku podrsku i to mi puno znaci.Tata osim mene nema nikoga.sto se tice lekova lekarka opste prakse nam je cim smo prvi put dosli odmah prepisala cavinton,kad smo otisli n.psihijatra prepisao nam je pored cavintona i kardiopirin i vivax,cini mi se da ga ti lekovi umrtvljuju,mada vise verujem da je to zbog vremenskih prilika,videcu kako ce se dalje odvijati situacija.istina je da sad imam dve bebe i boli me srce i dusa sto vidim koliko mi otac nazaduje.
U nekim momentima mi se cini da neke stvari radi namerno,samo da bi privukao paznju i odvojio me od deteta,o tome jos nisam pricala sa lekarima.
Sad kad znam sa cime se borim, lakse mi je,lakse mogu da prihvatim i izborim se sa ocevom bolescu.

 

[beket]

U nekim momentima mi se cini da neke stvari radi namerno,samo da bi privukao paznju i odvojio me od deteta,o tome jos nisam pricala sa lekarima.
Sad kad znam sa cime se borim, lakse mi je,lakse mogu da prihvatim i izborim se sa ocevom bolescu.

ovo je tipično za tu situaciju: obavezno o tome popričaj sa nekim psihologom - nasamo!
(valjda će se i tvoj otac kako tako prilagoditi u onom "obdaništu" za dementne, iskoristi makar tu pogodnost udruženja "alchajmer", nema to nigde drugde)
& konsultuj lekare da mu smanje terapiju, sad su već vremenske prilike normalne -

Beket, da li ce tvoja mama ostati trajno smestena na takvom odeljenju? U Domu gde je moja mama postoji takvo odeljenje, ali samo za one kojima je potrebna intenzivna nega. Inace ih vracaju na druga odeljenja, nakon oporavka od operacija, povreda, komplikacija... Ukoliko nisu vise u stanju da sami brinu o sebi, onda idu na odeljenje gde su skoro sasvim ili sasvim pogubljeni ili su u kollicima ili ne mogu sami da se krecu i brinu o sebi.

ma čuj, iz ovog privatnog doma mnogi čak i odlaze kući "nakon oporavka od operacija, povreda" - ali u ovoj bolesti toga nema... da, bilo je ranije reči o tome, čim su joj skinuli gips pomišljali su da je premeste u neku dvokrevetnu, još pre onog drugog epi-napada, ali složila sam se tad da ostane tamo gde jeste, pošto se lepo navikla, a i znamo da se u principu dementni ne pomeraju... i dobro je što je ostala u krevetu sa zaštitnom ogradom, jer bi opet pala i nešto polomila - zato je sad radije drže u kolicima ili u krevetu, videće se kasnije na novim snimcima da li još uvek postoji opasnost od tih napada... možda se oporavi donekle, pisala sam to već, za sada je ipak više u krevetu, nije u stanju da se brine o sebi, čak ni da jede sama, a kamoli nešto drugo... no svejedno, ja neću insistirati ni na čemu, ljudi imaju iskustva u svemu tome i neka bude kako oni odluče -

 

[blaise]

Da li postoji bilo koji privatan dom, bilo gde u Srbiji, koji košta ispod 450 evra i u koji mogu da odvedem oca u narednih nedelju dana??? Polagala sam velike nade u onaj dom u Subotici, da bi mi danas saopštili da ni kod njih više nema mesta, a ja ne mogu psihički više da izdržim, treba mi moj život nazad, koliko god da je to moguće.

 

[beket]

Da li postoji bilo koji privatan dom, bilo gde u Srbiji, koji košta ispod 450 evra i u koji mogu da odvedem oca u narednih nedelju dana??? Polagala sam velike nade u onaj dom u Subotici, da bi mi danas saopštili da ni kod njih više nema mesta, a ja ne mogu psihički više da izdržim, treba mi moj život nazad, koliko god da je to moguće.

naravno da ima, samo što to sve moraš sama da nađeš i izabereš...
/prethodno proveri da li je dotični dom na spisku registrovanih kod nadležnog ministarstva/

moj predlog: ćapi jedan lekić za smirenje, prepolovi i popij, duboko uzdahni i kreni iz početka -